POIMANJE LEPOTE

Terapija rečima. Knjiga koja vas vodi kroz složene lavirinte sopstvene svesti. Od zaboravljenih veština poput izvinjavanja, zahvalnosti, iskrenosti, preko erotske ljubavi, pa sve do analize smrtonosne buke i krize mentalnog zdravlja. Zašto nam je čitanje danas važnije nego ikada? I kakav je smisao ulepšavanja? Psiholog Aleksandar Dimitrijević spaja psihoterapiju i kulturu, nudeći odgovore koji se ne nalaze u popularnim priručnicima.

Knjiga raščlanjuje mnoge oblike ućutkivanja koji lako prođu neprimećeni. Ona govori o ućutkivanju u diktaturama, pod dejstvom propagande, između velikih religija i unutar njih, u psihijatrijskim institucijama i u obrazovnim sistemima, odnosno o tome kako je ućutkivanje prikazivano u istoriji kulture i književnosti.

Zašto baš ZANIMLJIVA KRIMINALISTIKA?

Pre svega zato što je kriminalistika zastupljena u mnogim životnim područjima. Istovremeno, ona je jedna od najhumanijih nauka. Kao takva ona služi utvrđivanju objektivne istine, i to u onim životnim sferama gde neizmerni vitalni interesi pojedinca, njegova čast, ugled, sloboda, psihičko i fizičko zdravlje, njegova sudbina, izrečene presude, čak i na smrtnu kaznu, zavise upravo od njene (ne)zastupljenosti u krivičnom postupku. Na ovaj način kriminalistika se zalaže za ozdravljenje društva i izlaz iz stanja anomije u kome se ono našlo. Na to nas opominju Monteskijeve (Montesquieu) reči:

„Naneta povreda jednom jedinom patnja je za sve”.

Ali, isto tako, neuspešno suzbijanje kriminaliteta za posledicu ima patnju svih nas.

Posao koji sam obavljao je retka, ako ne i jedina profesija koja polazi od posledice ka uzroku. Мetod rada kriminaliste ponekad asocira na vidovitost. Svaka tajanstvenost je u direktnoj vezi sa otkrivanjem. Jednostavno, tajna budi ljudsku znatiželju.

Tako otkrivačka delatnost postaje zanimljiva, a neizvesnost do kraja čini je još zanimljivijom. Onda, dragi čitaoci, možete samo naslućivati kakvi su odabrani, najzanimljiviji slučajevi, među onima inače zanimljivim, u svakodnevici jednog kriminaliste. Verujte da izbor nije bio nimalo lak. Sasvim slučajno ovoga puta teret odgovornosti pao je na mene. Sreća ili nesreća?! Otuda ne zamerite. Čovek ide samo za idejom koja pridobije njegovu savest.

Knjiga je tako osmišljena i toliko široka da svi prošli, sadašnji i budući kriminalni slučajevi uviru u njene okvire kao potoci u reku. A da bih ispunio ovako široko postavljen zahtev držao sam se opšteg načela: nijedno doba nije tako novo da se u njemu ne bi mogla naći sva vremena. Otuda se iskreno nadam da će naredne stranice biti skroman doprinos organskom sjedinjavanju prakse i teorije, koje se, nažalost, u našoj zemlji i dalje kreću odvojenim kolosecima. Ne zaboravimo da je još Aristotel napisao: „Postupanje je jedinstvo teorije i prakse”, i da su Rimljani govorili: „Praksa bez teorije je kao kola bez osovine, a teorija bez prakse liči na kola bez točkova”.

Holonetics metoda: Od podeljenosti do celovitosti je delo sa izraženom teorijskom dubinom i snažnom praktičnom vrednošću, namenjeno čitaocima koji žele da razumeju sopstvenu psihološku arhitekturu i da zakorače u proces suštinske transformacije.

Stejn Vanhule, ugledni profesor i psihoanalitičar, vodi nas kroz lavirinte psihoze – stanja koje pogađa značajan deo populacije, a o kojem i dalje retko govorimo otvoreno. Autor nas uči kako da komuniciramo kada reči više nisu dovoljne, spajajući psihoanalitičku teoriju sa pričama o poznatim umetnicima. Knjiga je suštinski resurs za svakoga ko želi da razume dubinu ljudske psihe i nauči kako da pruži podršku u najtežim trenucima.

U svetu gde se komunikacija temelji na zajedničkim pričama, psihoza predstavlja trenutak kada taj jezik nestaje. Profesor Stejn Vanhule istražuje šta se dešava kada se stvarnost radikalno promeni. Kroz analizu kliničke prakse i kreativnih genija, ova knjiga ruši stigme i nudi efikasnije načine za reagovanje na krize mentalnog zdravlja. Ovo nije samo teorijsko štivo; to je duboko ljudski pokušaj da razumemo one čija je realnost drugačija od naše, pružajući ruku spasa i onima koji pate i onima koji o njima brinu.

Ova knjiga predstavlja praktičan i jasan vodič za sve koji se u svojim odnosima često suočavaju sa emocionalno nezrelim osobama — bilo da je reč o roditeljima, partnerima, prijateljima ili kolegama. Autor, psihološkinja Lindzi Gibson, polazi od iskustva „odrasle dece“ emocionalno nezrelih roditelja i procesa u kojem se formiraju obrasci prilagođavanja, ugađanja drugima i zanemarivanja sopstvenih potreba.
Kroz knjigu se objašnjava kako emocionalna nezrelost drugih ljudi utiče na odnose: kroz nerazumevanje, nepoštovanje granica, emocionalnu nedostupnost i ponavljajuće obrasce konflikta i povlačenja. Takvi odnosi često dovode do osećaja iscrpljenosti, izolovanosti i nesigurnosti u sopstvene odluke.
Autorka nudi konkretne uvide i strategije kako da se ovi obrasci prepoznaju, razumeju i postepeno promene. Poseban fokus stavljen je na izgradnju ličnih granica, jačanje samopouzdanja i razvoj zdravijih, stabilnijih i uzajamnih odnosa. Cilj nije promena drugih ljudi, već oslobađanje od njihovog uticaja i povratak sopstvenoj emocionalnoj stabilnosti.
Otpetljavanje od emocionalno nezrelih ljudi je praktičan priručnik za sve koji žele da prekinu ciklus emocionalnog iscrpljivanja i izgrade odnose zasnovane na poštovanju, jasnoći i unutrašnjoj snazi.

