PUT ZA FAJRONT

„Moja jedina krivica bila je u tome što sam se usudila da budem slobodna i nezavisna u svetu kojim vladaju muškarci. Optužili su me za špijunažu, iako se sve moje ’znanje’ svodilo na ogovaranja po salonima i kuloarima visoke klase.“

Paulo Koeljo u ovom romanu udahnjuje nov život jednoj od najtajanstvenijih žena u istoriji – čuvenoj Mati Hari.

Ko se krio iza ove neuhvatljive legende? Samosvesna i fascinantna, očaravala je publiku svojim plesom i opčinjavala najmoćnije muškarce te epohe.

Koeljo ulazi duboko u njenu dušu, dajući joj reč kroz intimno, poslednje pismo iz zatvorske ćelije. U njemu ona rekonstruiše svoj nesvakidašnji put: od skromne devojčice Margarete Zele iz holandske provincije do egzotične plesačice koja je živela i volela isključivo po sopstvenim pravilima, izrastajući na taj način u pravu pionirku ženske emancipacije. Za razliku od većine žena svog vremena, imala je jasan san: da osvoji evropske scene i sama izgradi sopstvenu slobodu.

„Koeljo je priču o Mati Hari pretočio u sažet, ali izuzetno snažan roman.“ – Los Angeles Times

„Upečatljivo ostvarenje... Čitaoci će do same završnice verovati da pred sobom imaju autentična pisma Mate Hari.“
– Publishers Weekly

„Koeljo je naslikao portret žene koju je sopstveno doba najpre uništilo, a potom uzdiglo u večnu legendu.“ – Paste Magazine

Bestseler autor čije su knjige prodate u više od 320 miliona primeraka.

Ono što važi u ljubavi, važi i u ratu. Poraz u jednoj bici, ili gubitak svega što mislimo da posedujemo, donosi nam trenutke tuge. Ali kada ti trenuci prođu, otkrivamo nepoznatu snagu koja se krije u svakome od nas, snagu koja nas iznenađuje i zbog koje ćemo više poštovati sebe.

Četrnaesti je jul 1099. Pred kapijama Jerusalima stoji vojska krstaša koji će napasti u zoru. Unutar zidina drevnog grada okupili su se muškarci i žene svih uzrasta i svih veroispovesti kako bi čuli mudre reči tajanstvenog čoveka poznatog kao Kopt. Sazvao je građane da istinom odgovori na njihove strahove. Ljudi mu postavljaju pitanja o porazu i samoći, borbi i promeni, lepoti i pronalaženju sopstvenog puta, ali i ljubavi, strahu, mudrosti i onome što ih čeka u budućnosti... Odgovori koje su dobili odjekuju i danas jer govore o ljudskim vrednostima koje su opstale kroz vreme.

„Ova knjiga nas oslobađa i daje nam volju da idemo napred, jer kakav god da je ishod naših postupaka – život je dar i ne sme se rasipati!“ – babelio.com

„Koeljove knjige nas vode na čudesno putovanje ne samo u srž pripovesti već i ka smislu samootkrivanja.“ – Stark Insider

Obišao sam mnoga mesta i promenio više zemalja nego čarapa, kako bi rekao Bertolt Breht. Stranice koje slede sadrže neke trenutke koje sam proživeo, priče koje su mi drugi pričali ili misli koje su mi se javljale dok sam prevaljivao određene deonice reke svog života.

Zadivljujuća zbirka razmišljanja Paula Koelja, jednog od najvoljenijih pripovedača na svetu, u kojoj deli svoje refleksije o širokom spektru tema – od muzike i strasti, preko putovanja, do pitanja prirode dobra i zla.

Beležeći u svom neponovljivom stilu misli o duhovnosti, ljubavi i sudbini, Koeljo poziva svakog čitaoca da krene na put ka sebi, ka ostvarenju svojih snova, ka osvajanju unutrašnjih planina.

