ROMANI

Drvena kuća gori u noći. Plamen obasjava planinski pejzaž. Dok sneg tiho pada, čuje se samo pucketanje vatre. A kada se kuća sruši, ostaje samo uplašeni šapat onih koji su uspeli da pobegnu na vreme.

Ali nešto nije kako bi trebalo da bude. Brojevi se ne slažu. A sudbina igra okrutnu igru sa jednom majkom.

Ako postoji jedna reč sa kojom Serena nije nikada zamišljala da će se poistovetiti, to je reč majka. Ona je moćna i nemilosrdna brokerka, gospodarica svoje sudbine, i u njenom životu nema mesta za osećanja. Ipak, posle požara, sve se menja i Serena tone u noćnu moru. Šta ako je majčinski instinkt koji je uvek poricala jači od vatre, od sudbine, od svega u univerzumu?

Novo remek-delo Donata Karizija – neumoljivo putovanje, slobodan pad u najmračnije kutke naše duše i strahova koji nas definišu, posle kojeg više nikada nećemo posmatrati svet istim očima.

„Karizi je majstor u stvaranju napetosti i konstruisanju narativnih mehanizama.“ – Corriere della sera

O autoru

Donato Karizi rođen je 1973. u gradu Martina Franka na jugu Italije i živi na relaciji Rim–Milano. Nakon što je studirao pravo, specijalizovao se u oblasti kriminologije i nauci o ponašanju. Pisac, režiser i scenarista televizijskih serija i filmova, istaknuto je ime u Korijere dela sera. Autor je međunarodnih bestselera (koje je u Italiji sve objavila izdavačka kuća Longanezi) kao što su Šaptač, Lovac na duše, Dečak od stakla i Noć mi te uzima – roman po kome je snimio istoimeni film za koji je dobio nagradu Donatelovog Davida, za najboljeg režisera početnika – Gospodar senki, Čovek iz lavirinta – po kome je snimio istoimeni film – Igra šaptača, Kuća glasova, Ja sam ponor – po kome je snimljen istoimeni film – Kuća bez sećanja, i autor je noar priče Žena sa cvetom od papira. Osvojio je prestižne nagrade u Italiji i u inostranstvu, kao što su Prix Polar i Prix Livre de Poche u Francuskoj i Premio Bankarela u Italiji. Njegovi romani, prevedeni na preko 30 jezika, prodati su u više miliona primeraka.

U polutami severnih noći, usamljeni sanjar – čovek nežne naravi i bogatog unutrašnjeg sveta – luta peterburškim ulicama, nalazeći utočište u tišini i sopstvenoj mašti. Njegovu svakodnevicu ispunjavaju dugi razgovori sa samim sobom i svetlost belih noći, koje mu daju iluziju da nije potpuno sam. Jedne takve noći upoznaje Nastenjku, krhku i iskrenu devojku čija je sudbina obeležena strpljivim čekanjem i nadom. Njihov susret prerasta u dirljivu ispovest dvoje usamljeničkih duša, gde poverenje istovremeno pruža utehu i izaziva iluzije.

Njihova priča, kratka poput same bele noći, otkriva duboku istinu: najnežnije ljudske veze često traju najkraće, ali upravo zbog toga ostaju nezaboravne.

Zašto čitati ovu novelu:
Dirljiva i bezvremena ljubavna priča o mladosti, usamljenosti i snovima

Prelepo prepletena atmosfera Sankt Peterburga i svetlost belih noći

Idealan izbor za ljubitelje klasika i dela Fjodora Dostojevskog

Priznati komentari:
„On slika poput Rembranta, a umetnost njegovih slika toliko je moćna i često toliko savršena da bi, uveren sam, Dostojevski svejedno bio najveći romanopisac.“ – Andre Žid
„Korisnici društvenih mreža širom sveta zanosno su pisali o prelepoj ljubavnoj priči, dirljivoj i romantičnoj, koja slama srca, a opet ostavlja nezaboravan utisak.“ – The Guardian

Važne napomene:
Predgovor romanu Bele noći napisala je doc. dr Vasilisa Šljivar, docent na Filološkom fakultetu, Katedra za slavistiku.

Ciljna grupa:
Knjiga za sve ljubitelje klasika, posebno čitaoce privržene romanima Fjodora Dostojevskog.

O autoru:
Fjodor Mihajlovič Dostojevski (1821–1881) bio je jedan od najvećih ruskih romanopisaca. Rođen u Moskvi, odrastao je u siromašnom okruženju koje je duboko uticalo na njegovo stvaralaštvo. Nakon ranih književnih pokušaja i prevoda Balzaka, Dostojevski se uključuje u revolucionarni kružok i biva osuđen na smrt, a kazna mu je u poslednjem trenutku preinačena u teški prisilni rad u Sibiru.

Iskustva iz robije oblikovala su njegovu kasniju književnost, uključujući velika dela kao što su Zločin i kazna, Idiota, Braća Karamazovi i Zli dusi. Njegova dela istražuju složenost ljudske psihe, moralne dileme i duboke emocije. Dostojevski je preminuo 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu, ostavljajući neizbrisiv trag u svetskoj književnosti.

Knjiga ,,Umro sam u petak“ Nenada Gugla pokreće univerzalna pitanja o ljudskoj prirodi, o potencijalu koji kao ljudi krijemo u sebi. To je snažna priča o čovekovoj sposobnosti da zlo u sebi i oko sebe preobrazi u dobro, da pad iskoristi kao odskočnu dasku, da u smrti vidi odgovornost da se što bolje živi. Snažno, nadahnuto, interesantno. Roman ,,Umro sam u petak“ čita se u dahu i pokreće preispitivanje u svakom čitaocu. Sa književnoteorijaskog gledišta, na srpskoj književnoj sceni jedan potpuno nov i autentičag glas; duhovnost kao sveprožimajuća jedinica života daje se kao mogućnost izbora, u potpuno haotičnom veku tehnologije i aposolutnog onečovečenja.

„Dobro došla u porodicu“, kaže Nina Vinčester i pruža mi svoju elegantnu, negovanu ruku. Učtivo se smešim, jer ovaj posao je moja poslednja prilika da počnem iznova. Mogu da se pretvaram da sam neko drugi. Ali uskoro ću saznati da su tajne Vinčesterovih mnogo opasnije od mojih…

Svaki dan čistim prelepu kuću Vinčesterovih od poda do plafona. Dovodim njihovu ćerku iz škole. I kuvam ukusan obrok za celu porodicu pre nego što odem da jedem sama u svojoj maloj sobi na poslednjem spratu.

Pokušavam da ignorišem kako Nina pravi nered samo da bi me gledala kako ga čistim. Kako priča čudne laži o sopstvenoj ćerki. I kako njen muž Endru izgleda svakim danom sve više slomljen. Dok gledam u Endruove lepe smeđe oči, tako pune bola, teško je ne zamisliti kako bi bilo živeti Ninin život. Garderoba, fensi auto, savršen muž.

Samo jednom isprobavam jednu od Nininih netaknutih haljina. Samo da vidim kako je. Ali ona ubrzo sazna i dok shvatim da se vrata moje spavaće sobe u potkrovlju zaključavaju samo spolja, već je prekasno.
Ali uveravam sebe da oni ne znaju ko sam ja zaista.
Ne znaju za šta sam sposobna.

