ROMANI

Feliks kulpa je latinska izreka koja kada se prevede znači približno: srećna greška. Zašto srećna?

Jer u moru pogrešnih izbora mi možemo da završimo na adresi gde stanuje ljubav, i zato vredi živeti, grešiti, biti čovek, jer jedino tako možemo dotaći ono Božansko, a to je ljubav kao najviša forma osećaja koje čovek može da iskusi.

U apsurdnom svetu humor je neizbežan, jer bez njega čuli bi se samo krici. U ovom romanu nema heroja i antiheroja, samo dva ljudska bića – Stiv i Helen, koji u sopstvenom ludilu traže gram sreće. Oni kreću u avanturu kroz Mađarsku i Holandiju. Vožnja vozovima, trip na pečurkama, kanali, zvezde, džez…. i jedna začkoljica u njihovom odnosu – oboje vole žene, a žele da budu zajedno.

Jedno u drugom traže spas, on je sanjar koji veruje u srodne duše, a ona je realista koja veruje u ljudsku sreću. Uprkos razlikama, ljubav se rađa. Da li će ljubav biti dovoljna za njih dvoje?

"Gledajući u nju prošle su mi misli da i raj može biti pakao, ako je bez nade.Ona je gorivo naše duše. Nada je mač sa kojim ubijamo nezadovoljstvo – seme sumnje i pohlepnog htenja što leži u nama, koje nas stalno tera na nešto novo, na veće, vuče nas da hoćemo, uvek, prokleto još.

Sa njom mi nije trebalo to još, da želim neko novo sutra posle nje, sasvim supronto, samo znak da je ona to, da sutra ne postoji bez nje, jedino, danas koje ide u budućnost. Molio sam se u sebi, od Boga tražio da mi sada ona kaže ono što mojoj nadi treba. Samo nekoliko reči, da će me voleti celog i da ću joj samo ja biti dovoljan. Kako to malo zvuči, ali u njenom slučaju mnogo, da li čovek može na silu promeniti svoju prirodu, čak iako silno to želi."

Stiv Kavinski – nepopravljivi fantast, uvek u potrazi za odgovorima, često zaluta u ponore ljudskih emocija i iskustava, a nekad se izgubi u večnom mraku ludila.

Sa gladnim okom za čudnovatom stranom sveta, uvek sa željom da otkrije nešto novo, kao na primer: zašto zmije ne plaču i da li su zvezde na nebu usamljene. Oseća poriv da sve to prenese u svet reči, gde su sivilo realizma i šarenolikost magije – jedno.

Odmalena je uronjen glavom u carstvo knjiga i nogama čvrsto zakovan za tlo stvarnosti. Zato i dalje istražuje male i zaboravljene ulice, uživa u šoljici jutarnje kafe pored reke ili u je u nekom drugom svetu gde zakoni mašte vladaju, i čeka da naiđe nešto što još uvek nije otkrio, a zna da mu je potrebno.

Jelena je uvek nosila sve svoje sa sobom. I vrisak, i rupu u stomaku, i suze, i tugu koja je „navlačila tišinu". I obavezno – nosila je svoje srce. Bez njega nigde nije išla. Znala je da liže svoje rane iako nije bila vučica. Znala je da šije svoje rane iako nije bila krojačica. I, što je najvažnije – znala je da OPROSTI SEBI! Zato je i bila najveća od svih, a ne zato što je On tako nazvao! Svaka žena ima Jelenu u sebi, najbolju verziju sebe. Najveću sebe! Svaka žena ima moć da sama oslobodi sebe. Samo treba da se seti da se vrata otvaraju iznutra. Ni svrdlo u stomaku, ni polomljeni zubi, ni neko ime, „svedeno na broj", nisu zaustavili Jelenine korake. Ona nastavlja da hoda, da veruje i da OPRAŠTA SEBI! „Opraštanje je čin ljubavi prema sebi."

Besani 2 je knjiga o ljubavi, o najkrupnijim i najsitnijim detaljima vezanim za odnose između njih dvoje smeštenim u najrazličitije situacije i prostore. Tragajući za ljubavnim savršenstvom, likovi smešteni između korica prolaze kroz uobičajena, ali i najneverovatnija sazvežđa duše, srca i misli. Čitaoci se prepoznaju skoro u svakoj priči i pitaju da li ih je pisac ove zbirke tajno posmatrao i pisao baš i njima. Za čitanje ove knjige nije potrebno predznanje o događajima koji su se desili u Besanima 1. Muzika je opet prisutna kao soundtrack, tako da je i ovaj, dugo očekivani kultni naslov - multimedijalni.