„Njegove knjige su ostavile plemenit uticaj na stotine miliona ljudi.“ – London Times

„Koeljo nam pruža uvid u lepotu i spokojstvo koji nas okružuju. Reč je o zbirci anegdota, misli, razmišljanja i priča.“ – medium.com

„Njegova dela su kao zvezda vodilja koja neopaženo vodi čitaoce ka njima samima, ka njihovim tajanstvenim i dalekim dušama.“ – Le Figaro

Ukrajina, 2022. godine. Dok se zemlja približava istorijskom preokretu, tri žene kreću na put koji spaja potragu za ljubavlju, slobodom, porodicom i jednim gotovo nemogućim naučnim zadatkom.

Jeva je biolog i samotnjak koji živi u mobilnoj laboratoriji i putuje širom Ukrajine pokušavajući da sačuva retke vrste puževa. Porodica želi da se skrasi i uda, ali Jeva već izlazi sa brojnim muškarcima. Njeni sastanci, međutim, nemaju mnogo veze sa romantikom. Ona upoznaje Zapadnjake koji dolaze u Ukrajinu u potrazi za navodno tradicionalnim suprugama i koristi taj neobičan svet kako bi finansirala svoj naučni rad.

U isto vreme, sestre Nastja i Solomija rade u rastućoj industriji romantičnih tura, glumeći potencijalnu nevestu i njenu prevoditeljku. Iza toga kriju sasvim drugačiji cilj. Tragaju za svojom nestalom majkom, poznatom aktivistkinjom koja se godinama borila upravo protiv takvih putovanja.

Njihove sudbine uskoro se ukrštaju i pretvaraju u neobično putovanje kroz Ukrajinu. Tri besne i odlučne žene, grupa otetih udvarača i Leviša, poslednji puž svoje vrste, kreću putem na kojem ništa ne ide po planu. A onda ruska invazija menja sve.

Poslednji primerak vrste je savremeni roman koji spaja crni humor, porodičnu dramu i društvenu satiru sa pričom o ženama koje pokušavaju da zadrže kontrolu nad sopstvenim životima u svetu punom očekivanja, stereotipa i političkih potresa.

Marija Reva kroz originalne junakinje i neočekivane situacije istražuje ljubav, identitet, žensku nezavisnost, porodicu i pitanje šta smo spremni da učinimo da bismo sačuvali ono do čega nam je zaista stalo. Smešten u savremenu Ukrajinu, roman intimne sudbine svojih junakinja povezuje sa velikim istorijskim događajima, stvarajući neobičnu, inteligentnu i emotivno snažnu priču.

To je knjiga za čitaoce koji vole nekonvencionalne romane sa upečatljivim likovima, britkim humorom i snažnim društvenim kontekstom.

Ovaj roman je biografija, autobiografija, roman putovanje, roman toka svesti, psihološki roman, a ispričan je kroz vrtoglavu spiralu događaja, likova, dubokih preispitivanja i intimnih patnji, u gustom prepletu misli, osećanja i dubokih potreba jednog junaka iz XIX i drugog iz XX veka – Fjodora Mihajloviča Dostojevskog i samog Leonida Cipkina, lekara po struci i izuzetnog poznavaoca stvaralaštva Dostojevskog i njegovog rastrzanog života. Ovo delo je i svojevrstan prikaz, više utisak, o ruskim književnicima polovinom XIX veka, i o najpoznatijim disidentima sedamdesetih godina XX veka. Jezička i sintaksička sredstva kojima se Cipkin služi izvanredno prate njegovu priču i svedoče o izuzetnom književnom daru, pronicljivosti i senzibilitetu, koje nažalost više nije imao prilike da iskaže: samo nedelju dana pošto mu je roman prvi put objavljen, u Sjedinjenim Državama, Leonid Cipkin je preminuo u Moskvi, u Sovjetskom Savezu iz koga mu nikada nisu dozvolili da ode, gde nije mogao da objavljuje niti da radi. Srce mu je stalo na njegov 56. rođendan 1982. godine.

