ROMAN

Đovani je šarmantan muškarac, velikodušan i neuspešan. Kandi je prelepa žena koja ne zna za meru kad je reč o nepristojnosti, alkoholu i ljubavi.

A Bjanka?

Bjanka je njihova kćer jedinica, koja odrasta u neurednom stanu na periferiji Bolonje okružena sukobima i uz majčinu neobjašnjivu odbojnost. Odmalena nalazi utehu u bajkama, u kojima su majke maćehe ali devojčice naposletku pronalaze spas u šumi. Neobičan jaz koji je deli od majke s godinama postajesve dublji ambis, gotov da je proguta. Tako prolazi Bjankinih prvih dvadeset godina: uz školu, prve ljubavi i tragediju koja će označiti kraj detinjstva i stavititačku na njene strasti.

Devedesetih godina u grad, poput pošasti, stiže heroin i Bjanka spoznaje samouništenje: dok joj se majka opija alkoholom, ona prati zov narkotika. Zašto im je, kad su već toliko različite u svakom pogledu, zajednička samo ta nelagoda u suočavanju sa svetom oko sebe? Reč je o drevnoj želji za samouništenjem, o decenijskoj tragediji kojoj nikako da dođe kraj – a započetoju bordelu koncentracionog logora Buhenvald.

Živim perom, natopljenim istorijom dvadesetog veka i naoštrenim dubokim saosećanjem za ljudske slabosti, Marilu Oliva nam nudi priču koja tera na razmišljanje o onome o čemu porodice ne razgovaraju, o nezalečenim ranama koje se neumoljivo otvaraju iz generacije u generaciju. Snažan i poetičan roman koji daje glas čitavom jednom veku.

Ne možemo birati šta nasleđujemo. Ali možemo li da biramo šta ćemo postati?

U Kaliforniji umire izvesna Elenor Benet ostavljajući za sobom zagonetnu zaostavštinu za svoje dvoje dece, Bajrona i Beni: crnu tortu napravljenu po starom porodičnom receptu i jedan audio snimak. Posthumno, ona konačno deli s njima neverovatnu priču o svojeglavoj mladoj plivačici koja beži s rodnog ostrva pod sumnjom da je počinila ubistvo, priču dirljivu i neverovatnu, o predugo skrivanim tajnama i jednom davno izgubljenom detetu, priču koja će okrenuti naglavce sve što su brat i sestra mislili da znaju o sebi i svojoj porodici.

Hoće li im otkrovenje njihove majke pomoći da ponovo pronađu put jedno ka drugom? Mogu li Bajron i Beni da se izmire slažući pravu sliku prošlosti svoje majke i da ispune njenu poslednju želju „da podele crnu tortu kad za to dođe pravo vreme“?

Debitantski roman Šarmejn Vilkerson priča je o tome kako nasledstvo izdaje, tajni, uspomena, pa čak i imena može oblikovati odnose i prošlost. Duboko sugestivan i prelepo napisan, roman Crna torta neverovatno je putovanje kroz jedno doba, kroz jednu porodičnu istoriju zauvek promenjenu izborima koje je morala da načini jedna žena.

Madrid, krajem osamdesetih. Enrike Verhel je čuveni ginekolog, otac i brižan suprug, redovan gost na zabavama madridskog visokog društva… Njegova slava je na vrhuncu, svi ga traže, i na putu je da nađe partnera koji će uložiti u njegovu privatnu kliniku. Na zabavi za četrnaesti rođendan svoje sestričine Marije, koju joj uvek priređuje u svojoj kući verujući da mu donosi sreću u poslovima, pokušaće da se domogne svega što misli da mu pripada. Ali baš te večeri počeće da isplivavaju mračne tajne porodice Verhel… Baš na svoj četrnaesti rođendan i Marija će početi da naslućuje koliko je svet odraslih zapravo licemeran…
Od kakve to porodične tragedije Enrikeova žena ne može da se oporavi? Hoće li Enrikeov zet pomoći istragu stare afere prodaje novorođenčadi u manastiru Virhen del Remedio? Kakvu tajnu krije Marijino poreklo, i da li je porodica važnija od svake lične i ljudske pravde?
O autoru
Ramon Tares je poznati španski televizijski scenarista, reditelj i producent, a Bez identiteta njegov je prvi roman. Bio je i jedan od autora scenarija za istoimenu seriju, koja je tokom dve sezone prikazivana u Španiji i Italiji sa ogromnim uspehom. Godine 2006. bio je jedan od nominovanih za Gojinu nagradu za kratkometražni film Bota de oro. Predaje televizijsku dramaturgiju, piše blog i zanima se za audio-vizuelne umetnosti i nove forme digitalnih komunikacija.