ROMANI

Evo knjige o putovanjima koja, baš kao i sreća, nema svoju algebru, ali ima magiju – vrtoglavicu, poput ruleta. Danas, kada čovek dobija svet gotov za upotrebu, pred nama su priče o hodočašću u magične kuće gde su se rađali, bivali, umirali oni koji su menjali istoriju postojanja na ovoj grešnoj zemlji, spis o svetim domovima gde su živeli Šekspir, Rembrant, Betoven, Mocart, Hundertvaser, Tutankamon, Van Gog, Mone, Diras, Jursenar, Romen Gari, Milena Barili, Andrić, Dučić, LJuba Popović... Knjiga Na kafi kod Šekspira otkriva krvno srodstvo koje postoji između prostora, predmeta i duhova velikih ljudi što još uvek lutaju odajama svojih domova, odgonetajući saglasja između genija i mesta gde su sanjali odvažne snove. Na kafi kod Šekspira je delo napisano u slavu putovanja u dublje, eteričnije svetove kuća onih koji su promenili sudbinu sveta, ispili je do poslednje kapi, znajući da je „svaki protraćen trenutak, iscurela krv bogova“.

Nagrada „LJubomir P. Nenadović“ za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2021/2022. godini

Knjiga Apsint sa Lotrekom nastavak je knjige putopisa Na kafi kod Šekspira Sanje Domazet, nagrađene priznanjem „Ljubomir P. Nenadović“ za najbolјu putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2022. godini. Novi putopisni eseji nas vode kroz domove slavnih umetnika i neobičnih lјudi: Save Šumanovića, Kafke, Fride Kalo, Baskijata, Celana, kroz Hemingvejevu kuću na Kubi, Dalijevu kuću-muzej, Markesovo prolazno boravište, Lotrekove neprihvaćene domove; tu su i kuće Pegi Gugenhajm, Enija Marikonea, Nabokova, Mileve Marić… Pohodeći njihove odaje, autorka otkriva duhovnu vezu između prostora, predmeta i genijalnih lјudi. 

Inspiracija za um i ljubavno šaputanje za dušu

Evo dela o umetnicima koji su živeli i stvarali u skladu sa postulatom da stvarati umetnost u savremenom svetu znači spasavati sopstvenu dušu. Oni o kojima je ovde reč (Gabrijela Mistral, Garbo, Raspućin, Visocki, Neruda, Ruževič, Mišima....), dokaz su da „veliki umetnici zauvek ostaju deca, a za decu je Hristos rekao: Pustite decu da mi priđu.“ Eseji pred nama podrazumevaju da čovek kao duhovno biće dolazi gladan na ovaj svet i tu svetu glad ova knjiga želi da utaži. Evo priča o tome kako je Tamara de Lempicka razumela suštinu slikarstva tek kada je shvatila da je duh čovečanstva vaspitan na mleku idealizma i lepote, zbog čega su Mandeljštamovi stihovi ispunili gluv i prazan svemir slovenskom muzikom, kako su se kod Kavabate podudarili čudo govora i čudo stvaranja...

Ovde su pohranjene i priče o nežnom prijateljstvu Milene Barili i Đorđa de Kirika, svetim slikama-ranama Nadežde Petrović, spoznaji Formana dok je snimao Amadeusa da je Mocartova umetnost bila prozirna, savršena, tako nevina da njegov film mora imati religiozni zanos... Ovo je i knjiga o spisima Marije Kiri koji će, pohranjeni u jednoj biblioteci u Parizu, biti radioaktivni još nekoliko hiljada godina, o strasnoj ljubavi Rebeke Vest sa ovim prostorima, o poeziji Bukovskog što beše i oluja i plodna, veličanstvena reka, kao i napisi zbog čega su genijalni tonovi Glena Gulda i Marije Judine bili božanski preleti, kao što je boja bila sveta, slomljena svetlost kod Pikasa i materija koja hoće da bude greh i ljubav i novi život kod Fride Kalo. Evo dela za čitaoce-stvaraoce, što smisao nalaze kada zarone u životne dubine, svetost saznanja, slatke kapi rose u kojima su svetovi čula, razuma i duha...

Božanstveni bezbožnici 3 je treći nastavak izuzetne zbirke literarnih portreta najblistavijih umova XX veka, pisanih s novinarskom radoznalošću i širinom, ali i s literalnim darom i misaonom dubinom. To su kratke istraživačke biografije i bibliografije neobičnih odvažnika XX veka. Knjiga sadrži četrdeset reportaža o ličnostima koje su, svaka na svoj način, ostavile neizbrisiv trag u kulturi, umetnosti i nauci. Između ostalih u knjizi se nalaze eseji o Brodskom, Murakamiju, Pjacoli, Al Paćinu, Prustu, Šumanoviću... Eseji o njima mogu se čitati i kao mozaični roman o junacima našeg doba.

Božanstveni bezbožnici 2 je nastavak izuzetne zbirke literarnih portreta najblistavijih umova HH veka autorke Sanje Domazet. Četrdeset reportaža o ličnostima u knjizi u stvari su stilski i poetski oblikovane kratke priče, čiji su junaci obeležili vreme u kome živimo. Lične reminiscencije daju pričama poetsku notu, dok enciklopedijsko znanje autorke od naizgled biografskih detalja tvori uzbudljivu životnu dramu svakog junaka ponaosob, otkrivajući unutrašnje svetove onih koji su oblikovali svet u kome živimo. Kao vešta novinarka i darovita spisateljica, Sanja Domazet ikone HH veka na pozornici života osvetljava iz drugačijeg, intimnog, ljudskog ugla.