Proizvodi

Dobitnik Ninove nagrade

Da nije genijalnih umova, svet bi išao unatrag, unazadak, ali nikad misli genijalnih ljudi ne stižu do svakog čoveka.

Prirodna je čovekova želja i potreba da osvaja vrhove, ali neće dosegnuti pravi uspeh ako nije naučio kako se na vrhu opstaje.

Ponekad, ako ne znamo šta bismo da napišemo, treba uzeti olovku i pustiti ruku da bude slobodna. Ponekad će doći nešto sasvim novo, neočekivano, kao ovaj zapis zanimljivo i tačno.

Inspirativna knjiga akademika Mira Vuksanovića puna zapisa, komentara, izreka, kratkih priča i eseja, pesama u prozi, sećanja i raznih osvrta. Štivo koje mami na čitanje i otkrivanje detalja na koje autor skreće posebnu pažnju ili ih osvetljava. Istovremeno budi u čitaocima želju i potrebu da delove teksta podvuku i zapamte, a možda i promene neke ustaljene životne obrasce koji im ne donose ništa dobro i zbog kojih samo stagniraju.

„Kako fragment postaje gospodar čitaocu, a književnosti budućnost, najbolje se uočava u susretu sa djelima onoga koji na srpskom jeziku uistinu jeste gospodar fragmenta – Mira Vuksanovića.

Knjiga Nikad dosta života, sasvim je jasno, rođena je iz dozivanja. Pisci u čitanju tuđih knjiga, kaže Miro Vuksanović, ne čine ništa drugo osim što idu za riječima koje ih dozivaju. Ako riječi ćute, smatra on, nema ni čitanja! Rođena iz dozivanja, i ova knjiga obezbijedila je sopstvenu besmrtnost – u dozivanju.

Čuješ li je?“ – Aleksandar Ćuković, politikolog i pisac

Roman danas ima najčudnije oblike. Miro Vuksanović je odlučio da svoj roman oblikuje od 878 priča o rečima, priča koje nisu samo opis značenja neke reči, već su, istovremeno, i pokušaj da se u svakoj reči pronađe jedan fragment za veliku fresku života. A sama okolnost da Vuksanović koristi reči koje su se povukle iz javne upotrebe, koje dolaze iz pamćenja onoga ko je više od svega zagledan u sam jezik, pokazuje da je piščev cilj bio samo jedan - da u jeziku stvori svet one lepote koja je iščezla iz života.

Iz mnoštva fragmenata - okupljenih oko neobičnih, živopisnih, retkih ili uveliko potisnutih reči - izrastaju konture celovite fabule o ambijentu koji, u podjednakoj meri, poseduje i stvarnosne i mitske dimenzije. Stilsko-smisaona kompaktnost romana Semolj gora zasniva se na jedinstvenosti duhovne, mentalne, etnografske i jezičke boje, takođe na osobenoj narativnoj i sadržinskoj postupnosti koja je neusiljeno usaglašena sa azbučnim redosledom zaokruženih kratkih celina.

Nepredvidljivo raznoliki oblici pojedinih fragmenata - od realističkih i fantazmagoričnih priča u trećem i priča u prvom licu, preko rečnički motivisanih objašnjenja, do dijaloški saopštenih i poetski intoniranih prizora - obezbeđuju Vuksanovićevoj knjizi semantičku dinamiku, dramaturšku gipkost i značenjsko-simboličku sugestivnost.

Miruje berlinski dan. Nemamo obaveza. Mirujemo i mi. Spremamo se da obiđemo centralne zgrade i ustanove koje nismo videli. Cela istorija može da stane u nekoliko smrdljivih i neprovetrenih prostorija. Zaudar istorije jeste najčešći miris. Nema boljeg mesta da se miris istorije oseti od ovog ovde, od Berlina. U ovom gradu su se borili vetrovi u svim dobima. Ovo je, verovatno, prokleto mesto. Neko je ovde čini ostavio, a Nemci ih neovlašćeno diraju. Nije dobro reći neovlašćeno, ali je nespretno došla reč kao što Nemci nespretno čine sa činima. Berlin je, zapravo, tragična priča o jednom narodu koji je hteo tragediju drugih naroda pa mu se vratilo. Ne bih, naravno, ovakve misli imao u Vajmaru ili u Lajpcigu, a ne znam: možda je tamo sve smišljeno, a Berlin je određen da plati kaznu. Ko to zna? I kome je potrebno takvo znanje? Zar nije bolja ćutnja?

Berlin, 24. XI 2001, 11:15

U ovoj knjizi, samo za nju, izrađen je putni časovnik. Iz minuta u minut, on meri i otkucava dužinu dnevničkih svedočenja sa autorovih putovanja po Srbiji, Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj. Svaki zapis je istovremeno samostalan i deo je celine, autentičan je, sugestivan i sažet, sa lica mesta, ponekad napisan u vozu ili avionu, jezički bogat i jasan, na sopstveni način dragocen.

Brojčanik predstavlja samosvojno i osobeno delo u savremenoj književnosti.

Azbučni roman u 919 priča o nadimcima

Azbučni roman o 909 planinskih naziva

Uvodni ogled u knjizi "Klesan kamen" je opis čitanja "Mosta na Žepi" Ive Andrića. Počinje od onog detalja kada se umorni čovek vraća u znoju pa se prisloni uz klesani kamen i odlučuje da napiše istoriju mosta. Taj klesani kamen sam uzeo kao naslov, a on je i metafora za klesanje i obrađivanje reči i rečenica - kaže Miro Vuksanović.