ROMAN

Kroz komično–dirljiv putopis po bespucima medunarodne romantike Dženet Skeslin Carls vas upoznaje s Darjom, honorarnom Internet provodadžikom, koju od statusa lepotice deli jedino veštačka vilica. Ova ukrajinska heorina iz dvadeset prvog veka dovoljno je životno iskusna da nadmudri nekoliko loših udvarača, ali ne može da odoli čarima američkog sna.“
Dejv Boling, autor romana Gernika

Nakon višemesečne potrage dvadesettrogodišnja Darja, naoružana jedino savršenim znanjem engleskog jezika i inženjerskom diplomom, dobija posao u velikoj medunarodnoj kompaniji u Odesi. Nažalost, šef joj odmah stavlja do znanja da je spavanje s njim prva stavka u opisu njenog radnog mesta. Darja izbegava njegove napade tako što ga upoznaje sa svojom komšinicom, prevrtljivom Olgom. Medutim, kad Olga baci oko i na njeno radno mesto, Darja pronalazi honorarni posao kao prevodilac u Sovjetskim vezama, agenciji za upoznavanje.

Dok premošcava jezički jaz izmedu očajnih Odesanki i usamljenih stranaca, i sama podleže američkom snu i mora da bira izmedu voljenog grada i Zapada, izmedu privlačnog, neodgovornog mafijaša i ljubaznog nastavnika. Istražujuci sve unosniji posao naručivanja nevesti preko i-mejla, privredne grane u kojoj se ljubav i brak sukobljavaju sa seksom i novcem, Moja lepa Odesa predstavlja crnohumorni prvenac o izborima i žrtvama koje smo spremni da prihvatimo zarad ljubavi i osecanja sigurnosti, kao i o daljinama koje smo radi da predemo zarad srecnog završetka.

Tokom poslednjeg leta dvadesetog veka jedan deda i njegovog unuk prvi put se sreću posle niza porodičnih nesporazuma koji su neminovno stvorili jaz između njih dvojice. Deda, Jevrejin, rođen petog septembra 1938, na dan kad su u Italiji doneti rasni zakoni, proveo je život ubeđen da pravo na život nema. Duboko zašao u godine, izabrao je mali planinski zaselak u kojem se za vreme rata skrivao sa svojom porodicom, da u njemu skonča svoj vek. Njegov unuk, osećajan i otvoren dečak, kojeg su mu poverili na čuvanje tokom očevog lečenja od opake bolesti, silovito i nepredviđeno prodire u poslednju etapu starčevog života. I dok na obalama veštačkog jezera podno planine dečak stiče prva istinska saznanja o životu, postavlja se pitanje da li će svojom nevinošću i dečačkim poletom uspeti i da izvuče umornog starca iz bolne neprilagođenosti koja ga je pretvorila u živu utvaru.

Novi roman Fabija Đede pripovest je ispričana u dva glasa – glasom unuka koji je već odrastao čovek i glasom njegovog dede – u kojoj se nevini dečji svet sreće sa svetom starih, oslikavajući dodir između početka i kraja života. Deo priče, onaj koji pripoveda starac, prožet je potresnim istinitim događajima i njihovim pogubnim posledicama za čitavu jednu generaciju.

Kada se vrata kuće u kojoj je živeo sa ženom i ćerkicom konačno zatvore pred njim, Šon biva primoran da život počne ispočetka. Skrhan objavom veze njegove žene sa drugim muškarcem i zatraženim razvodom, ali i brigom za svoju ćerkicu i time kako će nova postavka stvari uticati na nju, iznajmljuje sobu u kući u kojoj živi Fen i njen sin Konor.
Fen radi u jednoj maloj knjižari u prelepom Batu i Konor je sve što ima u životu. Zatvorena za sve što nije posao i njen sin, progonjena tajnom iz prošlosti s kojom nikako da se suoči, sada biva zatečena sve jačim emocijama prema tom čoveku koji spava u sobi do njene.
I kako njihovo tiho prijateljstvo lagano prerasta u nešto više tako rastu strahovi i sumnje. Prošlost konačno zahteva da se računi izmire, a tu je i nonootvorena mogućnost da se očuva porodica. Starim se stazama ne luta, ali da li je dobro po svaku cenu nastavljati neštp što se pokazalo neuspešnim umesto hrabro se otisnuti u neizvesnost novih početaka.

