NAUČNA FANTASTIKA

„Rekla je: Potrebna nam je alatka.
Pa sam pitao bogove.“

Od davnina se šaptalo o ratniku koji ne može da umre – o biću koje je posmatralo uspon i pad hiljada civilizacija, poznatom pod mnogim imenima: Unute, Dete Munje, Smrt… danas ga jednostavno zovu „B.“ I B bi želeo da umre.

Američka grupa za tajne operacije obećava mu pomoć, ali zauzvrat traži njegovu pomoć. Kada „skroz mrtvi“ vojnik oživi, događa se nemogući događaj – sila još misterioznija od samog B, i jednako snažna, ulazi u igru.

Drugo mesto je zapanjujući ep o drevnim silama, savremenom ratovanju i odmetniku koji ne zna za smrt. Inspirisan stripom BRZRKR, roman kombinuje Mjevilov jedinstveni stil i kreativnost sa Rivsovom jezivom i duboko dirljivom pričom – iskustvo koje ne liči ni na šta što su ova dvojica pionira žanra dosad stvorila.

Priznati komentari:
„Knjiga o drugom mestu je triler prepun adrenalina, ali i neobičan eksperimentalni roman o smrtnosti, nepredvidivoj prirodi vremena i o tome šta znači biti čovek.“ – New York Times
„Izuzetno inovativna saradnja dva izuzetna uma.“ – Vilijam Gibson

Važne napomene:

Bestseler New York Times-a

Prvi roman koji je Kijanu Rivs napisao u saradnji sa Čajnom Mjevilom

Inspirisan popularnim stripom BRZRKR, autora Kijanu Rivsa

Za sve ljubitelje kvalitetnog SF-a, uzbudljivih trilera i priča koje podstiču na razmišljanje.

O autorima:

Kijanu Rivs – glumac i kreativac, poznat po serijalima Matriks i Džon Vik. Debitovao je stripom BRZRKR (2021), koji je postao najbrže prodavani originalni strip u poslednjih 25 godina. U 2023. vratio se velikom ekranu filmom Džon Vik: Četvrto poglavlje. Odrastao u Torontu, Rivs je glumio u lokalnim pozorištima i televiziji pre selidbe u Los Anđeles.

Čajna Mjevil – autor sa liste bestselera New York Times-a. Piše beletristiku i nefikciju, a najpoznatiji su mu romani Grad i grad, Grad Ambasada i Stanica Perdido. Dobitnik je Gugenhajmovih i Hugo nagrada, kao i nagrade Artur Klark za fantastiku. Njegova nefikcija obuhvata studije iz međunarodnog prava i istorije ruske revolucije.

Šta bi se desilo kada bi se u bliskoj budućnosti usred Evrope pojavio novi Mesija? Da li bi ga ljudi prihvatili? I da li bi bilo moguće utemeljiti novu religiju?

Godina je 2096. i suša traje već duže vreme. Korito Vltave je presušilo. Ipak, naučni projekat preusmeravanja dela sunčevih zraka u stratosferi budi novu nadu. Upravo tada, tokom prve kiše, u praškoj četvrti Holešovice rađa se Eli.

Godine 2168, u grčkoj naseobini, Elijev stariji brat Marko propoveda onima koji su preživeli najstrašniji egzodus u istoriji čovečanstva. Eksperiment je izmakao kontroli i novo ledeno doba počelo je da se širi sa severa. Za sada je samo šačica najvernijih poverovala u mesijanstvo Elija.
Roman, geopolitički smešten u Centralnu Evropu i na Balkan u rasponu od 80 do 150 godina, prikazuje moguće buduće scenarije političkog i ekološkog razvoja.

Autor, uverljivo i sa izrazitim osećajem za psihologiju likova, opisuje koliko bi bola, ljubavi, mržnje, sumnji i nade moglo doneti rođenje nekoga ko bi u ljudskoj istoriji mogao odigrati istu ulogu kakvu je nekada imao Isus. U isto vreme, i Hristovo učenje i njegova smrt bili su praćeni nerazumevanjem, a verovatnoća da će njegova priča iznedriti svetsku religiju bila je gotovo nikakva. Isti je slučaj i sa Elijem – što dodatno naglašava promišljenost autorove ideje.

U razgovoru s novinarom Aleksandrom Kačorovskim, Kvašnjevski prvi put otvoreno svedoči o sopstvenom političkom putu, porodici i samom sebi. U ispovesti otkriva tajne poljskih političkih i intelektualnih elita, analizira odnose Poljske sa saveznicima unutar NATO-a i EU i ukazuje na značaj dobrih odnosa sa Ukrajinom. Predsednik je i knjiga zahvalnosti Aleksandra Kvašnjevskog supruzi Joli i ćerki Oli, bez kojih, kako kaže, ništa ne bi bilo moguće.

Zar smo mi takvi branioci milosrđa da bismo se mogli žaliti kad bi Marsovci ratovali na isti način?

Roman prati bezimenog naratora koji, zajedno sa svojom porodicom i susedima, doživljava nezamislivi horor kada Marsovci, superiorna rasa sa tehnologijom daleko naprednijom od ljudske, slete u blizini Londona.

„Ogromne mašine, slične pauku, visoke gotovo trideset metara, koje mogu da razviju brzinu ekspresnog voza i koje su u stanju da bacaju zrake ogromne toplote“ počinju sistematsko uništavanje svih prepreka na svom putu, rušeći gradove i ubijajući sve pred sobom. Ljudi, u početku zbunjeni, ubrzo shvataju da su nemoćni pred ovom strašnom silom.

