Nova izdanja

Nikada nije kasno da pronađete mesto kojem zaista pripadate…

Neodoljiva i topla priča o ljubavi, prijateljstvu i čaroliji koju donosi dobra hrana.

Tea je znala da kuća za odmor u Toskani, koju je nasledila od pokojnog supruga Marka, zahteva izvesna ulaganja. Ipak, kada sa decom stigne u Italiju kako bi tamo provela leto, zatiče Kazu Lunu u mnogo gorem stanju nego što je očekivala. Do prodaje kuće ostalo je svega šest nedelja, a pred njom je gotovo nemoguć zadatak da je u tom roku obnovi i dovede u red. Shvativši da sama neće uspeti, Tea se obraća za pomoć lokalnoj zajednici, čiji će je članovi iznenaditi svojom solidarnošću i spremnošću da priteknu u pomoć.

U znak zahvalnosti, Tea i njena deca pridružuju se radu u zajedničkoj kuhinji, gde upoznaju šarmantnog kuvara Đovanija i tri none čiji se takmičarski duh ne može lako obuzdati. Dok zajedno pripremaju ukusna jela i dele svakodnevne obaveze, među njima se stvaraju posebne veze. Malo-pomalo, Tea ponovo počinje da veruje ljudima i dopušta sebi da otvori srce za nova prijateljstva, neočekivane radosti i mogućnost nove ljubavi.

Baš kada joj se učini da je u ovom slikovitom toskanskom gradiću pronašla mesto kojem pripada i da bi ono moglo da postane njen novi dom, jedan neočekivani dolazak menja sve i primorava je da preispita svoje planove.

Ovaj šarmantni roman slavi ljubav, porodicu, prijateljstvo i snagu zajedništva, podsećajući nas da se osećaj pripadnosti često rađa tamo gde ga najmanje očekujemo. Uz mirise toskanske kuhinje i toplinu malih životnih trenutaka, donosi važnu poruku: nikada nije kasno za novi početak, a ponekad nas upravo neplanirani putevi vode tamo gde smo oduvek želeli da budemo.

London, 1835. godine. Devetnaestogodišnja Kejt Hogart zaljubljuje se u mladog novinara Čarlsa Dikensa. Njihov brak u početku je ispunjen ljubavlju i divljenjem, a Čarls je potpuno opčinjen svojom suprugom. Kejt se, s druge strane, trudi da se prilagodi novom životu i pruži podršku čoveku nemirnog duha i velikih ambicija. Međutim, kako Čarlsova književna slava raste, a porodica stiče sve ugledniji položaj u viktorijanskom društvu, Kejt postepeno otkriva i njegovu mračniju stranu. Sve jasnije uviđa koliko ga frustrira činjenica da stvarni ljudi, za razliku od junaka njegovih romana, ne mogu da se oblikuju prema njegovim željama niti da se drže pod kontrolom.

Daleko od sveta književnih salona i društvenog prestiža, u siromašnim četvrtima londonskog Ist Enda, mlada En Braun pokušava da pronađe svoje mesto u životu. Kao siroče bez imovine i sigurnog oslonca, odlučna je da sama izgradi svoju budućnost. Neočekivani susret s porodicom Dikens odvešće je u samo središte njihovog domaćinstva, pružajući joj priliku da upozna svet o kakvom je ranije mogla samo da sanja — svet privilegija, putovanja i nesvakidašnjih ličnosti. Ipak, život o kojem je maštala donosi i izazove, a sloboda koju stiče ponekad zahteva od nje da plati cenu koju nije spremna lako da prihvati.

Uz živopisne opise, britak humor i duboku emotivnost, ovaj roman donosi intiman prikaz dugog braka obeleženog nežnošću, strašću, razočaranjima i sukobima. Istovremeno, to je priča o ženi čiji je život ostao u senci slavnog supruga, a čija su osećanja i iskustva predugo bila zanemarena. Ovo je portret složene i nepravedno zaboravljene žene, čiji se glas retko čuo, ali čija priča zaslužuje da konačno izađe na svetlost dana.

Postoji jedno mesto na mostu Sagamor na kojem se čini da je vreme stalo.

Da li si ikada čula teoriju da je svakom srcu unapred određen broj otkucaja?

Sera Votkins donela je čvrstu odluku: neće dozvoliti da joj Luk Tisdejl ponovo slomi srce. Njihova povezanost seže još u najranije detinjstvo. Zbog urođene srčane mane, Sera je kao beba dobila novo srce od donora, dok su njeni zdravi srčani zalisci presađeni Luku. Ova neobična okolnost zbližila je njihove porodice, a njih dvoje su odrasli postavši nerazdvojni najbolji prijatelji.

