U LETO

"U leto – finale očaravajućeg književnog projekta U leto je četvrti, i poslednji, tom lične enciklopedije koju Karl Uve Knausgor piše svojoj najmlađoj ćerki. U izvrsnom finalu, Knausgor prepliće oštroumne kontemplacije o svakodnevnim stvarima sa dnevničkim zapisima leta provedenog s porodicom, uzimajući tako najbolje od prethodnih tomova. Razbacana po dnevničkim unosima se nalazi i kratka priča, fenomenalno ispričana poigravanjem naratorskim „ja“, o ženi kojoj je jedna dramatična odluka možda uništila život.
Knausgor piše: „Život je takav – makar ako mu se čovek otvori – bilo kada se može desiti nešto nepredviđeno i sudbonosno, što u vrlo bliskoj budućnosti odredi ko si, šta si ili gde si. Sve što se dešava prožeto je takvom nepredvidivošću, ali događaji su obično toliko mali i posledice tako neprimetne da i ne razmišljamo o tome.“
Rekli bismo ipak da je Knausgor svojim nesvakidašnjim književnim projektom uspeo sve nas da natera da razmišljamo i o tim naizgled malim i neprimetnim događajima i, iznad svega, da se ponovo zaljubimo u svet.

U izvrsnom finalu, Knausgor prepliće oštroumne kontemplacije o svakodnevnim stvarima sa dnevničkim zapisima leta provedenog s porodicom, uzimajući tako najbolje od prethodnih tomova. Razbacana po dnevničkim unosima se nalazi i kratka priča, fenomenalno ispričana poigravanjem naratorskim „ja“, o ženi kojoj je jedna dramatična odluka možda uništila život.
Knausgor piše: „Život je takav – makar ako mu se čovek otvori – bilo kada se može desiti nešto nepredviđeno i sudbonosno, što u vrlo bliskoj budućnosti odredi ko si, šta si ili gde si. Sve što se dešava prožeto je takvom nepredvidivošću, ali događaji su obično toliko mali i posledice tako neprimetne da i ne razmišljamo o tome.“
Rekli bismo ipak da je Knausgor svojim nesvakidašnjim književnim projektom uspeo sve nas da natera da razmišljamo i o tim naizgled malim i neprimetnim događajima i, iznad svega, da se ponovo zaljubimo u svet.


U leto je četvrti, i poslednji, tom lične enciklopedije koju Karl Uve Knausgor piše svojoj najmlađoj ćerki.
U izvrsnom finalu, Knausgor prepliće oštroumne kontemplacije o svakodnevnim stvarima sa dnevničkim zapisima leta provedenog s porodicom, uzimajući tako najbolje od prethodnih tomova. Razbacana po dnevničkim unosima se nalazi i kratka priča, fenomenalno ispričana poigravanjem naratorskim „ja“, o ženi kojoj je jedna dramatična odluka možda uništila život.
Knausgor piše: „Život je takav – makar ako mu se čovek otvori – bilo kada se može desiti nešto nepredviđeno i sudbonosno, što u vrlo bliskoj budućnosti odredi ko si, šta si ili gde si. Sve što se dešava prožeto je takvom nepredvidivošću, ali događaji su obično toliko mali i posledice tako neprimetne da i ne razmišljamo o tome.“
Rekli bismo ipak da je Knausgor svojim nesvakidašnjim književnim projektom uspeo sve nas da natera da razmišljamo i o tim naizgled malim i neprimetnim događajima i, iznad svega, da se ponovo zaljubimo u svet.
"