Dok narator beži kroz opustošene krajolike Engleske, roman postavlja ključna pitanja o ljudskoj prirodi, moralnosti u ratnim situacijama, tehnologiji i krhkosti civilizacije.

Rat svetova H. Dž. Velsa jedno je od najpoznatijih dela naučne fantastike, roman koji je postavio temelje žanra i oblikovao imaginaciju mnogih generacija čitalaca. Prvobitno je objavljen 1898. godine, u doba kad su progres nauke, industrijska revolucija i efikasni kolonijalizam obećavali društvo blagostanja, ali samo za pojedince i na štetu drugih.

Stoga, nimalo slučajno, Velsovi Marsovci, iako tehnološki superiorni, nisu prikazani kao zli ili nemoralni, već kao bića koja slede svoje instinkte za preživljavanje, baš kao i ljudi. Na taj način, tema invazije vanzemaljske rase krije istančanu društvenu kritiku, ali i podstiče na razmišljanje o granicama ljudskog znanja, postupcima čovečanstva u ime napretka i njegove snage pred nepoznatim univerzumom.

„Devet pripovedaka koje ulaze u „Invaziju sa Aldebarana“ kao da su izabrane da prođu kroz sve glavne trope žanra i posluže kao predlošci za remek-dela od kojih će veliki broj nastati godinama nakon njihovog izlaska. Bilo bi svakako preterano reći da Lem predstavlja nekakvu ishodišnu tačku svetske fantastike i teme koje ovde obrađuje pre bi trebalo shvatiti kao „večne“ nego kao „originalne“. Ipak, svaka od pojedinačnih priča istovremeno pleni darom za epiku kakvog se ne bi postideo najbolji holivudski reditelj iz zlatnog doba, ali i dozom humanističke ironije i satire koja je toliko karakteristična za, recimo, braću Strugacke. U tom smislu prolazak kroz ove pripovetke predstavlja jednu sjajnu vežbu ekstenzivnog upoznavanja sa žanrom, koja svedoči o njegovim pripovedačkim potencijalima. Zaista, ako ove šarolike priče koje se kreću u dijapazonu od klasične svemirske opere, preko političke satire i apokaliptičkog horora pa sve do danas sveprisutne i nezaobilazne teme veštačke inteligencije, pokušamo da zahvatimo jednom zajedničkom ocenom i opštim utiskom, taj utisak bi bio `ne mogu da verujem da je ovo pisano pedesetih godina`.“

Nikola Tanasić

Roman u memoarskom stilu pripoveda o neuspešnom pokušaju uspostavljanja „prvog kontakta“ sa vanzemaljskom civilizacijom, koja obznanjuje svoje postojanje čovečanstvu pomoću tajnovitog kosmičkog signala u obliku neutrinskog zračenja koje na prvi pogled deluje kao običan šum, ali za koje se ispostavlja da se ponavlja u pravilnim intervalima koje je nemoguće objasniti kao prirodnu pojavu (iako će mnogi pokušati). U jeku Hladnog rata američka vlada na brzinu organizuje tajni projekat na kome angažuju najeminentnije stručnjake svih grana nauke u nadi da će „dešifrovati pismo sa neba“ i otključati njegove tajne – pre nego što to urade Rusi, naravno.

Juz Aleškovski (1929-2022) Josif Efimovič Aleškovski, pisac, pesnik, i scenarista, rođen je u porodici jevrej-sko-ruskog porekla. Živeo je u Moskvi. Zbog kršenja discipline u mornarici proveo je tri godine na robiji. Oslobođen je posle Staljinove smrti. Pisao je pesme koje je sam pevao (neke su postale izuzetno popularne u SSSR). Ništa nije mogao da objavi, pa je, kao i Dovlatov, s kojim je bio veliki prijatelj, emigrirao 1979. i od tada je živeo s porodicom u Americi. Juz Aleškovski napisao je nekoliko knjiga koje su ga proslavile, među kojima su pre svega „Kengur“ (1981) i „Nikolaj Nikolajevič“ (1980), u kojima ismeva sovjetsko društvo i pseudonaučne biološke eksperimente u SSSR (čuvena takva knjiga je „Pseće srce“ Mihaila Bulgakova).
Aleškovski je postao izuzetno popularan u Rusiji kad su konačno počeli da ob-javljuju njegova dela, jer piše neposrednim jezikom, duhovito, bezobrazno i beskompromisno. „Slušaj sad. Ja već znam: neće biti dosadno. Ako počneš da se dosađuješ, znači da si govedo i da pola kurca ne kapiraš ni o meni, ni o molekularnoj biologiji. Evo me pred tobom: zgodna faca, skockan, mrdam brkovima kao mačak, stari moskvič piči, gajba nije sustanarska, a žena – još malo pa doktor nauka. Žena mi je, priznajem, prava zagonetka! Jednom rečju – tajna prirode. Ona Sfinga bez nosa u Egiptu – video sam je u nekom kratkometražnom filmu – obična je guzica u poređenju s mojom ženom. Samo spomenik i ništa više. Ali o ženi ćemo kasni-je. . . “ Nikolaj Nikolajevič Ovako počinje priču junak romana, koji postaje glavni učesnik naučnog eksperimenta na tragu veštačke oplodnje i otkrića Vilhelma Rajha o moćima seksualne energije. . .

Šestočlana posada koju čine Koordinator, Doktor, Inženjer, Fizičar, Hemičar i Kibernetičar sleće na Eden, četvrtu planetu drugog sunca.
Tamo pronalaze čudan svet koji postaje sve čudniji, a svuda oko njih su slike
smrti. Prvi kontakt posade sa civilizacijom koju tamo upoznaju završava se nasiljem….