A onda se, jedne sudbonosne večeri pre dve godine, sve promenilo. Ili gotovo sve. Serino zdravstveno stanje se pogoršalo, Luk je saznao mračnu porodičnu tajnu, a njih dvoje su se prvi put poljubili. Ipak, baš u trenutku kada su bili najpotrebniji jedno drugom, između njih se isprečila tišina.

Ovog leta Sera nema nameru da žali za Lukom — nekadašnjim najboljim prijateljem, a sada nekim koga više ne ume ni da definiše. To što on izgleda bolje nego ikada kada ga ponovo sretne, naravno, nema nikakve veze s tim što joj srce ubrzano lupa. Za to su sigurno krivi lekovi koje joj je doktorka prepisala. A ni Izi, devojka koja joj se nimalo ne dopada, nema baš nikakve veze s njenim iznenadnim naletima ljubomore.

Uostalom, između Sere i Luka više nema ničega.

Ili se ona samo trudi da u to poveruje?

Devedesetdvogodišnja Florens Grin svesna je da joj se život polako bliži kraju. U želji da iza sebe ostavi nešto više od materijalnih stvari, piše pismo Ruti, devojci koja je odrasla u susednoj kući, objašnjavajući joj koje predmete želi da joj ostavi u nasleđe. Kroz priče o tim naizgled običnim stvarima postepeno se sklapa dirljiv i upečatljiv portret žene čiji je život bio ispunjen brojnim iskustvima, ljubavima i uspomenama.

Odlučna da preostalo vreme iskoristi na najbolji mogući način, Florens počinje da ostvaruje želje koje je godinama odlagala. Prvi put odlazi na pedikir, a zatim se odvažuje i na to da kosu oboji u plavo. Istovremeno, podstiče Rutu da preispita odluku o razvodu, poveravajući joj dugo skrivanu istinu o svom braku, koji je drugima delovao gotovo savršeno.

Dok se upušta u nova iskustva, Florens stiče prijatelje i unosi promene u živote ljudi koje susreće. Svojim postupcima i rečima prenosi im važnu životnu pouku: istinska sreća nalazi se u hrabrosti da živimo iskreno, otvorenog srca i bez odlaganja onoga što nam je zaista važno.

Prožet toplinom, suptilnim humorom i snažnim emocijama, po kojima je stvaralaštvo Elizabet Berg prepoznatljivo, roman Život: jedna ljubavna priča donosi nežan podsetnik da nikada nije kasno za promene, nova iskustva i male životne radosti. Bez obzira na godine i okolnosti, dokle god smo živi, imamo priliku da biramo kako ćemo živeti — a radost često dolazi onda kada se usudimo da život prihvatimo punim srcem.

Miš je izgubila sve kada su je nasilno pretvorili u vampira – dom, ljudskost, a naročito ljubav boga sunca kojem je posvetila život. Sada se suočava sa smrtnom kaznom jer je ubila vampirskog princa koji ju je stvorio. U svetu tame njeno iskupljenje čini se nedostižnim.

Ali kada je spase Asar, nezakoniti princ Kuće Senke, muškarac čija je prošlost okrutna koliko i njegovi i ožiljci, Miš će biti primorana da prihvati zadatak gori od samog pogubljenja: putovanje u podzemni svet kako bi vaskrsla samog boga smrti.

Ipak, ono što je trebalo da bude kazna možda je ključ njenog spasenja. Tokom tajnog susreta, bog sunca joj naređuje da pomogne Asaru u njegovoj misiji jer je njen konačni zadatak da počini izdaju i ubije boga smrti.

Miš i Asar moraju da pređu opasan put do podzemnog sveta, suočavajući se s nemogućim iskušenjima, zverima i osvetoljubivim duhovima sopstvene prošlosti. Ali najopasniji od svega jesu zavodljivi zov tame i Asarova privlačnost, njihova sve snažnija povezanost koja bi mogla da razgnevi bogove.

Dok se trenutak izdaje približava, podzemni svet ih sve više steže u svoj zagrljaj, a razjareni bogovi postaju nemirni. Miš će morati da izabere između iskupljenja koje joj nudi sunce i prokletstva tame.

Autorka bestselera „Devojka pod drvetom“ i „Staza smrti“

Novi roman iz serijala o slučajevima istražiteljke Luiz Rik

Nakon duže pauze, Luiz Rik se vraća policijskom poslu preuzimajući vođstvo nad novom mobilnom istražnom jedinicom. Njen povratak na teren obeležiće slučaj ubistva vlasnice gostionice na ostrvu Fin, gde će prvi put angažovati svoj novi tim u rešavanju misterioznog zločina.

