ROMANI

Zbornik radova KAD SLOBODA PROGOVORI je osmišljen da na jednom mestu u jednoj knjizi, sabere radove: pesnika, prozaista, aforističara, karikaturista, slikara i fotografa iz Srbije, regiona, regionalne dijaspore i evropskih autora. Posredstvom QR coda plasirani su i video radovi kao i video sadržaji iz same knjige gde autori predstavljaju u tom formatu svoj rad objavljen u Zborniku i sebe. Pisma su ćirilica i latinica po izboru autora, zavisno od toga, kojim pismom se služe. Takođe, u Zborniku su ispoštovani i maternji jezici kojim su se autori opredelili da se predstave: srpski, bosanski, crnogorski, makedonski, hrvatski, slovački i ukrajinski. U predgovoru zbornika legendarni voditelj i novinar Studjia B Čika Peca (Peca Petrović Marš) obraća se autorima: SLOBODARKE I SLOBODARI časni branioci prava na vazduh, vodu, šume, zemlju..., ima li lepšeg poriva za pisanje od pojma koji je najbitniji deo za zajedništvo, koje je neophodno za opstanak živih bića na zajedničkoj im planeti: SLOBODA za reke, jezera i mora koji su „napadnuti“ od lažnog prijatelja ljudskog progresa – profita, SLOBODA za parkove i šume, koje su mete raznih DRVOSEKA, SLOBODA za vazduh čije zagađenje ugrožava sav živi svet, SLOBODA za zemlju koja se sve više pretvara u deponije raznih vrsta otpada... SLOBODA je najčešća reč u parolama, o njoj je ispevano bezbroj pesama, njoj se kliče na skupovima i onih koji je traže, i onih koji je uskraćuju, ona je u brojnim zakonima, sudskim i drugim odlukama, ona se koristi i kao argument, ali i kao pokriće za razne, ne samo časne, već i one druge postupke. SLOBODA, nažalost, može da bude i sputana i zarobljena, iskorišćena da prikrije prave namere vlastodržaca ili kapital-profitera. SLOBODA se, inače, mnogo češće TRAŽI, nego što se DAJE. Ona ne sme da bude MODA, ona je pravo svakog NARODA! Njena popularnost ogleda se u svakodnevnoj komunikaciji: „Slobodan sam da Vas zamolim...!“, „Uzimam slobodu da Vas pitam!“, „Kućica – moja slobodica!“... SLOBODO, da li si zadovoljna onim koliko Te poštuju i cene, koliko su Te ugradili u zakone, koliko Te brane od stalnih nasrtaja onih kojima smetaš u nečasnim namerama...? Neka svaka pesma, svaka napisana rečenica, koje su nam u ovoj knjizi ostavili Tvoji poklonici, bude kamenčić u mozaiku posvećenom značenju jedne od najlepših reči na bilo kom od svih jezika sveta – SLOBODI! Hvala SLOBODOUMNIM stvaraocima Kreativne radionice Balkan na SLOBODNOM stvaralaštvu! Srećno vam SLOBODNO pisanje! Srećno nam SLOBODNO čitanje! Za SLOBODU se živi, za slobodu se bori, za slobodu se MRE, sloboda se osvaja, BRE!

Prodato u više od milion primeraka širom sveta

Ažurirano i prošireno izdanje antologije od preko 50 najuticajnijih govora u istoriji čovečanstva

Uticajni govori koji čine stranice ovog izdanja i nakon nekoliko vekova intrigiraju. Izbor reči, osećanja koja pri tom izražavaju, okolnosti i utisak koji ti govori ostavljaju na nas i dan danas, jesu neke od karakteristika i uzroka zbog kojih žive i u našoj sadašnjosti. Teme su razne: od poziva na oružje do zahteva za mir, od vapaja slobode do reči inspiracije - ova uzbudljiva antologija beleži glasove proroka i političara, pobunjenika i tiranina, vojnika i državnika.
Dopunjeno izdanje sadrži brojne govore koji su oblikovali savremeni svet: o slobodi (Aung San Su Ći), o životnoj sredini (Al Gor), o obrazovanju žena (Malala Jusufzai), o miru (papa Franja). Biografija svakog govornika otkriva kako su se našli na raskrsnici istorije. Svaki govor pravi uvod koji tumači istorijski kontekst i kako je on uticao na značajne događaje tog dana, kao i na one koji su usledili. Antologija pruža fascinantnu perspektivu o istorijskim prekretnicama kroz moć govorne reči.
Pored navedenih, u sadržaj knjige uključeni su i govori: Nelsona Mandele, Baraka Obame, Martina Lutera Kinga, Elizabete I, Olivera Kromvela, Džordža Vašingtona, Mahatme Gandije, Josifa Staljina, Adolfa Hitlera, Šarla de Gola i mnogih drugih.