Dobitnik nagrade Artur Klark

Nastavak savremnih klasika naučne fantastike Deca vremena i Deca propasti.

Priča koja poseže za generacijama, vrstama i galaksijama budućnosti.

Zemlja je propala.
U očajničkom pokušaju bekstva kapetan broda-arke Enkidu Heorest Holt nosi dragoceni ljudski teret u potencijalni novi raj. Generacijama kasnije, njihova krhka kolonija nekako preživljava u lošim uslovima. Život je težak, a brojna tehnološka znanja su izgubljena.

Pojavljuju se stranci.
Poseduju nepojamno znanje i vanrednu tehnologiju. Stižu sa drugog sveta ne bi li pomogli ljudskim kolonijama. Samo što nije sve tako lepo kakvim se čini. Šta ako sama kolonija bude cena tuđinske pomoći?

„Sve što mogu da kažem je: držite se, polećemo. Čajkovski je autor koji se naglavce baca u svetove asimovskih ideja i voljan je da vodi radnju najmaštovitijim putevima. Deca sećanja su roman koji zaslužuje svaki sekund vašeg vremena.“ – Polygon

Roman Noć na galaktičkoj železnici govori o fantastičnom putovanju dva druga, Đovanija i Kampanele, na takozvanoj „galaktičkoj železnici”. Električne veverice, naddimenzionalne vozne karte, svemirski fosili – ovaj roman može se smatrati i pretečom japanske naučne fantastike. Međutim, on je pun simbola tako postavljenih da teraju čitaoca na interpretaciju.

Kako razumeti očiglednu hrišćansku simboliku kad se uporedi s Kenđijevom predanošću budizmu? Šta predstavljaju putnici i druge ličnosti koje Đovani i Kampanela susreću na putovanju? Šta predstavlja sama galaktička železnica?

Jedino što se pouzdano može uočiti jeste sličnost sveta u ovom romanu i Kenđijevim pesmama. Kvaternarni prostor kome pripada železnica isti je onaj u kome svoje logičke „propozicije” predstavlja lirsko ja u pesmi „Mentalna skica”. „Perspektivni univerzitetski profesori” koji iz najviših slojeva atmosfere kopaju zaleđeni azot neodoljivo podsećaju na onog zauzetog profesora kog junaci sreću na Pliocenskoj obali. Pa ni Kenđijeva najpoznatija pesma „Ni po kiši, ni na vetru...”, koja se jasno razlikuje od onih iz „nadrealističkog” kruga, ne može se iz ovog poređenja izostaviti. Njena ljubav i humani¬zam kao da govore kroz Đovanija kad poželi da izgori poput sazvežđa Škorpije samo da bi „usrećio svakoga”...

Kenđi Mijazava (1896-1933) rođen je u prefekturi Ivate kao najstariji sin Seiđiroa, trgovca i vlasnika zalagaonice, i majke Ići. Deda s majčine strane bio je jedan od najbogatiih trgovaca u njihovoj oblasti, zbog čega je Kenđi čitav život osećao grižu savesti. Diplomirao je 1918. godine na školi agrikulture u Morioki sa odličnim ocenama, ali dolazi u sukob sa ocem, koji je želeo da ga Kenđi nasledi u trgovačkom poslu. Kenđi počinje da piše svoje prve pesme i bajke. Krajem 1921. godine postaje profesor u školi agrikulture u Hanamakiju. Napušta školu i seli se na jedno od imanja koja su pripadala Mijazavama i počinje da obrađuje zemlju. Iste godine osniva privatnu školu i društvo, kroz koje pomaže seljacima u okolini i uči ih agrikult¬ri. Naposletku, usled teškog fizičkog rada, 1928. godine se razboljeva i vraća u porodični dom. Od tada pa do smrti, Kenđi se posvećuje pisanju i prepravljanju ranijih dela. U ovom periodu nastaje i njegovo najpoznatije delo Noć na galaktičkoj železnici. --

Godina je 2500. Dva naučnika i novinar Uliks Meru krstare svemirom, kada sleću na planetu koja naizgled ima iste osobine kao Zemlja. To dokazuje i neodoljiva ženska pojava na obali jezera, koju nazivaju Nova, ali Nova i njeni saplemenici čine se nazadnim i bez sposobnosti govora. Istraživače u razmišljanju prekida bučni dolazak lovačke svite koja uspeva da im odgonetne ovu enigmu: na ovoj planeti, ljudi su plen koji love… majmuni. Uliks Meru postaje zatočenik, odvojen od svojih saputnika.

Ovaj roman pripoveda o tome kako on dokazuje gospodarima ove planete da nije poput njenih ljudi, oštroumno i sa primesom ironije, čime naučno-fantastičnu temu pretvara u strastveni filozofski roman.

"Nepobedivi", dobro naoružani svemirski brod, sleće na planetu Regis III, koja deluje sumorno i nenaseljeno, u potrazi za "Kondorom", brodom iz svoje flote. Posada za vreme istrage pronalazi dokazeo postojanju kvaziživota, nastalog evolucijom mašina koje su izgleda nekada davno vanzemaljci ostavili na toj planeti.

Roman analizira odnos između različitih oblika života, mesto koje zauzimaju u univerzumu, i postavlja eksperiment koji pokazuje da evolucija ne mora nužno dovesti do prevlasti inteligentn(ij)ih oblika života.


