ROMANI

Roman „Slomljeni negativci“ Stefana Vučevskog preko svojih protagonista preti da postane omiljen među čitaocima. Svi oni koji su se već susretali sa njegovim knjigama primetiće da je i ovaj roman žanrovski teško svrstati u samo jedan koš. Autor maestralno prepliće akciju, misteriju, komediju, triler i sve to sa delimičnim motivima romanse i istorije. Baš zbog toga je ovo knjiga za koju se može reći da prija svim čitalačkim ukusima. Ono što me privlači jeste i, sada već prepoznatljiv, lep stil pisanja. Malo (ali sasvim dovoljno) opisa, mnogo (ali sasvim umereno) humora i sasvim dovoljno dijaloga koji teku prirodno i iz kojih najviše saznajemo kako o karakteru, tako i o izgledu, ambicijama i željama samih likova. Svi likovi su lepo razrađeni, od kojih centralni deo priče zauzima četvoročlana pljačkaška banda, koja kasnije osniva svoj kriminalni klan. Radnja se odvija na taj način što spletom okolnosti svi ti slomljeni negativci zauzimaju svoje mesto u strašnom podzemlju Srbije. Svaka nova stranica donosi uzbudljivu radnju koja čitaoca sve dublje uvlači u priču. Obrti, koje je Vučevski na jako kreativan način osmislio, su puni iznenađenja i šokantni. Sam kraj knjige je nepredvidiv i neočekivan. Fascinantan. Fenomenalan. Jelica Mirković

Zbirka u kojoj se nalaze 50 priča različitih žanrova: komedija, misterija, fantazija, horor, naučna fantastika...

Čitaćete o dogodovštinama u Vršcu, o kafanskim pričama, o inspektorima koji jure ubice, o čoveku koji je nestao na klackalici, o lažnom lovcu na natprirodno koji se susreće sa stvarnim čudovištem, o ostrvu na kom su čovekolike životinje, o borcu za oslobođenje Stare Srbije...

Priče su i različitih formi, 23 su fleš-fikcije, 26 su pripovetke i jedna je noveleta.

Neko se rodi kao pesnik, neko kao prozaista, a neko se, jednostavno, rodi kao pisac. „Zabavna slova”, peta knjiga Stefana Vučevskog, to i dokazuje. Ako je istina da ne biramo mi publiku, već ona nas, publika će sigurno izabrati Stefana jer joj je ponudio sve: od pripovedaka, novela, fleš-fikcija, preko humorističkih, ljubavnih, misaonih, rodoljubivih, socijalnih i epskih pesama, pa sve do haikua i mimova.

Navikli smo da ga pamtimo po izvanrednom humoru, koji zabavna slova iz naslova najavljuju i koji je i ovde na pravom mestu i u pravoj meri, ali Stefan nam ovom knjigom pokazuje da je humor samo deo njegovog umeća i da ga treba pamtiti pre svega po snazi njegove imaginacije. Ova knjiga naizmenično zasmejava i zastrašuje, ali nas i uči. Vučevski savršeno poznaje istoriju i taj istorijski momenat čini još jednu konstantu njegovog stvaralaštva. Svakako će nas nasmejati i pesme o jednom od ženskih atributa, o kome Vučevski, s iskrenim oduševljenjem, piše pesme koje bismo mogli čitati kao zabavne himne.