Istraga od samog početka nailazi na prepreke, jer na mestu ubistva gotovo da nema tragova koji bi mogli da ukažu na počinioca. Ipak, tokom pažljivog pretraživanja gostionice, Luiz nailazi na neobično otkriće – skrivenu dečju sobu koja otvara vrata tajnama za koje niko nije znao i usmerava istragu ka neočekivanim saznanjima.

Kako bi došla do odgovora, Luiz mora ponovo da se obrati Ajku Nordstremu, istražitelju iz kopenhaškog Odeljenja za nestale osobe. Njih dvoje se nisu sreli otkako se njihova veza završila na bolan način. Uprkos svemu što ih razdvaja, Luiz je svesna da je upravo Ajk osoba čija joj je pomoć sada najpotrebnija.

Dok se pred njima razotkrivaju davno skrivene tajne, ukorenjene predrasude i životi obavijeni velom misterije, prošlost sve snažnije zadire u sadašnjost. A što se više približavaju istini, postaje jasnije da je opasnost mnogo veća nego što su mogli da pretpostave.

Iz srca mediteranske makije iskrsava nepoznati vojnik, pobegao iz nekog neodređenog rata. Taj čovek kao da beži od sopstvenog nasilja kada ga jedan susret primorava da preispita svoj životni put i svoje shvatanje vrednosti jednog života.

U okolini Berlina, na malom putničkom brodu, 11. septembra 2001, jedan naučni skup odaje poštu Paulu Hојdeberu, genijalnom istočnonemačkom matematičaru, preživelom iz Buhenvalda, antifašisti koji je do kraja ostao lojalan svojoj strani Berlinskog zida, uprkos krahu komunističke utopije.

Iz napetosti između ove dve priče rađa se, kao po nekoj čaroliji – poetskoj, prostornoj, matematičkoj – večna igra koja se, u ljubavi kao i u politici, vodi između odanosti i izdaje, između vernosti i lucidnosti, između nade i pukog preživljavanja.

O autoru:
Matijas Enar (Mathias Énard), rođen je 1972, studirao je persijski i arapski jezik i dugo boravio na Bliskom istoku. Živi u Barseloni. Enarov roman Zona (Akademska knjiga, 2016) kritičari su proglasili za jednu od najoriginalnijih knjiga desetleća i za njega je dobio više francuskih i međunarodnih književnih nagrada. Za roman Busola (Akademska knjiga, 2016) dobio je Nagradu „Gonkur“ za 2015. godinu. Roman Godišnja gozba Grobarskog bratstva objavljen je u izdanju Akademske knjige 2023. Roman Dezerteri Akademska knjiga je izdala 2026. godine. Ostali najznačajniji romani: Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima, ovenčan Gonkurovom nagradom gimnazijalaca za 2010. godinu, zatim La Perfection du tir, objavljen 2003. godine (Nagrada „Pet kontinenata frankofonije“ za 2004), Remonter l’Orénoque (2005), Rue des voleurs (2012).

Priča o strasti, akademskom svetu i odlukama koje menjaju život.

Naša naratorka odlično razume dobre ljubavne priče – njihove skrivene tajne, vrhunce i nenadane padove. Ali njena sopstvena, najveća ljubavna priča, nikada nije pratila jednostavna pravila.

Priča počinje jedne jeseni, tokom poslednje godine koledža, kada junakinja na predavanju iz književnosti sedamnaestog veka upoznaje dvojicu izuzetnih studenata – Sema i Ješa. Najbolji prijatelji žive van kampusa u elegantnoj kući profesora na studijskom odsustvu i brzo je uvlače u svoj omamljujući svet akademskog zanosa i intelektualnih rasprava.

Dobivši nadimak Džordan, ona ubrzo otkriva lepote nove bliskosti, ali i nepredvidivost mladalačke strasti. Džordan se zatiče u središtu napetog i složenog ljubavnog trougla. Kada diplomiranje prođe, donete odluke i tajne iz tog perioda zauvek će promeniti živote ovo troje mladih ljudi.

Decenijama kasnije, Džordan živi život o kakvom je sanjala. Čini se da su ranjivost i greške iz mladosti ostale daleko iza nje. Međutim, jedna iznenadna poseta i neočekivane vesti u trenutku spajaju prošlost i sadašnjost. Prinuđena da se vrati u svet koji je davno ostavila za sobom, Džordan mora konačno da se suoči sa odlukama, istinama i zabludama svoje mladosti.