„Najviše su mi se dopali stalni zapleti – nije bilo samo jednog na kraju, već su iznenađenja razbacana po celoj knjizi. Mali nagoveštaji na koje nailazite usput teraju vas da uvek nagađate, uvek ste na ivici dok pokušavate da sve spojite. Osećate se kao da rešavate zagonetku dok na kraju sve ne dođe na svoje mesto.“ – Yale Daily News

BookTok hit. Bestseler „Njujork tajmsa“, „Ju-es tudeja“ i „Vol strit žurnala“, i dobitnik ITW Triler nagrade za 2023. godinu. Ovaj uvrnuti roman vezaće vas za stranice do kasno u noć.

Autorka bestselera Frida Makfaden je lekar, specijalizovana za povrede mozga. Napisala je nekoliko psiholoških trilera i medicinsko-humorističkih bestselera. Frida je dobitnica Međunarodne nagrade pisaca trilera. Njeni romani su prevedeni na preko 30 jezika.

Frida živi sa svojom porodicom i crnom mačkom u vekovima staroj trospratnoj kući sa pogledom na okean, sa stepenicama koje škripe i stenju pri svakom koraku, i niko te ne može čuti ako vrištiš. Osim možda ako vrištiš baš glasno.

Obučene u jedinstveni, lepo skrojeni šinjel, ove poznate priče počinju novi život, spremne da nasele peterburške snove svojih budućih čitalaca. Napisane tridesetih i četrdesetih godina XIX veka, ove pripovetke slikaju trubulentnu pozadinu gradskog života iza hladne i elegantne fasade carske prestonice iz perspektive različitih likova, malih, običnih ljudi koji tragaju za svojim snovima na ulicama grada prožetog pompeznošću i samovažnošću, koji postaje i groteskno okruženje i zlokobni lutkar koji pokreće konce. Gogolj nas vodi u svet pun neobičnih likova na granici između sna i stvarnosti, mešajući satiru sa fantazijom i saosećanje sa podsmevajućom ironijom i kritikujući birokratiju, društvenu nepravdu i ravnodušnost ljudi, stvorivši revolucionarnu književnu viziju koja će ostaviti dubok trag na brojne ruske i svetske autore.

Savršeni dom koji ima samo jedno pravilo. Ne gledaj šta se krije iza zatvorenih vrata.

Teško je naći poslodavca koji ne postavlja previše pitanja o mojoj prošlosti. Zato zahvaljujem svojim srećnim zvezdama na tome što su mi Garikovi dali ovaj posao, da čistim njihov velelepni penthaus sa pogledom na čitav grad i da pripremam fensi obroke u njihovoj blistavoj kuhinji. Mogu da radim ovde neko vreme, i držim jezik za zubima dok ne dobijem ono što želim. Skoro da je savršeno. Ali još nisam upoznala gospođu Garik, niti videla unutrašnjost spavaće sobe za goste. Sigurna sam da je čujem kako plače. Primećujem fleke od krvi na okovratniku njenih belih spavaćica dok perem veš. A jednog dana moram da pokucam na njena vrata – to je jače od mene. Kada se vrata njene sobe otvore, ono što vidim unutra menja sve…
Na kraju krajeva, radila sam ovo i ranije. Mogu da zaštitim gospođu Garik i istovremeno sačuvam svoje tajne. Daglas Garik je zgrešio. Platiće zbog toga. Samo je pitanje koliko sam daleko spremna da idem.

„Pročitala sam ovu knjigu u jednom dahu i ostala budna dokasno da bih je završila. Ludi obrti i preokreti - zapravo sam rekla 'čekaj, šta?!' naglas.“ – zadovoljni čitalac sa Goodreads-a


BookTok hit. Bestseler „Njujork tajmsa“, „Ju-es tudeja“ i „Vol strit žurnala“.

Ovaj roman nominovan je za nekoliko nagrada, uključujući i nagradu za misteriju/triler godine po izboru portala Goodreads i ITW triler godine.

Čitaoci kojima se dopadaju Ljubav umire tiho Dženive Rouz ili Žena na prozoru A. Dž. Fina uživaće u ovom romanu.
Prvi deo ovog serijala pojaviće se na filmskom platnu krajem 2025. godine.

TikTok senzacija koja će vas dirnuti do suza Da je bio sa mnom, sve bi bilo drugacije…

Nekada su bili nerazdvojni. Ali onda se nešto promenilo. Ili su se oni promenili. Sada daju sve od sebe da ignorišu jedno drugo, i praktično su postali stranci. Ona ima dečka i svoju grupicu bliskih prijatelja, i više voli knjige nego lude žurke. On je postao jedan od najpopularnijih klinaca u školi, uvek u centru pažnje, onaj sa kojim svi žele da budu. Ali to i dalje ne menja kako se ona oseća svaki put kada se sretnu, i ne može da ne pomisli da je sve moglo da bude drugačije. Možda bi ipak trebalo da budu zajedno?

I kako vreme bude prolazilo, ona će shvatiti da više ništa neće biti kao pre.

On je zlatni dečko.
Ona je tiha devojka koju niko ne primećuje.
Od šaputanja u hodniku, do večnosti u njegovom zagrljaju.

Džoni Kavana ima sve. On je zvezda tima, dečko koji obećava, rođen da blista na terenu. Ništa ne može da poljulja njegovo samopouzdanje. Ništa osim promašenog šuta koji će dovesti do sudara njegovog sveta sa svetom nove devojke na koledžu, tajanstvene i komplikovane Šenon Linč. Ko je zapravo ta devojka tužnih očiju koja se toliko trudi da ostane nevidljiva?

Život nikada nije bio lak za Šenon, ni u školi ni kod kuće. Nada se da će početi iz početka na novom koledžu, ali nije lako osloboditi se mračne prošlosti, demona koji su je oduvek mučili. Sve dok jedan iznenadni susret ne sruši zidove koje je toliko pažljivo gradila oko sebe…

„Način na koji Kloi Volš piše čini ovu knjigu tako zadivljujućom. Osećate se neverovatno povezano sa likovima, i prosto MORATE da znate šta će se dalje desiti u njihovim pričama.“ – The Gloss Book Club

„Ovo je bilo tako, tako dobro. Odlična izgradnja likova. Odlična izgradnja odnosa. Jednostavno, odlično u svakom pogledu.“ – Čitateljka sa Amazon-a

BookTok hit. Prvi deo serijala koji oduševljava čitaoce širom

O autoru:
Kloi Volš je autorka bestselera sa lista New York Times-a i USA Today-a, poznata po serijalu The Boys of Tommen, koji je stekao ogromnu popularnost na TikTok-u, Goodreads-u i Amazon-u. Više od decenije piše i objavljuje savremene ljubavne romane za mlade, kao i romane namenjene zrelijoj publici. Serijal The Boys of Tommen preveden je na mnogo jezika i postigao je veliki uspeh u brojnim zemljama širom sveta.

Kloi se u svojim delima snažno fokusira na mentalno zdravlje svojih likova, osvetljavajući važne i stvarne teme koje su joj lično veoma bliske. Inspirisana sopstvenim životnim iskustvima, piše emotivne i često potresne priče, nudeći drugačiji pogled na svakodnevne, a često prećutane probleme.