Zvali su ga Minah, jer je podsećao na pticu tako čestu u Indiji, poput koje je njihovoj maloj grupi na elikom, prekookeanskom brodu, ponavljao sve što bi čuo od drugih putnika. Imao je jedanaest godina kada se te 1954. Godine u luci u Kolombu ukrcao na Oronsej, započevši tako tronedeljno putovanjepreko Indijskog okeana, Arabijskog i Crvenog mora, Sueckim kanalom do Mediterana pa sve do Tilberija, gde ga je čekala majka.
U raskoraku između Istoka, gde je odrastao, i Zapada, koji mu je bio nepoznanica, bez roditelja, koji bi ga nadgledali, Minah na ovom životnom putovanju sreće čitavu galeriju likova čija se dela i ličnosti prelamaju kroz naivnost dečačkog pogleda na svet, oblikujući ga i menjajući ga svaki na svoj način. Ne skrećući mnogo pažnje na sebe, zajedno sa dečakom slabog srca Ramadinom i dečakom buntovnikom Kasijusom, Minah na brodu upada u najrazličitije avanture. Upoznaće džez muzičara Mazapu, devojku sa golubovima, dobiće prve lekcije iz istorije umetnosti i književnosti, ali i intimnosti, biti svedok misterioznog zatvorenikovog bekstva, milionerove smrti… – događaja koji će dobiti svoje puno značenje tek kada se sa dovoljno životnog iskustva jednog dana na njih osvrne.

Dani se bavi pronalaženjem nestale dece. U trenutku kada se njegova devojka pakuje spremajući se da ga napusti, on prima telefonski poziv od jednog oca koji ga, očajan, moli za pomoć. Slučaj će ga odvesti na Kapri, mesto koje će mu probuditi sećanja na detinjstvo i na dve osobe koje su promenile tok njegovog odrastanja. Tražeći nestalog dečaka, pronaći će istinu da životni put vredan življenja ne obeležava samo ono što se nama sviđa već vera u sebe da ćemo se izboriti sa svime što se na tom putu nađe, svidelo se to nama ili ne.

Pet žena sa Menorke, godinu i po dana posle tragične smrti šestogodišnjeg Tristana, ponovo se sastaju, u Kopenhagenu, da zajedno proslave Božić. Pored velike radosti koju im pričinjava ponovni susret, sve junakinje strepe od dugo izbegavanih pitanja koja bi ih naterala da se suoče sa velikim bolom i ponovo uhvate nit života koji neumitno teče svojim tokom. A na Menorki svetionik i dalje pruža nadu brodolomnicima na moru i u životu. Za devedesettrogodišnju Mensiju, simbol je obećanja koje je dala Tristanu kraj samrtne postelje, da neće proći dugo do njihovog ponovnog viđenja. Ali, pre toga, mora samo još nešto da obavi…

Milano, mart 2008: jedna devojka i jedan muškarac provode prvu zajedničku noć. Vode ljubav, jedu, šapuću jedno drugom slatke besmislice. I razgovaraju. A ono što je počelo kao polušaljiv izazov:„Noćas mi moraš ispričati ceo svoj život“, pretvorilo se u napeto putovanje u prošlost obeleženu dramatičnim događajima i nezamislivim obrtima, koju devojka uprkos tome pripoveda s osmehom ineodoljivom lakoćom.
Njena priča počinje davnim misterioznim zločinom, a završava se čudnim ljubavnim četvorouglom u kojem se ona na kraju suočava s tajnama svoga muža, ljubomorom svoga ljubavnika i bolesnom zaljubljenošću svog progonitelja. Napetost raste do samog kraja, kada se sve survava u neočekivani ishod, u konačno svođenje računa iz prošlosti, a budućnost je i dalje neizvesna. Tek u poslednjem poglavlju saznaćemo ko je taj muškarac: čovek koji je predano proživeo s tom devojkom sate ispunjene pričom o nasilju i nežnosti.