Vučevski je rekao kako posle ove knjige ne duguje više ništa srpskoj književnosti. Složila bih se s tim i dodala da srpska književnost duguje njemu, a vreme će to tek dokazati. - Jelena Jovanović

Čestitajući Stefanu Vučevskom na još jednom uspešnom delu, treba istaći da je njegov kapacitet popriličan, jer se sada oprobao i u pisanju drame. Poput starijeg sugrađanina, velikana Jovana Sterije Popovića, Vučevski je napisao komediju o svom vremenu, ovom sada u kome svi živimo. Realistična porodična slika u Vršcu, upotpunjena je svokodnevnim humorom koji proizilazi iz drugačijih pogleda na svet različitih generacija, tako da je svima blizak, poznat i drag. Za razliku od Sterijinih dela u ovoj komediji nema visokoparnih ukrasa, pokondirenosti, kiča kojim se rešavaju problemi, u Stefanovoj drami gotovo sve je surovo realistično, čime se dodatno ističu karakteristike vremena: statičnost, apatičnost i nedostatak želje da se napusti određena zona komfora, što podseća na učmalost, a zapravo nije tako, već nam je Vučevski na suptilan način predočio ovom dramom ono što je Al Paćino, koji je sebe smatrao komičarom odavno saopštio: „Glumi se i u životu, a u umetnosti se traži istina“.
Istina o nama koja je iskazana u ovoj komediji možda nije jednostuka, sve zavisi iz kog ugla posmatrate, bez uvijanja i neke „laže i paralaže“, pa vi čitajući razlučujte gde prestaje komika i šala, a počinje zbilja i koliko preuveličavanja ima, a šta je zaista presudno?
Marina Đenadić

Nastavaka romana Plava se slaže sa crvenom. O raspadanju čega se radi? Raspada li se svetski poredak, sistem vrednosti, tim, nešto četvrto, ili sve zajedno, ili ništa od navedenog. Za koju god opciju da se opredelite upadate u zamku. Vakako, to nije ni prvi, ni jedini put da ste uhvaćeni. Još Orvel je razjasnio da nema jednakosi i jednakih, jer će se uvek pojaviti neki koji će smatrati da imaju prednost, pravo i vlasništvo nad tom takozvanom jednakošću. ami prosuđujte šta je sve teorija zavere i neka vrsta propagande, šta plod imaginacije i fikcije.

Roman „Plava se slaže sa crvenom“ ne predstavlja nikakvu raspravu o bojama ili nešto slično, već inovativan krimić. Izuzetno dobrom opserevacijom:
Oduševljen sam prirodom Balkana. Usudiću se da kažem kako je Balkan najbolji deo planete Zemlje. Ali, upravo zbog toga je i najinteresantnije parče ljudske istorije, jer su ljudi spremni da ratuju i zbog najmanjeg pedlja zemlje, a svetske sile uvek žele svoj deo. I upravo zbog tog istorijski interesantnog dela, najbolji predeo planete Zemlje je loš za normalan život.
Koja je napisana u prvom licu, kao i čitav roman, ilustruje da je reč o stalnoj borbi, ali i uzrokuje da čitaočeva pažnja bude veoma fokusirana i na visokom nivou duž celokupnog teksta. Taj fokus je postignut jer su u tekstu obrađeni i razotkriveni različiti mitovi i legende ‒ od slovenskih do savremenih, urbanih, poput onih o nevidljivim vladarima iz senke i tajnim i javnim društvima koja upravljaju svetom, ali na inovativan način: radnja se odvija veoma dinamično i brzo, brže nego što bi se odvijala na filmskoj traci. Kao da je tehnika drugih medija, pre svega video-igara uticala na pisanje i nastajanje ovog narativa, glavni junak je stalno u pokretu, tako da je i čitaocu zanimljivo i intriganto. Zlo i dobro nisu podeljeni, nego su sastavni delovi svih likova, što dodatno zaokuplja čitaoca, jer ne može lako da se opredeli za stranu. Kriminal jeste tema i okosnica ovog romana, ali je njegova glavna poruka borba i rat protiv krimi-klanova i sličnih pojava, stoga je na paradoksalan način ovo roman u kome se radi isključivo o kriminalu, a on je u stvari antikriminalan. Da biste uvideli kako je to postignuto, morate ga pročitati, a kada to učinite spoznaćete da nažalost skoro ništa nije samo crno, ili samo belo ‒ stoga, „Plava se slaže sa crvenom“.

Marina Đenadić