Natali je tradicionalna Amerikanka, influenserka koja živi na farmi kako se nekad živelo: šarmantna seoska kuća, muž zgodni kauboj, šestoro dražesne dece; jutra im počinju tako što ona veselo skuplja jaja dok muž pomuze kravu. Pa šta ako iza tih savršenih kulisa postoji armija dadilja i asistenata? Ono što osam miliona Natalinih pratilaca ne zna, ne može im ni naškoditi, zar ne? Sve do jutra kada se probudi u devetnaestom veku u životu koji nije njen. Njenu kuhinju greje pucketava vatra umesto struje, njena deca su prljava i čudna, a od nje se očekuje da cepa drva i pere odeću na ruke dok joj prsti ne prokrvare. Je li ovo nekakav surovi rijaliti šou? Putovanje kroz vreme? Ili je Bog testira? Vrlo brzo Natali shvata dve stvari: ovo nije njen lep život i mora da pobegne svim sredstvima.

Dobitnik nagrade „Kadare“ za 2018. godinu

Šta se događa kada čovek koji je ceo život proveo daleko od zemlje svojih predaka odluči da joj se vrati?

Mark Mara, uspešni Amerikanac albanskog porekla, prvi put dolazi u Albaniju. Ono što je trebalo da bude kratko putovanje pretvara se u neobično i duboko putovanje kroz prostor, istoriju i ljudske sudbine. U zemlji koja još nosi tragove diktature, tranzicije i neispunjenih snova, Mark upoznaje galeriju nezaboravnih likova: političke prognanike, sitne prevarante, hotelske mudrace, sanjare, oportuniste i ljude koje je istorija gurnula na društvenu marginu.

Dok pokušava da razume zemlju svojih roditelja, Mark se suočava i sa sopstvenom prošlošću. Njegova potraga za identitetom postaje priča o pripadanju i nepripadanju, o iluzijama koje gajimo o svojim korenima i o stvarnosti koja nas neminovno sustiže.

Ispisan sa mnogo humora, ironije i pripovedačke energije, Piramida duša istovremeno je satira postsocijalističkog Balkana, roman o povratku kući i pronicljiva studija društva koje pokušava da pronađe svoje mesto između istorije i savremenog sveta.

Virđil Muči stvara živopisnu panoramu Albanije na pragu velikih promena, ali i univerzalnu priču o čoveku koji traži smisao, iskupljenje i odgovor na pitanje: možemo li zaista pobeći od sebe?

O autoru:

Virđil Muči je jedan od najistaknutijih savremenih albanskih književnika srednje generacije. Rođen je 1963. godine u Tirani. Godine 1986. završio je studije jezika i književnosti na Fakultetu za istoriju i filologiju Univerziteta u Tirani. Radio je u Ministarstvu kulture Albanije, u Narodnoj biblioteci, a kasnije se posvetio diplomatskoj karijeri, radeći, između ostalog, u Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je ministar-savetnik u Ambasadi Albanije u Beogradu.

Književna i umetnička delatnost Virđila Mučija izuzetno je široka i raznovrsna. Autor je više od dvadeset pet knjiga koje obuhvataju stvaralaštvo u oblasti proze, poezije, književne kritike, prevodilaštva i pisanja za film i televiziju. Neke od njegovih knjiga prevedene su na italijanski, grčki i srpski jezik.

Njegov opus odlikuju žanrovska raznovrsnost, izražen smisao za grotesku, humor i društvenu satiru, kao i stalno preispitivanje odnosa između pojedinca, istorije i kolektivnog sećanja. Dobitnik je nagrade „Kadare“ za roman Piramida duša (2018), kao i nagrade za najboljeg albanskog autora na Sajmu knjiga u Tirani 2021. godine.

Istraživač Noel Evart Odel, sa ostrva Vajt, otkrio je na vrhu Mont Everesta fosil majušnog Leuntorocita, morske životinje stare više od četiri stotine i pedeset miliona godina, čiji se život okončao onoga dana kada je tektonska usna poljubila nezasita usta indijskog potkontinenta.