Ovo nije knjiga o paklu.

Ovo je knjiga koja tvrdi da je pakao poredak sveta.

U Strindbergovom autobiografskom romanu Inferno (napisan na francuskom jeziku 1896-97. godine) zatičemo žestoku ispovest o ludilu, nauci, veri i kazni. To je knjiga u kojoj se znanje iz hemije pretvara u čistilište, ljubav u okultno znamenje, a patnja u jedini mogući dokaz postojanja nevidljive ruke.

Strindberg secira Boga, Lucifera, nauku, brak, telo i razum kao zapaljive supstance u opasnoj laboratoriji duše. Inferno je agonija čoveka koji gori od ambicije, krivice i otkrovenja, čoveka koji u svakom poniženju čuje presudu kosmosa.

Ona je gradska devojka koja odbija da je muškarac „osedla”. On je kauboj koji je svejedno želi.

Poslednje što je Adi Hart potrebno jeste muškarac koji će se brinuti o njoj. Ne više. Posle napuštanja školovanja za dizajnera enterijera i propasti svog kratkotrajnog braka, Ada se s teškom mukom uzdigla sa dna na koje je potonula. Sada veruje samo sebi, i to ju je odvelo dalje nego ikada. Vodi sopstveni posao i jedan od najvećih rančeva u Vajomingu angažovao ju je za najvažniji projekat u njenoj karijeri.

Kada Ada stigne u Medoulark, sticajem okolnosti završi u baru u kojem ne može da skine pogled sa zgodnog kauboja. Kada ga navede da pođe za njom u unutrašnjost bara, dogodiće se poljubac o kakvom većina ljudi može samo da sanja. Gotovo da joj je žao što ga više nikada neće videti... Ali ispostavlja se da je on njen novi šef.

Veston Rajder je srećan čovek. Još je srećniji sada, kada je saznao da je misteriozna žena iz bara zapravo dizajnerka koja će ostvariti njegove snove o pansionu za goste. Oseća se kao da je dobio na lutriji. Šteta što ona ne želi ništa više od poslovnog odnosa. Ada je ubeđena da će privlačnost koju oseća prema Vesu s vremenom izbledeti, ali Ves ne može da prestane da razmišlja o njoj. I dok se zidovi na Rebel blu ranču ruše, Adini su čvršći nego ikada.

Mogu li da sprovedu ovaj projekat do kraja, a da ne podlegnu žudnji? Ili će oboje svoje snove dovesti u opasnost kako bi dali šansu ljubavi?

Da je danas moj poslednji dan na zemlji, mnogo bih volela da ga provedem s tobom.

Hibrid ljudskog bića i vukodlaka i jedan alfa boriće se kandžama protiv okova sudbine u željno iščekivanom nastavku bestselera Njujork tajmsa, Nevesta.

Serena Paris je siroče, nema čopor i sasvim je jedinstvena. Otkriće da je ona prvi hibrid ljudskog bića i vukodlaka trebalo je da zaleči vekovni jaz između vrsta. Međutim, postala je meta, plen nemilosrdnih političkih spletki vukodlaka, vampira i ljudi. Dok joj se neprijatelji približavaju, preostaje joj samo jedna opcija – ako on bude želeo da je prihvati.

Kao alfa severozapadnog čopora, Koen Aleksander zahteva apsolutnu poslušnost. Njegov autoritet je neprikosnoven i samo budala bi se usudila da ugrozi njegovu suđenu. Serena mu možda ne uzvraća osećanja, ali ništa ga neće sprečiti da je sačuva od opasnosti.

Međutim, vampiri i vukodlaci gladni moći nisu jedine pretnje koje progone Serenu. Pre ili kasnije, prošlost će je stići – a Koen je možda jedini koji stoji između nje i potpunog uništenja.

Estrelju, poznatu kao Bleda, glad dovodi u madridsku javnu kuću. Njena izuzetna lepota i nevinost postaju predmet trgovine, dok ljubomorni verenik pokušava da je sačuva. Gazdarica Mari-Pepa, njen ljubavnik Badža i moćni markiz koji upravlja lancem bordela upliću se u sudbinu mlade devojke. U romanu Prostitutka španski naturalista Eduardo Lopes Bago prikazuje društvo u kojem siromaštvo, licemerje i novac povezuju aristokratiju i podzemlje. Potresna priča o iskorišćavanju, nepravdi, iskupljenju i osveti.