„Svako kome se sviđa napeta radnja koja se razvija do dramskih scena nasilja − biće zadovoljan; svako kome se sviđa misterija, ovde će je naći − kao i njeno rešenje.” – Ursula K. Le Gvin"

Vremetron nije toliko poznat kao druga Rodžerova dela, ali u njegovoj srži je jedinstveno čudesan koncept: put koji se proteže kroz celu istoriju, čak i kroz alternativne vremenske linije, koji stalno raste i koji se stalno menja, put koji će vas odvesti bilo gde ako znate da ga pronađete.
Rodžer Zelazni je bio pesnik. Njegove reči su pevale.
Bio je pripovedač bez premca. Stvarao je živopisne, egzotične i nezaboravne svetove, kakve naš žanr nikada nije video. - Džordž Martin

Po motivima ovog romana u pripremi je igrana serija za HBO u adaptaciji Džordža Martina

U toku svog života, čovek uporedo prolazi dva puta razvoja: društveni kroz socijalizaciju i lični, kroz sopstveni razvoj i neku vrstu inicijacije u ’naredni stupanj sazrevanja’. Nekada se ove dve staze prepliću i nadopunjuju, a nekada je jedna oštro suprotstavljena drugoj. Dok socijalizacija zahteva sazrevanje u smislu uklapanja u dinamiku grupe i usvajanje njenih modela i šablona ponašanja, vrednovanja i sl., inicijacija se može i ne mora voditi ovim načelima. I jedna i druga, međutim zahtevaju upravo prolazak određenog puta, puta sazrevanja, metamorfoze.

Upravo je ta metamorfoza, taj put unutrašnjeg sazrevanja i tema „Putovanja malog diva“. Autor razlaže putovanje na 24 rune, na 24 simbola promene grupišući ih u tri porodice, vodeći nas kroz tri doba čoveka, tri ciklusa, tri smene, tri različita puta sazrevanja.

Godina je 3001. i originalni crni monolit otkriven na Mesecu pre više od jednog milenijuma, postavljen je na trg ispred drevne zgrade Ujedinjenih nacija. Ljudi, koji su kolonizovali jovijanske mesece Ganimed i Kalisto, pronašli su velike količine kristalisanog ugljenika sa nekadašnjeg Jupitera i iskoristili ga za stvaranje i povezivanje svemirskih liftova sa orbitalnim prstenom. Odjednom, Luciferovo svetlo počinje da bledi i Monolit se ponovo budi prvi put posle hiljadu godina.

U međuvremenu, telo Frenka Pula – izgubljeno hiljadu godina otkako je pobunjeni superkompjuter HAL 9000 izazvao njegovu smrt na putu ka Jupiteru u nesrećnoj misiji Diskaverija – pronalazi u Kajperovom pojasu svemirski tegljač Golijat. Pul je oživljen i poboljšan, i sada se suočava sa svetom tehnološki daleko naprednijim od onog koji je ostavio za sobom, sa svetom u kojem se ljudski umovi direktno povezuju sa kompjuterima i postoje genetski modifikovane sluge dinosaurusi.

Brod koji je poslat da spasi Galaksiju srušio se u novom okeanu na nekadašnjem Jupiterovom mesecu i postao pretnja, nakon što su supermoćni vanzemaljci upozorili ljude da nikada ne slete na Evropu. Da bi se borio protiv nadolazeće pretnje, Pul će morati da udruži snage sa starim znancima, Dejvom Boumenom i HAL-om, koji su sada spojeni u jedan entitet Halman – i da ih iskoristi kao trojanskog konja u nameri da osujeti misteriozne kreatore monolita.

U najišcekivanijem nastavku svih vremena, Artur Č. Klark majstorski zaokružuje epsku viziju svog izmaštanog univerzuma. Dok svedočimo tome kako njegova fikcija „postaje istorija“, nepokolebljivom verom u moć tehnologije – pravilno primenjene – da spase čovečanstvo od samouništenja, Klark je samo učvrstio svoju poziciju dežurnog autoriteta za budućnost.

Pedeset jednu godinu nakon što su zagonetni vanzemaljci koji su izgradili Monolit transformisali planetu Jupiter u minisunce kako bi pomogli evoluciju života na Jupiterovom mesecu Evropi, na Zemlju je poslata poruka:

SVI OVI SVETOVI SU VAŠI – OSIM EVROPE – NE POKUŠAVAJTE TAMO DA SLETITE

Io je postao vulkanska rupa pakla, Evropa okeanski svet obavijen oblacima, a Ganimed raj za planetne inženjere i novi svet koji ljudska rasa kolonizuje. Međuplanetarna putovanja velikih razmera su sada komercijalno održiva zbog svemirskig letelica na fuzioni pogon sa muonskom katalizom. Ipak, zbog upozoravajuće poruke čovečanstvo je oprezno kad je reč o slanju svemirske letelice blizu Evrope, uprkos njenim misterijama, kao što je pojava planine Zevs na njenoj površini.

I dok se sprema ekspedicija za prvo ljudsko sletanje na površinu Halejeve komete, koja se ponovo približava Zemlji, druga ekspedicija u svemir učiniće da istraživacka misija ubrzo postane spasilačka. Tačka interferencije ove dve ekspedicije je Hejvud Flojd, sada stogodišnjak, koji je preživeo dva prethodna susreta sa misterioznim monolitima, i sada se ponovo suočava sa Dejvom Boumenom – ako je transformisani entitet i dalje Boumen – sa novim nezavisnim HAL-om i vanzemaljskom rasom koja je odlučila da čovečanstvo mora da odigra svoju ulogu u evoluciji galaksije.

