Količinski popust

Pred vama je izbor pripovetki Šarlot Perkins Gilman, naslovljen po njenoj čuvenoj priči, koju mnogi smatraju remek-delom. Žute tapete su briljantna psihološka studija o depresiji, usamljenosti, patrijarhalnim stegama i ljudskoj krhkosti, u velikoj meri zasnovana na ličnom iskustvu. Mladu ženu, pod izgovorom da je leči, muž drži izolovanu u ogoljenoj sobi stare „amiti viljske“ kuće. Jedina dekoracija su oronule žute tapete, iz čijih šara vrebaju uznemirujuće puzajuće kreature. Jedna od prvih ali i najznačajnijih feminističkih knjiga, koju obožavaju i muškarci.

Neke tajne odbijaju da ostanu sakrivene.

VIKTOR PELJEVIN Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija P, Sveta knjiga vukodlaka, Brojevi, KGBT +, Otkid. Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“

DEVETI SAN VERE PAVLOVNE – antologija priča i novela Viktora Peljevina, svakako je najbolji uvod u čitanje velikog ruskog pisca. Neke od ovih priča već su ranije objavljivane kod nas, a neke su prvi put prevedene i objavljene. Peljevin je veliki deo kratkih priča napisao na početku svog književnog puta, devedesetih godina 20. veka. Deveti san Vere Pavlovne (naslov je povezan sa romanom Černiševskog „Šta da se radi“), jedna od prvih njegovih priča, objavljena je 1991. u zbirci „Plavi fenjer“, zajedno sa pričama Mitelšpil, Spavaj i Problem vukodlaka u srednjem pojasu. Priča Bubanj za gornji svet objavljena je (i nagrađena) 1993, a priča Bandži 1994.To je vreme velikog uspona Peljevina kao pisca, kada je objavio romane „Omon Ra“ i „Život insekata“. - Novela Sala raspevanih karijatida objavljena je 2008. godine.

Petar Petrovič je pogledao na zid iznad noćne lampe, na kojem je visilo mnogo fotografija. Tu su bili porodični snimci, bilo je fotografija dece, odraslih, staraca, starica i pasa; u samom centru te izložbe nalazio se fakultetski pano, gde su lica bila smeštena u bele ovale, zbog čega je sve zajedno ličilo na kutiju s jajima presečenim napola – tokom te sekunde dok je Petar Petrovič gledao u sobu, iz svakog ovala stigla je da mu se osmehne osoba požutela od vremena. Sve te fotografije delovale su jako staro, i sve su zračile tako predano proživljenim životom da je Petar Petrovič na trenutak osetio mučninu, brzo se okrenuo i pošao napred.

– Da – rekao je posle nekoliko koraka – da. Znam šta ćete sad reći, zato bolje ćutite. Baš tako. Životno iskustvo. Mi prosto izgubimo sposobnost da vidimo oko sebe bilo šta drugo osim prašnjavih fotografija prošlosti koje vise u prostoru oko nas. I mi ih onda gledamo, gledamo, a onda razmišljamo – zašto li se svet oko nas pretvorio u ovakvo đubrište? A posle, kad mesec izađe, odjednom shvatiš da svet nema ništa s tim, već si prosto ti postao takav, čak i ne shvatajući kada i zašto. - Bandži

Karson Mekalers 1917-1967 rođena je u Džordžiji, na jugu SAD; jedna je od najistaknutijih američkih pisaca svoje generacije u kojoj su, između ostalih, Džon Fante, Patriša Hajsmit, Čarls Bukovski i Dž. D. Selindžer.

Prvi svoj roman Srce je usamljeni lovac, knjigu koja se danas ubraja među najveća dela američke literature, napisala je i objavila kada joj je bilo samo 22 godine. Veliki pisci tog vremena –Tenesi Vilijams, Silvija Plat, Gream Grin, bili su fascinirani njenim delom. Bukovski je o njoj rekao: „Karson Mekalers je prevazišla svakog kao pisac. . . Čitao sam je i ježio se i nisam plakao jer sam bio suviše ponosan na nju da bih plakao.“

BALADA O TUŽNOM KAFEU (1951), tzv. gotski roman Karson Mekalers, govori o sudbini Amelije Evans i o njenom kafeu u malom gradu američkog Juga. Po romanu je rađen pozorišni komad Edvarda Olbija, i bio je inspiracija za film „Bagdad kafe“ (1987). Uz Baladu je objavljeno i nekoliko priča Karson Mekalers, skoro sve iz rane mladosti, u kojima se ogleda njen neizmerni talenat. Pisala ih je u vreme kada je Džon Fante objavio prve svoje priče („Vino mladosti“), i u njima se vidi bliskost umetničkog senzibiliteta ova dva čudesna američka pisca.

„Ljubav, a posebno ljubav prema osobi koja nije sposobna da je uzvrati ili primi, u srcu je mog izbora grotesknih likova o kojima pišem – ljudi čija je telesna nesposobnost simbol njihove duhovne nesposobnosti da vole ili prime ljubav – njihove duhovne usamljenosti. Da bi delo razumeo, važno je da umetnik bude emotivno u samom središtu stvari; da vidi, da zna i da je proživeo ono o čemu piše.

va zakleta neprijatelja. Jedan neočekivani savez. Hoće li ujedinjeni snage uspeti da razotkriju zlokobnu zaveru?

London, 1889. godina. Kada mladi glumac Džordž Renolds primeti da istu publiku na njegovim predstavama čine uvek isti ljudi – samo uvek pod drugom maskom – odlučuje da potraži pomoć u Bejker Stritu. Šerlok Holms i doktor Votson preuzimaju ovaj neobičan slučaj, nesvesni da se u pozadini plete daleko opasnija mreža.

U isto vreme, ozloglašeni profesor Morijarti i njegov odani saradnik Sebastijan Moran nalaze se u bekstvu, uvučeni u misteriozno ubistvo koje im preti propašću. Kada se putevi detektiva i najvećeg zločinačkog uma ukrste, dolazi do šokantnog otkrića: svi oni su meta istog, nevidljivog neprijatelja.

Pragmatizam ih primorava na nemoguće – savez koji će ih odvesti sve do izolovanog hotela u švajcarskim Alpima, gde ih čeka zavera većih razmera nego što je iko mogao da zamisli.

Da li smete da pokušate da rešite zagonetku pre nego što to učini sam Šerlok Holms?

Roman je objavljen uz autorizaciju i podršku Zadužbine Artura Konana Dojla, spaja vrhunsku atmosferu klasičnih holmsovskih misterija sa brzim tempom savremenog trilera.