Praktikovanje pozitivne kognitivno-bihevioralne terapije integriše istraživanja i praksu pozitivne psihologije i kratke terapije usmerene na rešenje unutar okvira kognitivno-bihevioralne terapije. U pitanju je pristup zasnovan na kompetencijama klijenata koji se ne fokusira na ono što nije u redu sa njima i kako to popraviti, već na ono što je dobro u njihovim životima i kako to nadograđivati. Fokus je na osobi, a ne na bolesti; centralnu ulogu preuzima blagostanje klijenata budući da je upravo ono, uz odsustvo patologije, ključni pokazatelj dobrog mentalnog zdravlja.

"Kolonizovani intelektualac će pre ili kasnije shvatiti da se nacija ne potvrđuje na osnovu kulture, već se ispoljava u borbi koju narod vodi protiv okupacionih snaga."

Munari zagovara dizajn koji je funkcionalan, lep i pristupačan, ali koji, pre svega, odgovara nameni samog predmeta. Upućuje nas da inspiraciju potražimo u logici dizajna u prirodi, upoznaje nas sa načelima oblika kruga, kvadrata, trougla, načinom na koji opažamo boje. Dizajniranje lampi, stolica, saobraćajnih znakova, postera, knjiga, automobila, kod Munarija je uvek vođeno održivošću i skladom pri estetskom odabiru. Podsećajući nas da je svaki predmet koji vidimo u modernoj svakodnevici nužno neko dizajnirao, Munari nas podstiče da svet posmatramo aktivno kako bismo ponovo uspostavili vezu između umetnosti i publike, između čoveka i umetnosti kao žive stvari.

Ovim rečima obratio mi se čovek koji me je primio na rad u Udbu davne 1965. godine. Iskreno, tada tu poruku nisam razumeo, jer mi nije bila logična. Sad, kad je dosta kasno, shvatam da je ona duboko životna i filozofska. Da sam ga poslušao, danas bih imao drugačije iskustvo, i ni na pamet mi ne bi palo da se na ovaj način sebi obraćam i čitaocu ispovedam. Došlo je, sazrelo i poteklo vreme priče – o ovome, o onome i o još koječemu što je nastalo u takozvanom savremenom dobu. 

Tumačenje snova Sigmunda Frojda je knjiga koja je postavila temelje psihoanalize. U ovom delu, Frojd predstavlja revolucionarnu tezu: snovi su put ka spoznaji nesvesnog dela uma i predstavljaju ispunjenje potisnutih želja. Knjiga detaljno analizira mehanizme sna, shvatajući ga kao proces kojim se nesvesne misli transformišu u sećanje. Kroz brojne primere snova svojih pacijenata, Frojd demonstrira kako se njegova tehnika tumačenja primenjuje u praksi. Objavljivanjem ovog dela, snovi su rehabilitovani kao smislena manifestacija duše. Uvođenjem koncepta dubinske psihologije i topografskog modela uma, Tumačenje snova je oblikovalo celokupno razumevanje ljudske ličnosti. Ova studija metodom introspekcije omogućava prodiranje u najdublje motive, odnosno fundamentalno razumevanje unutrašnjeg sveta svake individue.

Vladete Jerotića predstavlja pregled najvažnijih tema Frojdove psihoanalize kroz stručan, jasan i kritički pristup autora. Od pitanja narcizma, Edipovog kompleksa i nagona smrti, do odnosa Frojda sa Jungom, Fromom i Marksom, Jerotić otvara dijalog između klasične psihoanalitičke misli i savremenog razumevanja čoveka.

Knjiga donosi pregled Frojdovih ključnih ideja, ali i njihovo tumačenje, poređenje i preispitivanje, što ovo izdanje čini dragocenim sve čitaoce zainteresovane za razvoj psihologije i ljudske duše.

Knjigu Poznavanje čoveka (1927) čine predavanja koja je Alfred Adler održao sa ciljem da svoje psihološke uvide učini dostupnim široj publici. Smatrao je da, prema analogiji sa prirodnim naukama, gde greške u sazananju vode ka pogrešnim načnim teorijama, greške u razumevanju čovekove prirode vode ka promašenom životu. U ovim predavanjima naglašena su praktična učenja vezana za Adlerovo pozitivno shvatanje ljudske prirode, važnost društvene odgovornosti i afirmacije. Prema načalim individualne psihologije, ova zbirka doprinosi punoj integraciji pojedinca u društveni kontekst. Sreća u našim životima zavisi od toga koliko smo shvaćeni, odnosno od međuljudskog razumevanja, a to možemo postići samospoznajom i poznavanjem čovečanstva. Autor je smatrao da pradavanja u ovoj knjizi imaju za cilj da osvetle ovaj put.
Na osnovu svojih naučnih saznanja Adler je upućivao ljude na nove puteve i ciljeve, a u njima budio sposobnosti da na tim putevima i u tim ciljevima istraju. Na tom putu čovek razumeva sebe i druge što vodi ka razumevanju ljudske prirode.