Danijele i Bjanka poznaju se još od detinjstva. Ona je gimnastičarka i slikarka, a on pijanista. Čitave dane spokojnog detinjstva jedno drugom su društvo, uteha i podrška. Ali Danijele bi hteo da budu i nešto više, dok Bjankino mlado srce mašta o nečemu drugačijem što će doći i odvesti je u neki novi život, suviše neiskusna da na vreme prepozna pravu ljubavi i ceni osećanja koje je Danijele prema njoj gajio.
Međutim, život nikome od nas nije unapred dat, već je rezultat izbora koji pravimo. Kako bi se završila ova priča da je Bjanka prihvatila Danijelovu ljubav? Da li bi u životu sa njim bilo više radosti od života koji joj je doneo razvod braka i troje dece?

Markos je izgubio majku, čuvenu plesačicu koja je slušala džez i divila se Džejmsu Dinu i koja ga je naučila svemu u životu. Pošto je ona napustila njega, on odlučuje da napusti svet kakav je do tada znao. Injekcija cetamina, leka protiv spavanja, nadohvat mu je ruke dok sa balkona svog stana posmatra komešanje ljudi na trgu i kada u masi sveta ugleda - nju.
„Moja moć... Teško ju je objasniti. Kako sam naučio da je koristim još je teže ispričati. Ali želim to da učinim. Želim da vam ispričam. Postoje stvari, sitne pojedinosti, koje su deo čoveka samog i čine ga onim što jeste. A moja moć je bila nešto što me određuje. Iako sam je vrlo retko koristio. Zbog nje sam se osećao mnogo življim. Da sam uključio svoju moć kad sam ugledao devojku iz Španskog pozorišta, možda prema njoj ne bih osetio ono što sam osetio. A ono što sam osetio bilo je nešto iskonsko, vrlo autentično. Kako sam mogao toliko da čeznem za njom i ne poznavajući je? Ljudska bića su magična i neopisiva. Osetio sam nešto posebno setivši je se ponovo. Ono poverenje koje ne bi trebalo da se rađa među nepoznatim ljudima, ali koje ponekad postoji i koje je snažnije od onog koje osećaš prema nekome ko je deo tvog okruženja više od dvadeset godina. Ona nije primetila moje prisustvo, nije osećala kako se moje oči ni na trenutak ne odvajaju od nje.”

Ivi Hamilton ima jednu tajnu... Tajnu za koju ni ona sama ne zna. Za sada...

Ivi je žena uspešnog i lepog Anta i majka ambiciozne, ostvarene Ane, i njena najveća briga u životu jeste da li će uspesti da svrati na manikir pre nego što sačeka Anu da završi čas klarineta. Ona ne razmišlja o mnogo čemu drugom izvan svog kruga udobnosti.

Ali sve to će se uskoro promeniti. Jednog sunčanog jutra u Oksfordu jedno pismo – tempirana bomba – sleće na Ivin besprekorno čisti otirač i okreće njen ugodni život naglavačke. Nešto što nije mogla ni da zamisli vrebalo je iz prikrajka da pokvari sve što joj je drago, i to nešto neće da nestane. Ivi će morati da preispita sve u svom brižljivo uređenom svetu. Ivi je borac i ona će se boriti za ono što voli. A usput će otkriti da su ona sama i njen život složeniji i dublji nego što je mislila. Šta će ostati isto? Šta će se zauvek promeniti? I da li jeceo svet jedne žene krhak koliko i njen najbolji porcelan?

Nava, zabačeno selo između Kandahara i Kabula. Zbog pretnji osionih Paštuna mali Hazar Enajatolah Akbari prinuđen je da napusti rodnu kuću, rodno selo, svoju zemlju.
Krijući ga pod svojom burkom, majka ga je prokrijumčarila u Pakistan, pomilovala po kosi, naterala da obeća da će postati pošten čovek i ostavila samog. Tako započinje potresna odiseja dečaka koji više nema nikoga i ništa osim očajničke želje da preživi i da održi obećanje dato majci: da nikad neće uzimatu drogu, nikad neće upotrebiti oružje da bi njime ubio drugog čoveka i nikad neće ukrasti. Prošao je Pakistan, Iran, Tursku i Grčku bežeći od straha, radeći najteže fizičke poslove, sanjajući svoje drugove, nadajući se nekom kutku sveta u kojem će se zaustaviti i nazvati ga svojim domom.

