ROMAN

Jedna fotografija, jedna dragocena uspomena, jedna prilika da se vratimo unazad…

Skriven u planinama između dva sveta, fotografski studio gospodina Hirasake nije obično mesto. Domaćin svakog posetioca dočekuje prateći precizan ritual, dok u bašti mali fenjeri svetle u krošnjama trešanja. Posetilac se polako budi, kao iz sna. Ljubazan čovek nudi mu šolju toplog čaja i nežno objašnjava da je pred njim još samo jedan, poslednji zadatak.

Hirasaka svakome predaje kutiju punu fotografija – jedna za svaki dan života. Posetilac sada mora izabrati one koje nose najdragocenije uspomene i koje će biti smeštene u prelepu lampu. Na kraju, lampa će se zavrteti, a kroz treperavu svetlost pojaviće se svi najlepši trenuci, vodeći posetioca ka svetu koji čeka.

Ali baš kao stare, izbledele fotografije, i naše omiljene uspomene s godinama postaju mutne. Zato svako ko kroči u ovaj studio dobija priliku da se vrati u jedan izabrani dan i ponovo ga uslika – svež, jasan, živ.
Neobično dirljiva i prepuna mudrosti, ovo je priča o ljudima koji nas oblikuju i trenucima koji nas zauvek menjaju.

„Složena priča o čovečanstvu i o tome kako male interakcije mogu promeniti tok života.“ – Kirkus
„Hiragijeva prikazuje ljudskost likova u svojoj promišljenoj naraciji.“ – Asian Review of Books

O autoru

Sanaka Hiragi rođena je 1974. godine u prefekturi Kagava. Diplomirala je književnost na ženskom univerzitetu Kobe, i završila studije na Univerzitetu Himeji Dokio. Nakon što je sedam godina živela i radila u inostranstvu kao nastavnica japanskog jezika, njen debitantski roman, The Battle of Marriage Island, nominovan je za nagradu Konomis 2012. godine i izabran je za „Skriveni žad“ od strane urednika 2013. Ona je veliki obožavalac foto-aparata, fotografije i kimono umetnosti. Studio izgubljenih sećanja je njen prvi roman koji je objavljen na engleskom jeziku.

U ovim smelim i ubedljivim pričama, Amaniti vešto hvata površnost, lažno bogatstvo, vulgarnost, lenjost i nesigurnost svog vremena. Stvara svet poput filma: mesta se materijalizuju, dijalog teče, misli govore, i sve to živi pred nama kao u filmu. Ali nikada ne prestaje da bude književnost. Upoznajemo heroje nove stvarnosti, konformističke i nepredvidive, one koji žive u velikim metropolama Evrope, sposobne da s lakoćom skoče sa skromnih težnji na brutalne zločine. Ove priče mešaju žanrove, na kraju pronalazeći svoju pravu zajedničku nit u grotesknom duhu komedije, gde se pedantno posmatranje stvarnosti meša sa neobuzdanom maštom, pretvarajući čak i smrt u blistavi spektakl. Ali čak i ako nemaju srećan kraj, ove priče nude nam nadu.

Priča koja će vas oraspoložiti, o lepim novim prijateljstvima i starim navikama, i o sreći koju pronalazimo kada bar malo usporimo u ovom brzom svetu.

Beskrajne neprospavane noći, nijedan slobodan vikend… Nakon što je godinama neumorno radila, Đongmin daje otkaz i zatvara se u kuću mesecima, odsečena od spoljašnjeg sveta.

Jednog vrelog avgustovskog jutra, pošto više nije mogla da podnese da čitav dan gleda u prazne zidove svog stana, odlučuje da izađe i u šetnji slučajno nailazi na lokalnu grnčarsku radionicu. Dočekuju je miris gline, nežna svetlost i aroma kafe, i zbog toga oseća kao da je ponovo rođena. Dok je vlasnica upoznaje sa drevnom veštinom stvaranja keramike, ona otkriva radost oblikovanja gline sopstvenim rukama. I baš kao što njene kreacije postaju sve lepše u vrelini peći, tako se i Đongminino srce polako topi u društvu redovnih posetilaca radionice.

Priča o bezuslovnoj ljubavi.