Pred čitaocem je jedinstvena antologija japanskih kaidan priča – „čudnih” pripovedaka koje se ne mogu svrstati ni u fantastiku ni u horor, jer pripadaju nečem dubljem: svetu u kome se svakodnevno prepliće s natprirodnim, a smeh i jeza dele isto ognjište.

"Ovim izdanjem Geopoetika srpskim čitaocima prinosi plamičak ove iranske različitošću bogate proze 20. veka.
Sve do sredine devetnaestog veka persijskom prozom dominirale su tradicionalne narodne priče, didaktičke priče, bajke i istorijske i herojske sage. Tek s ustavnom revolucijom (1905–1907) i većim prodorom moderne civilizacije i novih kulturnih uticaja, persijska proza doživela je temeljne promene. Prilikom izbora priča za ovu zbirku, trudili smo se da obuhvatimo što širi vremenski period i predstavimo autore koji su stvarali tokom celog veka postojanja kratke priče u Iranu. Zbirka uključuje dvadeset tri priče koje obuhvataju tri ključne faze razvoja iranske kratke proze: formirajući period (dvadesete i tridesete godine dvadesetog veka), fazu utemeljenja (1953-1979) i period raznovrsnosti (1979. - danas)."

Ovaj luksuzni komplet sadrži pet pažljivo odabranih zbirki: Klasične kratke priče, Klasične horor priče, Klasične ljubavne priče, Klasicne priče - misterije i Klasicne priče fantastike. Svaka knjiga donosi antologijske tekstove najvećih svetskih autora, uz više od 250 ilustracija. Spakovane u prelepu kolekcionarsku kutiju, ove knjige zajedno čine jedinstveno književno putovanje kroz žanrove.

Zbirka „Klasične priče fantastike“ velikih majstora pripovedanja poput H. Dž. Velsa, Meri Šeli, Artura Konana Dojla, Marka Tvena, H. F. Lavkrafta i drugih, sadrži dvadeset pet priča sedamnaest različitih autora. Donose vam uzbudljive avanture, neobične preobražaje i zadivljujuće naučno-fantastične svetove.
Od misterioznog i pesimističnog sveta „Kraj vavilonskih voda“ Stivena V. Beneta, do duboko filozofskih pitanja u „Preobražaju“ Meri Šeli – svaka od ovih priča čitaocima nudi uvid u izmaštane svetove u kojima se brišu granice između stvarnosti i fantazije.
Sakijev „Gabrijel Ernest“ razotkriva mračnu igru identiteta, dok „Eksperiment doktora Hajdegera“ Natanijela Hotorna pokreće pitanja o moralnosti i opasnostima naučnih istraživanja.
„Mašina za dezintegraciju“ Artura Konana Dojla otvara vrata tehnologiji koja može promeniti prirodu samog našeg postojanja.
U kratkoj priči „Hiljadu smrti“ Džeka Londona susrećemo se s filozofskim pitanjima života i smrti u nizu eksperimenata nad glavnim likom.
Knjiga sadrži čak šezdeset šest pažljivo odabranih ilustracija koje vas i slikom uvode u svetove u kojima se odvijaju ove fantastične priče, čineći ih još živopisnijim.
U ovoj zbirci nije na delu samo čista književna fantazija – ovde je svaki motiv ujedno i izazov, svaki lik nosi neko pitanje, a svaki zaplet je misterija koju treba razrešiti. Otkrijte svetove koji će vas sigurno očarati, ponegde zapanjiti i verovatno nadahnuti da preispitate granice mogućeg."

Zbirka „Klasične priče – misterije“ sadrži 19 priča napisanih od strane 12 vrhunskih autora, poput Artura Konana Dojla, Oskara Vajlda, Čarlsa Dikensa, Gilberta K. Čestertona i mnogih drugih.

Knjiga sadrži čak 50 pažljivo odabranih ilustracija koje prate ove maestralne misterije, dodatno oživljavajući atmosferu i radnju. Otkrijte zašto su ove priče postale večiti klasici: jedan zaplet, jedan trag – i cela večnost misterije pred vama.

Knjiga „Klasične ljubavne priče“ donosi vam 22 nezaboravne priče, iz pera nekih od najpoznatijih autora svih vremena. Uživaćete u delima koja istražuju različite aspekte ljubavi, od strasti i požude, do žrtve i tuge, kroz jezičke bravure majstora kao što su Natanijel Hotorn, F. Skot Ficdžerald, Anton Čehov, Džozef Konrad, Kejt Šopen i mnogi drugi.

Da li će vaša omiljena priča biti „Rapačinijeva ćerka“ Natanijela Hotorna, koja istražuje mračnu i tragičnu ljubavnu priču između dvoje mladih ljudi?
Ili će to biti „Darovi mudraca“ O. Henrija, dirljiva priča o nesebičnosti i ljubavi koja traje uprkos svemu?