Poreklom je iz Zapadnog Korka u Irskoj, gde i danas živi sa svojom porodicom.

DA SAM JOJ REKAO DA JE VOLIM,
SVE BI BILO DRUGAČIJE…

Fin je oduvek voleo Otum. Ona nije samo devojka iz susedstva ili ćerka najbolje prijateljice njegove majke – ona je čitav njegov svet, cela njegova priča, njegovo sve. Ali ona nije njegova devojka. Njegova devojka je Silvi, i Fin je nikada ne bi povredio. Zato Otum neće saznati šta on stvarno oseća.
Finov najbolji prijatelj Džek ne može da shvati kako Otum ne zna da je Fin voli. Video ih je zajedno i siguran je da je samo pitanje vremena kada će mu ponovo slomiti srce. Između neizgovorenih reči i neotkrivenih tajni, potreban je samo trenutak da se sve promeni…

„Knjiga uz koju ćete potrošiti sve maramice.“ – Booklist


Ako ste pustili suzu uz "Da je bio sa mnom", emotivno se vezali za Otum i Fina, uživali u pričama o ljudskim vezama i neizrečenim istinama, ova knjiga će vas osvojiti i učiniti da osetite još više.

O autoru
Lora Naulin diplomirala je engleski jezik sa naglaskom na kreativnom pisanju na Univerzitetu Mizuri. Pored toga što je ambiciozna autorka, Lora je i strastveni čitalac koji veruje da joj knjige omogućavaju da proživi mnogo života u jednom životu. Kada nije kod kuće i muči se zbog sopstvenih romana, Lora radi u javnoj biblioteci gde joj pokrovitelji daju obilje inspiracije za pisanje. Živi u Sent Luisu sa svojim mužem muzičarem, neurotičnim psom i psihotičnom mačkom.

Od istog autora
Vulkan je prethodno objavio knjigu Da je bio sa mnom.

Pred vama je još jedna knjiga Miodraga Majića, koju ćete pročitati u dahu. Glasovi njenih junaka odjekivaće snažno i kada sklopite korice, zato što ćete u njihovim pričama prepoznati stvarnost naših dana, ali i sudbine pojedinaca koji ne odustaju od svojih istina i kada im život dodeli ulogu gubitnika. Ova priča počinje jedne kišne noći, u taksiju broj 382, kada Kosta Rašić, penzionisani oficir, odluči da krene put Krfa. Nakon što je prodao kuću u kojoj je odrastao kako bi vratio dugove, on će prvi put zakoračiti van granica svoje zemlje, tragajući za istinom, njegovim jedinim preostalim utočištem. Slučajan susret sa Marijom, taksistkinjom koja te noći postaje njegov saputnik, predodrediće sve što će se potom dogoditi pod tuđim suncem. Kosta želi da se suoči sa sobom i ostacima svog života. Marija želi da pobegne i od sebe i od svog života. Ta tačka koja ih razdvaja postaće tačka u kojoj će se sustići njihova sećanja. Istovremeno, ona će pokrenuti nevidljivi životni mehanizam, u kojem se uvek otkriva da je sve moguće.

O autoru

Miodrag Majić (Beograd, 1969) sudija je Apelacionog suda u Beogradu. Doktorirao je krivično pravo specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast. Samostalno i u koautorstvu, objavio je deset monografija i više od trideset članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava, i učestvovao je u izradi najznačajnijih zakona u ovim oblastima. Dobitnik je nagrade Vitez poziva (2016), priznanja Balkan heroes (2018), nagrade Verica Barać (2019) i nagrade Doprinos godine Evropi (2019). Već desetak godina redovno objavljuje tekstove na svom blogu (www.misamajic.com), u kojima otvoreno govori o korupciji, nepotizmu i političkim pritiscima u pravosuđu.
Dosad je objavio romane Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik i zbirku priča U ime naroda. Po romanu Deca zla snimljena je istoimena serija. Živi u Beogradu sa suprugom i troje dece

Od istog autora

Romani: Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik; zbirka priča: U ime naroda.

Nakon višegodišnjeg boravka u sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u petrogradsko društvo, ali njegovo ponašanje, obeleženo iskrenošću i naivnošću, čini ga neuobičajenim i teško razumljivim. Stoga ga brzo proglašavaju idiotom. Međutim, povrh prostodušnosti, odlikuju ga i izuzetna moć opažanja i duboko razumevanje.

Kao stranac u svetu u kojem se čine brojni moralni kompromisi, Miškin neočekivano ulazi u živote ljudi koji svojim postupcima narušavaju društvene konvencije. Njegova dobrota privlači razvratnog trgovca Rogožina i fatalnu lepoticu Nastasju Filipovnu, ličnosti u tragičnom sukobu sa sobom i svetom. Njihova povezanost s Miškinom uvlači ga u vrtlog strasti, ljubomore i izdaje, te on postaje svedok dubokog ljudskog stradanja. Naposletku, Miškin doživljava tragično otkriće: istinska dobrota, u surovom svetu, često ne može da opstane.


„Knez Miškin je pokušaj Dostojevskog da naslika pozitivno lepog čoveka, ali je rezultat toga da je taj čovek, taj Hrist, uvučen u stihije strasti i on sam slomljen i slama druge. U Miškinu, Dostojevski je pokazao kako je nemoguće biti Hrist među ljudima“ – Nikolaj Berđajev

„Knez Miškin, kao nosilac reči i ideologije, ne zatvara i ne zaokružuje likove oko sebe. On ne postaje autoritativni centar romana; naprotiv, on je neprestano provociran tuđim glasovima i tuđim svesnostima (Nastasja Filipovna, Rogožin) i ne može izreći završnu reč o njima.“ – Mihail Bahtin


Predgovor romanu Idiot napisala je prof. dr Kornelija Ičin, redovna profesorka na Filološkom fakultetu na Katedri za slavistiku.

Dostojevski je od svih svojih dela najviše voleo roman Idiot.

