Vođen time, sam autor traga za svojim počecima u ovom svojstvenom prilogu memoarskoj građi, ali ujedno i zlata vrednom prilogu istoriji britanske komedije, naročito mone koja je putem televizije uveseljavala i gledaoce s naših prostora. U pratnji sve prisutnog duha Dereka Trotera, ser Dejvid DŽejson traga za svojim bivšim Ja, ali u toj potrazi,osim fragmenata prošlosti pronalazi i članove porodice za koje nioje ni znao da postoje.
Sabrana dela Jovana Dučića, jednog od naših najvećih pisaca XX veka, objedinjena su u šest knjiga ovog raskošnog kompleta. Dučić je srpskoj književnosti dao tematski i žanrovski raznovrsna dela – poeziju, filozofsku prozu, putopise, eseje i kritike – obogativši je novim temama i novim izvorima inspiracije. Liričar u duši, pisac koji je celog života težio skladnosti i savršentsvu, ostavio je čitaocima književnost protkanu čistom emocijom. Univerzalne teme koje prožimaju sva njegova dela, ispisane jasnim i prepoznatljivim stilom, učinile su da njegova zaostavština postane vanvremenska i besmrtna.
Dučić je jedan od najizričitijih pesnika naše poezije. Često shvatan i razumevan pogrešno precenjivan i osporavan, njegovo pesničko delo je opstojavalo u menama koje su donosile različite vidove književnih i društvenih idologija.
U Jutrima sa Leutara imamo Dučićeva najdublja razmišljanja o stvarnosti i sudbinama koje su ga okruživale; ovde on filozofski razmišlja o etičkim, moralnim, poetičkim i metafizičkim tajnama ljudske biti i ponašanja
U ovoj knjizi je jedna godina opisana kroz sto jednu priču. U njoj ćete se susresti sa događajima koji su obeležili život jedne porodice, ali i sa radostima, brigama i razmišljanjima u kojima ćete se zasigurno prepoznati. Pored toga, na stranicama pred vama prepoznaćete i fini humor, pa će vas ove priče i iskreno nasmejati, i utešiti.
Polje vetrova smješteno je u duši čovjeka i bez njega život bi bio prazan, besmislen. Vjetrometina, na kojoj opstaje samo istina, priča je jednoga vremena. Svakodnevna dešavanja, naše radosti i tuge, svjedoci su njenog opstanka i autentičnosti. Male, u prvi mah nevažne stvari, veoma su bitne jer one čine trajne zapise o nama.
U knjizi Moj potpis Kristina Kockar je otkrila sve pojedinosti o svom životu. Ona se čitaocima obraća iskreno, veoma neposredno i bez zadrške. Pored toga, ona se osvrće na temu porodičnog nasilja, povezujući je sa svojim detinjstvom, ali i čineći čitaocu dostupnim i najdublji deo njenog unutrašnjeg sveta, kao i svoju intimu, objavljujući nepoznate podatke o svom trenutno ozbiljno narušenom zdravstvenom stanju.
Pred vama je knjiga, koja po prvi put na našem jeziku, opisuje čuveno hodočašće u Santijago de Kompostelu, vekovni put Svetog Jakova, poznatiji kao El Kamino de Santijago.
Ovo je zabavan, uzbudljiv, duhovit i duhovan putopis, koji budućim tragačima može poslužiti i kao vodič, a onima koji se neće odvažiti na Put, približiti ga i doneti im utisak kao da su i sami hodali
Odrastavši u toplom domu, okružena ljubavlju, Nina ni u najgorim snovima nije sanjala da sve to može biti prekinuto, a onda... Rat! S majkom i bratom došla je u drugi grad, drugu školu, drugu kuću. U novoj sredini Nina se trudi da uspe – nije posustajala u školi, pobedila je na izboru ua Mis, stvarala nova prijateljstva... Nažalost, to nije bilo dovoljno, sredina je nije prihvatala, od devojčice-devojke preko noći je morala postati žena. Borbena žena, koja je samo tražila svoje mesto pod suncem, svoj krov nad glavom. Saznajte kako nas potezi drugih ljudi vode na put koji nismo želeli, koji nismo birali...
Knjiga Jelene Vukosavljević napisana po istinitoj priči, oslikava jedno samo naizgled, iščezlo vreme,koje se, na žalost, od nasilja nad našim životima, tragično pretvorilo u nasilje nad našim osećanjima. Kao šrafčići jednog pogubnog organizma, mnogi poginuli vojnici nekadašnje Jugoslovenske Narodne Armije ostali su obezličeni u jednom surovom vremenu, gde im se ne znaju sudbine, a još manje pamte imena. Da opomene, ne da podseti, ovo je priča o stradanju jednog od njih...
U istoriji srpskog naroda, njegove crkve i duhovnosti, posebno mesto zauzima sveti vladika Nikolaj Velimirović, episkop žički i ohridski, duhovni otac i prosvetitelj Srba, čovek čije je delo bilo daleko iznad vremena u kome je živeo, a ideje i misli putokazi srpskom narodu u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Sistem nas razdvaja, neke ljude uzdiže, a druge spušta do poniznosti. Tako je kraljica Jelena, koja je podigla manastir Gradac u istoimenom selu kod Raške, na prvi pogled neko ko je gore i kome se divi ponizni narod, dok je devojčica Jana, koja će postati monahinja tog manastira, dete iz naroda bez zaštite i bez mogućnosti da napreduje u ovozemaljskom svetu. Obe su našle zajedničku tačku u kojoj život dobija uzvišeniji smisao koji ne mogu da uruše materijalna dobra