U trećem nastavku slavnog SF serijala autor ponovo posećuje najpoznatiju budućnost ikada zamišljenu, potvrđujući još jednom da je majstor u opisivanju čuda materijalnog univerzuma rečenicama koje fuzionišu naučnu tačnost i često zapanjujući lirizam.

Izbor od 18 priča 16 vodećih japanskih pisaca naučne fantastike

Nastavljajući tradiciju prethodnih godina, sa željom da produbimo interesovanje i čitaocima još malo približimo japansku književnost i kulturu, predstavljamo novu antologiju savremenih japanskih priča – ovog puta iz žanra naučne fantastike.
Zbirku čini osamnaest priča nekih od najprominentnijih i najpopularnijih pisaca Japana, od Masamija Fukušime čiji je doprinos naučnoj fantastici ove zemlje nemerljiv, do mladog Isuija Ogave čija ćemo dela tek čitati.
Tu su i neki autori čije su priče objavljivane u prethodnim antologijama, posebno u žanrovskoj prethodnici, Antologiji japanske savremene naučno fantastične priče 141/2, kao što su Ueda Sajuri, Taku Majumura i Tensei Kono.
Japanska naučna fantastika često se smatra i spekulativnom fantastikom, jer njenu okosnicu ne čine samo teme koje strogo pripadaju domenu nauke, a uže astrofizike, robotike i ostalih tipičnih futurističkih tema koje obrađuje tradicionalni SF, već zahvataju mnogo širi opseg. S jedne strane, tu su naučne teme iz oblasti istorije, lingvistike, umetnosti, ali i narodna, tradicionalna učenja i verovanja. Japan je zemlja duboko ukorenjena u tradiciju, a istovremeno i društvo koje možda i najviše gleda u budućnost kroz raznovrsna tehnološka dostignuća koja su opšte dostupna običnom čoveku. Samim tim, japanskim piscima nije potrebno da radnju svojih priča smeštaju u duboki svemir daleke budućnosti, već češće koriste neka neočekivana mesta za razvijanje radnje.
Možda se najbolja ilustracija ovoga vidi u priči “Kratak je život cveta”, pisca, prevodioca i urednika prvog časopisa koji je promovisao fantastiku u Japanu, Masamija Fukušime.
On je tradicionalnu japansku umetnost aranžiranja cveća, ikebanu, transponovao u budućnost u kojoj umetnici više ne koriste živo cveće u svojim aranžmanima, već svetlost koja se oblikuje u cvet pomoću kompleksnih mašina. Glavna junakinja, tokom rada na jednoj takvoj mašini, nesvesno u nju unosi svoja sećanja i osećanja, dok se ona jednoga dana ne otelotvore u lik njenog nekadašnjeg ljubavnika. Samoća, otuđenost, pitanje smisla života, sve to odjednom puca pred njenim očima, a glavni katalizator upravo je spoj nauke i tehnike i viševekovne tradicije, oličen u mašini koja proizvodi ikebanu. Taj spoj tipično je japanski, i moglo bi se reći, kao takav neophodan je da se dođe do onih tananih, složenih osećanja koja su najdublje skrivena u čoveku.
Bilo kroz satiru ili ozbiljno, japanski autori vode nas u nepoznate, stvarne i izmišljene predele, i uvek čitaoca vraćaju samom sebi. Koliko god da je fantastika beg od realnosti, uzlet mašte u svetove koje čovek još uvek ne može da dohvati, negde daleko u budućnost ili u svemir, u drevne legende i narodna predanja, ona je u svojoj osnovi veoma humana. Njena osnova je uvek i jedino čovek sa svojom osećajnošću, svojim stremljenjima i dostignućima. I ma koliko da je Japan daleko od nas, koliko god da je ta kultura različita od naše, evropske, fantastika nas, kao malo šta drugo, spaja u razigranoj maštovitosti, u strahu, nadi, iščekivanju. Nudi čitaocima da odu negde daleko, kako bi stigli do sebe.

Antologija koja je pred vama predstavlja izbor priča od dvadeset jednog pisca koji su obeležili rađanje i razvoj ovog žanra. Od daleke budućnosti u kojoj je čovečanstvo osvojilo galaksiju, do istraživanja atoma i molekula, silaska na ćelijski nivo koji je svemir u malom za sebe, preko putovanja kroz vreme i putovanja u sopstvenu psihu, autori naučne fantastike svoje teme obrađivali su na najraznovrsnije načine.

Široko polje naučne fantastike raslo je i razvijalo se duže od jednog veka. Donelo nam je pogled u budućnost, u moguće pravce po kojima će se ljudska rasa menjati. Otvorilo je mnoga
moralna pitanja, kako ona na koja već vekovima nema odgovora, tako i ona koja će tek doći sa pomeranjem granica ljudskog saznanja i moći. Putovanje u svemir, putovanje kroz vreme, nastanak robota i veštačke inteligencije, potencijalna naučna dostignuća, sve ovo tema je naučne fantastike, dok joj u srži uvek stoji pitanje čoveka, njegove ljudskosti, mana, slabosti, vrlina.

21 priča 21 autora:
F. L. Volas, Filip Hoze Farmer, Teodor Sterdžon, Teodor Kogsvel, Frederik Pol, Isak Asimov, Rej Bredberi, Ketrin En Meklin, Hari Harison, En Mekefri, Pol Anderson, Robert Šekli, Filip K. Dik, Kris Nevil, Harlan Elison, Karen Anderson, Robert Silverberg, Rodžer Zelazni, Norman Spinard, Džordž R. R. Martin, Medlin E. Robins.

