ROMANI

Belina je kao koncizan eho remek-dela Septologija. - Sindre Hovdenak

Fosea ne čitamo kako bismo rastumačili njegove simbole, već da bismo se podsetili koliko je naša stvarnost čudesna ‒ lepa i bolna u isto vreme ‒ i da bismo odstupili korak unazad, iz poštovanja prema misteriji. - Live Lund

Ako želite zimsku knjigu koju ćete pročitati za jedno veče dok se sneg topi, Belina je sjajan izbor. Osetićete hladnoću, videti sneg, strepeti od mraka koji dolazi. - Gerd Elin Stana Sandve

Trilogija je Foseova nagrađivana, blistava ljubavna priča o Asleu i Alidi, dvoje zaljubljenih koji pokušavaju da nađu svoje mesto na svetu. Bez doma, bez sna, oni lutaju u Bergenu po kiši, pokušavajući da stvore život za sebe i za dete koje čekaju. Pletući bogatu mrežu istorijskih, kulturnih i teoloških aluzija, Fose stvara modernu parabolu o nepravdi, otporu, zločinu i iskupljenju.

Trilogija se sastoji od tri novele (Besani, Ulavovi snovi i Umor) i predstavlja zanosnu, misterioznu i setnu priču o ljubavi, za koju je Fose dobio Nagradu Nordijskog saveta za književnost 2015.

Džo Pač rođen je 1963. u Florijani (Malta), a odrastao je u gradu Kormi, u okruženju crkvenih zvona i parohijskih rivaliteta. Njegovi roditelji postavili su sebi za cilj da mu omoguće dobro obrazovanje; pohađao je katoličke škole, a zatim je studirao na Univerzitetu Malte, gde je diplomirao na medicini i hirurgiji. Ženio se dva puta, a takođe mu je pošlo za rukom da se bavi ronjenjem, glumom i skijanjem; uz to je putovao i igrao fudbal. Baveći se svim tim, stekao je znanja i iskustva koja su mu pomogla da napiše tri romana.

Poslednji među njima, Papa Ahmed, nedvosmisleno se oslanja na versko iskustvo i obrazovanje koji su činili sastavni deo njegovog života u mladosti. Annuntio vobis Gaudium magnum: Habemus Papam! Kardinal Masimo Falcon pojavljuje se na balkonu mašući okupljenoj masi. Samo nam to još treba: malteški papa, papa Ahmed.Ubrzo nastaju problemi. Tokom posete Svetoj zemlji, papa se iskrade svom obezbeđenju i nestane. Sledi grozničava potraga za njim i trka sa vremenom u kojoj učestvuju agenti izraelske, američke i palestinske tajne službe. Svako prati sopstvene interese, a u središtu vrtloga uvek se nalazi on: papa Ahmed.

Roman o tajnama i starim prijateljstvima, kao i triler koji nas od konklave vodi na krvave ulice Jerusalima.

Kao kulise za ovaj roman mogla bi da posluži scenografija iz kultnog filma Vejna Vanga Smoke (scenario Pol Oster) ako prodavnicu duvana zamenimo sendvičarom i smestimo je u suteren, u beogradsku Ulicu Braće Jugovića. Možda od jednog prodavca sendviča očekujete da nije propustio Kuma, ali, iskreno, ne i da je gledao Bunjuelov Diskretni šarm buržoazije. Možete li da zamislite da je uopšte čuo za Kralja ribara Terija Gilijama, ili da je iščitao Dostojevskog, Krležine Zastave i Novi zavet? Ko je mistični prodavac sendviča, ko su njegove mušterije i zašto pravi različite spiskove? Moje liste mame osmeh, ali i postavljaju pitanja: koliko robujemo predrasudama, koja je cena slobode i znamo li da je sve stvar izbora? - Vojislava Crnjanski Spasojević

Trofej Geje Shuters pročitao sam u dahu. Savršeno tempiran, izvanredan zaplet, pokreće značajna etička pitanja o postkolonijalizmu. Zadivljujuće
dobro dokumentovan. Majstorske završne scene. - Stefan Hertmans

Kul i elegantno, autorka na scenu postavlja tragikomediju idealiste koji svoju potrebu za ubistvima opravdava visokim moralnim standardima i koji sve brže upada u grozničavu pomamu nakon što mu lovokradice ukradu plen. - Volfgang Hebel

Trofej je vrhunski roman sa klasičnim šarmom. Etički mindfuck. - Dimitri Verhulst

Uznemirujuća knjiga. Nastavljate s čitanjem da biste videli dokle je Hanter spreman da ide. Prema mom mišljenju, Trofej još jednom pokazuje da se čak i najveća grozota može ulepšati, učiniti prihvatljivom. - Rašida Lamrabet

