PUT U JUČE Priče iz advokatske arhive

Premda bi to bilo očekivano, ali Put u juče nije nastavak prethodne knjige Tibora Varadija, druga je knjiga u svakom pogledu raskošna nadogradnja, tematski, ali i žanrovski neusporedivo bogatija. Dok je ranije samo davao naznake autobiografije, pišući o sebi samo onoliko koliko se mora, Put u juče biva knjiga od barem dva, a onda i tri, četiri, pet tokova, koji se izmjenjuju i prepliću. Pišući o davnim sudskim i izvansudskim slučajevima, jurističkim, ali pomalo i para-jurističkim, Varadi ispisuje svoj životopis, a onda, na vrlo iznenađujući način, i svojevrsnu autobiografiju, u kojoj pokazuje čitatelju, ali što je važnije – i sebi, zašto je bio ono što je u životu bio. Postoje i neke druge, možda i važnije, razlike između dviju knjiga. Dok je u prvoj Varadi prilično ozbiljan, premda pripovjedački silno šarmantan u toj ozbiljnosti, Put u juče neočekivano je duhovita knjiga. Put u juče žanrovski vrluda između prvorazredne historiografske „male povijesti” i dokumentarne proze. U osnovi, knjiga je i jedno i drugo. Možete je čitati kao pouzdano svjedočanstvo o vremenu, ali i kao ponudu, šokantno velikodušnu, niza romanesknih zametaka, izvanrednih proznih skica…

Iz recenzije Miljenka Jergovića


Tibor Varadi (Várady Tibor) ponajviše je poznat kao pravnik. Studije prava završio je u Beogradu, a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Nakon diplomiranja radio je kraće vreme kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (da­našnjem Zrenjaninu), čija je arhiva temelj ove prozne knjige. Bio je potom docent, vanredni i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1993. godine profesor je na budimpeštanskom Srednjoevropskom univerzitetu (CEU) i drži predavanja na pravnim fakultetima Emori, Kornel, Berkli, u SAD-u. Objavio je veći broj naučnih radova, prvenstveno iz oblasti međunarodnog privatnog prava, međunarodne trgovinske arbitraže i manjinskih prava. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Zastupao je Srbiju (ranije SRJ i SCG) pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa (1965), bio je njegov urednik, od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada objavljena dela iz beletristike: Zar nije sam život najbolji provod? (Vagy nem maga az élet a legjobb időtöltés?), putopisni eseji, Forum, Novi Sad, 1971. Tajna mišje sive sobe (Az egérszürke szoba titka), roman, Forum, Novi Sad, 1976; 2009. Mit i moda (eseji na srpskom), Srpska čitaonica i knjižnica, Irig, 1978; nagrada „Stražilovo“ The Secret of the Mouse-Grey Room (prevod na engleski romana Tajna mišje sive sobe), John Calder and Riverrun Press, London−Njujork, 1981. Nadomak istorije (Történelemközel­ben), eseji, Forum, Novi Sad, 1995. i dr.