ROMANI

“Kosmikomike” su zbirka kratkih priča o evoluciji univerzuma. Knjiga se bavi temom kosmosa i ljudske egzistencije, gde se fantastika prepliće sa filozofskim pitanjima.

Svaka priča istražuje različite aspekte svemira, unikatne svetove i ideje o prirodi stvarnosti. Kalvino koristi maštovite narative da istraži konceptualne teme poput vremena, prostora i postojanja, često kroz humorističan i apsurdan pristup. Njegov stil je nadrealan, s bogatim slikama i simbolikom koja poziva na razmišljanje. Kalvino pravi likove od matematičkih formula i jednostavnih ćelijskih struktura. Oni putuju kroz galaksije, doživljavaju učvršćivanje planeta, prelaze iz vodenog u zemaljsko postojanje, igraju igre sa atomima vodonika – i imaju vremena za ljubavni život.

Kroz “Kosmikomike”, Kalvino poziva čitatelje da razmišljaju o svom mestu u univerzumu, kako fizički, tako i metafizički, stvarajući tako delo koje je istovremeno zabavno i duboko promišljeno.

Markovaldo je zbirka od 20 priča, po 5 za svako godišnje doba.

"U Teškim ljubavima Kalvino isticanjem zatvorenosti likova u subjektivnim doživljajima naglašava mešavinu zabluda, utisaka i činjenica koja karakteriše svakodnevne situacije običnih ljudi. Njegovi likovi − čovek koji se zaljubljuje u svog modela dok uči tehniku fotografisanja, sredovečna žena koja gubi donji deo kupaćeg kostima na pučini, činovnik koji ne uspeva poznaniku da se pohvali svojom ljubavnom avanturom – ostaju nesvesni komike svog položaja, dok Kalvino, kao izuzetan pripovedač, prati proces njihovog mišljenja, stvarajući igru značenja u priči i čitaocu.

Taj deo grada nije bio prenaseljen niti previše živahan rano ujutru. U tramvaju su bili jedna vremešna domaćica, dva radnika udubljena u razgovor i on, zadovoljni čovek. Pristojan jutarnji svet. Bili su mu simpatični; on je, Enriko Gnei, za njih bio tajanstveni gospodin, zagonetan i zadovoljan, kojeg nikada ranije nisu videli na toj liniji. Kuda li je krenuo, možda su se pitali. A on ništa nije odavao; posmatrao je glicinije. Bio je čovek koji posmatra glicinije kao čovek koji ume da posmatra glicinije: Enriko Gnei je bio svestan toga. Bio je putnik koji kondukteru daje novac za kartu, a između njega i konduktera vladao je savršen sklad između putnika i konduktera, bolje nije moglo. Tramvaj se spuštao ka reci; lepo je bilo živeti.
"

Gradovi su kao i snovi sazdani od želja i strahova, iako je nit njihovog govora sakrivena, njihova pravila su apsurdna, prerspektiva je varljiva, i svaka stvar sakriva neku drugu.



U bašti sede ostareli Kublaj Kan i mladi Marko Polo – mongolski car i venecijanski putnik. Kublaj Kan je osetio da će uskoro doći do kraja njegovog carstva. Marko Polo okupira pažnju svog domaćina pričama o gradovima koje je video na putovanjima po carstvu: gradovi i pamćenje, gradovi i želje, gradovi i znakovi, gradovi i mrtvi, gradovi i nebo, trgovinski gradovi, skriveni gradovi. Dok je Marko Polo razvijao svoje priče, car otkriva da su ova fantastična mesta više nego što se čine.



U jednom gradu ne uživaš u sedam ili sedamdeset sedam lepota, već u odgovoru koji da na neko tvoje pitanje. – Ili pitanje koje ti postavlja terajući te da odgovoriš, kao Teba kroz usta Sfinge.



Italo Kalvino (1923–1985) bio je italijanski pisac i novinar. Rođen je na Kubi a detinjstvo proveo u San Remu. Poslednje godine Drugog svetskog rata priključio se partizanskom pokretu. Kasnije se politički aktivirao u krugu italijanskih intelektualaca komunista okupljenih oko izdavačke kuće Einaudi. Kalvino je jedan od najznačajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka, a svakako najoriginalniji: tematski i stilski sasvim različit od svih dominantnih književnih struja i pravaca tog doba.

Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja, bio je predlagan za Nobelovu nagradu.
Njegov književni opus je obiman i značajan gotovo u celosti a najznačajnija dela su: Ako jedne zimske noći neki putnik, trilogija Naši preci, Kosmikomike, Nevidljivi gradovi, Američka predavanja.