Kao da je Hemingvej seo sa Kafkom… Prilično suvereno uzdrma naša očekivanja. - Denis Šek

Trofej je šiba za uspavanu čovekovu s(a)vest. Šokirajući, ozbiljno opominje. - Sanja Kostić-Strak, prva čitateljka

Trofej je uzbudljiva i uznemirujuća kritika savremenog sveta kroz filmsku priču o jednom lovu, ljudskoj prirodi i licemerju društva, sa hemingvejskim opisima divljine. - Vojislava Crnjanski Spasojević, prva čitateljka

U Africi duhovi hodaju zemljom i ostavljaju tragove u pesku.
U Africi događaji imaju drugačiju perspektivu.
U Africi je etičnost često u sukobu sa nužnošću i preživljavanjem.
U Africi je trofejni lov čin dobročinstva… navode dobročinitelji.

Nevena Petrović, prva čitateljka

samo
dodirivanjem
samo
prenošenjem dalje
i dalje
tako
živi svet
tako
održavamo svet
živim
jer ne možemo
da ga ostavimo na miru

ako su kuće
otvorene
ako se zaista
volimo
zašto onda
to ne činimo
bestidno

slušaj
kuće
moraju biti otvorene
i za ono
u nama samima
što je išlo
u tu okrutnu
školu
i tako smo
smeće
ali i smeće
može da se smeje
a kad se smejemo
otvaramo
vrata

seti se toga
kada razmišljaš
s kim da odeš kući
i koje kuće
smesta treba
da napustiš

Jun Fose stvara poeziju koja zrači i uvlači čitaoca u svoj svet. - Solothurner Zeitung

Jun Fose hipnotiše i zavodi ravnomernošću pokreta i harmonijom jezika, i to čini maestralno. - Berliner Zeitung

Foseov zaštitni znak jeste sažet i ritmičan jezik, prožet poetičnim varijacijama. Opčinjavajuća i teskobna ponavljanja predstavljaju stilsko sredstvo njegove proze. To je visoko stilizovan, a pritom minimalistički jezik, koji prikriva i potiskuje duboko ćutanje i nemoć likova da se izraze. I možda je, kao i često u životu, ono što nije rečeno važnije od onoga što je izgovoreno. - Neue Zürcher Zeitung

Jun Fose je majstor u tome da iznese na svetlost potisnuta duševna stanja. - Lesart

Nežna, bolno tužna norveška zimska bajka. - Der Standard

Jedan dečak priča svoju priču, njegov glas dolazi iz prostora koji je u nastajanju: od prvih sećanja, mutnih i preverbalnih, prvih reči koje se sriču, stvari koje tek dobijaju imena, ka iskustvima koja dečaka uvode u poredak sve do samog praga odraslog doba (gde se priča upravo i završava) – u prostoru, dakle, u kome se jezik tek formira, u kojem tek nastaju označiteljske strukture predodređene, na koncu, da propišu i pokore. Ovaj glas kao da dolazi iz rascepa u diskursu: između dečje naivnosti, prijemčive i jednostavne, i onog što se pod pojmom ideologije može razumeti kao sistem vrednosti vladajućeg, svakako kapitalističkog, poretka.
Da li u tom rascepu i počiva otvorenost ovog jezika, to nešto u njemu tako očigledno i prisno, njegova sloboda da se razliva i teče katkad neočekivano i nepredvidivo, snaga koju intimno osećamo kao oslobađajuću? Jezik koji ovde nastaje tako je prepoznatljivo poetski: nešto u njegovoj prirodi je drukčije.
Da li iz toga, onda, treba čitati i jedan politički stav, par exellence antisistemski, upravo antiideološki – imamo li prostor koji izmiče tim kandžama ideologije, imamo li jezik za to? Možda treba pitati: da li je detinjstvo naša jedina domovina?
Na kraju, opet – a taj osećaj znamo vrlo dobro, ostajemo razoružani upravo pred poezijom, nesumnjivom, apsolutnom i tajanstvenom poezijom koja ovde izbija iz svake stranice. Po navici tražimo koordinate, povezujemo, interpretiramo, sećamo se Crnjanskog ili Kiša, zato što se sećamo tog osećaja: razoružani pred poezijom, kojoj ne treba nikakvo tumačenje, koja kao da nam je sama već sve rekla.

