SAVREMENI ROMAN

TREĆE CARSTVO – TREĆI DEO KNAUSGOROVOG NOVOG SERIJALA

U Jutarnjoj zvezdi Knausgor je na nebo postavio novu, bleštavu zvezdu i nagovestio proboj natprirodnog i misterioznog u svakodnevicu, dok nas je u Vukovima šume večnosti odveo u decenije koje su prethodile njenoj pojavi.
U Trećem carstvu Knausgor se vraća događajima iz prve knjige i okreće svet naglavce – sve što je u prethodnim delovima delovalo poznato, sada je sablasno izvitopereno. Likovi koji su ranije bili sporedni ili gotovo neprimetni preuzimaju naraciju, čime Knausgor ne samo da produbljuje svoj univerzum već ga i destabilizuje drugačijim percepcijama istih događaja.

Sudbine prvobitno nepovezanih likova sve više se prepliću, dok nova zvezda širi neumoljiv osećaj straha, uznemirenosti i sumnje – u sebe, u druge, u samu stvarnost. Pojavljuju se bića koja menjaju oblik i glasovi koje drugi ne čuju, ljudi ne umiru iako bi trebalo da budu mrtvi, istraga brutalnog ubistva vodi ka nezamislivom, ali život uprkos svemu teče dalje: ljudi brinu o poslu i rupama na putu, tinejdžeri prave žurke i pišu loše stihove, partneri se svađaju i udaljavaju – sve u svemu, jedan knausgorovski smak sveta u kom se i dalje pegla veš i kuva ručak.

Treće carstvo je mračan i hipnotišući roman koji nas vodi u prostor između onostranog i zemaljskog, gde razum gubi tlo pod nogama, a poznato postaje jezivo. Kao i junaci romana, i mi ostajemo dezorijentisani, očarani i uplašeni. Jer ono što plaši nije samo natprirodno – već izopačena običnost.

Sivert, mladić koji je izgubio oca s deset godina, nakon odsluženja vojnog roka vraća se kući na severu Norveške.

Godina je 1986, nuklearni reaktor u Černobilju je eksplodirao, norveška vlada je u krizi, a Sivert saznaje od majke da je otac nameravao da se razvede. Kopajući po očevim stvarima u potrazi za objašnjenjem, pronalazi pisma koja vode do Sovjetskog Saveza i polusestre za koju nije znao da postoji.

Nekoliko decenija kasnije, u sadašnjoj Rusiji, Sivert će se susresti s njom baš kad se misteriozna nova zvezda pojavi na nebu.

Nova knjiga u vizionarskoj seriji Karla Uvea Knausgora proširuje univerzum Jutarnje zvezde i vodi nas u decenije pre pojave blistave nove zvezde. Raskošan roman o nasleđu i srodstvu, prolaznosti i večnosti, odnosu s prirodom i sa svetom mrtvih, Vukovi šume večnosti otvaraju pitanje postoji li nešto iznad ovog tu i sada i protagoniste, i čitaoce vodi u potragu za smislom i svrhom.

Jutarnja zvezda – Sudnji dan na Knausgorov način

Početak epidemije kovida Knausgor je dočekao radeći na Jutarnjoj zvezdi, prvom romanu u svom novom serijalu. Ne znamo da li su baš lokdaun, izolacija i sveopšta nesigurnost podstakli našeg starog znanca da napiše ovakvu knjigu, ali rezultat je svakako neočekivan – u najboljem smislu.

Za razliku od prethodnih Knausgorovih hitova, u Jutarnjoj zvezdi nemamo jednog, već devet naratora koji su međusobno manje ili više povezani. Da, norveški pisac koga neretko nazivaju ocem autofikcije otisnuo se u vode polifonijskog romana – i to s natprirodnim elementima.

Priča se odvija na jugu Norveške, vrelog avgusta, kada se na nebu neočekivano pojavi nova, čudna i bleštava zvezda, veća od svih drugih. Fenomen čije poreklo niko ne ume da objasni, halucinacije, svirepa ubistva i neobjašnjivi događaji u kontrastu su s monotonom svakodnevicom devetoro likova koji pokušavaju da zadrže privid normalnosti – baš kao što svi činimo u uznemirujućim okolnostima.

Jutarnja zvezda je mračan, napet i uzbudljiv roman koji bi se najbolje mogao opisati kao kombinacija Stivena Kinga, realistične drame i skandinavskog noara, protkan teološko-filozofskim primesama. Uz sve to, đavolski je dobar.

