ROMAN

Stočić, kafa i odluka.
To je sve što je potrebno da bismo bili srećni.

U Japanu, već više od sto godina, postoji jedan sasvim poseban kafić, i za njega se vezuje na hiljadu legendi.

Priča se da, kad jednom uđete u njega, nikada ne izađete isti. Priča se da, dok pijete kafu, možete ponovo da proživite trenutak iz sopstvenog života – onaj kada ste doneli pogrešnu odluku, kada ste izgovorili reč koja bolje da je ostala neizrečena, kada ste nekome dopustili da napusti vaš život, a nije moralo da bude tako.

Priča se da je dovoljno da uradite samo jednu stvar i sve promenite. Međutim, postoje pravila kojih se morate pridržavati:
1. Nalazite se u posebnom kafiću. Tu je jedan jedini stočić i čeka samo na vas.
2. Sedite i sačekajte da vam posluže kafu.
3. Budite spremni da ponovo proživite jedan događaj iz života.
4. Dok to radite, ne zaboravite da ispijate kafu u malim gutljajima.
5. Ne zaboravite glavno pravilo: nikako nemojte da dozvolite da se kafa ohladi.

Predgrađe Napulja, druga polovina pedesetih godina XX veka. S jedne strane siromaštvo i začeci nekog drugačijeg života, a sa druge bogatstvo mašte dve devojčice, Lile i Elene. Prva je mračna, žestoka, nepokolebljiva u svom odrastanju. Druga je blaga i naizgled potčinjena, ali upravo iz snage one prve uspeva da izvuče sopstvenu. Njihovo često surovo nadmetanje, nekad prikriveno, a nekad otvoreno, kao da drži to Elenino i Lilino neraskidivo prijateljstvo. Bujna mašta čini da dve prijateljice vide život koji ih okružuje ne kao stvaran, već kao neku strašnu bajku. No ta je bajka istinitija i od najrazumnijeg uvida u stvarnost. Priča o genijalnoj prijateljici ispričana je u prvom licu. Pripoveda je Elena kao zrela žena, u trenutku kad saznaje da je Lila svojevoljno nestala iz Napulja, brišući svaki trag svog postojanja.
Prva knjiga „napolitanske tetralogije“ uvodi nas u jednu od najvećih priča napisanih u ovom veku, remek-delo koje je očaralo kritiku i osvojilo publiku širom sveta.



„Baš ništa slično ovoj knjizi nikada ranije nije objavljeno.“
The Guardian

„Jedna od najboljih knjiga, ne samo poslednjih godina.“
The Independent

„Svako bi trebalo da pročita bar nešto ispod čega stoji ime Elene Ferante.“
The Boston Globe

„Njeni romani su snažno i žestoko lični, pa se pred čitaocem nižu ispovesti koje on uopšte ne očekuje.“
New Yorker

„Elena Ferante je prefinjeno subverzivna. Ono porodično je u njenim genijalnim knjigama tempirana bomba, koja otkucava previše glasno da bismo to mogli da zanemarimo.“
Time

Beskrajno šarmantna, dirljiva i duhovita priča o plemenitim dušama, nesavršenim stvorenjima, prijateljstvu i nadi.
Marselus je jedna neverovatno radoznala i pomalo mrzovoljna džinovska pacifička hobotnica. Svakoga dana mnogo ljudi prolazi pored njega u akvarijumu, ali malo ko zastaje. Sa druge strane, Tova, žena koja dolazi da čisti u noćnoj smeni, mnogo ga je zavolela, toliko da sa njim deli koliko joj nedostaje njen sin, koji je pre trideset godina nestao na moru.

Iako zna mnogo više nego što bi iko mogao i da zamisli, nikada mu nije palo na pamet da mrdne ijednim od svojih osam pipaka za neko ljudsko biće. Sve dok nije upoznao Tovu i dok nije započelo njihovo sasvim neočekivano i neobično prijateljstvo. Poput pravog detektiva, koristeći svu svoju oštroumnost i inteligenciju, Marselus je zaključio šta se dogodilo u noći nestanka. I sada mora da upotrebi sve svoje trikove da otkrije istinu svojoj prijateljici – pre nego što bude kasno.

„Šelbi van Pelt je uradila nemoguće. Stvorila je savršenu priču sa nesavršenim likovima, koja je tako dirljiva, tako misteriozna i tako potpuno upijajuća, da nećete moći da je odložite jer ćete je grliti kada je ne čitate.“ -Njujork tajms

Knjiga je prodata u skoro 2 miliona primeraka. Na bestseler listi Njujork tajmsa je neprekidno od objavljivanja, odnosno 2 godine. U pripremi je filmska adaptacija ove knjige.

Kada Šelbi van Pelt ne hrani svoju zavisnost o fleš-fikcije, ona žonglira mačkama dok se svađa sa decom. Izuzetno blistava stvorenja je njen debitantski roman. Rođena i odrasla na severozapadu Pacifika, trenutno živi u predgrađu Čikaga sa porodicom.

