ROMANI

„Bioskop Uranija – taj luckasti mikrokosmos, galerija portreta svih gledalaca prisutnih na jednoj sudbonosnoj projekciji koju će prekinuti zapanjujuća vest, smrt maršala Tita, i još nekoliko ličnosti koje su igrale važnu ulogu u istoriji ovog mesta – predstavlja, naravno, metaforu srpskog društva, a posebno odnosa koji to društvo ima prema projektima i snovima – na to nas podseća oronuli plafon-nebo što počinje da se ljušti…“
– Gojko Lukić, prevodilac romana na francuski

„Kino-novela Gorana Petrovića Ispod tavanice koja se ljuspa, prepuna začudnih bioskopskih gledalaca, razmiče zavesu iza koje se odvija istorija Jugoslavije. Luckasto i okrepljujuće.“
– Le Matricule des Anges

„Goran Petrović je rapsod koji maestralno spaja najsuprotstavljenije registre i efekte, burlesku i tragiku, strogost i ležernost, autentičnost i parodiju, pitoreskno i neizrecivo, pripovedač koji i sam učestvuje u ovom izmaštanom filmu umnožavajući tačke gledanja, drsko izlazeći iz okvira dokumentarnog i veselo prevazilazeći postupke konvencionalnih fikcija.“
– Blog La Taverne du doge Loredan

„Istorija male varoši… dočarana je kroz sudbinu mesnog bioskopa Uranija, podignutog tridesetih godina prošlog veka, kasnije preimenovanog u Sutjesku čija je predistorija zapravo petominutna filmska storija o kraljevačkom hotelu Jugoslavija sazidanom 1932. na mestu gde je ranije bila krčma Plug. Sala i njeni posetioci su parabola naših života tokom 20. i početkom 21. veka koji iza sebe imaju istorijsku pozadinu – nacionalnu istoriju između dva svetska rata, posle revolucije i u doba tranzicije, kao i u periodu destrukcije socijalizma u Jugoslaviji.“
– Milica Baković

„Svojim razdraganim i maštovitim perom Petrović vraća u život jedan vragolasti mikrokosmos, potvrđujući pri tom svoj talenat čudesnog pripovedača.“
– Le Monde

Kada su palata i ceo dvor stavljeni pod krov... Kada su za sovama i ševama, kragujima i senicama, zaista stali da pristižu i kosovi u jatima... Kada su sve te ptice na beogradskom Gornjem gradu od ostataka stogova slame, začinskog i lekovitog bilja, kao i od preostalih pramenova vune, počeli da svijaju gnezda... Dakle, tek tada je protomajstor Petar lično despotu Stefanu Lazareviću predao one svoje lestve, kao da mu daje veleban, zamašan ključ. Rekao je:

– Od mene toliko...

Despot Stefan i Konstantin Filozof su još te prve noći, sa prozora dvorane za prijeme, gledali vatrene stogove u ravnici preko Save i Dunava. Dvor je bio useljen, ali kao da je samo to nedostajalo da u njemu počne da se živi.

Svih devet prozora su bili otvoreni. Gospodar i učitelj su stajali čas kraj jednog čas kraj drugog i posmatrali poplašćene plamenove, izvijene trine iskri koje se negde gore pridružuju zvežđu.

Šta je prethodilo izgradnji dvora despota Stefana Lazarevića u Beogradu, ko je bio „lutajući protomajstor“ Petar, romejski graditelj palata u Konstantinopolju, Veneciji i Sirakuzi, koji je s preporukama stigao u despotovu prestonicu, kako je putovao Mediteranom venecijanskim galijama i kako je tekla izgradnja dvora – otkriće čitalac u novom romanu Gorana Petrovića, koji hronološki prethodi romanu Ikonostas.

Palata je još jedna priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Ninova nagrada, Vitalova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu.

„Između istine i obmane, između zanosa i podsećanja, Goran Petrović je napravio tačno onu ravnotežu koja dozvoljava da ono što je istorija, ili naše sopstveno iskustvo, deluje da može biti samo u književnosti, a ono što je samo književno i izmaštano kao da se nama samima dogodilo.“ Aleksandar Jerkov

„Da Goran Petrović nije Srbin već Južnoamerikanac, odavno bismo ga slavili kao novog Garsiju Markesa.“ Sonntags Zeitung – Cirih

„Izgleda da nam valja otići na Balkan da bi nam se vratila vera u snove, fantazije i u šaputanja koja struje iz biblioteke. To je pomisao koja nam dolazi na um kada pročitamo knjigu, ludu i čarobnu, srpskog pisca Gorana Petrovića.“ Lire

„Ovom knjigom Goran Petrović je uspeo ono što se retko kada postiže: da izvaja jedno od najsavršenijih dela koja čine takozvanu apsolutnu književnost.“ La Jornada

„Da li književnost može da promeni stvarnost? Da je izmeni i zameni za bolju? Da li stvarnost nastaje čitanjem?“ Frankfuter Allgemeine Zeitung

„Prostor Petrović!“ Il Manifesto

Roman Delta

Papir iz grada Amalfija, nekada slavne pomorske državice, bio je tim vredniji što za njegovo posedovanje nije bilo dovoljno da kupac ima čime da ga plati. Kada su i od koga vlasnici manufaktura još tokom XIII veka naučili da prave najfiniji papir od iznošene odeće nije u potpunosti razjašnjeno, ali oni ne samo da su se tokom narednih dve stotine godina veoma obogatili već su postali i uticajni…