Pred vama je izbor pripovetki Šarlot Perkins Gilman, naslovljen po njenoj čuvenoj priči, koju mnogi smatraju remek-delom. Žute tapete su briljantna psihološka studija o depresiji, usamljenosti, patrijarhalnim stegama i ljudskoj krhkosti, u velikoj meri zasnovana na ličnom iskustvu. Mladu ženu, pod izgovorom da je leči, muž drži izolovanu u ogoljenoj sobi stare „amiti viljske“ kuće. Jedina dekoracija su oronule žute tapete, iz čijih šara vrebaju uznemirujuće puzajuće kreature. Jedna od prvih ali i najznačajnijih feminističkih knjiga, koju obožavaju i muškarci.

Neke tajne odbijaju da ostanu sakrivene.

VIKTOR PELJEVIN Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija P, Sveta knjiga vukodlaka, Brojevi, KGBT +, Otkid. Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“

DEVETI SAN VERE PAVLOVNE – antologija priča i novela Viktora Peljevina, svakako je najbolji uvod u čitanje velikog ruskog pisca. Neke od ovih priča već su ranije objavljivane kod nas, a neke su prvi put prevedene i objavljene. Peljevin je veliki deo kratkih priča napisao na početku svog književnog puta, devedesetih godina 20. veka. Deveti san Vere Pavlovne (naslov je povezan sa romanom Černiševskog „Šta da se radi“), jedna od prvih njegovih priča, objavljena je 1991. u zbirci „Plavi fenjer“, zajedno sa pričama Mitelšpil, Spavaj i Problem vukodlaka u srednjem pojasu. Priča Bubanj za gornji svet objavljena je (i nagrađena) 1993, a priča Bandži 1994.To je vreme velikog uspona Peljevina kao pisca, kada je objavio romane „Omon Ra“ i „Život insekata“. - Novela Sala raspevanih karijatida objavljena je 2008. godine.

Petar Petrovič je pogledao na zid iznad noćne lampe, na kojem je visilo mnogo fotografija. Tu su bili porodični snimci, bilo je fotografija dece, odraslih, staraca, starica i pasa; u samom centru te izložbe nalazio se fakultetski pano, gde su lica bila smeštena u bele ovale, zbog čega je sve zajedno ličilo na kutiju s jajima presečenim napola – tokom te sekunde dok je Petar Petrovič gledao u sobu, iz svakog ovala stigla je da mu se osmehne osoba požutela od vremena. Sve te fotografije delovale su jako staro, i sve su zračile tako predano proživljenim životom da je Petar Petrovič na trenutak osetio mučninu, brzo se okrenuo i pošao napred.

– Da – rekao je posle nekoliko koraka – da. Znam šta ćete sad reći, zato bolje ćutite. Baš tako. Životno iskustvo. Mi prosto izgubimo sposobnost da vidimo oko sebe bilo šta drugo osim prašnjavih fotografija prošlosti koje vise u prostoru oko nas. I mi ih onda gledamo, gledamo, a onda razmišljamo – zašto li se svet oko nas pretvorio u ovakvo đubrište? A posle, kad mesec izađe, odjednom shvatiš da svet nema ništa s tim, već si prosto ti postao takav, čak i ne shvatajući kada i zašto. - Bandži

Karson Mekalers 1917-1967 rođena je u Džordžiji, na jugu SAD; jedna je od najistaknutijih američkih pisaca svoje generacije u kojoj su, između ostalih, Džon Fante, Patriša Hajsmit, Čarls Bukovski i Dž. D. Selindžer.

Prvi svoj roman Srce je usamljeni lovac, knjigu koja se danas ubraja među najveća dela američke literature, napisala je i objavila kada joj je bilo samo 22 godine. Veliki pisci tog vremena –Tenesi Vilijams, Silvija Plat, Gream Grin, bili su fascinirani njenim delom. Bukovski je o njoj rekao: „Karson Mekalers je prevazišla svakog kao pisac. . . Čitao sam je i ježio se i nisam plakao jer sam bio suviše ponosan na nju da bih plakao.“

BALADA O TUŽNOM KAFEU (1951), tzv. gotski roman Karson Mekalers, govori o sudbini Amelije Evans i o njenom kafeu u malom gradu američkog Juga. Po romanu je rađen pozorišni komad Edvarda Olbija, i bio je inspiracija za film „Bagdad kafe“ (1987). Uz Baladu je objavljeno i nekoliko priča Karson Mekalers, skoro sve iz rane mladosti, u kojima se ogleda njen neizmerni talenat. Pisala ih je u vreme kada je Džon Fante objavio prve svoje priče („Vino mladosti“), i u njima se vidi bliskost umetničkog senzibiliteta ova dva čudesna američka pisca.