„Izuzetno napisano, sa savršeno pogođenim duhom originalnih priča. I moram priznati – nekada jednostavno morate navijati za profesora Morijartija. Obožavam vrhunski osmišljene negativce!“ — Vasim Kan

„Nezaboravan i uzbudljiv triler koji se čita u jednom dahu. Pun neočekivanih obrta i brzog tempa, gde najveći detektiv i njegov najljući rival postaju neočekivani saveznici u borbi protiv moćnog protivnika.“ — Martin Edvards

O autoru
Garet Rubin je britanski pisac i novinar koji redovno piše o kulturi, putovanjima i društvenim temama za vodeće britanske listove. Studirao je englesku književnost na prestižnom Univerzitetu Sent Endruz i završio glumačku akademiju East 15. Autor je i svetskog bestselera Peščani sat, prevođenog na brojne jezike.

Da li je zaborav greška uma ili jedini način da se preživi prošlost?

Povratak u zavičaj za arheologa Vahida Hamrasa pretvara se u noćnu moru. Rodno selo podeljeno je verskim ekstremizmom i starim mržnjama, a arheološko nalazište na kom radi postaje poprište krađe dragocenih starina i brutalnih ubistva. Kada policija usmeri istragu ka njemu, Vahid pokušava da rekonstruiše događaje, ali nailazi na sopstvenu amneziju — mračni lavirint potisnutih trauma, priviđenja i izmenjenih sećanja.

Smešten u turbulentni Alžir devedesetih godina, roman majstorski prepliće elemente kriminalističkog žanra i psihološke drame sa društvenom kritikom. Kroz motiv ukradenih artefakata, autor razotkriva kolektivne traume, uticaj kolonijalizma i večiti sukob između pamćenja i zaborava. U svetu gde nijedna uspomena nije nevina, čitalac mora sam sklapati slojeve istine.

Ovo izuzetno ostvarenje jedno je od najvažnijih dela novog talasa alžirske književnosti i našlo se u najužem izboru za Nagradu za arapski roman 2021. godine.

Abdelatif Uld Abdalah

(1988, Mostaganem – Alžir) istaknuti je savremeni alžirski pisac mlađe generacije koji stvara na arapskom jeziku. Po profesiji je arhitekta, što se često odražava u strukturi i detaljima njegovih narativa. Njegova ključna dela do sad jesu debitantski roman Van kontrole (2016), za koji je 2018. godine dobio prestižnu alžirsku nagradu „Ali Maaši” za mlade stvaraoce, Gizdanje (2018) i Hamurabijevo oko (2020), roman koji je 2021. godine ušao u uži izbor za Međunarodnu nagradu za arapski roman (IPAF). Uld Abdalah se ubraja u vodeće glasove novog talasa alžirske književnosti, mlađe generacije pisaca koji su se odmakli od isključivo istorijskih tema i uveli elemente psihološkog trilera i detektivske fikcije u savremenu arapsku prozu stvarajući takozvani arapski noar kao originalni prostor za postmodernističko promišljanje društvene i političke stvarnosti u arapskoj književnosti. Roman Hamurabijevo oko preveden je na italijanski i predstavlja prvo njegovo ostvarenje prevedeno na srpski jezik.

New York Times bestseler i BookTok senzacija autorke knjige Ljudi koje srećemo na odmoru.

Postoje tri verzije svake priče: tvoja, moja i ona istinita.

Alis Skot je nepokolebljivi optimista koji strpljivo čeka svoju veliku priliku u svetu književnosti. Sa druge strane, Hejden Anderson je mračan, pometen i izuzetno talentovan autor, ovenčan prestižnom Pulicerovom nagradom. Iako potpuno različiti, spojio ih je isti cilj — da napišu zvaničnu biografiju Margaret Ajvs.

Margaret je nekadašnja zvezda tabloida, tragična naslednica i potomak jedne od najčuvenijih i najskandaloznijih porodica 20. veka, koja se godinama nalazi u potpunoj izolaciji od javnosti.

Međutim, Margaret pred njih stavlja nesvakidašnji izazov: imaju tačno mesec dana da se dokažu, a samo jedna biografija ugledaće svetlost dana. Nadmetanje dodatno komplikuju snažne, neočekivane varnice koje izbijaju između Alis i Hejdena pri svakom susretu. Kako vreme odmiče, postaje jasno da bi njihova lična drama — baš kao i tajanstvena životna priča Margaret Ajvs — mogla postati ljubavna balada, dirljiva tragedija ili uzbudljiva misterija... sve zavisi od toga ko drži pero.

„Emili Henri potvrdila je status vodećeg imena kada su u pitanju moderni, dirljivi i slojeviti ljubavni romani.“ — Rolling Stone


Nakon uspešne Netflix ekranizacije romana Ljudi koje srećemo na odmoru, u pripremi su filmske adaptacije i ostalih hitova ove autorke. Ako uživate u dirljivim i napetim romanima autorki kao što su Tejlor Dženkins Rid, Kolin Huver i Lusi Skor, ovaj roman će vas potpuno očarati!
(U izdanju Vulkan izdavaštva potražite i prethodne hitove Emili Henri: Ne brini za sutra, Ljudi koje srećemo na odmoru, Ljudi koji vole knjige, Na srećnom mestu i Smešna priča.)

O autorki
Emili Henri je autorka čiji romani o ljubavi, prijateljstvu i porodičnim odnosima osvajaju vrhove lista čitanosti širom sveta. Pisanje i kreativno stvaralaštvo usavršavala je na Houp koledžu i prestižnom Njujorškom centru za umetnost i medije. Danas živi i piše na relaciji između Sinsinatija (Ohajo) i severnog Kentakija.

Ja sam Roman Monije – priča o nestajanju u doba kad sve ostaje zabeleženo
Dok se u romanu Deca su zakon bavila posledicama preteranog izlaganja dece na društvenim mrežama, u svojoj poslednjoj knjizi Ja sam Roman Monije Delfin de Vigan preispituje naš odnos prema tehnologiji, intimi i bliskosti.
Kroz knjigu nas vodi Toma, empatičan i dopadljiv lik, čiji se život preokrene kada mu nepoznata devojka ostavi svoj mobilni telefon i jednostavno nestane. Istražujući sadržaj njenog telefona kako bi shvatio ko je ona i zašto se rastala od predmeta koji nam je postao nezamenljiv, Toma u njenoj priči prepoznaje sopstvenu usamljenost, neprežaljene tuge i sve ono što je godinama potiskivao. Preko digitalnih fragmenata razvija prisnost sa osobom koju zapravo ne poznaje, nastojeći da razume zašto neki ljudi odluče da nestanu.
De Vigan nepogrešivo detektuje bolesti savremenog društva. Polazeći od pritiska stalne dostupnosti, roman otvara pitanja autentičnosti, iskrenosti i savremene povezanosti, podsećajući nas da je u svetu preplavljenom ekranima i digitalnim šumom saosećajnost i dalje jedini pravi put do drugog čoveka.