Deveti, završni roman serijala Prostranstvo

Nagrada HUGO za najbolji SF serijal

„Žanrovski klasik za sva vremena.“
– Publishers Weekly

Padom Lakonijskog carstva hiljadu trista svetova oslobodilo se vladavine Vinstona Duartea. Ali drevni neprijatelj koji je ubio graditelje kapija je budan, a rat protiv našeg univerzuma ponovo počinje.

Elvi Okoje predvodi očajničku naučnu misiju u mrtvom sistemu Adro sa ciljem da ustanovi šta su graditelji kapija bili i šta ih je uništilo, makar po cenu svog i života polutuđinske dece koja na sebi nose težinu njenog istraživanja. Kroz raštrkane sisteme čovečanstva, pukovnica Alijana Tanaka lovi Duarteovu nestalu ćerku... i poremećenog cara. A na Rosinanteu Džejms Holden i njegova posada upinju se da izgrade budućnost za čovečanstvo iz krhotina i ruševina onoga što je čovečanstvu prethodilo.

Dok se bezmalo nezamislive sile pripremaju da satru sav ljudski život, Holden i grupa neočekivanih saveznika otkrivaju poslednju, očajničku priliku da ujedine vascelo čovečanstvo u nadi za ogromnu galaktičku civilizaciju lišenu ratova, frakcija, laži i tajni, pod uslovom da pobede.
Ali cena pobede može biti gora od posledica poraza.

„Previše je vremena prošlo od poslednje spejs-opere koja ovako razvaljuje. Prostranstvo je međuplanetarna pustolovina kakvu je trebalo napisati, ona vrsta naučne fantastike zbog koje sam svojevremeno zavoleo taj žanr, začinjena mrvicom horora i daškom noara. Kori piše sa energijom drskog novajlije i istančanošću iskusnog profesionalca.“
– Džordž R. R. Martin

„Kombinujući istraživanje stvarnih ljudskih manjkavosti sa velikim naučnofantastičnim idejama i uzbudljivom akcijom trilera, Kori serijal cementira kao spejs-operu koja se mora čitati.“
– Library Journal

Čovečanstvo je u opasnosti: u romanu Rat svetova engleskog književnika H.DŽ. Velsa, London i njegova okolina postaju poprište do tada nikada viđenog sukoba! Kada prva od neuobičajenih letilica padne na Zemljino tlo, svet i ne sanja da se u njoj nalaze neprijatelji iz svemira, čiji je jedini cilj nadvladavanje ljudske rase i potpuna invazija planete. Marsovci su napredniji i inteligentniji od čovek,a a naoružani su tehnološki razvijenijim i moćnijim oružjem, te deluje da im je nemoguće stati na put. Sastavljen od niza dinamičnih, imaginativnih poglavlja, Velsov roman odlikuje doza realističnosti kojom je čitalac neminovno uvučen u pripovedni tok. Premda je delo napisano još u 19.veku, daleke 1897. godine, ono je i danas aktuelno i privlačno brojnoj čitalačkoj publici.Čini se da Rat svedtova uporno ne zastareva, i upravo ga to čini nezaobilaznim štivom, klasikom koji će zadovoljiti čitalački ukus kako velikih ljubitelja naučne fantastike, tako i ostalih ljubitelja knjiga.

Devet godina nakon kraha Diskaverijeve misije na Jupiteru, američko-sovjetska ekspedicija kreće u susret napuštenom svemirskom brodu, kako bi pretražila i ispitala memorijske blokove pobunjenog, „psihotičnog” računara HAL 9000, ne bi li se ustanovilo šta je pošlo po zlu... I šta se dogodilo sa komandantom Dejvom Boumenom.

Bez najave, kineska ekspedicija uputiće se ka istom cilju, a misija se pretvara u mahnitu trku za dragocenim informacijama sa Diskaverija o zagonetnom monolitu koji kruži oko Jupitera. Uz to, u međuvremenu, biće koje je nekada bilo Dejv Boumen – jedini čovek koji je otkrio misteriju monolita – kreće na svoju misiju ka Zemlji, i šalje neobična upozorenja.

Njegovo putovanje može se pokazati kao najvažnije: nešto bitno treba da se desi, iako nije jasno ko i sa kojim ciljem stoji iza toga što crni monolit, umnožavajući se gotovo unedogled, povećava masu Jupitera, transformišući ga u zvezdu...

U drugom delu kultnog serijala SF žanra, Artur Č. Klark još jednom pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, a pitanju čovekovog mesta u Univerzumu pristupa sa kosmičkim zamahom, i sa neuporedivom veštinom razvezivanja mnogih čvorišta filozofije i nauke pripovedačkom veštinom žanrovskog klasika.

„Njegove pripovesti bile su prve koje sam čitao, a verovatno će biti i poslednje.“ – Horhe Luis Borhes

„Razum čoveka nam kazuje već da je život neprekidna borba za opstanak, i izgleda da to mišljenje imaju i razumna bića na Marsu. Njihov svet se već uveliko ohladio, dok je naš svet još uvek pun života, ali je nastanjen samo onim što oni smatraju nižim stvorenjima. Ratni pohod na Zemlju je jedini izlaz iz opasnosti koja kod njih prelazi s kolena na koleno.“

Zastrašujuća rasa Marsovaca pustoši London i hrani se ljudskim žrtvama dok se njihova proždrljiva vegetacija, crveni korov, širi po uništenoj planeti. Ljudska vojska im se suprotstavlja svojim tehnološki slabijim oružjem, dok se panika širi među stanovnicima prestonice.