Ingrid vodi miran i prijatan penzionerski život, u društvu psa Rošija, zlatnog retrivera. Posle mnogo godina koje je provela u svom gradiću u Koloradu, brat sa kojim jedva da je bila u kontaktu poziva je u Virdžiniju na proslavu Dana nezavisnosti, 4. jula.
Nakon duge vožnje kolima, zajedno sa svojim vernim prijateljem, vatromet uplaši Rošija, i on se, nakon što ga pojuri i čopor nepoznatih pasa, na kraju potpuno izgubi.
Ingrid nedelju dana bezuspešno traga za njim, a zatim se vraća kući, očajna i neutešna. Međutim, Roši se ne predaje i tako započinje njegova odiseja, čudesno putešestvije kroz nekoliko država, sa jednim jedinim ciljem: da se vrati kući.
Tokom beskrajno dugog putovanja, Roši će ostati dostojan svog imena, koje znači starešina zen manastira, igrajući ulogu neke vrste učitelja u nekoliko domova, pre nego što nastavi svojim putem.
Dok prati tragove za povratak u Kolorado, usvaja ga nekoliko porodica, ali i neke usamljene duše, a u svakoj etapi svoje avanture rešiće neki problem, zahvaljujući svojoj inteligenciji i dobroti.

Da li će Roši pronaći put kući?


„Jednostavno prelepo. Knjiga uz koju svi treba da naučimo da budemo empatični prema psićima.“ – Oduševljeni čitalac sa Amazona.

Nakon velikog uspeha knjige Na kafi sa mačkom, autorka je morala da napiše i priču u kojoj je glavni lik pas, njen drugi najvoljeniji ljubimac.

Knjiga za sve ljubitelje dirljivih priča o dobroti, empatiji, lojalnosti i važnosti prijateljstva.

O autoru
Ana Šoliom je rođena u Budimpešti. Završila je filozofiju i radi kao fizioterapeut. Administrator je veb-sajta www.escuchavital.com, koji je posvećen različitim tehnikama lečenja uma i tela. Među istaknutim knjigama ove autorke nalazi se priručnik A Little Course in Everyday Magic (Mali kurs svakodnevne magije), kao i knjiga Reconecta con tu cuerpo (Poveži se iznova sa svojim telom). Trenutno živi i radi u Barseloni.

Od istog autora
Vulkan je objavio Na kafi sa mačkom ove autorke, a slični naslovi su Dečak i magarac, Frenki, Prijatelj

Roman koji udara snagom oluje, knjiga koja će vas naterati da zavolite one koje je društvo odbacilo.

U ravnici bez nade, pustoši na ivici svega, daleko od idiličnih pejzaža sa razglednica, Rino Cena i njegov sin Kristijano preživljavaju dan za danom. Kristijano je običan tinejdžer, ali Rino nije otac kao svaki drugi: voli svog sina, ali je i nezaposleni alkoholičar, marginalizovan, nasilan.

Kada socijalne službe zaprete da će mu oduzeti starateljstvo, udružuje se sa dvojicom neobičnih prijatelja, izgubljenih duša, i odlučuje da se upusti u zločin koji bi mogao promeniti sve.

Te kobne noći, dok kiša pretvara zemlju u more blata, iz tame apokaliptične oluje izranja svetlost jedne nevine žrtve – a sudbina svakoga od njih zauvek se menja.

„Roman koji otkriva surovu stranu Italije, onu koju turisti ne vide.“ – Library Journal

„Amaniti, čudotvorac u stvaranju mračnih komedija, održava radnju, dok svoje likove gura do apsolutnih granica... Ako bi braća Koen ikada poželela da adaptiraju neki italijanski roman, ovo bi bio pravi pogodak.“ – Publishers Weekly

I čitaoci i kritičari bili su oduševljeni ovim romanom, koji je 2007. godine ovenčan prestižnom nagradom Strega.

O autoru:
Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Od istog autora

Vulkan je objavio romane Dolazim po tebe i vodim te sa sobom, Ana, Ja i ti, Ne bojim se i Intimni život.

Barokno remek-delo, karikatura groteske koja balansira između farse i tragedije, poziv na zabavu zbog koje će vam sve druge izgledati smešno.

U nekadašnjem gradskom parku u srcu Rima, rimski tajkun Salvatore Kjati namerava da organizuje zabavu o kojoj će se pričati, ekscentrični safari koji će ući u istoriju kao društveni događaj veka.

Svet možda jeste u vrtlogu globalne recesije, ali kada se slavni autor na ivici očaja, enigmatična umetnica, supermodel i satanistička sekta sretnu sa kremom italijanskog visokog društva u novoj rezidenciji nemilosrdnog špekulanta, svet van zidina vile brzo će biti zaboravljen.

Biće to jedna đavolski dobra zabava. A vi imate VIP kartu.




Drugi o knjizi

„Zabava može da počne je štampana verzija La Dolce Vita, smeštena u današnje vreme.“ – L'Unità

„Ova knjiga postiže redak podvig: satira puna akcije, ali sjajnog tempa, puna likova, a ne karikatura.“ – Publishers Weekly

„Nikolo Amaniti je stvorio roman koji nećete lako zaboraviti, izvlačeći genijalnost Federika Felinija, kako bi pomešao haos, kritiku društva i hronične ljudske slabosti... Brza, grozničava komedija... Amaniti je najdarovitiji pisac svoje generacije.“ – El Mundo

Važne napomene

I čitaoci i kritičari bili su oduševljeni ovim romanom.