Savršena porodica. Nestali dečak. I tajna koju niko nije spreman da otkrije.

Na Azurnoj obali leto protiče u znaku raskoši, sunca i bezbrižnosti. Florens i Džulijan Livingston žive u veličanstvenoj vili, okruženi prijateljima, luksuzom i prividnim spokojem. Njihov život deluje gotovo savršeno.

Sve se menja one noći kada njihov trogodišnji sin Oskar nestane. Nema jasnog traga. Nema svedoka. Nema odgovora.

Dok slučaj privlači pažnju medija širom sveta, policajac zadužen za istragu počinje da otkriva pukotine iza savršene slike porodice Livingston. Ispod površine kriju se laži, prećutane istine i tajne koje bi mogle da promene sve što se do tada činilo izvesnim.

U priču se ubrzo uključuje i mlada spisateljica Agata Harding, rešena da tragediju pretvori u svoj sledeći bestseler. Ali što istraga više odmiče, sve je teže razaznati ko zaista želi da otkrije istinu, a ko bi učinio sve da ona zauvek ostane skrivena. Na Azurnoj obali ništa nije onako kako izgleda.

Gijom Muso, jedan od najčitanijih savremenih francuskih autora, donosi napetu priču o nestanku, porodičnim tajnama i granici između istine i privida. Zločin u raju kombinuje misteriju, psihološku napetost i prepoznatljiv Musoov ritam, gradeći priču u kojoj se svaki odgovor pretvara u novo pitanje.

Jedan od likova u romanu inspirisan je Musoovim pradedom, koga je pisac želeo da na književan način vrati u život i zamisli kakva bi njegova sudbina bila da nije poginuo u Prvom svetskom ratu.

Odbrojavanje do ubistva je počelo.
Svake noći Paris Gibson seda za mikrofon i vodi popularnu noćnu radio-emisiju, razgovarajući sa hiljadama anonimnih slušalaca. Preselila se u Ostin kako bi pobegla od prošlosti i vodi povučen, gotovo samotnjački život. Njeni slušaoci su joj jedina veza sa spoljnim svetom, a ona njima glas utehe i osoba kojoj mogu da povere svoje probleme.
Sve se menja kada u program pozove muškarac koji se predstavlja kao Valentino. Njegova poruka nije vapaj za pomoć, već pretnja: za 72 sata ubiće jednu devojku, a zatim će krenuti i na samu Paris.
Od tog trenutka počinje trka sa vremenom. Valentino zna mnogo više o Paris nego što bi smeo i očigledno je opsednut njome. Da bi sprečila zločin i spasla sopstveni život, Paris mora da udruži snage sa kriminalističkim psihologom Dinom Malojem.
Dok odbrojavanje neumoljivo traje, istraga ih vodi kroz sve opasniju igru u kojoj je svaki pogrešan korak dovoljan da ubica ostvari svoj plan. A što su bliže istini, to postaje jasnije da će cena njegovog zaustavljanja biti visoka.
Zdravo, tamo je napet psihološki triler sa snažnim elementima romanse, priča o opsesiji, strahu i tajnama iz prošlosti koje nikada ne ostaju zauvek skrivene.
Sandra Braun je autorka više od šezdeset bestselera Njujork tajmsa, a njene knjige prodate su u više od osamdeset miliona primeraka širom sveta i prevedene na više od trideset jezika. Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima su Nagrada za životno delo udruženja Romance Writers of America i titula Majstora trilera koju dodeljuje International Thriller Writers.

Kako pronaći krivca kada niko nije nevin?
Posle dvanaest godina odsustva, Pjetro Rota vraća se na Montizolu, ostrvo na jezeru Izeo koje je odavno ostavio za sobom. Nekada je otišao u Milano sa ambicijom da postane uspešan novinar, ali se život nije odvijao onako kako je zamišljao. Umesto velikih priča i priznanja, završio je u senzacionalističkom tabloidu specijalizovanom za crnu hroniku.
Povratak kući nije njegov izbor. Njegov otac Nevio postao je glavni osumnjičeni za brutalno ubistvo Emilija Erkolija, najbogatijeg i najuticajnijeg čoveka na ostrvu.
Uveren da je njegov otac nevin, Pjetro započinje sopstvenu istragu. Uz pomoć Kristijana Bonetija, policajca i prijatelja iz detinjstva, polako otkriva da se iza slike uglednog i velikodušnog dobrotvora krije čovek sa mnogo tajni.
Što dublje zalaze u prošlost, to je jasnije da gotovo svako na ostrvu ima nešto da sakrije. Ispod mirne površine jezera, idiličnih pejzaža i svakodnevnog života kriju se stare izdaje, potisnute strasti i mračne tajne koje su dugo čekale da isplivaju.
Planina na jezeru je atmosferičan kriminalistički roman u kojem se istraga jednog ubistva pretvara u suočavanje sa prošlošću, porodičnim tajnama i najmračnijim stranama ljudske prirode. Jakopo de Mikelis gradi priču punu napetosti i sumnje, u svetu u kojem niko nije potpuno nevin, a granica između žrtve i krivca postaje sve nejasnija.
Roman Planina na jezeru našao se u užem izboru za prestižnu nagradu The Scerbanenco Award.

Francuska, šesnaesti vek: Kao naslednica aristokratskog bogatstva, Margarita je predodređena za život pun privilegija. Međutim, nakon što ostane bez roditelja, njen tajanstveni i nerazboriti staratelj Roberval ubrzano troši njeno nasledstvo a potom je prisiljava da pođe s njim na ekspediciju u nove francuske kolonije u Severnoj Americi. Usamljena i uplašena, Margarita se sprijateljuje sa slugom svog staratelja, i između njih se ubrzo razvija snažna privlačnost. No, kada njihov odnos bude otkriven, Roberval ih brutalno kažnjava i ostavlja na malom nenaseljenom ostrvu, bez nade za spas. Kako jesen prelazi u zimu a ostrvo sve više prekriva led, Margarita se iz sveta raskošnih haljina i bisera našla izložena na milost i nemilost prirode...

Inspirisan stvarnim životom heroine iz šesnaestog veka, roman Izola donosi nam vanvremensku priču o nadi, veri i neuništivoj volji za životom.

Kada četrnaestogodišnji Skipi, učenik prestižnog koledža u Dablinu, iznenada umre na podu jedne prodavnice krofni, niko ne ume da objasni kako je do toga došlo. Odgovor bi mogao da se krije u njegovom neobičnom prijateljstvu sa Ruprehtom van Dorenom, tinejdžerskim genijem opsednutim idejom da pomoću teorije desetodimenzionalnih struna otvori prolaz u paralelni univerzum. Ili je za Skipijevu smrt odgovoran Karl, problematični tinejdžer, diler droge i njegov ljubavni rival? A možda nešto zna i direktor škole, poznat kao Automator, šarmantan i neumoljiv čovek koji je rešio da od tradicionalnog koledža napravi ustanovu budućnosti.

