"Zamislite Englesku kao voz koji kasni i ove putnike u svom vagonu: Milvolovog huligana iz prve ekipe, čiju lobanju uz svu blagonaklonost morate opisati kao jezivu; pankera koji se zaneo bušeći odeću zihernadlama, pa je počeo da buši i sebe; taksistu koji je nekada nastupao na festivalu Glas mladih u Vojniću, a docnije tragao za najopasnijim čovekom Njukasla kako bi ga pretukao i postao alfa mužjak tog grada; gospođu iz Hala koja gazi sedmu deceniju i veća je nevolja nego prethodna trojica zajedno.
Običan čovek bi napustio i vagon i voz ne čekajući sledeću stanicu. Igor Todorović Zgro je saputnike postrojio u izložbu, i to ne u šou nakaza, već u ozbiljnu antropološku postavku. Niti ih ismeva, niti ih slavi, ne opravdava ih i ne osuđuje, već ih, poput vrsnog kustosa, predstavlja. Sa takvom Engleskom stranca ne može upoznati ni putopisac, ni istraživač, ni žitelj."
Danas nam je divno dno i drugi igrokazi je poveće ukoričeno svedočanstvo o nosiocima našeg vremena. Pokušaj da se kroz arhetipski odabrane likove, koji nisu za uzor ali su naša sudbina, predstavi stvarnost godina raspleta, sezona sankcija, vreme ratova, bombardovanja i doba divnog dna. Ta smešna slika, zaokružena neprekidnim tenzijama svih vrsta, uistinu tvori zabrinjavajući mozaik o normalnosti društva. Jer, teško da su istorija i sociologija nekom i negde načinili tako dugu neslanu šalu kao nama. U nameri da se zaboravi šta smo, koliko juče, bili, sve se manje snalazimo u nameri da postanemo drugačiji, bolji. Zabezeknuti i dezorijentisani, digli smo ruke od sebe. Ostaje da se ćuti pred graditeljima nakaradne stvarnosti, ili beži u bestragiju. Ako već nije dockan.