Nadaleko proslavljeni esnaf Congrega dei Cartari iz italijanske luke Amalfi, čuveni je proizvođač najfinijeg papira u Evropi, ali je poznat i po tome što pomno bira kome će ga prodati. Zato napuljska kraljica Đovana II, inače poznatija kao Đovana Nezasita, odlučuje da lično preduzme pohod u ovaj mediteranski grad da bi kupila papir za ljubavno pismo izvesnom Pandolfu Piskopu, do čije joj je naklonosti naročito stalo. U pohod kreću i brojni pripadnici kraljičine svite, njena posluga, vojska, lična straža i drugi pratioci, a kao najvažniji putnici – napuljski hroničari i ondašnji pesnici sa zadatkom da na naročitom papiru iz Amalfija uobliče kraljičina osećanja, a time i ovekoveče ovo slavno putovanje s početka XV veka.

Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da svoju novu knjigu, raskošno ispripovedanu povest Papir, uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte.

Papir je prva priča, „prvi tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

„Vi koji ulazite među ove stranice zaboravite sve što znate.“ Transfuge

„Čitalac poznaje svakodnevne činjenice koje mu daju na uvid novine i televizija, a Petrović ga poziva da otkrije svet koji je ispod površine tih činjenica: svet snova i intuicija na kojima se one zasnivaju. Njegov Atlas ne svedoči o istorijskoj sadašnjosti, nego o sveukupnoj istoriji, ne o sitnodušnoj želji za osvajanjem i za ličnom vlašću koju svi trpimo dan za danom, nego o jednoj mnogo većoj ambiciji: osvajanju sveukupnog prostora i sveukupnog vremena. Možda upravo zato i sanjamo, zamišljamo budućnost, možda zato čitamo raskošne fikcije kao je što je ovaj Atlas opisan nebom.“ Alberto Mangel (iz predgovora španskom i francuskom izdanju)

„Atlas opisan nebom čitav je jedan maštoviti i zanosni romaneskni Mlečni put, oluja duhovitih iskrica pokrenutih romanesknim bajanjem koje uprkos logici i naoko strogoj vlasti prosvećenog uma dopire iz nekog starog paganskog običaja skrivenog u priči. (...) Moglo bi se za Atlas kazati da donosi previše mašte na svakoj stranici, ali to jednoga dana lako može da zazvuči poput prekora Šeferovog Amadeusa da u Mocartovoj kompoziciji ima previše nota.“ Aleksandar Jerkov

Nagrade „Ivo Andrić“, „Borisav Stanković“, „Svetozar Ćorović“, „Prosvetina“ i nagrada „Veljkova golubica“ za sveukupno pripovedačko delo.

Kao što je prvom svojom knjigom Saveti za lakši život utro put poetičkim rukavcima u svojim kasnijim pripovetkama i romanima, tako je pričama iz ove knjige Goran Petrović uverljivo omeđio svoj razuđeni pripovedački prostor. Njegovi književni junaci oblikuju jedan čudesan, sanjani svet – suset iz zgrade pretvara se u anđela, grupa prijatelja koja tajno ulazi u jedan pejzaž akvarela, likovi koji skidaju kolutove dima sa zidova i nameštaja, koračaju lebdeći iznad zemlje, bojadišu Feniksov pepeo, daju lekcije uvažavanja ili se bave iskopavanjem sreće... Svi oni teže da izađu iz bezlične svakodnevice, zakorače u predeo mašte i tako ožive jedinstven književni mikrokosmos kojim se nadograđuju ustaljeni prozni postupci u srpskoj književnosti na prelazu dva veka.

„Bez priče Gorana Petrovića ne može se napraviti nijedna relevantna antologija srpske proze.“ Aleksandar Jerkov

„Svet koji nam predstavlja Petrovićeva proza predstavlja pledoaje za prepoznavanje sveta stvarnijeg od očiglednog.“ Nenad Šaponja

„Reč je o jednoj od autentičnijih i vrtoglavijih autorskih pustolovina u savremenoj srpskoj književnosti.“ Vasa Pavković

Svet je postao mali, ništa nije skriveno, a mnogo toga je pronalaskom kompjutera, pa i programa koji se nazivaju pretraživači, postalo suvišno, zastarelo, u svakom slučaju, presporo. Mnogo toga, pa i književnost. Jer, šta drugo radi pisac nego što oblikuje splet nekoliko desetina reči u pesmu, nekoliko stotina reči u priču, ili nekoliko hiljada reči u roman, sve se nadajući da će ova veoma dugačka i često previše komplikovana kombinacija „pretražiti“ mnoštvo ljudi i pronaći makar jednog čoveka čiji je osećaj rezultat tolikog i takvog pisanja. U suštini, proces je upravo obrnut. Kompjuteru je potrebna jedna reč i nekoliko delića sekunde da bi se dobili odgovori mereni milionima. Književnosti su potrebni milioni reči, a nekada i vekovi, da bi naposletku, možda, rezultanta bila iskazana jednocifrenim brojem. Svet je za književnost još uvek veliki, u njemu još uvek ima tajni.

At the very beginning it should be noted that Goran Petrovic has written a highly imaginative work. A whirlwind of spiritual sparks ignited by a novelistic artistry, which seemingly defies common-sense logic, comes from the almost pagan customs hidden in the story.

Aleksandar Jerkov