Dok se komadići ove neobične slagalice polako spajaju, roman vodi čitaoca kroz svet adolescencije u kojem se naučna fantastika, crni humor i apsurd sudaraju sa mnogo ozbiljnijim pitanjima. Od kvantne fizike i drevnih irskih grobnih humki do bandži-džampa i poezije Roberta Frosta, priča neprestano skreće u neočekivanim pravcima, da bi se na kraju vratila onome što je zaista važno: koliko malo ponekad znamo o ljudima koji su nam najbliži i koliko često ne umemo da kažemo ono što bi trebalo.

„Skipi umire” je urnebesna ali istovremeno i potresna priča o odrastanju, prijateljstvu, ljubavi, izdaji i gubitku. To je roman o svetu koji odrasli pokušavaju da razumeju, svetu u kojem mladi ljudi tek uče kako da pronađu svoje mesto, ali i o onim retkim trenucima kada, uprkos svemu, uspevamo da pronađemo radost, bliskost i nešto nalik nadi.

Jedan ritual. Jedna pogodba. Cena koju će plaćati zauvek.

Godine prolaze, ali pakt i dalje obavezuje one koji su ga sklopili. Ono što je počelo kao očajnički čin šačice prijatelja pretvorilo se u decenije krvi, straha i žrtava. Kralj Čemer je još uvek tu, skriven iza godina koje prolaze, i čeka da mu se ispuni obećanje. Neki pokušavaju da pobegnu, neki da zaborave, a neki poveruju da su naučili kako da kontrolišu ono što su jednom prizvali. Ali zlo ne zaboravlja svoje dužnike, ne poznaje pravdu i ne priznaje granice. Kada se stari prijatelji ponovo okupe, granica između ljudskog i natprirodnog počinje da se briše, a tajna koja ih je nekada povezivala sada preti da ih uništi. Pred njima je pitanje od kojeg nema bekstva: koliko života mora biti žrtvovano da bi se ponovo zadobila sloboda? Jer Kralj još nije završio s njima, a dug koji su jednom preuzeli nije otplaćen – niti će ikada biti.

Kralj čemer, novi roman Džoa Hila, mračna je i uzbudljiva priča o grupi mladih ljudi koji bude drevno zlo ne znajući da će ono zauvek promeniti njihov svet. Granica između stvarnosti i košmara počinje da se briše, a prošlost dolazi po svoje. Svetski hit koji je osvojio čitaoce širom sveta sada i na srpskom! Proverite zašto se o Kralju Čemeru toliko govori i zakoračite u priču koju nećete lako zaboraviti.

Najiščekivanije finale epske ljubavnee priče!
Ljubav. Besmrtnost. Izbor koji menja sve.

Knjiga „Praskozorje“ Stefeni Majer, četvrti i najuzbudljiviji nastavak čuvene Sumrak sage, donosi nam završni okršaj, krunisanje zabranjene ljubavi i odluke koje će potresti svet vampira i vulkodlaka. Da li je Bela spremna da plati najveću cenu za svoju sreću?

Za Belu Svon, ljubav prema Edvardu Kalenu nikada nije bila jednostavna – to je istovremeno njen najlepši san i najcrnja noćna mora. Razapeta između strasti prema besmrtnom vampiru i neraskidive povezanosti sa Džejkobom Blekom, Bela stoji na ivici dva sveta.

Nakon godine obeležene gubicima, teškim iskušenjima i opasnim sukobima, pred njom je konačna odluka: da li prihvatiti večni život besmrtnika ili ostati u svetu smrtnika? Jedan njen korak odlučiće ishod viševekovnog rata između klanova vampira i čopora vukodlaka.

„Faktor opasnosti u romanu vrtoglavo raste dok uzbuđenje tajne ljubavi i skrivenih osećanja prerasta u zastrašujuću trku za goli život.“ – School Library Journal

Ova knjiga je inspirisala globalni filmski fenomen sa Kristen Stjuart i Robertom Patinsonom u glavnim ulogama.

O autoru:

Stefeni Majer rođena je 24. decembra 1973. u Konektikatu, kao jedno od šestoro dece, a odrasla je u Arizoni. Svog supruga upoznala je sa četiri godine, ali je, po njenom sopstvenom kazivanju, njihovo prijateljstvo, srećom, otpočelo tek šesnaest godina kasnije, kada se posle devet meseci zabavljanja „okončalo“ brakom. Imaju tri sina i žive u Finiksu, u Arizoni. Njen književni prvenac, tinejdžerski roman Sumrak, nastao je posle jednog živopisnog sna koji je sanjala u leto 2003. Taj san opisan je u trinaestom poglavlju knjige. Knjiga je naišla na odličan prijem kod mladih čitalaca, objavljena je u trideset tri zemlje sveta i po njoj je snimljen i film. Roman Sumrak prerastao je u serijal knjiga o Beli i Edvardu. Njene knjige provele su više od 200 nedelja nedelja na listi bestselera Njujork tajmsa.

Sa oblacima mogu da izađem na kraj. Ali ne mogu da se borim s pomračenjem.

Dok Sijetl potresa talas misterioznih ubistava, a nemilosrdna osvetnica nastavlja lov, Bela Svon ponovo se suočava sa smrtnom opasnošću. Vreme za oklevanje je isteklo – pred njom su odluke koje zahtevaju ogromne žrtve.

Hoće li strast prema Edvardu prevagnuti u odnosu na duboku privrženost prema Džejkobu? Da li je Bela zaista spremna da zakorači u svet Kalenovih i postane jedna od njih? Izbor između ljubavi i prijateljstva nije samo stvar srca – jedan pogrešan korak može ponovo raspaliti drevni rat između klanova vampira i čopora vukodlaka.

Uz maturu koja kuca na vrata i trenutak istine koji se neumoljivo bliži, „Pomračenje“ donosi vrhunac napetosti. Majstorski spajajući neodoljivu čežnju i vrhunsku neizvesnost, ovaj deo ruši sva pravila – kako u svetu smrtnika, tako i među besmrtnima.

Ova knjiga je inspirisala globalni filmski fenomen sa Kristen Stjuart i Robertom Patinsonom u glavnim ulogama.

O autoru:
Stefeni Majer rođena je 24. decembra 1973. u Konektikatu, kao jedno od šestoro dece, a odrasla je u Arizoni. Svog supruga upoznala je sa četiri godine, ali je, po njenom sopstvenom kazivanju, njihovo prijateljstvo, srećom, otpočelo tek šesnaest godina kasnije, kada se posle devet meseci zabavljanja „okončalo“ brakom. Imaju tri sina i žive u Finiksu, u Arizoni. Njen književni prvenac, tinejdžerski roman Sumrak, nastao je posle jednog živopisnog sna koji je sanjala u leto 2003. Taj san opisan je u trinaestom poglavlju knjige. Knjiga je naišla na odličan prijem kod mladih čitalaca, objavljena je u trideset tri zemlje sveta i po njoj je snimljen i film. Roman Sumrak prerastao je u serijal knjiga o Beli i Edvardu. Njene knjige provele su više od 200 nedelja nedelja na listi bestselera Njujork tajmsa.

