ROMAN

Kroz komično–dirljiv putopis po bespucima medunarodne romantike Dženet Skeslin Carls vas upoznaje s Darjom, honorarnom Internet provodadžikom, koju od statusa lepotice deli jedino veštačka vilica. Ova ukrajinska heorina iz dvadeset prvog veka dovoljno je životno iskusna da nadmudri nekoliko loših udvarača, ali ne može da odoli čarima američkog sna.“
Dejv Boling, autor romana Gernika

Nakon višemesečne potrage dvadesettrogodišnja Darja, naoružana jedino savršenim znanjem engleskog jezika i inženjerskom diplomom, dobija posao u velikoj medunarodnoj kompaniji u Odesi. Nažalost, šef joj odmah stavlja do znanja da je spavanje s njim prva stavka u opisu njenog radnog mesta. Darja izbegava njegove napade tako što ga upoznaje sa svojom komšinicom, prevrtljivom Olgom. Medutim, kad Olga baci oko i na njeno radno mesto, Darja pronalazi honorarni posao kao prevodilac u Sovjetskim vezama, agenciji za upoznavanje.

Dok premošcava jezički jaz izmedu očajnih Odesanki i usamljenih stranaca, i sama podleže američkom snu i mora da bira izmedu voljenog grada i Zapada, izmedu privlačnog, neodgovornog mafijaša i ljubaznog nastavnika. Istražujuci sve unosniji posao naručivanja nevesti preko i-mejla, privredne grane u kojoj se ljubav i brak sukobljavaju sa seksom i novcem, Moja lepa Odesa predstavlja crnohumorni prvenac o izborima i žrtvama koje smo spremni da prihvatimo zarad ljubavi i osecanja sigurnosti, kao i o daljinama koje smo radi da predemo zarad srecnog završetka.

Dani se bavi pronalaženjem nestale dece. U trenutku kada se njegova devojka pakuje spremajući se da ga napusti, on prima telefonski poziv od jednog oca koji ga, očajan, moli za pomoć. Slučaj će ga odvesti na Kapri, mesto koje će mu probuditi sećanja na detinjstvo i na dve osobe koje su promenile tok njegovog odrastanja. Tražeći nestalog dečaka, pronaći će istinu da životni put vredan življenja ne obeležava samo ono što se nama sviđa već vera u sebe da ćemo se izboriti sa svime što se na tom putu nađe, svidelo se to nama ili ne.

Pet žena sa Menorke, godinu i po dana posle tragične smrti šestogodišnjeg Tristana, ponovo se sastaju, u Kopenhagenu, da zajedno proslave Božić. Pored velike radosti koju im pričinjava ponovni susret, sve junakinje strepe od dugo izbegavanih pitanja koja bi ih naterala da se suoče sa velikim bolom i ponovo uhvate nit života koji neumitno teče svojim tokom. A na Menorki svetionik i dalje pruža nadu brodolomnicima na moru i u životu. Za devedesettrogodišnju Mensiju, simbol je obećanja koje je dala Tristanu kraj samrtne postelje, da neće proći dugo do njihovog ponovnog viđenja. Ali, pre toga, mora samo još nešto da obavi…

Markos je izgubio majku, čuvenu plesačicu koja je slušala džez i divila se Džejmsu Dinu i koja ga je naučila svemu u životu. Pošto je ona napustila njega, on odlučuje da napusti svet kakav je do tada znao. Injekcija cetamina, leka protiv spavanja, nadohvat mu je ruke dok sa balkona svog stana posmatra komešanje ljudi na trgu i kada u masi sveta ugleda - nju.
„Moja moć... Teško ju je objasniti. Kako sam naučio da je koristim još je teže ispričati. Ali želim to da učinim. Želim da vam ispričam. Postoje stvari, sitne pojedinosti, koje su deo čoveka samog i čine ga onim što jeste. A moja moć je bila nešto što me određuje. Iako sam je vrlo retko koristio. Zbog nje sam se osećao mnogo življim. Da sam uključio svoju moć kad sam ugledao devojku iz Španskog pozorišta, možda prema njoj ne bih osetio ono što sam osetio. A ono što sam osetio bilo je nešto iskonsko, vrlo autentično. Kako sam mogao toliko da čeznem za njom i ne poznavajući je? Ljudska bića su magična i neopisiva. Osetio sam nešto posebno setivši je se ponovo. Ono poverenje koje ne bi trebalo da se rađa među nepoznatim ljudima, ali koje ponekad postoji i koje je snažnije od onog koje osećaš prema nekome ko je deo tvog okruženja više od dvadeset godina. Ona nije primetila moje prisustvo, nije osećala kako se moje oči ni na trenutak ne odvajaju od nje.”

Nava, zabačeno selo između Kandahara i Kabula. Zbog pretnji osionih Paštuna mali Hazar Enajatolah Akbari prinuđen je da napusti rodnu kuću, rodno selo, svoju zemlju.
Krijući ga pod svojom burkom, majka ga je prokrijumčarila u Pakistan, pomilovala po kosi, naterala da obeća da će postati pošten čovek i ostavila samog. Tako započinje potresna odiseja dečaka koji više nema nikoga i ništa osim očajničke želje da preživi i da održi obećanje dato majci: da nikad neće uzimatu drogu, nikad neće upotrebiti oružje da bi njime ubio drugog čoveka i nikad neće ukrasti. Prošao je Pakistan, Iran, Tursku i Grčku bežeći od straha, radeći najteže fizičke poslove, sanjajući svoje drugove, nadajući se nekom kutku sveta u kojem će se zaustaviti i nazvati ga svojim domom.

Svakog petka Tom Ficdžerald vozi iz Dablina Ljubičastim autobusom iste ljude njihovim kućama da provedu vikend u Retdunu. Nensi, Di, Kev i Silija – svako od njih ima svoju priču, tajnu, koju ostali saputnici ne znaju. A i Tom, naravno, ima svoje razloge što tako redovno navraća kući...
Mev Binči je još jednom maštovito iznedrila tople ljudske likove s njihovim stvarnim radostima i istinskim tugama, portretišući ih svojom prepoznatljivom pronicljivošću, saosećanjem i toplinom.

„Zabavno, subverzivno, erotično i tužno. Svako ko se nosi mišlju da se prijavi za radno mesto poremećenog religioznog diktatora prvo treba da pročita ovu knjigu.“
MARK HADON

„Domišljato, elegantno i božanstveno anarhično delo. Hanif ima odlično oko i još bolje uvo.“
DŽON LE KARE