Među pričama koje će vas oduševiti, nalazi se i „Dama sa psom“ Antona Čehova, priča o ljubavi koja prevazilazi društvene norme i očekivanja, kao i „Oluja“ Kejt Šopen, koja na hrabar i inovativan način istražuje žensku strast i želju.

„Zimski snovi“ F. Skota Ficdžeralda istražuju ambicije, ljubav i gubitak, dok „Maštovita žena“ Tomasa Hardija oslikava ljubavne komplikacije i nesporazume koji mogu nastati između dvoje ljudi.

Ove i mnoge druge priče u ovoj zbirci pružaju dubok uvid u ljudsku prirodu i ljubavne odnose, istovremeno zabavljajući i inspirišući. Svaka priča je jedinstvena i donosi sopstveni pogled na temu ljubavi, čineći ovu knjigu nezaobilaznim štivom za sve ljubitelje književnosti.

Ostaje samo da se otkrije: da li će se neka priča izdvojiti i posebno vam osvojiti srce ili će baš sve podjednako ostati sa vama dugo nakon što okrenete poslednju stranicu.

U izuzetnoj likovnoj opremi, izabrane pesme 15. srpskih pesnika od sredine XIX do početka XX veka: Branko Radičević/ Petar II Petrović Njegoš/ Milica Stojadinović Srpkinja/ Đura Jakšić/ Jovan Jovanović Zmaj/ Laza Kostić/ Vojislav Ilić/ Aleksa Šantić/ Jovan Dučić/ Milan Rakić/ Vladislav Petković Dis / Sima Pandurović/ Milutin Bojić/ Momčilo Nastasijević/ Rastko Petrović

Ova knjiga sadrži 26 kratkih priča različitih autora, među kojima su Artur Konan Dojl, Hauard Lavkraft, Embrouz Birs, Gi de Mopasan i mnogi drugi. Sva ostvarenja zastupljena u knjizi se po svojoj tematici, književnom metodu i atmosferi, u širem smislu žanrovski mogu odrediti kao horor priče.
Za ljubitelje ovog žanra, ali i klasične književnosti, čitanje knjige predstavljaće pravo zadovoljstvo, a verujemo i da vam neće biti lako da odgovorite na pitanje: koja bi bila vaša omiljena priča?
Možda „Slučaj ledi Sanoks“ – priča koja istražuje mračne teme ljubavi, izdaje i intrige. U njoj pratimo neočekivan obrt događaja kroz zagonetnu sudbinu glavne junakinje, ledi Sanoks, u mističnoj atmosferi i sa dosta elemenata strave.
Ili pak priča „Predmet broj 249“ i njena provokativna tema – okultizam. Priča govori o studentu medicinskog fakulteta koji se susreće sa tajanstvenim egipatskim mumijama i okultnim ritualima, što stvara uzbudljiv zaplet…
Priča „Grob bez dna” na jeziv način opisuje poremećene odnose u jednoj porodici, kroz naraciju glavnog lika, dok „Put osvetljen mesečinom”, priča istog autora – Embrouza Birsa, istražuje teme duhova i zagonetnih smrti. Autor u njoj vešto kombinuje naraciju različitih likova kako bi prikazao mračnu prošlost i njene posledice.
Tu je i Mopasanova „Horla”, priča koja maestralnim stvaralačkim postupkom prati dnevnik pisca opsednutog idejom postojanja natprirodnog bića poznatog kao Horla, koje zaposeda ljude. Kroz dnevničke zapise, priča istražuje teme ludila i gubitka kontrole nad svojim životom i postupcima.
Lavkraftova priča „Pikmenov model” prati naratora koji otkriva mračne tajne i šokantne slike stvaralaca užasa, posebno Ričarda Pikmena, otkrivajući da stvarnost može biti još više uznemirujuća nego njegove najgore noćne more.
„Žuta tapeta“ Šarlot Perkins Gilman bavi se temama ženskog zatvaranja, duševnih bolesti i ženske potlačenosti u društvu. Kroz naraciju glavne junakinje, koja je smeštena u izolovanu kuću, priča prikazuje postupan gubitak razuma i konflikt sa sopstvenim stvarnim i imaginarnim strahovima.
Pored navedenih, tu je još dosta majstorski napisanih klasičnih horor priča, te izbor nije nimalo lak. Dakle, koja je vaša omiljena?

"Knjiga koja se nalazi pred vama sadrži 32 kratke priče vrhunskih majstora klasične književnosti, poput Oskara Vajlda, Antona Čehova, Frenka Stoktona, Marka Tvena i mnogih drugih.
U konkurenciji toliko priča koje dosežu vrhove svetske književnosti – sigurni smo da ćete se teško opredeliti koja bi bila vaša omiljena priča.
Da li će to možda biti „Slavuj i ruža”, upečatljiva i topla ljudska priča Oskara Vajlda, koja istražuje teme lepote, ljubavi i žrtve?
Ili pak „Kameleon”, komična priča koja na izvanredan način istražuje temu ljudskog licemerja?