Svakog petka Tom Ficdžerald vozi iz Dablina Ljubičastim autobusom iste ljude njihovim kućama da provedu vikend u Retdunu. Nensi, Di, Kev i Silija – svako od njih ima svoju priču, tajnu, koju ostali saputnici ne znaju. A i Tom, naravno, ima svoje razloge što tako redovno navraća kući...
Mev Binči je još jednom maštovito iznedrila tople ljudske likove s njihovim stvarnim radostima i istinskim tugama, portretišući ih svojom prepoznatljivom pronicljivošću, saosećanjem i toplinom.

„Zabavno, subverzivno, erotično i tužno. Svako ko se nosi mišlju da se prijavi za radno mesto poremećenog religioznog diktatora prvo treba da pročita ovu knjigu.“
MARK HADON

„Domišljato, elegantno i božanstveno anarhično delo. Hanif ima odlično oko i još bolje uvo.“
DŽON LE KARE

Kenija, 1957. godine. U svojoj najranijoj mladosti, tri devojke iz različitih društvenih miljea odluče da prastarim ritualom učvrste svoje poetično prijateljstvo i postanu – posestrime, zaklinjući se da će kroz čitav život biti oslonac jedna drugoj. Ali Mau Mau ustanak i posledice prevrata u zemlji koja stiče nezavisnost narušiće taj detinji san. Pod teretom porodičnih obaveza i daleko jedna od druge, tri mlade žene suočavaju se sa svetom u kome će se njihovi interesi nužno sukobiti.
Kamila Brouton-Smit postaje poznati fotomodel u Londonu burnih šezdesetih. Sara Mekej odlazi na studije u rodnu Irsku, ali je to iskustvo samo učvršćuje u odluci da se vrati u Afriku. Porodica Hane Van der Bir bori se za opstanak na zemlji koju su njeni afrikanerski preci naselili još početkom veka.
Njihovo prijateljstvo je na teškim iskušenjima, i postaje poprište suparništva, pogrešnih, ali i velikih ljubavi i pogaženih obećanja. A sve se to odvija u senci političke nestabilnosti i jednog brutalnog ubistva.Posestrime su bolna odiseja koja prati odrastanje i sudbinu tri zanimljive žene koje su svoje snove vezale za prelepu i intrigantnu Afriku

Nakon više od dvadeset godina stalnih sukoba u srcu Afrike, rat koji se može smatrati najdužim i najsurovijim na svetu polako se stišava. U nastojanju da simbolički zapečati mir, jedna kosmopolitska ekspedicija, sačinjena od poslovnih ljudi, političara i predstavnika sukobljenih plemena, ukrcava se na brod koji će ploviti Belim Nilom prema jugu zemlje. Na tom putu se nalazi ogromna močvarna oblast, predeo koji se neprekidno menja i nikada ne bude do kraja otkriven. Neprijateljska i proždiruća oblast Sud, velika močvara južno u dolini Nila.Započinje odiseja koja će ove putnike sve više udaljavati od civilizacije, pretvarajući se u nešto nalik snu, a njima neće preostati ništa drugo nego da se ujedine, kao u nekoj maloj vavilonskoj kuli, kako ih u lutanju močvarom ne bi zadesila smrt. U tom lutanju, poznavaoci većeg broja jezika steći će neobičnu moć.Močvara Sud je avanturistički roman koji govori o Africi, kontinentu koji se nikada ne može potpuno upoznati i koji je, na nesreću svojih stanovnika, verovatno jedino mesto na svetu gde je avantura i dalje moguća.Gabi Martinez radnju svog „afričkog“ romana smešta u jednu teorijski bezimenu oblast. Izuzetno veštim građenjem likova i zapleta, on nas ukrcava u taj lavirint zemlje i vode, i postajemo deo nevolja i neizvesnosti, ali i svetlosti i mirisa duboke Afrike.