„Ljubav, a posebno ljubav prema osobi koja nije sposobna da je uzvrati ili primi, u srcu je mog izbora grotesknih likova o kojima pišem – ljudi čija je telesna nesposobnost simbol njihove duhovne nesposobnosti da vole ili prime ljubav – njihove duhovne usamljenosti. Da bi delo razumeo, važno je da umetnik bude emotivno u samom središtu stvari; da vidi, da zna i da je proživeo ono o čemu piše.

Tople i emotivne stranice priče o ženi koja kroz renoviranje jedne napuštene kuće uspeva da zaceledostigne sopstvenu dušu, oslobodi se senki prošlosti i pronađe novu, neočekivanu ljubav.

Zoi Kopland i njenoj jedanaestogodišnjoj kćerki Florens očajnički je neophodna sveža stranica u životu. Međutim, njihove finansijske mogućnosti su skromne, pa je ponovni početak delovao gotovo nedostižno.

Sve se menja kada Zoi sasvim slučajno uoči oglas za šarmantnu, ali zapuštenu kućicu u živopisnom Mejnu. Cena je pristupačna, ali nosi svoj teret: dom je ostavljen u zatečenom stanju, zatrpan uspomenama, starinama i ostacima tuđih sudbina.

Dok devojčica Florens, oduševljena što konačno dobija sopstveni kutak, u figuricama i sitnicama bivših vlasnika vidi pravu magiju, Zoi u tome prepoznaje samo gomilu obaveza, nepredviđene troškove i obiman posao. Njihov novi sused Džejk, mrzovoljan ali markantan majstor, smatra da je ulazak u ovakav poduhvat čisto ludilo — ali uprkos tome, ponudiće joj svoju pomoć, ubrzo unoseći nemir u Zoine snove.

Kako jesenji dani postaju sve hladniji, Zoi obuzima radoznalost o tajanstvenoj ženi koja je nekada tu živela. Ko je bila Marli i zbog čega je njen nekada voljeni dom prepušten zaboravu? Otkrivajući deliće njene sudbine, Zoi spoznaje zapanjujuću sličnost sa sopstvenim životom.

Svesna da ne sme ostati zarobljena u tuđoj prošlosti, Zoi nastoji da kćerki pruži stabilnost kakvu sama nikada nije imala. Međutim, kako Marline tajne izbijaju na površinu, njen život postaje zamršeniji od samih ruševina koje pokušava da popravi.

Stavljajući na kocku i sopstveno srce i novi dom, hoće li Zoi uspeti da sastavi polomljene komadiće svoje sreće?

Roman iz serijala Plantageneti i Tjudori

Blistav istorijski roman o ambiciji, izdaji i opstanku na dvoru Henrija VIII.

Preživela je četiri kraljice. Hoće li stradati od ruke tiranina?

Džejn Bolen vreba u senci tjudorskog dvora gde ništa nije moćnije, a ni smrtonosnije, od tajne.

Dok se Bolenovi uzdižu, Džejn napreduje zajedno s njima. Ali kraljeva ljubav je hirovita. A kada kralj počne da gubi interesovanje, Džejn koristi jedino oružje koje ima: svoj glas.

Da bi preživela u tom blistavom, opasnom svetu, Džejn mora da odigra svaku ulogu koja se od nje traži: odanu suprugu koja krije svoje sumnje, privrženu sestru Ane Bolen na vrhuncu njene moći, i poslušnu uhodu koja pažljivo bira svaku reč. Ali na dvoru kojim vladaju ambicija i tiraninov mač, Džejn mora da se osloni na svoju oštroumnost i vešto manevrisanje kako bi nadmudrila one oko sebe, znajući da je dovoljan samo jedan pogrešan potez da izgubi sve.

Filipa Gregori majstorski osvetljava dosad neispričanu priču o Džejn Bolen, ženi koja se usudila da opstane po svaku cenu.

„Autorka s neverovatnom pažnjom prema detaljima dočarava svet Tjudora, u kojem moć klizi od prestola do spavaće sobe pa sve do gubilišta.“ – Time

„Uzbudljiva priča o dvorskoj dami Džejn Bolen, koja je u središtu dvorskih spletki, okružena španskim špijunima i igrama moći.“ – Publishers Weekly

Prošlost odbija da ostane zakopana. Sveto tlo naroda Sami zove na otpor.