O autoru
Fjodor Mihajlovič Dostojevski rodio se u Moskvi 11. novembra 1821. godine, kao drugo od šestoro dece. Odrastao je u kraju Moskve koji se zvao „Ubogi dom“, u ulici Božedomka, gde se nalazilo siromašno groblje, ludnica, kao i bolnica za siromašne, u kojoj je kao lekar služio njegov otac. Sivilo tog sveta veoma je uticalo na njega, te se otelotvorilo i u njegovom stvaralaštvu. Kada se Dostojevski upisao na Akademiju vojnih inženjera 1838. godine, nije se tamo snašao s obzirom na sopstvena interesovanja, te ne čudi njegovo potpuno kasnije povlačenje iz inženjerske službe. Prvi književni poduhvati Dostojevskog začeti su upravo na pomenutoj akademiji. Njegovo prvo objavljeno delo bio je prevod Balzakovog romana Evgenija Grande, koji se pojavio 1844. godine. U zimu iste godine počeo je da piše epistolarni roman Bedni ljudi, koji predstavlja devizu i program njegove ukupne buduće delatnosti. Godine 1847, u vreme kada najviše čita Dikensa, Dostojevski upoznaje revolucionara i furijeristu Mihaila Petraševskog, te se priključuje njegovom socijalnom kružoku, čiji je cilj bilo podizanje ustanka u Rusiji. Dostojevski, zajedno sa ostalim članovima grupe, biva uhapšen i osuđen na smrt streljanjem, ali je presuda u poslednjem trenutku preinačena u „građansku smrt“, odnosno na teški prisilni rad u Semipalatinsku, u istočnom Kazahstanu. Piščeva iskustva iz dana koje je proveo kao robijaš zabeležena su u Zapisima iz mrtvog doma. Budući da se pisac u to vreme tek vratio sa dugogodišnje robije u Sibiru, on novim romanima pokušava da iznova utre put u književne tokove Sankt Peterburga. Stoga je velike nade polagao u roman Zločin i kazna, koji predstavlja prvi od četiri njegova velika romana. Značajnu prekretnicu u njegovom stvaralaštvu predstavlja činjenica da se, do vremena kad je počeo da piše Ponižene i uvređene, koji su objavljivani tokom 1861. godine, već uveliko oslobodio uticaja svog bivšeg uzora Gogolja. Narednih nekoliko godina Dostojevski je proveo putujući Evropom. Zahvaljujući boravku u inostranstvu, oblikovali su se osnovni idejni okviri za dalji rad Dostojevskog, odnosno za nastanak njegovih novih romana – Zli dusi, Mladić i Braća Karamazovi. Dostojevski je roman Idiot – omiljeno sopstveno delo – napisao tokom boravka u inostranstvu. Stvaralački uspon i književna slava koje je Dostojevski doživeo tada pratiće ga sve do kraja života, što neće uspeti da zaseni ni činjenica da se pisac, na političkom planu, odrekao svega čemu se divio u mladosti. Nakon objavljivanja romana Braća Karamazovi, autor je planirao da napiše i njegov nastavak, koji bi tematizovao život Aljoše Karamazova, čime bi se ostvarila njegova ranija ideja o velikom romanu. Taj bi roman bio ispunjen piščevim celokupnim duhovnim iskustvom i pogledom na svet. Međutim, poslednje njegovo delo bio je Govor o Puškinu. Preminuo je 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu.

Roman Nenada Gugla će vas kao nikada do sada, u "Velelepoti sekunde" navesti da osetie bujicu snažnih emocija. Od sažaljenja, tuge, nemoći, saosećanja, poniznosti do ohrabrenja, otrežnjenja divljenja i uzvišenosti.

Dobro došli u Drim Harbor.
Mesto gde ljubav miriše na cimet i nove početke.

Kada Džini nasledi kafić svoje tetke, odlučuje da ostavi dosadni kancelarijski posao i užurbanu gradsku svakodnevicu i počne iz početka u šarmantnom gradiću. Njen osmeh i neodoljivo ukusna kafa brzo će osvojiti srca meštana… zapravo, svih osim jednog.
Logan je mrzovoljni, neodoljivo zgodni lokalni farmer koji ne podnosi tračeve i više voli društvo svojih životinja sa farme nego ljudi. Ali Džinin dolazak poremetiće njegovu rutinu – iako ne želi ništa da ima sa ovom iritantno optimističnom devojkom, ona ga neobjašnjivo privlači.
Da li će Džini zavesti Logana, ili je ova gradska devojka pronašla jedinu osobu u Drim Harboru koja neće pasti na njen šarm – i čaroliju njene kafe sa ukusom cimeta i bundeve?

Drugi o knjizi
„Ova knjiga je kao da ste pretvorili pampkin spajs late u knjigu… Savršena za fanove Holmarkovih filmova.“ – People
„Sa ovako slatkim imenom i koricama u jesenjim tonovima, kako da se ne ušuškate pod ćebe i ne uživate u ovoj divnoj knjizi?“ – New York Post

Viralna TikTok senzacija; najprodavanija knjiga na listama širom sveta; Dobitnica nagrade za TikTok Shop knjigu godine.

Ova knjiga idealna je za ljubitelje romantičnih filmova i knjiga koje greju dušu i donose osmeh.

O autoru
Lori Gilmor je autorka bestselera Sunday Times-a i USA Today-a, koja piše romanse o malom gradu. Njeni romani puni su neobičnih meštana, ušuškanih ambijenata i romansi koje će vas oduševiti. Voli da pronalazi knjige sa savršenom kombinacijom slatkih i vrelih elemenata, pa tome teži i dok ih piše. Takođe piše i romantičnu fantastiku pod pseudonimom Melissa McTernan.

Nakon višegodišnjeg boravka u sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u petrogradsko društvo, ali njegovo ponašanje, obeleženo iskrenošću i naivnošću, čini ga neuobičajenim i teško razumljivim. Stoga ga brzo proglašavaju idiotom. Međutim, povrh prostodušnosti, odlikuju ga i izuzetna moć opažanja i duboko razumevanje.

Kao stranac u svetu u kojem se čine brojni moralni kompromisi, Miškin neočekivano ulazi u živote ljudi koji svojim postupcima narušavaju društvene konvencije. Njegova dobrota privlači razvratnog trgovca Rogožina i fatalnu lepoticu Nastasju Filipovnu, ličnosti u tragičnom sukobu sa sobom i svetom. Njihova povezanost s Miškinom uvlači ga u vrtlog strasti, ljubomore i izdaje, te on postaje svedok dubokog ljudskog stradanja. Naposletku, Miškin doživljava tragično otkriće: istinska dobrota, u surovom svetu, često ne može da opstane.

„Knez Miškin je pokušaj Dostojevskog da naslika pozitivno lepog čoveka, ali je rezultat toga da je taj čovek, taj Hrist, uvučen u stihije strasti i on sam slomljen i slama druge. U Miškinu, Dostojevski je pokazao kako je nemoguće biti Hrist među ljudima“ – Nikolaj Berđajev

„Knez Miškin, kao nosilac reči i ideologije, ne zatvara i ne zaokružuje likove oko sebe. On ne postaje autoritativni centar romana; naprotiv, on je neprestano provociran tuđim glasovima i tuđim svesnostima (Nastasja Filipovna, Rogožin) i ne može izreći završnu reč o njima.“ – Mihail Bahtin

Predgovor romanu Idiot napisala je prof. dr Kornelija Ičin, redovna profesorka na Filološkom fakultetu na Katedri za slavistiku.