Velsov klasik o invaziji vanzemaljaca Rat svetova jedan je od najvažnijih romana naučne fantastike i jedno od prvih dela koja su opisala sukob ljudske rase sa vanzemaljskom. Popularnost ovog romana ne jenjava već skoro 125 godina zbog uzbudljive radnje i izuzetno naprednih autorovih razmišljanja koja prevazilaze granice žanra. Priznat kao otac naučne fantastike, uticajan kritičar društva usmeren na budućnost, Herbert Dž. Vels je u svakom pogledu značajna figura svetske kulturne baštine.

„Izuzetno poštujem Velsov stvaralački genij.“ – Žil Vern

„Rat svetova je pravi klasik. Ako ga do sada niste pročitali, onda je vreme da to učinite.“ – sfreviews.net

„U čitavoj ʼvavilonskoj biblioteciʼ ljudske proze malo je knjiga koje bolje od ove dokazuju nespornu stvaralačku energiju, širinu vizije i talenat.“ – Iz predgovora Milana M. Ćirkovića

Furiozna završnica sage o Pet Zmajeva.

RAT ZA MESEC BESNI. NJEGOV ISHOD ODREDIĆE SUDBINU CELOG ČOVEČANSTVA.

Stotinu godina u budućnosti, vodi se rat između Pet Zmajeva – pet porodica koje kontrolišu vodeće industrijske kompanije na Mesecu. Svaki klan čini sve što je u njegovoj moći da se uzvere na vrh lanca ishrane – ugovorenim brakovima, korporativnom špijunažom, otmicama i masovnim ubistvima.

Domišljatim političkim manipulacijama i pukom snagom volje Lukas Korta se diže iz pepela i grabi kontrolu nad Mesecom. Može ga zaustaviti jedino njegova sestra Arijel, briljantna lunarna pravnica.

Prisustvujte konačnoj borbi Zmajeva za apsolutnu vlast u finalu trilogije Luna Ijana Mekdonalda od koje će vam zastati srce.

„Munjevito brzo, neumoljivo i nemilosrdno! Dok čitamo završne stranice trilogije Luna, shvatamo da nad ovom pričom brižno bde Hajnlajnov, Besterov i Herbertov duh, a ponekad i Sterdženov i Dilejnijev. Sa ovakvim kumovima trilogija je samo mogla da budem divnam divlja i pomalo zastrašujuća.“ – Locus

Dobitnik nagrade Hugo.

Treći roman trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti.

Luo Đijev opaki gambit se isplatio. Trisolarijanska najezda je zaustavljena, a kosmički zavojevači prinuđeni su da podele svoja tehnološka dostignuća s čovečanstvom. Primirje između dve civilizacije održava se sa prstom na obaraču. Nadmudrivanje počinje. Ulog je veliki – sve ili ništa. Hoće li čovečanstvo izdržati kosmičku proveru? Šta nas očekuje iza mračnih zvezdanih kulisa? Tamni vilajet ili vrli novi svet? Prestanak života ili kraj smrti?

Iznad mračne šume polako pada noć. Čeng Sin, kosmonautkinja iz dvadeset prvog veka u čije je ruke sudbina tutnula ključeve vremena, Guan Jifan, naučnik koji otkriva od čega „boluje“ kosmos, Tomas Vejd, agent CIA, i vizantijska čarobnica samo su neki od junaka završnog čina ove veličanstvene trilogije.

Špijunaža, kosmička potera, tehnološki pokusi, vradžbine i bajke. Vodeći nas kroz lavirint epoha i razdoblja, Liju Cisin svojom apokaliptičnom imaginacijom oslikava susrete i okršaje neslućenih razmera.

„Meditacija o tehnologiji, napretku, moralu, izumiranju i ljudskom znanju vešto upakovana u SF triler. Roman koji jasno svedoči gde je Cisina dovela mašta: daleko izvan granica njegove zemlje i zauvek u kanon naučne fantastike.“
– NPR

JEDAN OD ZMAJEVA JE MRTAV.

Pala je Korta helio, jedna od pet porodičnih korporacija koje vladaju Mesecom. Njena blaga podelili su brojni neprijatelji, a preživeli su se razbežali.

Prošlo je osamnaest meseci. Preostala deca senjore Korte, Lukasinjo i Luna, pod zaštitom su moćne porodice Asamoa, dok je Robson, u šoku jer je prisustvovao očevoj nasilnoj smrti, sada štićenik – praktično talac – Makenzi metala. A poslednji naslednik Lukas nestao je s površine Meseca.

Samo gospa Sun, udova Taijanga, podozreva da Lukas Korta nije mrtav, i još važnije – da je i dalje jedan od glavnih igrača. Najzad, Lukas je oduvek bio Spletkaroš, pa čak ni u smrti neće prezati ni od čega kako bi povratio sve i izgradio novi i moćniji Korta helio. Ali Korta heliju su potrebni saveznici, a da bi ih pronašao, odbegli sin će se drznuti na nemoguće putovanje – na Zemlju.

U nestabilnom lunarnom okruženju proračunate odanosti i političke mahinacije svake porodice dosežu zenit u njihovim najplodonosnijim zaverama usred erupcije pravog rata.

Pre tri miliona godina, na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije.
Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi. Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti.
Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao.
U kultnom delu SF žanra, nastalom naporedo sa filmom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja, Artur Č. Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira. Roman je objavljen 1968, nedugo nakon izlaska filma, i njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas.