Zavirite u svet Sami naroda (Laponci) kroz napet prikaz sukoba tradicije i korporativne pohlepe — u kom se očuvanje vekovnog uzgoja severnih jelena bori protiv razornog otvaranja rudnika — i otkrijte mračne, prećutkivane stranice švedske kolonizacije 17. veka, nasilno pokrštavanje i generacijski stid zbog kog su majke vekovima od svoje dece krile ko su i odakle potiču.

Ostavljena, trudna i sa slomljenim srcem, Majalis beži iz Dablina natrag u ledom okovani roditeljski dom u Laponiji. Ali umesto spokoja, dočekuju je tišina i gorke uspomene. Njena majka Maud je nedavno umrla, ostavivši iza sebe zaključane dnevnike koji razotkrivaju strašne porodične laži, potisnuti stid i davno skrivenu istinu o Majalisinom poreklu.

Dok preplašena pred izazovom samostalnog majčinstva pokušava da pripremi dom za svoje nerođeno dete, nad njenim zavičajem nadvija se opasnost. Pohlepna korporacija preteškom mašinerijom planira da raskopa svetu planinu radi otvaranja novog rudnika — direktno ugrožavajući vekovne rute seobe severnih jelena i opstanak naroda Sami. Majalis udružuje snage sa komšijama u bespoštednom otporu protiv industrijske pohlepe, shvatajući da ta ista planina već vekovima čuva krvavu tajnu.

Trka s vremenom u sadašnjosti prepliće se sa surovim 17. vekom i pričom o Nijeni. U doba kada su misionari spaljivali šamanske bubnjeve, otimali zemlju i mučenjem zatirali tradiciju starosedelaca, Nijena je na toj istoj planini prkosila moćnicima, spremna da plati najvišu cenu kako bi zaštitila svoju decu i obetve predaka.

Kroz dve brutalne, a dirljive sudbine, Majke pruža napetu i sočnu priču o mračnim porodičnim tajnama, generacijskim traumama i nepokornoj snazi majčinske ljubavi.

Knjiga predstavlja fascinantan i uzbudljiv spoj porodičnog trilera i istorijske drame, gde se kroz prepletene sudbine dve neumoljive žene razotkriva neispričana priča o drevnom šamanizmu, borbi naroda Sami za svetu zemlju i neukrotivoj snazi majčinske ljubavi.


„Blistavo lepa, silovita i višeslojna priča koja vas prodrma do same srži.“ — SVT

„Tina Harnesk piše sa neverovatnim žarom, stršću i silinom kakva se retko sreće.“ — Femina

New York Times bestseler i BookTok senzacija autorke knjige Ljudi koje srećemo na odmoru.

Postoje tri verzije svake priče: tvoja, moja i ona istinita.

Alis Skot je nepokolebljivi optimista koji strpljivo čeka svoju veliku priliku u svetu književnosti. Sa druge strane, Hejden Anderson je mračan, pometen i izuzetno talentovan autor, ovenčan prestižnom Pulicerovom nagradom. Iako potpuno različiti, spojio ih je isti cilj — da napišu zvaničnu biografiju Margaret Ajvs.

Margaret je nekadašnja zvezda tabloida, tragična naslednica i potomak jedne od najčuvenijih i najskandaloznijih porodica 20. veka, koja se godinama nalazi u potpunoj izolaciji od javnosti.

Međutim, Margaret pred njih stavlja nesvakidašnji izazov: imaju tačno mesec dana da se dokažu, a samo jedna biografija ugledaće svetlost dana. Nadmetanje dodatno komplikuju snažne, neočekivane varnice koje izbijaju između Alis i Hejdena pri svakom susretu. Kako vreme odmiče, postaje jasno da bi njihova lična drama — baš kao i tajanstvena životna priča Margaret Ajvs — mogla postati ljubavna balada, dirljiva tragedija ili uzbudljiva misterija... sve zavisi od toga ko drži pero.

„Emili Henri potvrdila je status vodećeg imena kada su u pitanju moderni, dirljivi i slojeviti ljubavni romani.“ — Rolling Stone


Nakon uspešne Netflix ekranizacije romana Ljudi koje srećemo na odmoru, u pripremi su filmske adaptacije i ostalih hitova ove autorke. Ako uživate u dirljivim i napetim romanima autorki kao što su Tejlor Dženkins Rid, Kolin Huver i Lusi Skor, ovaj roman će vas potpuno očarati!
(U izdanju Vulkan izdavaštva potražite i prethodne hitove Emili Henri: Ne brini za sutra, Ljudi koje srećemo na odmoru, Ljudi koji vole knjige, Na srećnom mestu i Smešna priča.)