Šta ako osoba zbog koje živiš odluči da ode?

U nastavku planetarno popularnog serijala Sumrak saga, Stefeni Majer donosi još dublju, emotivniju i napetiju priču o zabranjenoj ljubavi, patnji i neprekidnoj opasnosti.

Nakon što sudbonosni događaj ugrozi sve što joj je drago, Bela Svon suočava se sa svojim najvećim strahom – Edvard Kalen neočekivano nestaje iz njenog života. Zaronjena u tišinu, bol i potpunu usamljenost, Bela se povlači od sveta, uverena da više nikada neće pronaći mir.

Međutim, neočekivano prijateljstvo sa Džejkobom Blekom unosi novu svetlost i tračak normalnosti u njen narušeni svet. Ali, kako se njihovo poverenje produbljuje, tako se budne i stare tajne. Zlokobni događaji na ivici šume, misteriozna ubistva i pojava novih, zastrašujućih stvorenja noći iznova stavljaju Belin život na kocku.

Nezaboravna ljubavna drama: Emotivni nastavak priče o Beli i Edvardu koji pruža savršen spoj strasti, čežnje i neizvesnosti.

Misterija i fantastika: Upoznajte novu stranu sveta mračnih bića, drevnih predanja i opasnosti koje vrebaju iz senke.

Svetski bestseler: Drugi deo knjige koja je redefinisala Young Adult žanr i osvojila milione čitalaca širom sveta.

Ova knjiga je inspirisala globalni filmski fenomen sa Kristen Stjuart i Robertom Patinsonom u glavnim ulogama.

O autoru:
Stefeni Majer rođena je 24. decembra 1973. u Konektikatu, kao jedno od šestoro dece, a odrasla je u Arizoni. Svog supruga upoznala je sa četiri godine, ali je, po njenom sopstvenom kazivanju, njihovo prijateljstvo, srećom, otpočelo tek šesnaest godina kasnije, kada se posle devet meseci zabavljanja „okončalo“ brakom. Imaju tri sina i žive u Finiksu, u Arizoni. Njen književni prvenac, tinejdžerski roman Sumrak, nastao je posle jednog živopisnog sna koji je sanjala u leto 2003. Taj san opisan je u trinaestom poglavlju knjige. Knjiga je naišla na odličan prijem kod mladih čitalaca, objavljena je u trideset tri zemlje sveta i po njoj je snimljen i film. Roman Sumrak prerastao je u serijal knjiga o Beli i Edvardu. Njene knjige provele su više od 200 nedelja nedelja na listi bestselera Njujork tajmsa.

Suton ponovo dolazi.
Još jedan kraj dana.
Koliko god bio predivan, svaki dan na kraju mora ustupiti mesto noći.

Preseljenjem iz osunčanog Feniksa u Arizoni kod svog oca u tmurni Forks – varošicu poznatu po najvećem broju oblačnih dana u Americi – život Bele Svon dobija sasvim novu dimenziju. Sve se menja iz korena kada sretne Edvarda Kalena.

Sa tenom poput najfinijeg mermera, bakarnom kosom i očima u nijansi zlata, Edvard deluje zagonetno, nedostižno i gotovo natprirodno privlačno. Prvobitno poznanstvo ubrzo prerasta u duboku i neodoljivu strast. Iako je Edvard godinama vešto skrivao svoj pravi identitet, Bela je čvrsto rešila da razotkrije istinu, potpuno nesvesna u šta se upušta. Kada stare, jezive priče počnu ponovo da kruže iz obližnjeg indijanskog rezervata, u njoj se rađa nemirna misao: da li je bajkovita romansa koju preživljava zapravo opasna vizija iz koje se neće lako probuditi?

Izuzetno uzbudljiv i magnetski privlačan, Sumrak je izrastao u savremeni fenomen i kultno ostvarenje koje je iznova postavilo standarde u fantastičnoj literaturi za mlade.

O autoru:
Stefeni Majer rođena je 24. decembra 1973. u Konektikatu, kao jedno od šestoro dece, a odrasla je u Arizoni. Svog supruga upoznala je sa četiri godine, ali je, po njenom sopstvenom kazivanju, njihovo prijateljstvo, srećom, otpočelo tek šesnaest godina kasnije, kada se posle devet meseci zabavljanja „okončalo“ brakom. Imaju tri sina i žive u Finiksu, u Arizoni. Njen književni prvenac, tinejdžerski roman Sumrak, nastao je posle jednog živopisnog sna koji je sanjala u leto 2003. Taj san opisan je u trinaestom poglavlju knjige. Knjiga je naišla na odličan prijem kod mladih čitalaca, objavljena je u trideset tri zemlje sveta i po njoj je snimljen i film. Roman Sumrak prerastao je u serijal knjiga o Beli i Edvardu. Njene knjige provele su više od 200 nedelja nedelja na listi bestselera Njujork tajmsa.

Kada se senka nasilja nadvila na Kujudžakom, jedno detinjstvo zauvek je promenilo svoj tok. Alineke senke ne ostaju u prošlosti. Godinama kasnije, u malom svetu kojim vladaju tuđa pravila, ćutanje često govori više od reči, a nepravda se neprimetno uvlači u svakodnevni život. U takvom svetu jedan mladi čovek pokušava da pronađe svoje mesto i sačuva ono malo slobode koja mu pripada.

Točak vremena
– knjiga četrnaesta –

Serijal prodat u više od 70.000.000 primeraka.

„Uticaj Roberta Džordana na savremenu fantastiku je ogroman. On je privukao bezbrojne čitaoce ovom žanru i postao jedna od njegovih ključnih figura.“
— Gaj Gavrijel Kej

Točak vremena se okreće. Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja prerastaju u legende. Legende blede u mitove, a mitovi bivaju zaboravljeni sve dok ponovo ne nastupi Doba koje ih je rodilo. Sada je Treće doba, Doba Proročanstva, a Svet i Vreme vise o koncu. Sve što je bilo, što jeste i što će tek biti može pasti pod Senku.

Došao je trenutak koji se čekao vekovima.

U završnom tomu jedne od najvećih epskih saga svih vremena počinje Tarmon Gai’don – Poslednja bitka. Sudbina sveta biće odlučena na bojištima, ali i u srcima onih koji su spremni da plate cenu konačne pobede.

