ROMAN

Za Šanslada, svet je prepun lepote, čuda i mogućnosti. Od dečačića koji se igra na plaži, preko adolescencije i prve ljubavi, do smrti oca i kraja svog života, on uživa i u najsitnijim detaljima svog okruženja – bilo da je u pitanju zrno peska, insekt ili vlat trave – u čulnoj avanturi od kolevke do groba. Ispunjena razmišljanjima o kosmosu, lirskim opisima i virtuoznim igrama sa jezikom i maštom, Voljena zemlja na briljantan način istražujekoje je mesto čovečanstva u kosmosu, kakav je odnos između nas i Zemlje i, na kraju, kako treba živeti.

Dvojica braće, Malrik i Rahel Šiler, odrastaju u Francuskoj kod ujaka imigranta. Nakon što im roditelji stradaju 1994. godine u napadu Oružane islamističke grupe u blizini Setifa, otkrivaju da je njihov otac, Nemac koji je prešao u islam i oženio se Alžirkom, zapravo bio nacistički dželat, koji je potom svoje sposobnosti stavio u službu Fronta islamskog spasa. Rahel je inženjer, oženjen Ofelijom. Ime njegove supruge govori nam da je on novi Hamlet, koji će istražiti prošlost svoga oca, pratiti njegov trag iz vremena starog varvarizma i otkriti da postoji nešto trulo u mnogim svetovima u kojima je fašizam i dalje aktivan. On će osetiti potrebu da se iskupi zbog očeve prošlosti, da shvati tamnu stranu čovečanstva. Malrik, mala propalica u procesu rehabilitacije, dolazi do istog saznanja, zbog čega počinje jasno da sagledava predgrađe u kome živi. Iako je možda već unapred izgubio, on odlučuje da se bori.

Nemački književnik Ginter Gras objavio je 2008. svoj najnoviji naslov „Kutija“. Roman predstavlja fiktivni nastavak autobiografije „Ljušćenje luka“, koja je u javnosti izazvala veliku pometnju nakon Grasovog priznanja da je kao sedamnaestogodišnjak bio pripadnik SS jedinica. Priznanje je izazvalo brojne reakcije, među kojima je bilo i mišljenika koji su smatrali da Nobelova nagrada za književnost dodeljena 1999. treba da mu se oduzme.

Međutim, poljski pisci oštro su protestovali napominjući da su Grasova socijalna angažovanost i njegova literarna dostignuća iskupila činjenicu da je kao tinejdžer na kratko pristupio SS jedinicama, i izrazili su poštovanje prema hrabrosti koja je bila potrebna da bi se jedna ovakva istina obelodanila.

U „Kutiji“ Gras se predstavlja na jedan potpuno drugačiji način, kao porodičan čovek koji u centar interesovanja romana stavlja svoju decu. Insistirajući na modernoj koncepciji doživljaja umetnosti - u ovom slučaju literarne reči - kao laži, Gras piše svoju „fiktivnu biografiju“, umnogome drugačiju od stvarnosti ali ipak zasnovanu na elementima iste.
Intezitet fiktivnog pojačavaju i strukturni elementi bajke. Zastaćete na samom početku romana i očekivati fantastiku, jer bajka je direktno „apostrofirana“ prvom rečenicom: „Bio jednom jedan otac koji je, budući već ostareo, pozvao k sebi svoje sinove i kćeri - njih četvoro, petoro, šestoro, osmoro na broju - a oni su se, posle dužeg oklevanja, povinovali njegovoj želji.“

Tako započinje razgovor Pisca sa decom, četvoro iz prvog braka, dve vanbračne kćerke, i dva sina iz drugog braka, koji nas vodi dalje kroz roman. Fotografkinja Maria Rama, koja takođe ima centralnu ulogu, snima život porodice magičnim Agfa-box fotoaparatom. Njegova sposobnost da uslika i budućnost i prošlost opravdava prisustvo elemenata bajke, kao i simboliku podnaslova romana - „Priče iz mračne komore“. Vešto preplićući vremenske odrednice neobični aparat otkriva tajne, uvlačeći nas sve dublje u nerasvetljene ćoškove „čarobne kutije“.

Iako se razgovori oca sa decom na ovakav način u stvarnosti nisu vodili, Grasova deca bila su upućna u stvaranje romana „Kutija“, i svojim reakcijama na napisano (negativnim i kritički nastrojenim, ali i pozitivnim) uticala su na korekcije romana, pa je autor neke delove izmenio ili jednostavno izbrisao.
„Kutija“ Gintera Grasa smatra se vrhuncem autorove pripovedačke mogućnosti, gde se na originalan način prepliću i poistovećuju istina i laž, mašta i realnost, prošlost, sadašnjost i budućnost.

Priča o Fintanu, mladom dečaku iz Evrope, koji iz Bordoa dolazi u Marsej, odakle plovi afričkom obalom do ušća reke Niger i grada Onitše, u kolonijalnoj Nigeriji, sa svojom majkom Italijankom.

Sterling je prosečan američki gradić, u kome se ništa ne dešava, sve dok jednog dana njegov mir ne naruši šokantni akt nasilja. Posle svega, stanovnici gradića tražeći pravdu pokušavaju da prebole ono što se desilo, ali moraju i da sagledaju svoju ulogu u nedavnim događajima. Za njih je nepovratno izgubljena granica između činjenica i mašte, pravde i nepravde, objektivnosti i neobjektivnosti. Džouzi, ćerka sudije koji vodi suđenje, verovatno je najbolji svedok optužbe, ali ona se uopšte ne seća događaja koji su se odigrali pred njenim očima. Tokom suđenja, tajne izlaze na videlo, uništavajući dugogodišnja prijateljstva i porodične odnose.

Bendžamen Malosen je žrtveni jarac. U prestižnoj robnoj kući ''Magazen'' on obavlja dobro plaćen posao dežurnog krivca koji prima na sebe sav gnev nezadovoljnih mušterija. Uloga večnog stradalnika ubrzo za Malosena prestaje da bude samo posao. On postaje poslednja žrtva ''deda Ijudo-ždera'', sekte koja je ratnih četrdestih godina 20. veka vršila najkrvoločnije obrede nad nezaštićenom decom. Pripovedajući živim, duhovitim jezi­kom koji obiiuje dosetkama, igrom reci i ironijom, Penak stvara crnohumornu priču o dva suprotstavljena civi­lizacijska modela. Destruktivnom i ubilačkom porivu ljudskog roda on suprotstavlja humanost i nesebično davanje i žrtvovanje koje oličava junak Bendžamen Malosen i njegova simpatična

Odri je dobra devojka: dobra učenica, ćerka i prijateljica. Ona je poslednja osoba od koje bi se očekivalo da bude u vezi sa Lukom Desalviom, najvećim zavodnikom u školi. U noći kada njih dvoje raskidaju vezu, neko ju je mobilnim telefonom snimio kako radi nešto što dobre devojke ne rade...