O autoru:

Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Od istog autora:
Vulkan je objavio romane Dolazim po tebe i vodim te sa sobom, Ana, Ja i ti, Ne bojim se i Intimni život.

KADA SVE NESTANE, A BUDUĆNOST VIŠE NE POSTOJI, ŠTA NAM PREOSTAJE?

Na Siciliji koja je postala samo ogromna ruševina, jedna tvrdoglava i hrabra devojčica kreće u potragu za svojim bratom. Među spaljenim poljima i tajanstvenim šumama, među ostacima trgovačkih centara i napuštenih gradova, među velikim pustim prostranstvima koje je priroda ponovo osvojila i divljim zajednicama preživelih, Anin vodič je sveska koju joj je ostavila majka, sa uputstvima kako da preživi.

Pre nego što je umrla, majka je njoj i bratu rekla da se vole i da se nikada ne rastaju. Rekla im je da će ih, kada zakorače u punoletstvo, odneti bolest. Ali rekla im je i da će neko, negde, nekad, imati lek. I tako, iz dana u dan, Ani postaje sve jasnije da pravila iz prošlosti više ne važe i da će morati da izmisli nova.

Poput svetlosti koja se pali u tami i širi svoje zrake, Amanitijev roman razotkriva nesigurnosti, impulse srca i nekontrolisanu snagu života. Jer, kao što će Ana shvatiti, „život nam ne pripada, on nas prožima“.

- „Distopija pretočena u remek-delo.“ – The Guardian

Roman Ana je 2021. godine adaptiran u istoimenu TV seriju. Nikolo Amaniti je zamislio roman iz čisto biološko-bihevioralne perspektive, razmišljajući o tome šta bi deca radila da su prepuštena sama sebi. Ova ideja ga je navela da zamisli svet u kome su, iz nekog razloga, odrasli nestali.

O autoru:

Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako Bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako Bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Najtoplije leto u poslednjih sto godina.
Seoce izgubljeno među klasjem žita.
Tajna skrivena usred zlatnih polja.

Kraj je leta i vreme sporo prolazi. Odrasli se danju skrivaju u kućama, noću kuju zavere. Deca na biciklima odlaze u vrelu, pustu prirodu. U samom srcu tog okeana žita, dok sa društvom istražuje napuštenu farmu, Mikele dolazi do velikog otkrića, toliko zastrašujućeg da ne sme nikome da se poveri. Ono što je počelo kao bezazlena igra pretvoriće se za njega u košmar: malo-pomalo, postaće jasno da on nije jedini u selu koji krije tajnu.

U kontrastu između blistave svetlosti i tamne noći, prepliću se dobro i zlo, iznenađenje i užas, bajkoviti dečji svet i surova stvarnost, ali i zamišljena čudovišta i ona još strašnija, prava, koja dečak otkriva među svojim najbližima.

- „Veličanstvena parabola o izgubljenoj nevinosti detinjstva.“ – Daily Telegraph

Nikolo Amaniti je za ovaj roman dobio prestižnu nagradu Viareggio. Roman je 2003. godine adaptiran i u film, za čiji je scenario Amaniti bio nominovan za prestižnu Edgar Award nagradu. Prodato je više od 700,000 primeraka ovog romana širom sveta, a preveden je na više od dvadeset jezika.

O autoru:

Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako Bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako Bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

SVAKOM JE POTREBAN NEKO, NEKAD.

Lorenco je inteligentan, osećajan, maštovit. Majka ga obožava, otac udovoljava svim njegovim hirovima, odrasta u izobilju. Ipak, Lorenco je autsajder koji voli da bude sam. Sanja da živi u svetu u kojem bi važila samo njegova pravila i u kojem bi ga svi ostavili na miru.

Zbog toga smišlja genijalni plan: njegovi roditelji misle da je otišao na skijanje sa društvom iz škole, ali on se zapravo sakrio u podrum zgrade u kojoj živi, na koji su svi zaboravili. Svet sa svim njegovim neshvatljivim pravilima ostavlja ispred vrata i planira da nedelju dana živi svoj san o sreći: bez sukoba, bez dosadnih školskih drugara, bez pretvaranja. Leškari na sofi, okružen limenkama koka-kole, konzervama tunjevine i horor romanima.

Međutim, kada se njegova otuđena polusestra Olivija neočekivano pojavi u podrumu, idila je uništena. Ali upravo će ga Olivija naterati da pređe liniju senke, skine masku teškog tinejdžera i prihvati haotičnu igru stvarnog života – jer to je jedini način da se odraste.