Sve vojske su okupljene. Kraljevstva sveta, Aes Sedai, Aša’mani, Seanšani i brojni saveznici stoje zajedno – ili jedni nasuprot drugima – dok Senka započinje svoj poslednji napad. Izgubljeni više nemaju razloga da kriju svoje namere. Njihove sile udaraju otvoreno, ne prezajući ni od oružja koje može da razori samo tkanje stvarnosti. Nad svetom se nadvijaju sve mračnije sile, spremne da unište sve pred sobom.

Rand al’Tor mora da se suoči sa svojim najvećim neprijateljem – samim Mračnim. Ali ova bitka nije samo borba za pobedu. Ulog je mnogo veći: sama priroda stvarnosti i budućnost svega što postoji.

Da li će Rand uspeti da sačuva Točak?

Ili će ga, u pokušaju da spase svet, zauvek slomiti?

Na bojištima širom sveta odvijaju se bitke koje će postati deo legendi. Perin, Met, Egvena i mnogi drugi konačno moraju da se suoče sa sudbinama koje su godinama pokušavali da izbegnu. Neki će pronaći snagu za koju nisu znali da je poseduju. Neki će postati heroji.

A neki neće dočekati kraj.

Cena pobede nikada nije bila veća.

Kada se poslednja bitka završi i kada oružje utihne, ostaje samo jedno pitanje:

Da li će preživeti svet kakav poznajemo – ili će od njega ostati samo sećanje na Svetlost?

Točak vremena
– knjiga trinaesta –

Serijal prodat u više od 70.000.000 primeraka.

„Za svakoga ko piše epsku fantastiku, Robert Džordan nije samo deo žanrovskog pejzaža – on je njegov temelj. Džordanova senka i danas oblikuje čitav žanr.“
— Patrik Rotfus

Točak vremena se okreće. Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja prerastaju u legende. Legende blede u mitove, a mitovi bivaju zaboravljeni sve dok ponovo ne nastupi Doba koje ih je rodilo. Sada je Treće doba, Doba Proročanstva, a Svet i Vreme vise o koncu. Sve što je bilo, što jeste i što će tek biti još može pasti pod Senku.

Tarmon Gai’don je na pragu. Više nema vremena za odlaganje ni povratka na staro. Trinaesti tom „Točka vremena“ vodi junake kroz najmračnije trenutke njihovog života, do mesta na kojima se hrabrost više ne meri snagom, već spremnošću da se podnese najveća žrtva.

Rand al’Tor zna da pred njim stoji zadatak koji niko pre njega nije uspeo da izvrši. Ako želi da ima i najmanju šansu protiv Mračnog, moraće da pogleda u oči sopstvenoj prošlosti, svojim greškama i istini koja bi mogla promeniti sve ono u šta je verovao.

Perin Ajbara konačno prihvata svoju prirodu. Razapet između sveta ljudi i sveta vukova, između jave i snova, mora da pronađe način da pomiri ono što je oduvek pokušavao da razdvoji. Ali opasnost koja ga čeka u Tel’aran’riodu mnogo je veća nego što iko može da pretpostavi.

Met Kauton, vojskovođa koji nikada nije želeo tu ulogu, sprema se za poduhvat iz kog se malo ko vraća. Njegov put vodi ka Kuli Gendžei, mestu obavijenom misterijom, iza čijih vrata čekaju odgovori i sudbina od koje više ne može pobeći.

U Beloj kuli Egvena al’Ver povlači poslednje poteze u igri čiji ulog nije samo budućnost Aes Sedai. Od njenih odluka zavisi ko će stati uz Svetlost kada dođe trenutak konačnog obračuna.

A iznad svega uzdižu se Tornjevi ponoći, nemi svedoci sveta koji se približava svom poslednjem času.

Jer kada poslednji trenuci odbroje svoje, više neće biti mesta za sumnju, oklevanje ni povratak.

Točak se okreće.

A kraj je sve bliže.

Točak vremena
– knjiga dvanaesta –

Serijal prodat u više od 70.000.000 primeraka.

„Robert Džordan bio je gigant čije su reči pomogle čitavoj generaciji pisaca fantastike, uključujući i mene, da pronađe sopstveni glas. Dugujem mu više nego što sam ikada uspeo da kažem.“
— Piter V. Bret

Točak vremena se okreće. Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja prerastaju u legende. Legende blede u mitove, a mitovi bivaju zaboravljeni sve dok ponovo ne dođe Doba koje ih je rodilo. Sada je Treće doba, Doba Proročanstva, a Svet i Vreme vise o koncu. Sve što je bilo, sve što jeste i sve što tek treba da bude može pasti pod Senku.

Dvanaesti tom monumentalnog serijala donosi jednu od njegovih najvećih prekretnica – trenutak kada više nema vremena za čekanje i kada se svi putevi neumitno približavaju Tarmon Gai’donu.

Rand al’Tor, Ponovorođeni Zmaj, sve je udaljeniji od čoveka kakav je nekada bio. Ožiljci na njegovom telu samo su odraz onih koje nosi u sebi. Njegova odlučnost postaje hladna poput čelika, dok samilost polako nestaje. Uveren da mora da potisne sve što ga čini čovekom – jer oružje ne sme da oseća – Rand se sve više pretvara u ono što veruje da svet od njega zahteva. Ali njegovi saveznici počinju da se pitaju: da li će ih Ponovorođeni Zmaj spasiti ili ih povesti u propast?

U Beloj kuli Egvena al’Ver vodi bitku protiv neprijatelja koji dolazi iznutra. Zarobljena i ponižena, dok njeni protivnici veruju da su je slomili, Egvena ne posustaje. Njena borba više nije samo borba za vlast i opstanak. Ona postaje borba za budućnost Aes Sedai, za obnovu jedinstva i sudbinu same Bele kule.

Daleko na severu, u Pograničnim zemljama, tama se pokreće. Drevne pretnje ponovo izlaze iz senke, dok se vojske okupljaju za rat kakav svet još nije video.

Oluja se približava.

Svaki izbor ima svoju cenu, a neki dugovi mogu biti plaćeni samo krvlju.

Točak se okreće.

A oluja konačno dolazi.

Četrnaesti roman iz serijala o Hariju Huleu, koji je širom sveta prodat u više od 60 miliona primeraka.

Hari Hule je nestao iz svetla reflektora. Povukao se u senku i pokušava da ostavi prošlost iza sebe. Ali ne zadugo.

Sada i kao NETFLIX hit serija „Detektiv Hule“.

Oslo potresa niz brutalnih ubistava. Svaki zločin deluje kao prizor preuzet iz nekog kultnog filma, ali iza njih ne stoji filmska fikcija, već ubica koji svoje krvave scene osmišljava i režira sa zastrašujućom preciznošću.

