Pitate me kako sam postao bezumnik. Ovako se to zbilo: jednog dana, davno pre no što se rodiše mnogi bogovi, probudio sam se iz dubokog sna i video da su mi ukrali sve moje maske sedam maski koje sam svojeručno napravio i nosio kroz sedam života i potrčah bez maske ulica punim ljudi uz krike: Lopovi, lopovi, prokleti lopovi.
Muškarci i žene smejaše mi se, a neki pobegoše u kuće, strahujući od mene.
A kad stigoh do tržnice, neki mladić, koji je stajao na vrhu kuće, povika: Evo ga bezumnik! Podigoh pogled da ga vidim i sunce mi poljubi ogoljeno lice, po prvi put. Po prvi put sunce poljubi moje ogoljeno lice i u mojoj duši se razgore plam ljubavi prema suncu i nisam želeo više svoje maske. I kao u zanosu povikah: Blagosloveni, blagosloveni da su lopovi koji mi ukradoše maske!
I tako sam postao bezumnik.
| Karakteristika |
Iznos |
| Kategorija |
ROMAN
|
| Autor |
Halil Džubran
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
PAIDEIA |
| Pismo |
Latinica |
| Povez |
Broš |
| Strana | 69 |
| Format | 12x17 |
| Godina | 2005 |