Dostojevski je od svih svojih dela najviše voleo roman Idiot.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski rodio se u Moskvi 11. novembra 1821. godine, kao drugo od šestoro dece. Odrastao je u kraju Moskve koji se zvao „Ubogi dom“, u ulici Božedomka, gde se nalazilo siromašno groblje, ludnica, kao i bolnica za siromašne, u kojoj je kao lekar služio njegov otac. Sivilo tog sveta veoma je uticalo na njega, te se otelotvorilo i u njegovom stvaralaštvu. Kada se Dostojevski upisao na Akademiju vojnih inženjera 1838. godine, nije se tamo snašao s obzirom na sopstvena interesovanja, te ne čudi njegovo potpuno kasnije povlačenje iz inženjerske službe. Prvi književni poduhvati Dostojevskog začeti su upravo na pomenutoj akademiji. Njegovo prvo objavljeno delo bio je prevod Balzakovog romana Evgenija Grande, koji se pojavio 1844. godine. U zimu iste godine počeo je da piše epistolarni roman Bedni ljudi, koji predstavlja devizu i program njegove ukupne buduće delatnosti. Godine 1847, u vreme kada najviše čita Dikensa, Dostojevski upoznaje revolucionara i furijeristu Mihaila Petraševskog, te se priključuje njegovom socijalnom kružoku, čiji je cilj bilo podizanje ustanka u Rusiji. Dostojevski, zajedno sa ostalim članovima grupe, biva uhapšen i osuđen na smrt streljanjem, ali je presuda u poslednjem trenutku preinačena u „građansku smrt“, odnosno na teški prisilni rad u Semipalatinsku, u istočnom Kazahstanu. Piščeva iskustva iz dana koje je proveo kao robijaš zabeležena su u Zapisima iz mrtvog doma. Budući da se pisac u to vreme tek vratio sa dugogodišnje robije u Sibiru, on novim romanima pokušava da iznova utre put u književne tokove Sankt Peterburga. Stoga je velike nade polagao u roman Zločin i kazna, koji predstavlja prvi od četiri njegova velika romana. Značajnu prekretnicu u njegovom stvaralaštvu predstavlja činjenica da se, do vremena kad je počeo da piše Ponižene i uvređene, koji su objavljivani tokom 1861. godine, već uveliko oslobodio uticaja svog bivšeg uzora Gogolja. Narednih nekoliko godina Dostojevski je proveo putujući Evropom. Zahvaljujući boravku u inostranstvu, oblikovali su se osnovni idejni okviri za dalji rad Dostojevskog, odnosno za nastanak njegovih novih romana – Zli dusi, Mladić i Braća Karamazovi. Dostojevski je roman Idiot – omiljeno sopstveno delo – napisao tokom boravka u inostranstvu. Stvaralački uspon i književna slava koje je Dostojevski doživeo tada pratiće ga sve do kraja života, što neće uspeti da zaseni ni činjenica da se pisac, na političkom planu, odrekao svega čemu se divio u mladosti. Nakon objavljivanja romana Braća Karamazovi, autor je planirao da napiše i njegov nastavak, koji bi tematizovao život Aljoše Karamazova, čime bi se ostvarila njegova ranija ideja o velikom romanu. Taj bi roman bio ispunjen piščevim celokupnim duhovnim iskustvom i pogledom na svet. Međutim, poslednje njegovo delo bio je Govor o Puškinu. Preminuo je 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu.

Roman - savremena bajka po motivima ruske priče - žitija Povest o Petru i Fevroniji

Ne pomaže ti da znaš kako. Ne vredi ti da shvatiš zašto. Nije ti dovoljno da otkriješ ko. On je već korak ispred.

Otkiven je stravičan zločin: šest odsečenih ruku poređano je u misteriozan krug i zakopano na proplanku u šumi. Pet pripada devojkama koje se vode kao nestale. Šesta ruka tek treba da bude identifikovana. Najstrašnije od svega jeste to što tela devojaka, bilo da su žive ili mrtve, nigde nisu pronađena.

Iskusna istražiteljka Mila Vaskez i Goran Gavila, uznemirujuće intuitivni kriminolog, pokušavaju da proniknu u zagonetku: veruju da su uspeli da pronađu pravog osumnjičenog, sve dok se ne pokaže da zapravo ne postoji održiva veza između njega i svih nestalih devojaka, osim prve. Drugi slučaj kidnapovanja upućuje u potpuno drugačijem smeru, stvarajući više pitanja nego odgovora.

Mila i Goran počinju da sumnjaju da je slučaj dodeljen baš njima kako bi preuzeli odgovornost kada se istraga pokaže kao beznadežna. Da li je sve samo slučajnost? Ili neko kopira prethodno ubistvo? Opsednuti slučajem, koji postaje sve napetiji i komplikovaniji, dvoje istražitelja shvataju da ne smeju verovati nikome – osim jedno drugom.

AKO JE NAŠA VEZA BILA GREŠKA, ŽELIM DA BUDEM GREŠAN SA TOBOM SVAKE SEKUNDE SVOG ŽIVOTA.

Niki je pronašla svoj mir pod suncem Balija, ušuškana u tišinu ostrvskog života. Sve dok tu tišinu nije razbio dolazak Aleksa – čoveka koji donosi nemir, ali i privlačnost kakvu nikada nije osetila. Za Aleksa, Niki nije bila samo usputna stanica; bila je jedina osoba koja je uspela da probije oklope koje je godinama gradio.

Međutim, senke iz prošlosti ne ostaju dugo skrivene. Kada istina o Aleksovom životu u Londonu ispliva na površinu, a tajne Nikine porodice zaprete da sruše njenu idilu, njih dvoje se nalaze pred nemogućim izborom. Između njih je okean, klasne razlike i opasnost koja vreba iz mraka.

Da li je njihova ljubav zaista fatalna greška ili jedina stvar za koju se vredi boriti do poslednjeg daha?

„Savremena ljubavna priča koja osvaja već na prvim stranicama. Niki i Aleks su toliko autentični i emotivni da ih je nemoguće ne voleti – njihova priča me je potpuno osvojila!“ – Amazon
„Nisam mogla da prestanem da čitam! Ova knjiga će vas zgrabiti i neće puštati! Veoma sam uživala u ovoj priči!“ – Amazon

Preko 100 miliona čitanja na Wattpad-u, prodato je više miliona primeraka knjiga širom sveta, a po knjigama iz trilogije Grešnici snimljeni su filmovi.

O autoru:

Mersedes Ron rođena je 1993. godine u Buenos Ajresu u Argentini, ali ima i špansko državljanstvo. Ona je pisac audio-vizuelnih sadržaja i komunikolog. Trenutno živi u Sevilji. Njene knjige prodate su u nekoliko desetina miliona primeraka širom sveta.

Kada očajna majka zatraži pomoć u potrazi za nestalom ćerkom, Holi Gibni se nađe pred slučajem koji dolazi u najgorem mogućem trenutku. Iscrpljena ličnim gubicima i profesionalnim pritiscima, planirala je povlačenje — ali instinkt joj ne dozvoljava da ignoriše poziv u pomoć.

Tragovi vode do naizgled bezazlenog komšiluka i bračnog para koji deluje besprekorno: dvoje uglednih, vremešnih univerzitetskih profesora, oličenje reda, obrazovanja i stabilnosti. Međutim, iza vrata njihove tihe kuće krije se nešto duboko poremećeno — tajna koja bi mogla biti ključ nestanka mlade žene.

Kako istraga odmiče, Holi shvata da se suočava sa protivnicima koji ne greše, ne žure i ne pokazuju grižu savesti. Njena sposobnost zapažanja, strpljenje i analitički um biće stavljeni na krajnju probu u borbi sa hladnom, proračunatom zloćom.

Ovaj napeti kriminalistički triler sa elementima psihološkog horora još jednom potvrđuje zašto je Stiven King majstor savremene napetosti, donoseći priču o zlu koje se skriva iza kulture, uglađenosti i savršenih manira.