Mladi istražitelj Oleg Fauke ubrzo otkriva neobičnu vezu između žrtava. Glumica, građevinski preduzimač i uterivač dugova svi su na neki način povezani sa davno napuštenim filmskim projektom pod nazivom „Finalna verzija“. Film nikada nije ugledao svetlost dana, ali je iza sebe ostavio mnogo toga: propale snove, izdaje, rivalstva i opsesije koje ni posle toliko godina nisu izgubile snagu.

Oleg zna da mu je potreban neko ko ume da primeti ono što drugima promiče. Neko poput Harija Hulea.

Ali Hari više nije policajac. Pokušava da izgradi novi život daleko od svega što ga je nekada određivalo. Ipak, kada se njegov pastorak nađe u središtu istrage, Hari shvata da više ne može da stoji po strani.

Kako broj žrtava raste, granica između stvarnosti i privida postaje sve tanja. Ubica je uvek korak ispred njih, a Hari i Oleg moraju da zarone duboko u prošlost i razotkriju mrežu tajni, laži i neostvarenih ambicija.

Jer pre nego što se spusti zavesa, moraće da pronađu način da spreče poslednju scenu.

A u ovoj priči nema srećnog kraja.

Kamera još uvek snima.

Drugi deo serijala koji je poslužio kao inspiracija za popularnu televizijsku seriju.

Šejn Holander je ime koje u svetu profesionalnog hokeja izaziva poštovanje. Saigrači mu veruju, protivnici ga respektuju, a sudije znaju da sa njim nema šale. Kao kapiten montrealskih Vojadžersa, Šejn je navikao da drži sve pod kontrolom – od igre svog tima do pažljivo građenog imidža van leda.

Ipak, postoji jedna osoba koja uspeva da mu poremeti savršenu ravnotežu.

Ilja Rozanov, kapiten bostonskih Bersa, njegov je najveći rival i jedini igrač koji može da mu parira na ledu. Njihovo žestoko suparništvo godinama je tema sportskih naslovnica, ali ono što se događa kada ostanu sami potpuno je druga priča. Iza zatvorenih vrata krije se privlačnost kojoj nijedan od njih ne uspeva da odoli.

Ilja je oduvek igrao po sopstvenim pravilima. Samouveren, provokativan i spreman na svaki izazov, zgodni Rus nije ni slutio da će Šejn postati mnogo više od tajne avanture. Ono što je počelo kao nešto bezazleno polako prerasta u osećanja koja više ne mogu da ignorišu.

Ali što su bliži, to je veći rizik da će njihova tajna biti otkrivena.

Ako javnost sazna za njihovu vezu, mogli bi da izgube sve što su godinama gradili – karijere, ugled i svoje mesto među najboljima u svetu profesionalnog hokeja.

Jer ponekad je najveći rizik upravo osoba bez koje više ne možete da zamislite svoj život.

Da li je njihova ljubav vredna svega što bi mogli da izgube?

Ovo leto biće katastrofa.

Ili barem tako misli Odri.

Poslednji je dan škole, a umesto leta u tatinoj kući na plaži u Malibuu, pred njom je sasvim drugačija slika: skučeni stan koji deli s mamom, očuhom i Goblinom – jednogodišnjom sestrom kojoj su omiljene aktivnosti plakanje i jelo. A od njenog velikog plana da napiše knjigu za samopomoć, koja bi joj donela toliko željenu stipendiju za Stanford, za sada nema ništa.

Zato joj je potreban neko ko zna kako se zabavlja.

U njen život tada ulazi Beš Henri – misteriozni maturant koji se nedavno doselio i već postao simpatija gotovo svih devojaka u školi. Visok, razbarušene kose, s nepogrešivim smislom za nakit i neverovatnim talentom da i najobičniji dan pretvori u nezaboravnu avanturu.

Plan je jednostavan.

Odri mora da ispuni uslove Izazova za sticanje životnog iskustva i uz Bešovu pomoć obavi pet potpuno ludih zadataka. Ona će tako dobiti materijal za svoju knjigu, a Beš će za svoj trud biti plaćen. Savršeno, zar ne?

Samo što postoji jedan mali problem.

Iako Beš definitivno nije pravi izbor za dečka, a Odri je potpuno posvećena osvajanju stipendije, između njih se javlja hemija koju je sve teže ignorisati.

Mogu li Odri i Beš zaista da ostanu samo prijatelji?

Naoružani kosilicama, đubrivom i Mocartom, trojica maleroznih baštovana kreću u svoju najvažniju misiju: da spasu poslednje dvorište od propasti. Kada ih slučajan susret s prelepom sopranistkinjom uvede u čudesnu „Mocartovu zonu“, počinje urnebesno i potpuno neočekivano putešestvije puno ljubavi, muzike i komičnih obrta.

Zaraziti se Mocartom je nadahnjujuća romantična komedija za sve koji veruju da se čak i iz najvećeg haosa može roditi nešto predivno.

Jurij Vitaljevič Mamlejev (1931–2015) predstavlja sasvim osobenu pojavu u ruskoj književnosti. Njegovo književno stvaralaštvo, koje počinje da se razvija još pedesetih godina XX veka, dugo je bilo dostupno isključivo u samizdatu, budući da njegova dela u Sovjetskom Savezu nisu mogla biti objavljivana. Razlozi za to, međutim, nisu bili političke, već pre svega estetske prirode.

Mamlejevljev stan u Južinskoj ulici u Moskvi postao je mesto okupljanja intelektualaca zainteresovanih za ezoterijska i okultna učenja, kao i za filozofiju tradicionalizma. Oko njega se formirao takozvani „Južinski kružok“, iz čijeg su intelektualnog i kulturnog okruženja proistekle brojne pojave i pokreti od značaja za rusku kulturu.

Godine 1974. Mamlejev je emigrirao i naredne godine proveo u Sjedinjenim Američkim Državama i Francuskoj. Kako je sam zapisao u svojim „Uspomenama“, jedan od osnovnih razloga njegovog odlaska bio je da svoju književnost predstavi široj publici. Na Zapadu, kao i u krugovima ruske emigracije, stekao je priznanje kao jedan od najznačajnijih i najoriginalnijih predstavnika nezvanične ruske književnosti.

Uprkos tome što je već bio afirmisan u Francuskoj, a prethodno i u Sjedinjenim Američkim Državama, Mamlejev se, nakon političkih promena koje su usledile tokom perestrojke, među prvima vratio u Rusiju. Tokom devedesetih godina i kasnije objavljena su gotovo sva njegova dela, uključujući i njegova filozofska spisateljska ostvarenja.