- „Nežan i prepun snažnih emocija, roman koji se ne zaboravlja.“ – Publishers Weekly

Godine 2016. ovaj roman adaptiran je u film u režiji Bernarda Bertolučija.

O autoru:

Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako Bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako Bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Nezaboravna priča prepuna snažnih osećanja.

„Smem li da se obradujem?“ Ni sam ne znajući zašto, Žan naslućuje da nije baš najbolja vest što ih je sada petoro u kući. Njegovi deka Žoan i baka Katerina napustili su Vilaverd i doselili se kod njih, u stan u predgrađu San Antoni u Barseloni. Iako su sada tu bakine ukusne večere, ta promena će u potpunosti preokrenuti svakodnevicu u njihovom domu, gde reči i tišina poprimaju nove nijanse. Ali unuk i deda imaju svoj svet, ispunjen šetnjama, drvećem i slovima sa više značenja nego što se to na prvi pogled čini.

Dok odrasli daju sve od sebe da sve bude isto kao pre, Žan obraća pažnju na detalje oko sebe i postepeno ih povezuje kako bi shvatio šta se zapravo zbiva. Razgovori između deke i unuka, sa mnoštvom pitanja bez odgovora i odgovorima bez prethodno postavljenih pitanja, stvaraju čitav mozaik scena kroz koje se razvija veza između njih dvojice. U dirljivom nastojanju da bude tu za dedu, Žan se drži njegovih priča, kako bi izgradio i sačuvao uspomene koje će živeti u srcu, a ne u glavi, i koje zbog toga ne mogu da izblede.

„Predivno. Roman osećajan poput haiku poezije. Sadržajan i pun emocionalnog naboja.“ – Marijus Sera

Roman Uspomene jednog drveta je dobitnik priznanja „Llibres Anagrama“ za najbolji roman 2017. godine. Preveden je na više od 15 jezika.

Tina Valjes je katalonska spisateljica, lektorka i prevoditeljka. Rođena je 15. juna 1976. godine u Bareseloni (Španija). Diplomirala je katalonsku filologiju na Univerzitetu u Barseloni 1999. godine. Radila je kao lektorka u nekoliko prestižnih izdavačkih kuća u Kataloniji. Prevela je i veliki broj knjiga sa katalonskog jezika na književni španski jezik. Takođe, bila je saradnica mnogih časopisa, u nekima i urednica, i jedan je od osnivača Profesionalnog udruženja prevodilaca Katalonije. Godine 2017. bila je dobitnik prestižne nagrade Anagrama za roman Uspomene jednog drveta, koji je preveden na više od 15 jezika, među kojima su: španski, italijanski, francuski, portugalski, galicijski, turski, arapski, nemački, poljski, litvanski, brazilski, slovenački, ruski i češki.

JEDNA BIBLIOTEKA. BESKONAČNO MNOGO ŽIVOTA.

Negde izvan granica poznatog univerzuma postoji biblioteka u kojoj se nalazi beskonačno mnogo knjiga, od kojih svaka pripoveda priču o drugačijoj stvarnosti. U jednoj knjizi je vaš trenutni život, dok su u ostalim životi koje ste mogli da imate da ste u nekom trenutku napravili drugačiji izbor.

Nora Sid se nalazi pred sudbinskom odlukom. Suočena sa mogućnošću da svoj trenutni život zameni za neki drugi, da svoju karijeru usmeri u drugom pravcu, da iznova oživi raskinute veze, da ostvari mladalački san, Nora će na čudesnom putovanju kroz Ponoćnu biblioteku morati da zaviri duboko u sebe kako bi pronašla odgovor na pitanje šta je zapravo to što naš život čini istinski ispunjenim i vrednim življenja.

Nikada nijedan umetnik nije tako snažno osećao stvaralački nagon kao Vinsent van Gog. Nikada jedan genije nije svojim stvaralaštvom toliko osujetio svaku mogućnost za ličnu sreću, niti je bio manje cenjen i priznat za života. Današnja vrednost Van Gogove zaostavštine gotovo je neprocenjiva.

Prezren, neshvaćen, ali fanatično odan svom unutrašnjem pozivu, Vinsent van Gog stvara onako kako jedino može. Nezadrživa bujica njegovog talenta ruši sve ograde ustaljenih normi, ali istovremeno pustoši njegovo zdravlje i odvodi ga na rub propasti. Svestan da je u trci sa vremenom u kojoj je unapred osuđen na poraz, on stvara sliku za slikom poput kakve slikarske mašine. Bez kompromisa. Bez zadrške. Možda je to formula za dosezanje vrhunske umetnosti. Ili je to samo stvar istinskog predavanja svom daru.