„Stiven King je uradio nešto neverovatno u svom novom romanu... Njegove veštine pripovedanja nimalo ne janjavaju“ – Tampa Bay Times

„Ono što Kingova dela čini mnogo strašnijim od većine dela drugih pisaca, ono što ga uzdiže na nivo noćne more, nije okrutnost prema likovima: to je njegova ljubaznost.“ – Flin Beri

„Za pola veka pisanja horora, Stiven King je stvorio neke izvanredne zlikovce. Ko može zaboraviti raspevani glas klovna Penivajza, oličenja đavola Rendala Flega ili krvoločne čeljusti Kudža? Veliki zlikovci u Kingovom romanu nisu toliko upečatljivi, ali to je deo onoga što ih čini toliko zastrašujućim.“ – Rob Meril

STIVEN KING je pisac više od sedamdeset knjiga, bestselera na svetskom nivou. Njegovi poslednji naslovi uključuju Institut, koji je u Sandej ekspresu opisan kao „remek-delo“, Autsajder, nagrada Gudrids čojs za najbolju knjigu misterije i trilera za 2018, i Sandej tajmsov bestseler 2020, Ako krvari.
Veliki broj njegovih dela poslužio je kao predložak za popularne filmove i televizijske serije, uključujući Mizeri, To i Bekstvo iz Šošenka, koji zauzima prvo mesto na IMDb-ovoj listi najboljih filmova.
King je dobitnik nagrade za životno delo Udruženja audio-izdavača za 2020. godinu, nagrade Američkog PEN-a za književno delo 2018, Nacionalne medalje za umetnost 2014. i medalje Nacionalne književne fondacije 2003. za istaknuti doprinos američkoj književnosti. Živi u Bangoru, Mejn, sa suprugom, književnicom Tabitom King.

Savremeni klasik, zastrašujuć i veličanstven, Paklena pomorandža pripoveda o Aleksu, nasilnom mladiću, i društvu koje cinično veruje da ga može „ispraviti“. Roman istražuje unutrašnju borbu sa idejom zla, granice slobodne volje i opasnosti pokušaja da se ljudska priroda preoblikuje spoljašnjim prisilama.

„U mnogo čemu, ova knjiga predstavlja mene: ono što pišemo govori o tome ko smo. Ona razotkriva unutrašnju borbu sa idejom zla – ne samo samog zla, već i opasnosti koje nastaju iz pokušaja da se ono ispravi. Veoma sam skeptičan prema upotrebi moći da se ljudi menjaju. Mi, kao ljudska bića, moramo sami da se suočimo sa dilemom dobra i zla, ispravnog i pogrešnog. Čak i kada više ne bi bilo ljudi, principi dobra i zla i dalje bi postojali.“
— Entoni Berdžes

Zašto čitati ovu knjigu:

Briljantan roman koji spaja provokativnu distopiju, filozofsku dubinu i mračnu satiru

Istražuje slobodnu volju, delinkvenciju i mehanizme društvene kontrole nad pojedincem

Kultni klasik koji je inspirisao kontroverznu filmsku adaptaciju Stenlija Kjubrika

Priznati komentari:

„Briljantan roman… Surova satira o izopačenosti individualnog i kolektivnog uma.“
— New York Times

Važne napomene:

Roman je adaptiran u kultni film Stenlija Kjubrika koji je, po izlasku, izazvao brojne kontroverze zbog prikaza nasilja. Film je kasnije stekao status kultnog klasika i dobio četiri nominacije za Oskara, uključujući i nominaciju za najbolji film.

Za čitaoce koji vole provokativne i kultne priče o ljudskoj prirodi, slobodnoj volji i mračnoj satiri.

O autoru:

Entoni Berdžes (John Anthony Burgess Wilson, 1917–1993) rođen je u Mančesteru, gde je i diplomirao na univerzitetu. Radio je u vojsci, kao instruktor, predavač fonetike i direktor škole, a između 1954. i 1960. bio je oficir za obrazovanje u kolonijalnoj službi na Malaji i u Bruneju. Profesionalni pisac postao je 1960. godine.

Berdžes je autor više od 50 knjiga, uključujući romane, eseje i kritičke radove. Među njegovim najpoznatijim delima su Paklena pomorandža, Doktor je bolestan, Unutar gospodina Enderbija, Ništa kao sunce, Seme želje, Zemaljske sile, Kraljevstvo opakih i mnoga druga. Umro je u Londonu 22. novembra 1993. godine, ostavljajući neizbrisiv trag u svetskoj književnosti.

„Stranac“ je remek-delo savremene književnosti i po mišljenju mnogih jedan od najvažnijih romana XX veka. Ovo je dramatična priča o tragediji pojedinca u sukobu sa moralnim normama koje propisuje društvo. I kada on bez očigledne i svesne motivacije usmrti nepoznatog Arapina na alžirskoj obali, pred čitaocem se otvara čitav niz filozofskih pitanja koja hoće da rasvetle apsurdnost egzistencije modernog čoveka.
Majstorstvo pripovedanja Albera Kamija, koje stilom temeljno izlaže psihologiju glavnog junaka, ostavlja nelagodu pri suočavanju sa Mersoovom indiferentnošću prema svetu koji nametljivo ispostavlja svoja očekivanja. Kada ga ščepa mehanizam sudskog procesa, on neće moći da se razazna da li mu se sudi za oduzimanje ljudskog života, ili zato što nije plakao na sahrani svoje majke. Sve ovo samo do krajnjih granica pojačava mučno osećanje otuđenosti, koje nam predočava neminovnost (samo)izolacije u trenutku kada se prenebregnu principi što vode ka smislu čovekovog trajanja. Dodelivši mu nagradu za književnost 1957. godine, Nobelov komitet je to obrazložio Kamijevom „iskrenošću sa kojom osvetljava probleme savesti našeg vremena.“


Alber Kami je rođen u Alžiru 1913. godine, u porodici siromašnih zemljoradnika. Završio je studije filozofije na alžirskom Univerzitetu, sve vreme paralelno radeći, kako bi preživeo. U mladosti počinje da se interesuje za književnost i pozorište, pa će jedno vreme predvoditi sopstvenu pozorišnu trupu. Bio je član Alžirske komunističke partije, a 1940. osniva i uređuje časopis „Borba“ u Parizu, koji se uključuje u podršku francuskom otporu nacizmu. Kao esejista, publicista i književnik, proslavio se svojim romanima Stranac (1942), Kuga (1947), Pobunjeni čovek (1951) i Pad (1956), kao i esejom Mit o Sizifu. Godine 1957. dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Poginuo je 1960. u saobraćajnoj nesreći, nadomak francuskog gradića Sans, kada je život izgubio i njegov veliki prijatelj i poznati francuski izdavač Mišel Galimar.

Posle romana Deca zla, koji je za godinu i po dana pročitalo skoro trideset hiljada ljudi, Miodrag Majić se ponovo latio pera i podelio je sa nama priču koja će nas još jednom navesti da se zagledamo u stvarnost širom otvorenih očiju i zapitamo se da li je moguće sačuvati sebe u društvu u kojem je sudbina pojedinca beznačajna poput zrnca peska koje vetar raznosi prenoseći ga iz jednog godišnjeg doba u drugo.