Roman „Lutajuće vreme“ prvi je roman koji je Mamlejev napisao nakon povratka u Rusiju. Kritičar Dmitrij Oljšanski ocenio ga je kao delo koje je „od skromnog pokušaja“ preraslo u „grandiozno remek-delo“, nazivajući ga i „knjigom koja se naslanja na Braću Karamazove“ i „možda prvim ruskim romanom posle Arhipelaga GULAG koji će biti popularan na Zapadu“. I Mamlejevljev biograf Eduard Lukojanov ističe ovaj roman kao svog trenutnog favorita među Mamlejevljevim delima. Sličan stav, kako se čini, deli i nemali broj savremenih čitalaca i književnih influensera.

Midlseks autora Džefrija Judžinidisa je raskošna, epska porodična saga i roman o odrastanju koji je 2003. godine nagrađen Pulicerovom nagradom za književnost.

Knjiga prati Kala Stefanidisa, rođenog kao devojčica Kaliopa, grčko-američkog diplomatu koji ima redak oblik interseksualnosti (pseudohermafroditizam). Zbog specifične genetske mutacije, Kal je odgajan kao devojčica, da bi tek u tinejdžerskim godinama shvatio da je zapravo muškarac.

Roman je podeljen na dve velike, neraskidive celine:

• Istorija porodice i putovanje gena: Da bi Kal objasnio svoje rođenje, on se vraća tri generacije unazad, na početak 20. veka. Priča počinje 1922. godine u Maloj Aziji (Smirna/Bursa), odakle njegovi baba i deda, grčki emigranti, beže pred ratnim razaranjima u Ameriku. Oni sa sobom u Detroit donose mračnu porodičnu tajnu, ali i recesivni gen koji će decenijama kasnije oblikovati Kalov život.

• Kalovo odrastanje i samospoznaja: Ovaj deo prati život u Detroitu tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka – kroz zlatno doba auto-industrije, prohibiciju i rasne nemire. Fokus je na Kaliopinom detinjstvu, njenom telu koje se menja drugačije od tela njenih vršnjakinja, emotivnim krizama, te konačnom begu u San Francisko gde prihvata svoj pravi identitet i postaje Kal.

Glavne teme romana:

• Identitet i pol: Preispitivanje društvenih i bioloških granica muškog i ženskog roda kroz prizmu lika koji ne upada u binarne okvire.
• Imigrantsko iskustvo: Kako izgleda potraga za „američkim snom“, asimilacija u novo društvo i večiti balans između očuvanja sopstvenih korena i pripadanja novom svetu.
• Genetika naspram slobodne volje: Pitanje koliko nas određuje ono što smo biološki i porodično nasledili, a koliko sami biramo svoj put.

Midlseks je drugi roman Džefrija Judžinidisa, autora Samoubistva nevinosti.

Knjiga koja je osvojila Pulicerovu nagradu i srca čitalaca širom sveta uzbudljivo je i dirljivo delo o odrastanju, identitetu i hrabrosti da zavolimo ono što jesmo.

Prihvativši se izazovne teme interseksualnosti u vreme kada je o njoj retko pisano s razumevanjem, Judžinidis je stvorio delo oslobođeno senzacionalizma i jeftine dramatizacije. Glavni junak Kal, odgajan kao devojčica a odrastao kao muškarac, nije tragična figura niti kuriozitet, već oštrouman i neodoljivo duhovit pripovedač, čije iskustvo preispituje uvrežene predstave o polu i rodu. Međutim, svesti Midlseks samo na roman o identitetu značilo bi prevideti njegovu raskošnu širinu.

Koliko toga iz jednog života može da stane u nekoliko sećanja – i šta se događa kada počnemo da ih gubimo?
Džek je penzionisani profesor matematike na pragu osamdesete. Jedne mračne jesenje večeri nalazi se sam u svojoj univerzitetskoj kancelariji, ispisuje brojeve po zidovima i pokušava da sastavi deliće prošlosti. Pamćenje ga sve češće izdaje, a on shvata da mu polako izmiču i uspomene i nezavisnost.

Postoji samo jedna osoba kojoj može da se obrati – njegova otuđena ćerka Malin. Pre nego što sećanja počnu zauvek da nestaju, Džek želi da joj ispriča ono što je predugo ostalo neizgovoreno. Njihov ponovni susret otvara prostor za bolna pitanja, potisnute uspomene i mogućnost pomirenja.

Jednačina života je emotivan roman o odnosu oca i ćerke, starenju, sećanju, porodičnim vezama i pokušaju da se prošlost razume dok još postoji vreme da se neke stvari isprave. Sofija Lundberj nežno i bez patetike govori o tome šta ostaje kada sećanja počnu da blede i koliko su naši najbliži važni u priči koju nazivamo životom.

Topao i dirljiv roman za čitaoce koji vole porodične priče, složene odnose i knjige o drugoj šansi, oproštaju i onome što u životu zaista vredi sačuvati.

O autorki
Sofija Lundberj je švedska autorka, najpoznatija po romanu Crveni adresar, koji je preveden na 33 jezika. Pre nego što se posvetila pisanju, radila je kao novinarka i urednica publikacija posvećenih psihologiji i razvoju dece.

Prevod sa švedskog: Nikola Perišić.

Šta se događa kada ljudi koji svake nedelje pričaju o tuđim borbama za opstanak iznenada postanu junaci sopstvene priče?
Beni Abot i Džoj Mur vode jedan od najpopularnijih podkasta na svetu. Njihove epizode o ljudima koji su preživeli situacije opasne po život privlače milione slušalaca, a duhoviti komentari, dobra hemija i pažljivo izgrađen brend pretvorili su podkast u ozbiljan posao. Iza svega stoji Džojin suprug Zander, čovek koji precizno vodi njihovo uspešno carstvo.
Jednog jutra Beni dolazi kod Džoj i Zandera da snime novu epizodu, ali zatiče praznu kuću i razbijeno staklo u kupatilu. Jedini trag koji pronalazi jeste nedovršen rukopis Džojinih memoara, tekst koji do tada niko nije video. Kada policija počne da ga posmatra kao glavnog osumnjičenog, Beni odlučuje da sam pronađe odgovore.

Kako vreme prolazi, postaje jasno da nestanak Džoj i Zandera krije mnogo više od onoga što njihova publika može da nasluti. Iza javne slike bliskosti, uspeha i duhovitosti nalaze se tajne koje menjaju sve što je Beni mislio da zna o ljudima koji su mu bili najbliži.
Ova priča vam može spasti život je brz i napet psihološki triler koji spaja misteriju, porodične tajne, true crime atmosferu i emotivnu priču o odnosima koji nisu ni približno jednostavni kao što izgledaju spolja. Tifani Kram gradi roman u ritmu podkasta, sa stalnim obrtima i osećajem da se iza svakog odgovora krije novo pitanje.
Duhovitost, napetost i emocija prirodno se prepliću, pa će roman posebno privući čitaoce koji vole true crime podkaste, misterije o nestancima i trilere u kojima su tajne među bliskim ljudima opasnije od samog zločina.

Prevod sa engleskog: Nikola Pajvančić.