Među maestralnim ostvarenjima autora koji se ubrajaju u najbolje pisce svih vremena, nalazi se Čehovljeva „Opklada”, sa prepoznatljivim pečatom ruskih klasika – priča u kojoj nas autor suočava sa važnim i večitim moralnim i društvenim pitanjima, i koja je nepojmljivo aktuelna čak i danas – svojim suprotstavljanjem duhovnih vrednosti materijalnim.

Priča ,,Grifon i mladi vikar” govori o prijateljstvu između grifina i mladog sveštenika, a tu je i druga priča autora Frenka Stoktona ,,Dama ili tigar?”, u kojoj autor, vodeći čitaoca na izuzetno dramatičan način kroz surovi „gladijatorski“ svet davnih vremena, ostavlja njemu da odluči sudbinu glavnog junaka.
„Pobednik konjića za ljuljanje” je kratka priča o žudnji za materijalnim bogatstvom i štetnim posledicama pohlepe.
Naravno, nije izostavljen ni klasik kakav je Džek London i njegova priča „Ljubav prema životu”, koja istražuje borbu glavnog lika da preživi u surovim uslovima. Govori o mladiću koji je izgubio sve u divljini i suočava se sa glađu, hladnoćom i divljim zverima. Iako su okolnosti surove, glavni lik ne gubi nadu i odlučno se bori za svaki trenutak svog života.
Priča „Zemlja slepih“ istražuje teme percepcije, različitosti i moći, jer dovodi do zaključka da je, u zemlji slepih, čovek koji vidi zapravo – „kralj“. Ova priča postavlja pitanja o tome šta znači biti „normalan“ i kako se percepcija sveta može razlikovati među različitim kulturama.
„Poslednji list” je izuzetno topla i dirljiva vanvremenska priča o nesebičnom činu jednog umetnika koji spasava život mlade devojke.
„Otkup Crvenog poglavice” je humoristička priča o jednoj otmici koja je pošla po zlu i otrgla se kontroli njenih lukavih kreatora.
I još mnogo drugih vrhunskih priča koje će svakog čitaoca, u najmanju ruku, oplemeniti i naterati da se duboko zamisli nad nekim velikim, večitim ljudskim, moralnim i filozofskim pitanjima. Verujemo da ćete bez daha prošetati kroz vekove i razne kulturne i civilizacijske univerzume, vođeni pričama među koricama ove knjige, pre nego što odgovorite na pitanje sa početka teksta.
Dakle, koja je vaša omiljena?"

Zbornik u kom je uvršteno 168 autora iz regiona i regionalne dijaspore. Nada kao tema, dok je univerzalnost forme glavni adut i ovog zbornika, zato u njemu ima različitih radova, od poezije i haikua, do kratkih priča, aforizama, misli, dnevničkih zapisa, slika, fotografija, karikatura, klipova za QR kod…

Izbor od 18 priča 16 vodećih japanskih pisaca naučne fantastike

Nastavljajući tradiciju prethodnih godina, sa željom da produbimo interesovanje i čitaocima još malo približimo japansku književnost i kulturu, predstavljamo novu antologiju savremenih japanskih priča – ovog puta iz žanra naučne fantastike.
Zbirku čini osamnaest priča nekih od najprominentnijih i najpopularnijih pisaca Japana, od Masamija Fukušime čiji je doprinos naučnoj fantastici ove zemlje nemerljiv, do mladog Isuija Ogave čija ćemo dela tek čitati.
Tu su i neki autori čije su priče objavljivane u prethodnim antologijama, posebno u žanrovskoj prethodnici, Antologiji japanske savremene naučno fantastične priče 141/2, kao što su Ueda Sajuri, Taku Majumura i Tensei Kono.
Japanska naučna fantastika često se smatra i spekulativnom fantastikom, jer njenu okosnicu ne čine samo teme koje strogo pripadaju domenu nauke, a uže astrofizike, robotike i ostalih tipičnih futurističkih tema koje obrađuje tradicionalni SF, već zahvataju mnogo širi opseg. S jedne strane, tu su naučne teme iz oblasti istorije, lingvistike, umetnosti, ali i narodna, tradicionalna učenja i verovanja. Japan je zemlja duboko ukorenjena u tradiciju, a istovremeno i društvo koje možda i najviše gleda u budućnost kroz raznovrsna tehnološka dostignuća koja su opšte dostupna običnom čoveku. Samim tim, japanskim piscima nije potrebno da radnju svojih priča smeštaju u duboki svemir daleke budućnosti, već češće koriste neka neočekivana mesta za razvijanje radnje.
Možda se najbolja ilustracija ovoga vidi u priči “Kratak je život cveta”, pisca, prevodioca i urednika prvog časopisa koji je promovisao fantastiku u Japanu, Masamija Fukušime.
On je tradicionalnu japansku umetnost aranžiranja cveća, ikebanu, transponovao u budućnost u kojoj umetnici više ne koriste živo cveće u svojim aranžmanima, već svetlost koja se oblikuje u cvet pomoću kompleksnih mašina. Glavna junakinja, tokom rada na jednoj takvoj mašini, nesvesno u nju unosi svoja sećanja i osećanja, dok se ona jednoga dana ne otelotvore u lik njenog nekadašnjeg ljubavnika. Samoća, otuđenost, pitanje smisla života, sve to odjednom puca pred njenim očima, a glavni katalizator upravo je spoj nauke i tehnike i viševekovne tradicije, oličen u mašini koja proizvodi ikebanu. Taj spoj tipično je japanski, i moglo bi se reći, kao takav neophodan je da se dođe do onih tananih, složenih osećanja koja su najdublje skrivena u čoveku.
Bilo kroz satiru ili ozbiljno, japanski autori vode nas u nepoznate, stvarne i izmišljene predele, i uvek čitaoca vraćaju samom sebi. Koliko god da je fantastika beg od realnosti, uzlet mašte u svetove koje čovek još uvek ne može da dohvati, negde daleko u budućnost ili u svemir, u drevne legende i narodna predanja, ona je u svojoj osnovi veoma humana. Njena osnova je uvek i jedino čovek sa svojom osećajnošću, svojim stremljenjima i dostignućima. I ma koliko da je Japan daleko od nas, koliko god da je ta kultura različita od naše, evropske, fantastika nas, kao malo šta drugo, spaja u razigranoj maštovitosti, u strahu, nadi, iščekivanju. Nudi čitaocima da odu negde daleko, kako bi stigli do sebe.