Priča o Ajši i Gabrielu može postati priča svakoga od nas, ali ta priča se već sada tiče svih nas i upravo zato ćete ovu knjigu pročitatu u dahu, a siluete njenih junaka ukotviće se duboko u vama, pa se nemojte iznenaditi kad ih budete prepoznali u masi bezimenih i nepoznatih ljudi na ulicama ovog grada, ali i bilo kog drugog grada na svetu.

Da li ste zaista spremni da saznate kako je biti čovek koji se više ničega ne plaši i kojem je svejedno da li će posle ovog života postati drvo, kamen ili ptica?

„Gdje su zlatne ptice ljudskih snova, preko kojih se to bezbrojnih mora i vrletnih planina do njih dolazi? Da li nam se ta duboka čežnja djetinje nerazumnosti posigurno javlja samo kao tužni znak izvezen na mahramama i na safijanskim koricama nepotrebnih knjiga?
I tada sam shvatio ono najvažnije. Sjeća li se, i njega sam pitao, nekad, o zlatnoj ptici koja znači sreću. Sad sam shvatio: to je prijateljstvo, ljubav prema drugome. Sve drugo može da prevari, to ne može. Sve drugo može da izmakne i ostavi nas puste, to ne može, jer zavisi od nas. Ne mogu da mu kažem: budi mi prijatelj. Ali mogu da kažem: biću ti prijatelj.“

Srpska književna scena može se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih čije stvaralaštvo dotiče čitaoca kao Selimovićevo – toplina i neposrednost njegovih junaka i čistota osećanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispričanih takvom jednostavnošću kakvu samo vrhunski majstor može da postigne, diraju pravo u dušu i zauvek tu ostaju. „Derviš i smrt“, „Tvrđava“ i „Ostrvo“ pravi su biseri ovog velikana.

Tama te prvo zaslepi, zatim te proganja i pušta te samo pod sopstvenim uslovima.

Svi smo barem jednom u životu poželeli da nestanemo. Pre ili kasnije, pokušali da pobegnemo od svega, da ostavimo sve za sobom. Međutim, za neke to nije samo prolazna misao, već opsesija koja ih na kraju proguta.

Ti ljudi nestaju u tami. Niko ne zna zašto. Niko ne zna šta se s njima na kraju zbiva. I skoro svi budu zaboravljeni. Mila Vaskez okružena je njihovim pogledima. Ona ne može da ih zaboravi, zato što ima tragove tog mraka na sopstvenoj koži, duboko u duši. Ona dobro poznaje zov tame, jer igra igru sa senkama od časa kada se rodila. Možda baš zbog toga, Mila je najbolja u svom poslu: pronalazi one koje je svet otpisao.
Kada je šef policije pozove da preuzme komplikovan slučaj Rodžera Valina, njen prvi instinkt je da odbije, jer se zarekla da više nikada neće kročiti na mesto zločina. Upravo će Rodžer, računovođa blage naravi koji je iznenada nestao pre sedamnaest godina, izroniti iz tame i vratiti Milu u samo srce njenih najgorih košmara.

U moćnom nastavku serijala koji je zaveo milione čitalaca širom sveta, na površinu će isplivati još mnogo tajni.

Pip više nije detektiv.
Zajedno sa Ravijem Singom pokrenula je podkast o slučaju koji su rešili prošle godine. Podkast je postao pravi uspeh, ali Pip tvrdi da su njeni istraživački dani davna prošlost. Obećala je sebi da više nikada neće dovesti u opasnost svoj život, ali ni živote ljudi koje voli.

Ipak, nakon što nestane neko koga poznaje, moraće da prekrši ovo obećanje. Džejmiju Renoldsu gubi se trag iste noći kada grad organizuje komemoraciju povodom šestogodišnjice smrti Endi Bel i Sala Singa.
Policija ne želi da preduzme nikakve mere. A ako oni ne žele da potraže Džejmija, onda će to učiniti Pip, dok usput otkriva još mračnih tajni koje krije ovaj grad… ali ovoga puta svi je slušaju. Da li će pronaći Džejmija pre nego što bude prekasno?

„Psihološki uzbudljivo i veoma moderno.“ – Kirkus Reviews

TikTok hit, bestseler Njujork tajmsa. Debitantski roman Holi Džekson Kako ubijaju dobre devojke, TikTok hit, adaptiran je u TV seriju od šest epizoda, koja će premijerno biti prikazana na Netfliksovoj platformi 6. juna.. U ulozi Pip, tinejdžerke sa intrigantnim pogledom na život, gledaćemo Emu Majers.

Savršen izbor za čitaoce koji uživaju u uzbudljivim trilerima, punim neočekivanih obrta.


Holi Džekson je počela da piše priče odmalena, a svoj prvi (i neuspeli) pokušaj romana imala je sa samo petnaest godina. Diplomirala je na Univerzitetu u Notingamu i stekla master diplomu iz engleskog jezika nakon studija lingvistike i kreativnog pisanja. Živi u Londonu i, izuzev čitanja i pisanja, uživa u video-igrama i gledanju dokumentaraca o zločinima, tokom kojih zamišlja da je u ulozi detektiva. Kako ubijaju dobre devojke je njen prvi roman. Holi možete zapratiti na Tviteru ili Instagramu na HoJay92.

Vulkan je prethodno objavio knjigu Kako ubijaju dobre devojke.

„Roman koji nećete lako zaboraviti. Izuzetan psihološki triler koji dovodi čitaoca u iskušenje da ne izgubi razum.“ – „Corriere della sera“

Nestali dečak pronađen je u šumi kada su svi već izgubili svaku nadu. Niko ima dvanaest godina i deluje da je dobro: neko ga je hranio, oblačio, brinuo se o njemu. Ali nije moguće otkriti ko, jer Nikolin ne govori.

Njegova svest je poput kuće u potpunom mraku, u koju je naizgled nemoguće ući. Jedini koji može da dopre do njega je dečji psiholog Pjetro Gerber. Najbolji hipnotizer u Firenci pozvan je da istraži Nikov um i otkrije njegovu priču. I iako deluje nemoguće, on uspeva u tome: prepoznaje okidač – pokret, kombinaciju reči – koji pokreće nešto u dečaku. Ali kada Niko počne da priča svoju priču, Pjetro Gerber shvata da je otvorio vrata zaboravljene sobe. Sobe u kojoj se krije nešto zlokobno, zlo.

Hipnotizeru je jasno da nema mnogo vremena da spase Nika, jer uskoro upada u opasnu zamku šume iluzija i obmana. Zato što je dečakov glas pod hipnozom glas deteta. Ali priča – priča nije njegova.

Veliko finale serijala koji je nemoguće ignorisati!

SADA JE ONA NA REDU DA BUDE ŽRTVA…
Pip Fic Ejmobi proganja sećanje na način na koji se njena poslednja istraga završila. Uskoro treba da ode na Kembridž, ali novi slučaj pronalazi put do nje…
Pip je navikla na onlajn-pretnje, ali joj pažnju privlači anonimna poruka koja se ponavlja: Ko će tebe tražiti kad budeš nestala? A pretnja ne vreba samo na internetu. Uhodi je neko ko zna gde ona živi.
Policija odbija da reaguje, a Pip pronalazi vezu između osobe koja je proganja i lokalnog serijskog ubice. Ubica je iza rešetaka već šest godina, ali ona misli da je uhapšen pogrešan čovek. Dok se ova smrtonosna igra odvija, Pip shvata da priča u Litl Kiltonu polako počinje da se zaokružuje. Ukoliko ne pronađe odgovore, ovog puta ona će biti ta koja će nestati.