Uroš Kotljić"

San i druge drame odlikuje izraziti minimalizam, pročišćen jezik kratkih, ritmičnih replika i pauza koje čine da dramski tekst postane poezija. Kroz njih Fose problematizuje muško-ženski odnos, ali i sam život, promatrajući ga sa specifične pozicije, kao neku vrstu sna ili vakuma, u kojoj vreme i prostor počinju da se krive i gube značenje.
U drami Toplo likovi uskaču u prošlo i buduće vreme pokušavajući da shvate sadašnje.

Drama San dešava se u jednom danu koji obuhvata živote mlade žene i mladog muškarca tokom koga oni postaju sredovečni, a zatim i stari par.

Ove oči slika je života u snolikom stanju. Likovi postoje u među-prostoru koji postaje njihova realnost.

U drami Tamo žena prati čoveka ka smrti. Međutim, da li oni vide iste prizore na putu ka vrhu planine?

Ulvenovo stvaralaštvo teško je i tamno u više nego jednom smislu. U njegovom poetskom svetu čas se gušimo u hladnom mraku, čas posežemo za igrom svitaca u noći, čas žmurimo pred nepodnošljivim svetlom, čas se prepuštamo onom „polju gluposti ili nesvesti“, nadajući se da će nas odvesti tamo gde pamet i svest ne mogu. Nezahvalno je iznositi bilo kakav konačni sud o tom svetu, ali možemo reći da je Ulven pisao o svim našim promenljivim licima u neprestanom pokretu na uvek istoj nepomičnoj i nasmejanoj lobanji koja je „nikad izlegnuto jaje što čuva svoju praznu zagonetku.“

Radoš Kosović

Sirup sreće i druge drame obuhvata tri izuzetno upečatljive drame jednog od najnagrađivanijih savremenih slovenačkih dramskih pisaca, Roka Vilčnika.
Sirup sreće, podrumski kabare, problemetizuje aktuelne teme savremenog društva kroz songove i priče glavnih junaka, Hijacinte i Mojzesa Šarlatana, koji sa svojih kola prodaju sve, baš sve: mačji kašalj, pasje dlake, novinarske patke, tonike za lepotu, sirupe za raspoloženje, losione za uklanjanje dlačica i antilosione za njihov rast, falsifikovano vreme, falsifikovane diplome i još mnogo toga...
Narodni demokratski cirkus Sakešvili, za koji je Vilčnik dobio Grumovu nagradu 2016. godine, nastavlja tradiciju slovenačke ludističke drame apsurda. Predstava samo što nije počela, sve ide naopako, rekviziter je ponovo pomahnitao, svi likovi se zovu isto, mnogima je potrebna bolnica, a možda neko stigne i u onu pravu u kojoj doktori znaju da rukuju opremom.
U drami Naše pozorište, inspirisanoj Gogoljevim Revizorom, konflikt se gradi na dolasku lažnog pozorišnog inspektora u teatar sa diplomiranim gledaocem, vođen od strane električara, u kome igraju samo dvoje glumaca: prvak drame, hipohondar i redovni posetilac hitne pomoći, i najbolja glumica, direktorova žena, a u svakoj predstavi mora postojati i anđeo zato što dramaturg voli anđele...

Biblioteka Sredozemlje donosi izbor književnih dela savremenih autora iz zemalja evropskog Mediterana, promovišući vrednosti karakteristične za različite jezike koji geografski i istorijski pripadaju zajedničkoj književnoj tradiciji. Merse Rodoreda smatra se jednom od najvećih spisateljica na katalonskom jeziku. Napunivši trideset godina, započinje svoj književni put, najviše kao vid bekstva od konzervativne sredine u kojoj je živela. Književnu karijeru počeće objavljujući priče u dnevnim novinama i časopisima, a završiti kao autorka brojnih zbirki poezije, priča i romana. Po završetku Španskog građanskog rata beži iz Barselone i odlazi u emigraciju u kojoj će provesti 33 godine. Posle Drugog svetskog rata počinje da objavljuje poeziju, ali i da šije, kako bi se izdržavala. Njen najkreativniji period uslediće posle 1954. godine, kada završava neka od svojih najpoznatijih dela i dobija brojne nagrade.