Kosmopolitsko gledište, svest o rodnoj ravnopravnosti, preispitivanje modernog odnosa prema oveštaloj tradiciji hispanoameričkog pisma, dijalog s magičnim i prljavim realizmom i otklon od njih, rušenje (ne samo književnih) tabua, samo su neke od zajedničkih odlika ove jeretičke antologije kojom nijedan čitalac neće izlečiti nesanicu. Pripovetka je u hispanoameričkoj književnosti oduvek bila ravnopravna s romanom, pesništvom, dramskim stvaralaštvom.

Knjiga Budući klasici nije tipična antologija pripovedaka – zasad je to opklada nas, kao priređivača, s vekom koji je takoreći počeo juče: naslućujemo – kladimo se – da će pisci i spisateljke čije su pripovetke svrstane u ovu knjigu biti pamćeni i rado čitani i na njegovom kraju.

Možda za čitaoce uopšte nije važno ko će od dvadeset šest izabranih hispanoameričkih pisaca zaista postati klasik u osvit dvadeset drugog veka; kako god bude, to neće promeniti činjenicu da njihove priče predstavljaju skup izvrsnih, raznovrsnih, stilski i tematski međusobno veoma različitih ali krajnje uspešnih književnih ostvarenja.

Antologija koja je pred vama predstavlja izbor priča od dvadeset jednog pisca koji su obeležili rađanje i razvoj ovog žanra. Od daleke budućnosti u kojoj je čovečanstvo osvojilo galaksiju, do istraživanja atoma i molekula, silaska na ćelijski nivo koji je svemir u malom za sebe, preko putovanja kroz vreme i putovanja u sopstvenu psihu, autori naučne fantastike svoje teme obrađivali su na najraznovrsnije načine.

Široko polje naučne fantastike raslo je i razvijalo se duže od jednog veka. Donelo nam je pogled u budućnost, u moguće pravce po kojima će se ljudska rasa menjati. Otvorilo je mnoga
moralna pitanja, kako ona na koja već vekovima nema odgovora, tako i ona koja će tek doći sa pomeranjem granica ljudskog saznanja i moći. Putovanje u svemir, putovanje kroz vreme, nastanak robota i veštačke inteligencije, potencijalna naučna dostignuća, sve ovo tema je naučne fantastike, dok joj u srži uvek stoji pitanje čoveka, njegove ljudskosti, mana, slabosti, vrlina.

21 priča 21 autora:
F. L. Volas, Filip Hoze Farmer, Teodor Sterdžon, Teodor Kogsvel, Frederik Pol, Isak Asimov, Rej Bredberi, Ketrin En Meklin, Hari Harison, En Mekefri, Pol Anderson, Robert Šekli, Filip K. Dik, Kris Nevil, Harlan Elison, Karen Anderson, Robert Silverberg, Rodžer Zelazni, Norman Spinard, Džordž R. R. Martin, Medlin E. Robins.

Biografije 26 ličnosti -sedmorica Srba, i jedan Hrvat,
koji su presudno uticali na istoriju zemlje u kojoj danas živimo; dvojica naučnika koja su promenila svet; petorica pisaca koja pripadaju čovečanstvu; četvorica glumaca koji su definisala duh naroda; teška vremena i četvorica ljudi koji su ih obeležili; tri Srpkinje koje su definisale ulogu žena u srpskom društvu.