Osmi roman u serijalu Prostranstvo

Hiljadu trista kapija otvorilo se prema sunčevim sistemima širom galaksije. Ljudsko carstvo među tuđinskim ruševinama klizi u propast.

U mrtvim sistemima gde kapije vode do stvari čudnijih od tuđinskih planeta Elvi Okoje započinje očajničku potragu za prirodom genocida koji se zbio pre nego što su postojala prva ljudska bića, i za oružjem kojim bi se vodio rat protiv sila na rubu zamislivog. Ali cena tog znanja mogla bi da bude viša od cene koju ona može da plati.

U srcu carstva, Tereza Duarte se priprema da preuzme na sebe teret očeve božanske ambicije. Naučnik sociopata Paolo Kortazar i zatvorenik Džejms Holden u ulozi Mefista samo su dve opasnosti u palati punoj intriga, ali Tereza ima jaku volju i tajne o kojima čak ni njen otac, car, ništa ne zna.

A širom ljudskog carstva, raštrkana posada Rosinantea vodi hrabru pozadinsku borbu protiv Duarteovog autoritarnog režima. Sećanja na stari poredak blede, a perspektiva budućnosti pod večitom vlašću Lakonije u kojoj čovečanstvo može samo da izgubi izgleda sve izvesnija. Jer protiv strave i užasa koji se kriju među svetovima, hrabrost i ambicija neće biti dovoljne...

„Kori spretno plete višestruka gledišta kako bi stvorio gustu i živopisnu tapiseriju političkih intriga, ličnih odnosa i sofisticirane tehnologije. Roman pršti od akcije, ali takođe donosi introspektivni pogled na likove dok oni stare i razmišljaju o svojoj svrsi i vrednosti sopstvenog života.“ Booklist

„Poigravajući se epskim posledicama po čovečanstvo, i pokazujući da nijedan od stalnih likova nije bezbedan pred onim što će se dogoditi, dvojac po imenu Kori ujedno sklapa priču koja se čini i te kako relevantnom za ovo doba: upozorenje na opasnosti koje donose fašizam i totalitarizam.“ Polygon

„Kao Kum u susretu sa Pesmom leda i vatre i Enderovom igrom.“ Portland Book Review

„Igra prestola na Mesecu... remek-delo moderne fantastike!“ Goran Skrobonja

Mesec želi da vas ubije.

Možda će vas ubiti kad ostanete bez dnevnice koja vam je dodeljena za hranu, vodu ili vazduh. Možda će vas ubiti kad ste u klopci između vladajućih korporacija, takozvanih Pet Zmajeva. Na korak od bogatstva, u sumanutom futurističkom feudalnom društvu, na Mesecu morate da se borite za svaki pedalj koji želite da steknete. I upravo je to učinila Adrijana Korta.

Kao vođa najmlađeg Mesečevog Zmaja, Adrijana je preotela kontrolu nad industrijom helijuma 3 od korporacije Makenzi metali i borila se da stekne novi status za svoju porodicu. Sada, pred kraj života, Adrijana shvata da je njena korporacija, Korta helio, suočena sa brojnim neprijateljima koje je stekla tokom svog meteorskog uspona. Ako porodica Korta misli da preživi, petoro Adrijanine dece moraju da odbrane majčino carstvo od brojnih neprijatelja... i jedno od drugog.

„Najbolji roman o Mesecu koji ćete pročitati. Mlad mesec donosi zastrašujuće naučnofantastične momente tik ispod guste teksture njegove površine.“ Locus

„Mekdonald stvara zadivljujuće kompleksnu civilizaciju punu uverljive tehnologije, a likovi su potpuno razvijeni, tako da svaki od njih ima sopstvenu neodoljivu priču.“ Publishers Weekly

„Portret surovog društva koje pokušava da opstane u najsmrtonosnijem okruženju. Jedan od najsnažnijih romana ove godine.“ Chicago Tribune

„Sjajna priča, s ljubavlju ispunjena detaljima, i nebično privlačna uprkos struji nemilosrdnog nasilja.“ Wall Street Journal

Autor bestselera „Neuromant“ i „Periferal“.

Veriti Džejn, nadarena „šaptačica aplikacijama“, preuzima posao da testira beta verziju novog proizvoda: digitalni asistent kom se pristupa preko naočara sasvim običnog izgleda. „Junis“, razoružavajuće nalik ljudskom biću, veštačka je inteligencija koja ima lice, deliće prošlosti i oštroumno poznavanje borbene strategije. Shvatajući da njeni tajnoviti novi poslodavci još uvek i ne znaju koliko je Junis moćna i koliko vredi, Veriti odlučuje da je najbolje da to i ne saznaju.

Vek kasnije u Londonu, u potpuno drugom vremenu, Vilf Neterton radi među pljačkašima i moćnicima, preživelima spore i nezaustavljive apokalipse poznate kao „džekpot“. Vilf vidi ono što Veriti i Junis ne mogu – njihovu verziju džekpota, koji je tu iza ugla, i ulogu koje obe imaju u njemu.

U svetu Neuromanta, ali sedam godina kasnije – korporativni plaćenik se budi pored nepoznate prelepe žene, a korporacija ga unajmljuje za posao još opasniji od onog od kog se oporavlja. Ambiciozni, mada ne toliko vešt, momak iz predgrađa želi da postane kauboj konzole, ali se upliće u stvari kojima nije baš dorastao. Stručnjak za umetnine, osramoćena nakon skandala, dobija ponudu o kojoj nije ni sanjala. Sve nadgledaju zainteresovane strane, koje su sve sem ljudske…