U JESEN

Karl Uve Knausgor
U jesen


U jesen je prvi od četiri toma lične enciklopedije bliskog sveta koju otac piše svom nerođenom detetu.

„Sada, dok ovo pišem, ti ništa ne znaš ni o čemu, ne znaš šta te očekuje, u kakvom svetu nastaješ. A ja ništa ne znam o tebi. Video sam sliku na ultrazvuku, i držao sam ruku na stomaku u kojem ležiš, to je sve.“

Dete će se roditi. I otac seda da mu piše. Hoće da pokaže detetu šta ga čeka, mnoštvo fenomena i materije, životinja i ljudi koje nazivamo svetom. Piše o suncu i o jazavcu, o termosu i o mokraći, o krevetu i o samoći, dok dete raste u tami.

„Tu divotu, koju ćeš uskoro sresti i videti, veoma je lako izgubiti iz vida, a načina na koji se to može desiti ima skoro koliko i ljudi. Zato ti pišem ovu knjigu. Hoću da ti pokažem svet kakav je, tik uz nas, sve vreme. Samo tako i ja mogu da ga ugledam.“

 
„Himna životu i ljubavi… Ova knjiga je potvrda i prihvatanje života… otvara se nebu i zemlji, otvara onome što je bilo i onome što će doći, onome što raste i onome što umire, visinama i dubinama, puna milosti i ljubavi.“
Emil Oto Sivertsen, Fedrelandsvenen

„Prava je radost otvoriti novu knjigu Karla Uvea Knausgora. Uvodi čitaoca pravo u jedan vitalan univerzum pun odvažnih misli i čulnih slika.“
Ingun Ekland, Aftenposten

„U jesen pokazuje da Karl Uve Knausgor ima dovoljno veštine, stila, hrabrosti i zamaha da nas zainteresuje. Ništa u ovom svetu što nadmeno uzimamo zdravo za gotovo piscu ne promiče. On najprostije, naizgled najbeznačajnije stvari posmatra drugim očima, obrće ih, i s vremena na vreme ispunjava na način koji prevazilazi sposobnost nas čitalaca. A baš zato imamo umetnost.“
Ruar Eskild, Haugesunds avis



dodatni blurbovi:

„Kada se tekst uzdigne iz hiperrealizma u velike perspektive u tekstovima kao što su ’Okviri’, ili ’Žabe’, nastaje blesak tipičnog knausgorovskog efekta, u kojem mala stvar prevaziđe svoje granice i vodi u razmišljanja o velikim pitanjima.”
Marta Nurhejm, NRK

„U jednom norveškom opusu punom lepih knjiga, u fizičkom smislu, U jesen je verovatno najlepša… A njeni najbolji tekstovi čine je jednako lepom unutra koliko i spolja.”
Terje Ejdsvog, Adreseavisen

„Uprkos čežnji čitalaca za velikim razmišljanjima, nakon one duge borbe ima nečeg osvežavajućeg i obećavajućeg u Knausgorovom oduševljenju malim stvarima.”
Bjern Ivar Fiksen, Klasekampen

„U najboljim trenucima, budući otac proseca kroz postojeće jezičke i emocionalne konvencije i pruža nam tračak onog istinskog.”
Trond Haugen, Dagsavisen



Karl Uve Knausgor (Karl Ove Knausgård) rođen je 1968. u Oslu, a odrastao je na Trumeji i u Kristijansandu. Kao devetnaestogodišnjak pohađa Akademiju za umetničko pisanje u Hordalandu. U Bergenu je studirao istoriju umetnosti i književnost. U periodu 1999‒2002. radi kao urednik književnog časopisa „Vagant“, u kojem, pored ostalog, piše eseje o Prustu i De Lilu. Knausgor je 1998. godine debitovao romanom Van sveta (Ute av verden), postigao veliki uspeh i postao prvi debitant koji je dobio prestižnu nagradu norveške kritike „Kritikerprisen“. Njegov sledeći roman Vreme za sve (En tid for alt) izlazi 2004, i nominovan je za nekoliko nagrada, između ostalih i IMPAC Dublin Literary Award.
Šestotomni autobiografski roman Moja borba (Min kamp) izlazi u periodu 2009‒2011, postiže veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, dobija nekoliko nagrada i nominacija. Samo u Norveškoj prodat je u 600.000 primeraka. Zbirku eseja Amerika duše (Själens Amerika) objavljuje 2013. godine. Tokom 2015. i 2016. godine izlaze četiri knjige eseja, U jesen, U zimu, U proleće, U leto (Om høsten, Om vinteren, Om våren, Om sommeren), u formi pisama koje otac piše svojoj ćerki čije rođenje isčekuje. Njegova dela dosad su prevedena na više od dvadeset jezika, a osim pisanjem, Knausgor se bavi i izdavaštvom.