Antologija šriča o cirkusu.

Šesnaest vrhunskih pripovedača i samo jedan cilj, prebroditi besanu noć i dočekati jutro. Ako volite staro i dobro kazivanje, začinjeno s malo strave i fantastike, na pravom ste mestu. Besan je multižanrovsko književno ostvarenje koje
već četiri godine provocira našu maštu nudeći nam originalan horor horizont u širokom moru mračne fantazije
reči. Pisci sa svojim stilom, naracijom i kreativnošću kreću se kroz različita polja ovog žanra, trudeći se da dočaraju
svoje likove, stvaralačke vizije i misterije čiji je zajednički imenitelj, jeza, ona koja ledi krv u žilama i kameni pogled.

Uoči prošlogodišnjeg beogradskog oktobarskog sajma knjiga, u čast glavnog gosta ovog sajma - Portugalije, objavljen je niz prevoda sa portugalskog jezika, među kojima se po značaju posebno izdvaja Antologija portugalske kratke priče, koju je priredila i prevela Jasmina Nešković, koja kao prevodilac, već tri decenije predano radi na razvijanju veza i odnosa sa portugalskom književnošću i kulturom. U ovaj antologijski izbor uvrštena su vrhunska pripovedačka ostvarenja najznačajnijih autora savremene portugalske književnosti. Bez obzira na osobene i različite stvaralačke pečate, sve priče iz Antologije mogu se podvesti pod jedan zajednički imenitelj. Sve one, naime, govore o otuđenosti, o teskobi življenja, o egzistencijalnom položaju jedinke u svetu. Sve su to priče apsurda i mučnine, kroz koje provejava suštinski pesimizam, karakterističan ne samo za celokupnu portugalsku književnost već i za portugalski mentalitet uopšte.

U ovoj knjizi ambiciozne pripovetke mladih autora iz regiona u žanrovskom ključu fantastike i horora pokazuju veliku vitalnost i uticaj književnosti strave i užasa na stvaraoce koji tragaju za sopstvenim glasom i izrazom, neretko uspevajući da kroz izmaštane priče predstave sliku naših svakodnevnih strahova i teskoba na relevantan, osoben i svež način. Ovo su autori na koje valja obratiti pažnju, a njihova proza će vas uplašiti, šokirati i – možda ono najvažnije – naterati vas da se zamislite, posle katarze koju uvek donosi dobra horor priča. – Goran Skrobonja, pisac

Knjiga sadrži 12 jedinstvenih ilustracija slikara Miroslava Todorovića Todora, koje kroz žanr fantastičnog nadrealizma umetnički dočaravaju osećaj straha.

Provokativna kolekcija četrnaest horor priča u kojima se prošlost često upliće u sadašnjost, i gleda preko vašeg ramena dok čitate. – Aleksandar Tešić, Kosingas

Milena Stojanović – Štriga
Milan Kovačević – Dan svinje
dr Marjan Urekar – Teško meni sa tobom
Dunja Milanković – Zombizam
Vanja Vidović – Razjapljena usta kosmosa
Lazar Vuković – Čovek iz magle
Ivan Nešić – Pod prozorom
Eric Johansson – Posljednja kritika
Snežana Kanački – Strigoj
Milan Simić – Sipa
Siniša Sušić – Sedam prinčeva
Tihomir Jovanović – F-1
Igor Ristovski – Pomozi mi
Bojan Ekselenski – Vampirska večerja

Dunav, jedna od velikih arterija Evrope, teče kroz toliko zemalja kao nijedna druga reka i kao retko koja druga uvek je iznova izazivala pisce. U uzajamnom dejstvu ljudi i njihovih priča duž toka kroz kontinent ona se javlja kao osovina zgusnutih značenja u kojima se ukrštaju različitost, protivrečnosti i neistovremenost. Raščlanjena u 24 poglavlja, antologija prezentuje tekstove uz teme i mesta – poput potonulih ostrva, mostova, gradova, rata, bekstva i još mnogo toga – otvarajući ih odgovarajućim kulturnoistorijskim uvodima. Zastupljeni su najznačajniji pisci iz različitih jezika i književnosti duž Dunava; oni očituju raznovrsnost i šarolikost koje zapanjuju. To mnogostruko ogledanje treba da se oduži jednoj posebnoj reci koja teče kroz učvoreni predeo i deluje kao autentični evropski udžbenik.

Uvodne tekstove za poglavlja napisale su urednice: Edit Kiralj i Olivia Spiridon.