U nekom drugom registru, istraživač Nikolas Fleming pronašao je potopljeni grad Pavlopetri, koji je više od pet hiljada godina pod vodom, ali su ipak njegova gluva zvona ostala netaknuta, kao njegova utopljena groblja, otisci kolena na daskama u crkvi na kojima se kleči…

To su otisci vremena, drage moje dame i gospodo, kao i draga moja deco. Ostaćete razočarani ako Vam to budem rekao, ali ja sam proveo sve ove godine lažući. Ali, u uzroku ove laži leži razlog zbog kojeg sam ja danas ovde.

(odlomak iz romana)

Kada mu je dijagnostikovano ozbiljno srčano oboljenje, jedan mladić odlučuje da napiše Knjigu svog života – i to da je napiše, bukvalno, srcem. Treba mu trideset godina da završi ovaj poduhvat, gladujući, trpeći nemaštinu i živeći na kredit, čekajući da izmiri dugove kad Knjiga bude objavljena. Čim je završi, šalje stranice iskucane na pisaćoj mašini svom izdavaču, a on ih nikad ne dobija. Očaj vodi pisca i njegovu ženu, njihove prijatelje i komšije u grozničavu potragu po svim poštanskim ispostavama na svetu, sve dok izdavač ne obznani da je konačno primio knjigu. Samo što to nije bila Knjiga… Tada počinju da pljušte knjige potpisane imenom pisca i narod počinje da čita neobuzdano, pretvorivši čitanje u fenomen na globalnom nivou. - Knez Wratcharsky

Četrdeset i kusur godina nakon 1974. Republika Kipar odlučila je da identifikuje kosti pacijenata psihijatrijske bolnice Atalasa, koji su poginuli tokom turskog bombardovanja ustanove. Međutim, pojavila su se mnoga pitanja. Da li su njihovi rođaci još bili živi kako bi dali krv na analizu? I ako jesu, da li bi želeli da učestvuju u tome? Mnogi dugogodišnji stanari bili su napušteni i zaboravljeni u psihijatrijskoj bolnici, čak i od svojih najbližih, kao posledica društvenih predrasuda tog vremena. A čiji bi se identitet utvrđivao? Osobe pre njenog zatvaranja ili posle? Neki od pacijenata, sopstvenom logikom i pod teretom svojih problema, sami su sebe lišili identiteta.

Roman govori o životu unutar psihijatrijske bolnice tokom decenije koja je prethodila (1964–1974), oslikava tu drugu mikrozajednicu, u kojoj se, pod drugačijim uslovima – između ludila i onoga što se smatra razumom – ogledaju i prelamaju sve pojave šireg društvenog okvira: ljubav, dobro, zlo, politika, mir, rat.

Jedna nevidljiva nit razdvaja ta dva polja, razum i ludilo, dok prolaze godine te sudbonosne decenije, a naši junaci lebde iznad nje. Uostalom, u tim godinama se odigravaju izuzetno važni događaji i njihove krajnje manifestacije pojavljuju se kao presudno raskršće 20. veka – na Kipru, u Grčkoj, u svetu.

Alisa više nije dete. Dok odrasta, sve češće je zaokupljaju pitanja o budućnosti planete i opstanku čovečanstva. Zašto ljudi ratuju? Zašto uništavaju Zemlju, životinje i prirodu? Možemo li, uprkos svim našim razlikama, naučiti da živimo zajedno, a da ne uništimo svet u kojem živimo? I da li je takav svet uopšte moguć?

U potrazi za odgovorima, Alisa će zakoračiti u čudesni svet ideja i putovati kroz vekove i civilizacije, upoznajući neke od najuticajnijih filozofa i mislilaca svih vremena — od Sokrata do Konfučija, od Epikura do Bude. Posetiće Platonovu pećinu, pratiće Hipatiju ulicama Aleksandrije, zaplesati sa Rusoom i razgovarati sa Dekartom, Ničeom, Frojdom i mnogim drugima.