Ova zbirka priča nastala je iz želje da se srpskim čitaocima približi pripovedačko delo Merse Rodoreda. Knjizi pripadaju priče iz četiri zbirke: Dvadeset jedna priča, Moja Kristina i druge priče, Bilo je poput svile i Putovanja i cveće. U pričama se jasno oslikava epoha u kojoj je književnica živela, vreme dva rata i dramatične emigracije, a njihov karakter često je autobiografski. U svom pripovedanju Rodoreda tradicionalnog naratora zamenjuje prvim licem i na taj način junake dovodi u direktan dodir s čitaocem. U ovim kratkim formama rađa se njen pravi pripovedački stil: ubedljiv i jasan, u kome se prepliću humor i tragedija.

iz Predgovora Jelene Petanović

PRVI
Nisam hteo,
Jednostavno sam to uradio

DRUGI
Jednostavno si to uradio

PRVI
Da
Kratka pauza

DRUGI
Jednostavno se desilo
Ali ti si se
toliko si se plašio toga
Kratka pauza
I rekao si mi
vrlo kratka pauza
pričao si mi o tome

PRVI
Da
Pauza

DRUGI
I onda se desilo
Vrlo kratka pauza
To čega si se plašio da će se desiti
vrlo kratka pauza
da ćeš uraditi
vrlo kratka pauza
da, desilo se
Kratka pauza

PRVI
Da
Pauza

DRUGI
Užasno je

PRVI
Dobro sam

DRUGI
Da

PRVI
Nestao sam
Nestao s vetrom

DRUGI
Nestao si

PRVI
Nestao sam
Kratka pauza
I nema me više
zaustavi se

Britki roman o posledicama pronalaženja sebe u ženskom trojstvu: u ulozi majke, ljubavnice i negovateljice.
žiri za nagradu Borås tidnin

Nikolas je pogrebnik, kao što je bila i njegova majka Lone Hele, a i njen otac, Kristijan V. Naime, Nikolas je sedma generacija pogrebnika. Nevolja nastaje kad Nikolasa mrtvi počnu da zanimaju na jedan drugačiji način. U nastojanju da razume samog sebe i vlastite mračne strasti, on se vraća u prošlost i pretresa porodičnu istoriju.

Srećan kraj je roman o smrti i njenim raznim aspektima – o nekrofliji i asistiranom samoubistvu, o sujeverjima i kremaciji, o neupokojenicima i opsesivnokompulzivnom poremećaju, o teozofji i nacizmu. Maren Uthaug maestralno sprovodi čitaoca kroz kulturnu istoriju smrti, sa razornom uobraziljom i neumoljivom logikom koja preti da raznese stvarnost onakvu kakvu je podrazumevamo. Roman Srećan kraj duhovito ispituje granice čitaočevog saosećanja i dobrog ukusa. […] Kroz prizmu smrti Uthaug opisuje život iz nekih novih uglova u romanu koji će istovremeno zabaviti i provocirati čitaoca povestima o nizu likova koji hodaju po tankoj žici simpatije. To u svakoj generaciji gradi element napetosti, kada koliko-toliko normalna osoba bude namamljena u jazbinu pogrebnika da pruži svoj genetski materijal neprilagođenim potomcima ili da ih podiže i vaspitava. - Marije Luise Kelbi, Information

Maren Uthaug ne zazire od tabu tema. Porodična saga Srećan kraj tu ne predstavlja izuzetak: mračno, nesentimentalno ali i duhovito, ona sprovodi čitaoca kroz jedan od najvećih tabua našeg doba, a to je smrt. - Kristina Hamerum Rasmusen, Kulturmagasinet Fine Spind


Nekroflija, ubistvo iz samilosti, sujeverja i neupokojenici – to su samo neke od tema maštovite porodične sage iz pera Maren Uthaug. Odlazak na sahranu više nikad neće biti isti. - Line Hofgor, Litteratursiden

Kada saznaš da si izgubio nešto što nikad nisi imao.

Roman Davora Stojanovskog Uteha za gole zaista je nešto drugačije: hibridan, izlomljen kompleksan, s velikom i suverenom ambicijom, upečatljivom montažom, klizanjem kroz prostor i vreme (…) Stojanovski je vešt autor, filigranskog pripovedanja i bogate naracija, sa rečenicama koje široko i spokojno plove i koje sa sobom povlače čitavo more varijacija i slika. - Olivera Korveziroska, Slobodan pečat

Da li postoje konačni odgovori? Da li je moguće pomirenje na onom svetu ako to nismo uradili na ovom? Može li neko da bude kriv za svoju strast? Ovo su samo neka od pitanja koja Stojanovski otvara i razmatra u svom novom delu. Roman Uteha za gole dotiče se teme besmrtnosti i večnosti, i nekih od gorećih etičkih pitanja, dotiče i temu sreće i radosti u novom veku, te se upušta u potragu za utehom u najmračnijim periodima života. Svojim već prepoznatljivim stilom i odličnom rečenicom, Davor Stojanovski pripoveda priču koja će zaintrigirati čitaoca, nudeći mu pritom uživanje daleko od jeftinih trilera i providnih deux ex machina rešenja savremenih romana, a ipak ne opterećujući ga teškom sintaksom i besmisleno nagomilanim zapletima. - Duško Krstevski, književni kritičar