U antologiji su tekstovima zastupljeni: Janos Arany, Ingeborg Bachmann, Gyula Krúdy, Bettina Balàka, Stefan Bănulescu, Jean Bart, Ludwig Bechstein, Karl lsidor Beck, Hans Bergel, Algernon Blackwood, Arnolt Bronnen, Elias Canetti, Mircea Cărtărescu, Oscar Walter Cisek, Tibor Cseres, Eva Demski, Heimito von Doderer, Mircea Eliade, Péter Esterházy, Patrick Leigh Fermor, Catalin Dorian Florescu, Gerhard Fritsch, Ladislav Fuks, Karl-Markus Gauß, Arno Geiger, Franz Grillparzer, Peter Handke, Mila Haugová, Klaus Hensel, Ferenc Herczeg, Franz Hodjak, Friedrich Hölderlin, Michal Hvorecky, Filip Florian, Nicolae lorga, Mór Jókai, Gert Jonke, Attila József, István Kemény, Alexander William Kinglake, Egon Erwin Kisch, Johann Georg Kohl, Mihály Kornis, Reinhart Koselleck, Claudio Magris, Luigi Ferdinando Marsigli, László Márton, Herta Müller, László Végel, Péter Nádas, Lajos Parti Nagy, Miloš Crnjanski, Andreas Okopenko, Aleksandar Tišma, Géza Ottlik, Danilo Kiš, Mihajlo Pantić, Judita Šalgo, David Albahari, Pavao Pavličić, Slobodan Tišma, Siniša Tucić, Milorad Pavić, Moritz Rinke, Szilárd Rubin, Klaus F. Schneider, Mirjana Novaković, Franz Hutterer, Solymos Ede, Karl Sokolowsky, Georgi Gospodinov, Panait Istrati, Andrzej Stasiuk, Adalbert Stifter, Carmen Sylva, Nick Thorpe, lIija Trojanow, Franz Tumler, Dániel Varró, Ivan Vasov, Richard Wagner, Horst Widmer i Vladimir Zarev.

VELIKE BIOGRAFIJE iz Nedeljnik biblioteke sada su dostupne u objedinjenoj ediciji. Knjige koje su pisali naši najpoznatiji novinari, pisci, istoričari… ukupno 23 knjige

Tri godine zaredom osvetoljubivi kralj Šahrijar svake noći spava s drugom devicom, a sutradan ujutru je usmrti. Da bi se taj brutalni obrazac okončao, vezirova kćerka Šeherezada počinje kralju da pripoveda očaravajuće priče o tajanstvenim zemljama prepunim prinčeva i grbavaca, o čarobnim duhovima i džinovima zarobljenim u prstenovima i lampama. Taj niz priča trajaće hiljadu i jednu noć – njega će držati u neizvesnosti, a njoj će spasti život.

TEMA BROJA: STVARALAŠTVO REJA BREDBERIJA
Rej Bredberi (1920‒2012) jedan je od autora koji su pomerili žanrovske granice književnoumetničkim standardima u pisanju, kao i u odabiru i obradi aktuelnih tema, dilema i motiva. U svojim najznačajnijim delima bavio se gubitkom, smrću, traganjem za smislom ljudskog postojanja, upozoravajući istovremeno na zloupotrebu i maligni uticaj medija, totalitarizma, kontrole, cenzure i prekomerne upotrebe i zloupotrebe tehničkih sredstava, zatim na negativne aspekte preterane političke korektnosti, kao i na brojne druge društvene pojave, koje uz nepromišljenost, neodgovornost i neumerenost dovode do nesklada u ljudskoj prirodi i postojanju, a time i do negativnih posledica po ljudsko postojanje i čovekovu okolinu. Tokom karijere duže od sedamdeset godina, napisao je više stotina kratkih priča i pedesetak knjiga, uz brojne pesme, eseje, opere i scenarije za film i televiziju. Dobitnik je Pulicerove nagrade za promociju fantastične književnosti i nosilac je američke Medalje časti. Njegova najznačajnija dela su Farenhajt 451, Marsovske hronike, Ilustrovani čovek, Maslačkovo vino...

Prvi broj časopisa usmerenog na spekulativnu fikciju sa temom „Tanka linija fantastičnog“ ima za cilj da čitaocima ponudi uvid u široki spektar žanrova i formi fantastike. Autori zastupljeni u ovom broju dolaze iz celog regiona a broj sadrži 23 članka (20 autora) iz različitih oblasti i 18 autorskih priča. Među pričama, posebno ističemo priču Dan graditelja, filipinske autorke Kristin Ong Muslim u prevodu Irene Gonde. Tih osamnaest priča koje su ušle u ovaj broj izdvajaju se svojim kvalitetom ali i žanrovskom i unutaržanrovskom raznovrsnošću. Ono što određuje kvalitet datih priča ogleda se ne samo u odabiru žanra, već i u stilu, njegovoj realizaciji, temi, ideji, kao i u pristupu. Tako ove priče, sakupljene na prostoru Balkana (Srbija, Crna Gora, Hrvatska), kao i jedna ekskluzivno prevedena za prvi broj (dolazi sa Filipina), pokazuju da priče nemaju granicu, osim onu tananu, nevidljivu, koja predstavlja svojevrsnu definiciju fantastike. Očekuju nas priče iz folklorne, hrišćanske, alegorijske, oniričke i filozofske fantastike, sf i horor priče, pa i priče, koje su fantastika u svojoj najčistoj formi.