"U leto – finale očaravajućeg književnog projekta U leto je četvrti, i poslednji, tom lične enciklopedije koju Karl Uve Knausgor piše svojoj najmlađoj ćerki. U izvrsnom finalu, Knausgor prepliće oštroumne kontemplacije o svakodnevnim stvarima sa dnevničkim zapisima leta provedenog s porodicom, uzimajući tako najbolje od prethodnih tomova. Razbacana po dnevničkim unosima se nalazi i kratka priča, fenomenalno ispričana poigravanjem naratorskim „ja“, o ženi kojoj je jedna dramatična odluka možda uništila život.
Knausgor piše: „Život je takav – makar ako mu se čovek otvori – bilo kada se može desiti nešto nepredviđeno i sudbonosno, što u vrlo bliskoj budućnosti odredi ko si, šta si ili gde si. Sve što se dešava prožeto je takvom nepredvidivošću, ali događaji su obično toliko mali i posledice tako neprimetne da i ne razmišljamo o tome.“
Rekli bismo ipak da je Knausgor svojim nesvakidašnjim književnim projektom uspeo sve nas da natera da razmišljamo i o tim naizgled malim i neprimetnim događajima i, iznad svega, da se ponovo zaljubimo u svet.

U izvrsnom finalu, Knausgor prepliće oštroumne kontemplacije o svakodnevnim stvarima sa dnevničkim zapisima leta provedenog s porodicom, uzimajući tako najbolje od prethodnih tomova. Razbacana po dnevničkim unosima se nalazi i kratka priča, fenomenalno ispričana poigravanjem naratorskim „ja“, o ženi kojoj je jedna dramatična odluka možda uništila život.
Knausgor piše: „Život je takav – makar ako mu se čovek otvori – bilo kada se može desiti nešto nepredviđeno i sudbonosno, što u vrlo bliskoj budućnosti odredi ko si, šta si ili gde si. Sve što se dešava prožeto je takvom nepredvidivošću, ali događaji su obično toliko mali i posledice tako neprimetne da i ne razmišljamo o tome.“
Rekli bismo ipak da je Knausgor svojim nesvakidašnjim književnim projektom uspeo sve nas da natera da razmišljamo i o tim naizgled malim i neprimetnim događajima i, iznad svega, da se ponovo zaljubimo u svet.


U leto je četvrti, i poslednji, tom lične enciklopedije koju Karl Uve Knausgor piše svojoj najmlađoj ćerki.
U izvrsnom finalu, Knausgor prepliće oštroumne kontemplacije o svakodnevnim stvarima sa dnevničkim zapisima leta provedenog s porodicom, uzimajući tako najbolje od prethodnih tomova. Razbacana po dnevničkim unosima se nalazi i kratka priča, fenomenalno ispričana poigravanjem naratorskim „ja“, o ženi kojoj je jedna dramatična odluka možda uništila život.
Knausgor piše: „Život je takav – makar ako mu se čovek otvori – bilo kada se može desiti nešto nepredviđeno i sudbonosno, što u vrlo bliskoj budućnosti odredi ko si, šta si ili gde si. Sve što se dešava prožeto je takvom nepredvidivošću, ali događaji su obično toliko mali i posledice tako neprimetne da i ne razmišljamo o tome.“
Rekli bismo ipak da je Knausgor svojim nesvakidašnjim književnim projektom uspeo sve nas da natera da razmišljamo i o tim naizgled malim i neprimetnim događajima i, iznad svega, da se ponovo zaljubimo u svet.
"

U proleće Karla Uvea Knausgora je treći tom fantastičnog i čarobnog književnog projekta sastavljanja lične enciklopedije sveta upućene njegovoj tek rođenoj ćerki.
Od početka je ova serija memoara usmerena ka jednoj budućoj čitateljki - najmlađoj Knausgorovoj ćerki, njegovom četvrtom detetu. „U jesen“ i „U zimu“ su bile meditacije o životu, povremeno prošarane visprenim definicijama svakodnevnih stvari, svojevrsni pojmovnik sveta koji njegova ćerka tek treba da upozna. U proleće je, međutim, dnevnički zapis jednog prolećnog dana u kome otac sa četvoromesečnom ćerkom ide u posetu supruzi u bolnici. Ovog puta ne opisuje samo svet oko sebe, već i potresne porodične događaje i traume, iznoseći bez zadrške vlastite nesigurnosti i strepnje u vezi s očinstvom. Ova bolna i moćna ispovest, začinjena bezuslovnom ljubavlju prema ćerki, prikazuje ljudsku ranjivost i povezanost između ljubavi, gubitka, smeha i samouništenja. U proleće je definitivno emotivni epicentar ovog jedinstvenog književnog poduhvata.

U zimu je drugi od četiri toma lične enciklopedije koju Karl Uve Knausgor piše ćerki čije rođenje iščekuje.
„Čudno je što postojiš, a da uopšte ne znaš kako svet izgleda. Čudno je što postoji prvi put da čovek vidi nebo, prvi put da vidi sunce, prvi put da oseti vazduh na koži. Čudno je što postoji prvi put da vidi lice, drvo, lampu, pidžamu, cipelu. U mom životu to se skoro nikada više ne dešava. Ali uskoro hoće. Za nekoliko meseci, prvi put ću videti tebe.“
Knausgor nastavlja ono što je počeo knjigom U jesen – kratkim i oštroumnim esejima, koji neretko imaju neočekivani obrt, opisuje ćerki svet ali i sebe. Njegova dirljiva zapažanja bilo da su o Mesecu, o šećeru, o nosu, o zimskim zvucima, o seksu ili o sedamdesetim, odražavaju umetnički senzibilitet nesputan konvencionalnim mišljenjem šta je vredno primećivanja.
Ova knjiga je nežan, duhovit, neposredan i iskren osvrt pisca na svet i na sebe, protkan uzbuđenjem zbog novog života, kojom se Knausgor, nezaobilazno ime savremene književnosti, potvrđuje i kao vrstan esejista.