Močvara i njena stvorenja za Kaju nisu nikakva nepoznanica: hrane je i štite, podučavaju je svemu što treba da zna i prave joj društvo u igri. Kada izraste u devojku, njena divlja, neuhvatljiva lepota privući će pažnju dvojice mladića, a pred njom će se naći izazov novog, uzbudljivog sveta ljubavi.
Jednog oktobarskog dana, policija će pronaći beživotno telo Čejsa Endruza usred močvare, a lokalno stanovništvo će istog trenutka posumnjati na tajanstvenu devojčicu. Glasine ubrzo postaju optužbe, a sumnje neporeciva istina.

Aleksi se i dalje seća poslednjeg leta koje je proveo sa majkom u Francuskoj. Od tada je prošlo mnogo godina, ali kada mu psihijatar predloži da kroz pisanje ponovo proživi to vreme kako bi razbio umetničku blokadu od koje pati kao slikar, Aleksi uranja u sećanje i ponovo ga preplavljuju emocije koje su ga mučile kada su stigli u to malo francusko selo: ljutnja, tuga, bes.

Kako prevazići bol zbog sestrine smrti? Kako oprostiti majci koja ga je odbacila? Kako se nositi sa bolešću koja ga izjeda?

Ovo je priča o letu pomirenja i prihvatanja, o tri meseca tokom kojih su majka na samrti i psihotični tinejdžer konačno odložili oružje, podstaknuti dolaskom neizbežnog i potrebom da se pomire jedno sa drugim i sa sobom. Napisan poetičnim stilom koji odiše snagom, strašću, emocijom, ali i sirovošću, roman Leto kad je mama imala zelene oči prepliće život i smrt u pozivu na ljubav i praštanje.

Jedno od velikih otkrića savremene evropske književnosti.

Toni je sredovečni bivši roker iz Skoplja, zarobljen u rutini posla u državnoj instituciji, koji i dalje živi s majkom u stanu punom uspomena na dane kada je svet bio njegov. Tokom pandemije, nenamerno – ali ipak svojom krivicom – izaziva niz događaja koji nepovratno menjaju njegov život i živote ljudi iz njegove blizine.

Stavljajući sebe na prvo mesto, Toni se nepokolebljivo drži svoje iluzorne predstave o ličnoj slobodi. Umesto da gradi odnose kroz razumevanje i brigu, on se hrani tuđom empatijom i ljubavlju, nesposoban da uzvrati. Zaglavljen između prošlosti i sivila svakodnevice, Toni se nalazi na raskršću između onoga što je bio i onoga što još može da postane.

U svom prvom romanu Rumena Bužarovska majstorski slika portret antijunaka našeg doba koji pokušava da dokuči šta znači biti muškarac u društvu koje se menja brže nego što on može da prati. Toni je lucidna studija samoobmane, muškosti i tradicije, nemilosrdno istinit prikaz društva i društvenih zabluda, koji Bužarovska ispisuje svojim prepoznatljivim stilom: britko, gorko i s dozom surovog humora.

Moćna i nezaboravna priča o prirodi traume, granicama izdržljivosti, ranjivosti, bolnoj i često samotnoj borbi s prošlošću, ali i o nežnosti, bezuslovnoj ljubavi, prijateljstvu i nadi koju pruža razumevanje – čak i kada se čini da ništa ne može spasti ono što je slomljeno.
Malo života nije samo roman. To je iskustvo koje menja čitaoce.

Vilem, Džej-Bi, Malkom i Džud su prijatelji od studentskih dana. Kada dođu u Njujork, s ambicijama ali bez jasnog plana, jedino što ih sprečava da potonu jeste njihovo prijateljstvo. Vilem je ljubazan glumac u usponu, Džej-Bi je promućuran i često okrutan slikar, Malkom je arhitekta u uglednoj firmi, a Džud je povučen, briljantan pravnik čija prošlost krije nezamislivu patnju.
Iza priče o četiri muškarca koja grade svoj život u Njujorku krije se remek-delo o traumi koja ne prolazi, bolu koji traje, nevidljivim ožiljcima i granicama bliskosti. Hanja Janagihara hrabro i iskreno, ali upravo zato brutalno, prikazuje najmračnije aspekte ljudskog iskustva – zlostavljanje, okrutnost, samopovređivanje, zavisnost, depresiju, kao i bolnu i često samotnu borbu s prošlošću.
Malo života je razorna, moćna i dirljiva priča o granicama ljudske izdržljivosti i sposobnosti pojedinca da se nosi sa sopstvenom ranjivošću. Posredi je delo koje ne pošteđuje čitaoce teških emocija, ali istovremeno slavi moć prijateljstva, ljubavi, podrške i prihvatanja.