U toku je snimanje druge sezone serije za Netfliks po knjizi Dobra devojka, zla krv.

„Ovaj deo serijala fokusira se na psihološki traumatizovanu Pip, čija dela ulaze u moralno sivo područje sve do samog kraja. Njena romansa sa Ravijem Singom je neophodni melem, ali njihova ljubav je tragično stavljena na test. Posebna snaga ovog romana je način na koji se elementi iz ove knjige povezuju sa tragovima iz prethodnih delovima.“ – Kirkus Reviews

O autoru

Holi Džekson je počela da piše priče odmalena, a svoj prvi (i neuspeli) pokušaj romana imala je sa samo petnaest godina. Diplomirala je na Univerzitetu u Notingamu i stekla master diplomu iz engleskog jezika nakon studija književne lingvistike i kreativnog pisanja. Živi u Londonu i, izuzev čitanja i pisanja, uživa u video-igrama i gledanju dokumentaraca o zločinima, tokom kojih zamišlja da je u ulozi detektiva. Kako ubijaju dobre devojke je njen prvi roman. Holi možete zapratiti na Tviteru ili Instagramu na HoJay92.

Vulkan je prethodno objavio prva dva dela ovog serijala, Kako ubijaju dobre devojke i Dobra devojka, zla krv.

Sedam dana života.
Sedam dana da sazna ko želi njenu smrt.
Sedam dana da reši sopstveno ubistvo.

Za sedam dana, Džet Mejson biće mrtva.
Devojka iz jedne od najbogatijih porodica u Vudstoku, ima dvadeset sedam godina i veruje da je čitav život još pred njom.

Sve dok je na Noć veštica ne napadne neko čije lice ne može da vidi. Zbog ozbiljne povrede mozga, lekari su uvereni da će živeti još samo nedelju dana.

Ko želi da Džet umre? I zašto? Nikada nije ni pomislila da može da ima neprijatelje. Ali sada sve vidi drugačije. Porodica, bivši dečko, najbolja drugarica – svi su sumnjivi.
A istina je opasno blizu.

Od autorke bestselera Kako ubijaju dobre devojke stiže nova uzbudljiva priča o tajnama koje mogu da ubiju.

„Ova zaista jedinstvena premisa pretvara se u vrtoglavu vožnju prepunu napetosti i iznenađujućih obrta koji ostavljaju bez daha!“ – Frida Makfaden, autorka romana Kućna pomoćnica

„Dinamičan, neodoljiv i neočekivano potresan, Još nisam mrtva je pravi čas iz pisanja trilera i primer pripovedanja u njegovom najboljem izdanju.“ – Aleks Majklidis, autor romana Tihi pacijent

„Apsolutno obožavam ovu knjigu: prepuna je obrta, britka i u prepoznatljivom stilu Holi Džekson. Zaslužuje da poleti.“ – Džilijan Makalister, autorka romana Na pogrešnom mestu u pogrešno vreme

BookTok hit
bestseler Njujork tajmsa
Preporuka književnog kluba emisije Good Morning America

O autoru:

Holi Džekson je počela da piše priče odmalena, a svoj prvi (i neuspeli) pokušaj romana imala je sa samo petnaest godina. Diplomirala je na Univerzitetu u Notingamu i stekla master diplomu iz engleskog jezika nakon studija književne lingvistike i kreativnog pisanja. Živi u Londonu i, izuzev čitanja i pisanja, uživa u video-igrama i gledanju dokumentaraca o zločinima, tokom kojih zamišlja da je u ulozi detektiva. Kako ubijaju dobre devojke je njen prvi roman. Holi možete zapratiti na Tviteru ili Instagramu na HoJay92.

Od istog autora:

Vulkan je prethodno obajvio naslove Kako ubijaju dobre devojke, Dobra devojka, zla krv, Više nikad dobra devojka.

Prvi deo čarobne romantične sage koja je već očarala milione čitalaca.

Priča o ljubavi, izdaji i tajnama. Hrabra junakinja i arogantni junak, iza čije se fasade lošeg momka krije nežno i plemenito srce.

Nikolas Lester rođen je da mi zakomplikuje život. Visok, plavih očiju, kose crne kao noćno nebo…

Zvuči sjajno, zar ne? Pa i nije toliko kada saznaš da će biti tvoj polubrat i da povrh svega predstavlja sve ono od čega bežiš od kada znaš za sebe.

Opasnost. Ovo je bilo prvo što mi je palo na pamet kada sam ga upoznala i otkrila da vodi dvostruki život i krije tajne od svog oca multimilionera. Kako sam se na kraju zaljubila u njega? Lako – sa tim lepim plavim očima, Nikolas može i čitav svet da okrene naglavačke.

Preko 100 miliona pregleda na BookToku

Svetski izdavački fenomen

Više od 75 miliona čitalaca na Wattpad-u

U drugom delu romantične sage o lošem dečku sa dobrim srcem i dobroj devojci sa puno hrabrosti još je više romantike, ali i izdaje, razočaranja i misterija koje će vas oduševiti.

Noa je odmah znala da će veza sa Nikom biti sve samo ne jednostavna, jer su njih dvoje potpune suprotnosti - poput vatre i struje - i kada su zajedno, varnice lete na sve strane.

Njihova strast je do sada bila jača od ponosa, ali razlike među njima i neprijatelji koji im prete konstantno ih stavljaju na iskušenja. Poput tempirane bombe, čini se da svaki trenutak proveden zajedno može da ih raznese.

Međutim, ljubav nije uvek laka i Nik i Noa moraju zajedno da nauče kako da savladaju prepreke i ne dozvole da ih išta rastavi.

Da li će Noa biti dovoljno hrabra da se suoči sa svojim strahovima i ponovo poveruje nekome?

Da li će Nik uspeti da se oslobodi svoje prošlosti i prepusti se ljubavi? Sve to i još mnogo toga očekuje vas u ovom uzbudljivom nastavku.

U noći između 14. i 15. aprila 1912. godine, dok je prekookeanski brod Titanik tonuo, a da nije završio svoje prvo putovanje, jedan od putnika siđe u svoju kabinu prve klase, obuče smoking i pope se na palubu.Umesto da pokuša da se spase, zapali cigaru i sačeka da umre.

Prvi svetski rat. Planina Fumo je ogromna ledena katedrala, poprište odlučujuće bitke. Ali eho borbe ne dopire do pećine u kojoj se suočavaju dva muškarca. Jedan je zarobljenik koji će biti streljan u zoru. Drugi je lekar koji ima samo jednu noć da ga ubedi da progovori, ali koji još ne zna da je ono što će čuti mnogo više od onoga što je tražio, nešto što će zauvek promeniti njegovo postojanje. Jer su životi ova dva čoveka, koji bi trebalo da budu neprijatelji, zapravo povezani. Vise o tankoj niti, poput dima njihovih cigareta, i zavise od odgovora na tri pitanja.

Ko je zatvorenik? Ko je Guzman? Ko je bio čovek koji je pušio na Titaniku?