ROMANI

Roman danas ima najčudnije oblike. Miro Vuksanović je odlučio da svoj roman oblikuje od 878 priča o rečima, priča koje nisu samo opis značenja neke reči, već su, istovremeno, i pokušaj da se u svakoj reči pronađe jedan fragment za veliku fresku života. A sama okolnost da Vuksanović koristi reči koje su se povukle iz javne upotrebe, koje dolaze iz pamćenja onoga ko je više od svega zagledan u sam jezik, pokazuje da je piščev cilj bio samo jedan - da u jeziku stvori svet one lepote koja je iščezla iz života.

Iz mnoštva fragmenata - okupljenih oko neobičnih, živopisnih, retkih ili uveliko potisnutih reči - izrastaju konture celovite fabule o ambijentu koji, u podjednakoj meri, poseduje i stvarnosne i mitske dimenzije. Stilsko-smisaona kompaktnost romana Semolj gora zasniva se na jedinstvenosti duhovne, mentalne, etnografske i jezičke boje, takođe na osobenoj narativnoj i sadržinskoj postupnosti koja je neusiljeno usaglašena sa azbučnim redosledom zaokruženih kratkih celina.

Nepredvidljivo raznoliki oblici pojedinih fragmenata - od realističkih i fantazmagoričnih priča u trećem i priča u prvom licu, preko rečnički motivisanih objašnjenja, do dijaloški saopštenih i poetski intoniranih prizora - obezbeđuju Vuksanovićevoj knjizi semantičku dinamiku, dramaturšku gipkost i značenjsko-simboličku sugestivnost.

Miruje berlinski dan. Nemamo obaveza. Mirujemo i mi. Spremamo se da obiđemo centralne zgrade i ustanove koje nismo videli. Cela istorija može da stane u nekoliko smrdljivih i neprovetrenih prostorija. Zaudar istorije jeste najčešći miris. Nema boljeg mesta da se miris istorije oseti od ovog ovde, od Berlina. U ovom gradu su se borili vetrovi u svim dobima. Ovo je, verovatno, prokleto mesto. Neko je ovde čini ostavio, a Nemci ih neovlašćeno diraju. Nije dobro reći neovlašćeno, ali je nespretno došla reč kao što Nemci nespretno čine sa činima. Berlin je, zapravo, tragična priča o jednom narodu koji je hteo tragediju drugih naroda pa mu se vratilo. Ne bih, naravno, ovakve misli imao u Vajmaru ili u Lajpcigu, a ne znam: možda je tamo sve smišljeno, a Berlin je određen da plati kaznu. Ko to zna? I kome je potrebno takvo znanje? Zar nije bolja ćutnja?

Berlin, 24. XI 2001, 11:15

U ovoj knjizi, samo za nju, izrađen je putni časovnik. Iz minuta u minut, on meri i otkucava dužinu dnevničkih svedočenja sa autorovih putovanja po Srbiji, Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj. Svaki zapis je istovremeno samostalan i deo je celine, autentičan je, sugestivan i sažet, sa lica mesta, ponekad napisan u vozu ili avionu, jezički bogat i jasan, na sopstveni način dragocen.

Brojčanik predstavlja samosvojno i osobeno delo u savremenoj književnosti.

Azbučni roman u 919 priča o nadimcima

Azbučni roman o 909 planinskih naziva