Gavdos: malo ostrvo južno od Krita, najjužnija tačka Evrope okružena beskrajnim morem. Oksani, koja je sa svojim prijateljima došla iz Ukrajine da bi se oporavili od posledica eksplozije u Černobilju, život u plavo-beloj kući s limunovim drvetom deluje kao san. Za Pinelopi, Grkinju koju su časne sestre manastira u kome je provela svoje mladalačke dane udale za nepodnošljivog čoveka, Gavdos predstavlja zarobljeništvo. Njihove dve priče, isprepletene s pričama žena iz skromnog društva, sa svojim prošlim životima i ljubavima, vešto su kombinovane s temom otuđenosti i pojmovima „tuđinstva“ i „varvarstva“ u ovom kratkom poetičnom romanu priznatog makedonskog autora, Petra Andonovskog, dobitnika Evropske nagrade za književnost.

DINA RAJS je arhitektkinja i spisateljica. U knjizi Dogodilo se,ali ne tebi (Jevrejska opština Novi Sad, 2009) opisuje svoj život tokom Drugog svetskog rata.

JOVAN RAJS je profesor emeritus sudske medicine i pisac. Napisao je niz knjiga, između ostalih Opunomoćenik ućutkanih (s Kristinom Jerten, Partenon, Beograd, 2004) u kojoj opisuje svoj boravak u nacističkim radnim i koncentracionim logorima.

Kako izgleda kada ljudi nakon rata i progona pokušaju da pronađu novi put do normalne svakodnevice u životu? Ova knjiga daje nam primer. /…/ U svoj svojoj svakodnevnosti, ovo je odlicno napisana, zanosna knjiga s mnoštvom književnih kvaliteta, koja zavređuje pažnju i pruža uvid u igru slucajnosti i nasumicnosti u stvarnom životu.

SAVO BOJOVIC rođen je 1992. godine u Beogradu. Osnovne studije komuni- kologije završio je na Erasmus Univerzitetu u Roterdamu, a master studije iz filmske teorije na univerzitetu ELTE u Budimpešti. Zaposlen je kao predavač na FEFA fakultetu u Beo- gradu. Poeziju na engleskom jeziku objavljivao je u međunarodnim književnim časopisima. Rukopis njegovog prvog romana Put Lučice nagrađen je na konkursu za prozu Trećeg Trga i beogradskog festivala poezije i knjige.

Polazeći od prepoznatljivih beogradskih i eks jugoslovenskih toponima i karakterističnih likova iz kraja, preko evropskih aerodroma i skrivenih uličica svetskih metropola, na kojima se razotkrivaju sjaj i beda savremene Evrope, Bojovićev junak istovremeno je i putnik, ali i posma- trač sopstvenog putovanja. U nasto- janju da popuni prazninu nastalu zbog intimne traume, te da sagleda svoje mesto na kulisama hiperkapitalisti- čkog, materijalistički ustrojenog, digitalnog sveta, ovaj umnogome generacijski reprezentativan junak pokušaće da između dve ponuđene opcije, business or pleasure, ipak izabere - sebe. - Srđan Gagić

Ulaug Nilsen (1977) prvi veliki uspeh doživljava 2005. godine romanom Napali me, dođavola. U njemu ruši mnoštvo tabua u vezi s mladima i seksualnošću. Otada se kroz pisanje oprobala u različitim žanrovima i istakla kao krajnje neobičan, ali pre svega važan glas među norveškim književnicima. U romanu i pozorišnoj predstavi Veliko i ružno iz 2013. godine prvi put se bavi temom roditeljstva detetu koje nije poput drugih. Romanom Povest o bolnim vremenima, za koji je dobila norvešku književnu nagradu Brage, ponovo ruši tabue, ovog puta pišući s izvanrednom otvorenošću o tome kako je biti majka detetu sa smetnjama u razvoju. U svojoj najskorijoj knjizi, Daj koliko možeš,uzmi koliko ti treba iz 2020. godine, nastavlja da piše o istoj temi, a fokus pomera na pitanje o tome ko iz porodice treba da preuzme odgovornost za brigu o jednom takvom detetu. Ova knjiga nagrađena je norveškom književnom nagradom Slobodna reč.

Dete se rađa; zvaće se Johanes i biće ribar.
Starac umire; zvao se Johanes i bio je ribar.
Det Norske Samlaget

,,Maestralan kratki roman!’’
Tere Ejdsvog

Foseov lirski roman napisan je gustim i sugestivnim pesničkim jezikom i predstavlja posvetu životu kroz prikaz njegovih krajnosti – rođenja i umiranja.
Srđan Gagić