Sa dnevnikom ispunjenim mislima i citatima, Alisa će postepeno otkrivati kako su se kroz istoriju menjale ideje o čoveku, svetu i smislu života. A kada se vrati u svoje vreme, biće spremna da se suoči sa izazovima koji nisu samo njeni — već pripadaju svima nama.

Od Akropolja u Atini do obala Ganga, od Sinajske pustinje do salona prosvetiteljstva, Rože-Pol Droa vodi nas kroz istoriju filozofije u romanu koji na uzbudljiv i pristupačan način istražuje velike ideje i pomaže nam da bolje razumemo svet u kojem živimo.

Glavna junakinja Magda raste sa bratom, ocem alkoholičarem, submisivnom majkom i dominantnom bakicom u starom trosobnom stanu u malom gradu na istoku Slovačke. Radnju uokviruje sahrana majke i to je okidač za neprekinutu struju uspomena. Ove uspomene predstavljaju jednu namerno haotičnu i nesavršenu hronologiju u kojoj neiskusan čitalac lako može da se izgubi. Priča teče u naizgled nezavršenim složenicama čiji je zadatak da čitaoca sve vreme drže u stanju blage napetosti i ne ostavljaju momenat za predah. Magda prolazi kroz detinjstvo, odrastanje, starenje, hrabro nosi svoje ožiljke, razbijena kolena, mokre papuče, kroz devedesete godine, komšiluke, kafane, obdaništa i škole, uz Mariju Kalas i – jednu Bakicu. Obična slovačka porodica. Priča izrečena u jednom dahu, skoro ispljunuta. Bez konkretnih početaka i bez jednoznačnih srećnih završetaka. Bez završetaka. Ivana Gibova je napisala knjigu o prećutanom i tradicionalno prihvaćenom porodičnom nasilju, neizgovorenoj hijerarhiji, o zavisnostima. O potrebi da se sazre prebrzo i pobegne, ali istovremeno o nemogućnosti da se postane zapravo i stvarno odraslim. O jednoj porodici kakvu svako od nas poznaje. O porodici kakvoj su kod nas sva prava zagarantovana. Tradicionalnoj i nikakvoj drugačijoj.

Rak u horoskopu – Pola žive istine, a pola živahne imaginacije – o putovanju kroz bolest i šta je bilo posle
Spisateljica Koviljka čitavog života traga za savršenim čitaocem. Umesto njega, nalazi čvorić: rak – i to pravi, ne onaj iz horoskopa.

Ipak, ovo nije ispovest o bolesti. Ovo je putovanje žene koja ne pristaje da bude žrtva, žene koja ne ume da ćuti onda kada bi ćutanje bilo najpraktičnije. Kada se čini da je sve gotovo, tek tada počinje Koviljkin pohod: krade kolače, nadmudruje lekare, okuplja konzilijum dama od Sarajeva do Vašingtona.

Od beogradske onkologije, porodične kuhinje i prijateljskih raskida, preko bombardovanja, majčinstva, izgubljenih razgovora i sećanja na Jugoslaviju, Koviljka stiže do ratom zahvaćene Ukrajine, gde treba da pronađe mladu surogat-majku i bebu koja je već postala predmet tuđih želja.

Naizgled apsurdna privatna misija pretvara se u potragu za odgovorom na mnogo teža pitanja: kome pripada život koji smo spremni da spasemo, platimo, rodimo, usvojimo ili izgubimo? Vladislava Vojnović pripoveda duhovito i bez trunke sentimentalnosti, slažući u istu rečenicu Hičkoka i Jodu, Čestertona i nabrajalicu „pošla koka na pazar”, visoku kulturu i nadrealne balkanske pejzaže.

Rak u horoskopu je besan, nežan i nemilosrdan roman u kojem jedna žena, uprkos strahu i umoru, odbija da prepusti život onima koji bi da ga vode umesto nje. Ili okončaju.