Samo nekoliko naših autorki s kraja XIX i početka XX veka uspele su da dobiju zasluženo mesto u srpskoj književnosti. Takve su bile Isidora Sekulić i Desanka Maksimović. Druge, poput Danice Marković, Milice Janković ili Jelene J. Dimitrijević, tek danas stiču sve veći broj poklonika, dok su pravi literarni biseri pojedinih književnica, Selene Dukić ili Milice Vulović, zahvaljujući ovoj knjizi ponovo dostupni čitaocima.

U knjizi Nemiri između četiri zida sabrano je dvadeset pet izuzetnih priča o najrazličitijim ženskim iskustvima i doživljajima stvarnosti. Erotska žudnja, nespokoj tela, ideje o slobodnoj ljubavi, vanbračni odnosi, neželjena trudnoća, intenzivna (samo)analiza, kao i neophodnost i nemogućnost da se izađe iz stega patrijarhalnog društva, samo su neke od tema kojima se bave autorke ovih priča. Zbog toga su one ne samo vredne sagovornice već i naše savremenice.

Edicija „Savremenice“ je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja iz XIX i s početka XX veka, kao i o istoriji privatnog života žena tog doba. Slika srpske književnosti i kulture ovog perioda postaće raznovrsnija i bogatija zahvaljujući novom tumačenju i prevrednovanju nezasluženo zaboravljenih dela.

Pred vama je, dragi čitaoče, treća zbirka Božićnih i novogodišnjih priča koju je I.K. Tanesi priredila za vas. Naš Božić je drugačiji od svakog drugog. Samo ponegde blesne novogodišnji ukras u bogatoj gradskoj kući, nema čarobnjaka, irvasa i vila, o čemu svedoče gotovo sve priče iz ove zbirke, ali naš Božić ima svoju posebnu svečanost i mir: odmor od teškog života i pronalažanje smisla u toliko čuvanoj svetinji. Krst, po svaku cenu, makar iz petnih žila! Božić je, kao obeležje vere, koja se nosi u srcu, bio i ostao svetilište i skrovište srpske tradicije. Koliko je Hrist važan Srbima svedoče i crkve koje su Srbi gradili u „tursko doba”: crkve su izrastale pod zemljom, u dubinu, kad nisu mogle da paraju nebeske vrleti. U najsurovijim zimama u gradu, i na selu, otac porodice, često siromah, odlazi u šumu da iseče badnjak. I svaki pisac o doživljaju Božića ostavlja poseban trag, bilo iz svog detinjstva, bilo iz davnina. Hrastovo granje i lišće, na kome još ima zlatnog praha, naša je jelka, a varnice i suve cepanice koje pucketaju u vatri, zvuk su našeg Božića.
Nisu ove priče slatke, ali sve su rođene u bliskosti, i kao da izrastaju iz nas samih, iz naših predaka, jačajući korenje, a dopirući, razumevanjem i povezanošću, do krošnje, do grana i neba u kome ćemo se jednom, svi mi prostirati. I srpski pripovedači tvrde da Božić može da nam ogreje srce uvek i u svako doba.

Autori:
Borisav Stanković, Ivo Andrić, Janko Veselinović, Radoje Domanović, Jovan Sterija Popović, Isidora Sekulić, Veljko Petrović, Branko Ćopić, Miloš Crnjanski, Svetozar Ćorović, Branislav Nušić, Ivo Ćipiko, Milorad Pavić, Veljko Milićević, Stevan Sremac, Laza Lazić, Simo Matavulj, Milutin Uskoković, Ivana Dimić, Mladen S. Volarević, Ilija I. Vukićević, Mileta Jakšić, Labud Dragić, Momčilo Nastasijević...

Tradicija koju je I. K. Tanesi uspostavila sa antologijama savremenih japanskih priča (13, 14, 15, 25 i 26), nastavlja se knjigom koja je pred vama – Antologija američke horor priče 22. Nakon dve antologije američkih priča XX veka 27 i 28, okrećemo se žanru horora i izboru dvadeset dve priče od istog broja pisaca, poređanih po godinama rođenja. Od Vašingtona Irvinga, autora čuvene Legende o Uspavanoj dolini, nezaobilaznog Edgara Alana Poa, preko nekih od najpopularnijih pisaca XX veka kao što su H. F. Lavkraft i Stiven King, pa sve do novih mladih nada ovog veoma popularnog žanra, poput Brajana Evensona i Džoa Hila, ova zbirka predstavlja i pregled istorije i razvoja tematike strave i užasa kroz više od dva veka američkog stvaralaštva.