Godine 1926. proslavljeni nobelovac Andre Žid krenuo je na veliki put, sa namerom da obiđe zemlje Francuske Ekvatorijalne Afrike. Od ušća reke Kongo do jezera Čad, putovao je u društvu bliskog prijatelja Marka Alegrea, koji je kamerom zabeležio sve ono što je Žid rečima dočarao.
Takođe, fotografijama je dokumentovao ovaj putopisni dnevnik objavljen u Galimaru po njegovom povratku u Francusku, 1927. Ovaj putopis je još jedna iskrena i beskompromisna knjiga Andrea Žida, u kojoj nam pisac otkriva duh vremena, mentalitet društva suočenog sa svim nepravdama i surovim istinama o eksploataciji ljudi i prirodnih bogatstava.
Između začuđenosti pred divljom prirodom i ogorčenosti nad sudbinom lokalnog sta-novništva, Žid ovim delom podiže jednu od prvih optužnica protiv kolonijalizma, britku, kratku, ali i danas i te kako umetnički vrednu.
U ovoj detaljnoj i inspirativnoj studiji, Andre Žid pokušava da susretne Dostojevskog na izvoru ideja. Njegova predavanja o slavnom piscu ne bave se samo analizom književnih dela, već i važnim događajima koji su oblikovali njegovu dušu i inspirisali ga da stvori neke od najkompleksnijih likova svetske književnosti. Govoreći o životu i delu Dostojevskog, Žid osvetljava ono u čoveku i svetu što je stvorilo pisca. A to je, nesumnjivo, neutaživ apetit za čitanjem i bezgranično čovekoljublje.