Karl Uve Knausgor
U jesen


U jesen je prvi od četiri toma lične enciklopedije bliskog sveta koju otac piše svom nerođenom detetu.

„Sada, dok ovo pišem, ti ništa ne znaš ni o čemu, ne znaš šta te očekuje, u kakvom svetu nastaješ. A ja ništa ne znam o tebi. Video sam sliku na ultrazvuku, i držao sam ruku na stomaku u kojem ležiš, to je sve.“

Dete će se roditi. I otac seda da mu piše. Hoće da pokaže detetu šta ga čeka, mnoštvo fenomena i materije, životinja i ljudi koje nazivamo svetom. Piše o suncu i o jazavcu, o termosu i o mokraći, o krevetu i o samoći, dok dete raste u tami.

„Tu divotu, koju ćeš uskoro sresti i videti, veoma je lako izgubiti iz vida, a načina na koji se to može desiti ima skoro koliko i ljudi. Zato ti pišem ovu knjigu. Hoću da ti pokažem svet kakav je, tik uz nas, sve vreme. Samo tako i ja mogu da ga ugledam.“

 
„Himna životu i ljubavi… Ova knjiga je potvrda i prihvatanje života… otvara se nebu i zemlji, otvara onome što je bilo i onome što će doći, onome što raste i onome što umire, visinama i dubinama, puna milosti i ljubavi.“
Emil Oto Sivertsen, Fedrelandsvenen

„Prava je radost otvoriti novu knjigu Karla Uvea Knausgora. Uvodi čitaoca pravo u jedan vitalan univerzum pun odvažnih misli i čulnih slika.“
Ingun Ekland, Aftenposten

„U jesen pokazuje da Karl Uve Knausgor ima dovoljno veštine, stila, hrabrosti i zamaha da nas zainteresuje. Ništa u ovom svetu što nadmeno uzimamo zdravo za gotovo piscu ne promiče. On najprostije, naizgled najbeznačajnije stvari posmatra drugim očima, obrće ih, i s vremena na vreme ispunjava na način koji prevazilazi sposobnost nas čitalaca. A baš zato imamo umetnost.“
Ruar Eskild, Haugesunds avis



dodatni blurbovi:

„Kada se tekst uzdigne iz hiperrealizma u velike perspektive u tekstovima kao što su ’Okviri’, ili ’Žabe’, nastaje blesak tipičnog knausgorovskog efekta, u kojem mala stvar prevaziđe svoje granice i vodi u razmišljanja o velikim pitanjima.”
Marta Nurhejm, NRK

„U jednom norveškom opusu punom lepih knjiga, u fizičkom smislu, U jesen je verovatno najlepša… A njeni najbolji tekstovi čine je jednako lepom unutra koliko i spolja.”
Terje Ejdsvog, Adreseavisen

„Uprkos čežnji čitalaca za velikim razmišljanjima, nakon one duge borbe ima nečeg osvežavajućeg i obećavajućeg u Knausgorovom oduševljenju malim stvarima.”
Bjern Ivar Fiksen, Klasekampen

„U najboljim trenucima, budući otac proseca kroz postojeće jezičke i emocionalne konvencije i pruža nam tračak onog istinskog.”
Trond Haugen, Dagsavisen



Karl Uve Knausgor (Karl Ove Knausgård) rođen je 1968. u Oslu, a odrastao je na Trumeji i u Kristijansandu. Kao devetnaestogodišnjak pohađa Akademiju za umetničko pisanje u Hordalandu. U Bergenu je studirao istoriju umetnosti i književnost. U periodu 1999‒2002. radi kao urednik književnog časopisa „Vagant“, u kojem, pored ostalog, piše eseje o Prustu i De Lilu. Knausgor je 1998. godine debitovao romanom Van sveta (Ute av verden), postigao veliki uspeh i postao prvi debitant koji je dobio prestižnu nagradu norveške kritike „Kritikerprisen“. Njegov sledeći roman Vreme za sve (En tid for alt) izlazi 2004, i nominovan je za nekoliko nagrada, između ostalih i IMPAC Dublin Literary Award.
Šestotomni autobiografski roman Moja borba (Min kamp) izlazi u periodu 2009‒2011, postiže veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, dobija nekoliko nagrada i nominacija. Samo u Norveškoj prodat je u 600.000 primeraka. Zbirku eseja Amerika duše (Själens Amerika) objavljuje 2013. godine. Tokom 2015. i 2016. godine izlaze četiri knjige eseja, U jesen, U zimu, U proleće, U leto (Om høsten, Om vinteren, Om våren, Om sommeren), u formi pisama koje otac piše svojoj ćerki čije rođenje isčekuje. Njegova dela dosad su prevedena na više od dvadeset jezika, a osim pisanjem, Knausgor se bavi i izdavaštvom.