O autorki
Emili Henri je autorka čiji romani o ljubavi, prijateljstvu i porodičnim odnosima osvajaju vrhove lista čitanosti širom sveta. Pisanje i kreativno stvaralaštvo usavršavala je na Houp koledžu i prestižnom Njujorškom centru za umetnost i medije. Danas živi i piše na relaciji između Sinsinatija (Ohajo) i severnog Kentakija.

Ja sam Roman Monije – priča o nestajanju u doba kad sve ostaje zabeleženo
Dok se u romanu Deca su zakon bavila posledicama preteranog izlaganja dece na društvenim mrežama, u svojoj poslednjoj knjizi Ja sam Roman Monije Delfin de Vigan preispituje naš odnos prema tehnologiji, intimi i bliskosti.
Kroz knjigu nas vodi Toma, empatičan i dopadljiv lik, čiji se život preokrene kada mu nepoznata devojka ostavi svoj mobilni telefon i jednostavno nestane. Istražujući sadržaj njenog telefona kako bi shvatio ko je ona i zašto se rastala od predmeta koji nam je postao nezamenljiv, Toma u njenoj priči prepoznaje sopstvenu usamljenost, neprežaljene tuge i sve ono što je godinama potiskivao. Preko digitalnih fragmenata razvija prisnost sa osobom koju zapravo ne poznaje, nastojeći da razume zašto neki ljudi odluče da nestanu.
De Vigan nepogrešivo detektuje bolesti savremenog društva. Polazeći od pritiska stalne dostupnosti, roman otvara pitanja autentičnosti, iskrenosti i savremene povezanosti, podsećajući nas da je u svetu preplavljenom ekranima i digitalnim šumom saosećajnost i dalje jedini pravi put do drugog čoveka.

Kako pronaći krivca kada niko nije nevin?
Posle dvanaest godina odsustva, Pjetro Rota vraća se na Montizolu, ostrvo na jezeru Izeo koje je odavno ostavio za sobom. Nekada je otišao u Milano sa ambicijom da postane uspešan novinar, ali se život nije odvijao onako kako je zamišljao. Umesto velikih priča i priznanja, završio je u senzacionalističkom tabloidu specijalizovanom za crnu hroniku.
Povratak kući nije njegov izbor. Njegov otac Nevio postao je glavni osumnjičeni za brutalno ubistvo Emilija Erkolija, najbogatijeg i najuticajnijeg čoveka na ostrvu.
Uveren da je njegov otac nevin, Pjetro započinje sopstvenu istragu. Uz pomoć Kristijana Bonetija, policajca i prijatelja iz detinjstva, polako otkriva da se iza slike uglednog i velikodušnog dobrotvora krije čovek sa mnogo tajni.
Što dublje zalaze u prošlost, to je jasnije da gotovo svako na ostrvu ima nešto da sakrije. Ispod mirne površine jezera, idiličnih pejzaža i svakodnevnog života kriju se stare izdaje, potisnute strasti i mračne tajne koje su dugo čekale da isplivaju.
Planina na jezeru je atmosferičan kriminalistički roman u kojem se istraga jednog ubistva pretvara u suočavanje sa prošlošću, porodičnim tajnama i najmračnijim stranama ljudske prirode. Jakopo de Mikelis gradi priču punu napetosti i sumnje, u svetu u kojem niko nije potpuno nevin, a granica između žrtve i krivca postaje sve nejasnija.
Roman Planina na jezeru našao se u užem izboru za prestižnu nagradu The Scerbanenco Award.

Francuska, šesnaesti vek: Kao naslednica aristokratskog bogatstva, Margarita je predodređena za život pun privilegija. Međutim, nakon što ostane bez roditelja, njen tajanstveni i nerazboriti staratelj Roberval ubrzano troši njeno nasledstvo a potom je prisiljava da pođe s njim na ekspediciju u nove francuske kolonije u Severnoj Americi. Usamljena i uplašena, Margarita se sprijateljuje sa slugom svog staratelja, i između njih se ubrzo razvija snažna privlačnost. No, kada njihov odnos bude otkriven, Roberval ih brutalno kažnjava i ostavlja na malom nenaseljenom ostrvu, bez nade za spas. Kako jesen prelazi u zimu a ostrvo sve više prekriva led, Margarita se iz sveta raskošnih haljina i bisera našla izložena na milost i nemilost prirode...

Inspirisan stvarnim životom heroine iz šesnaestog veka, roman Izola donosi nam vanvremensku priču o nadi, veri i neuništivoj volji za životom.

Kada četrnaestogodišnji Skipi, učenik prestižnog koledža u Dablinu, iznenada umre na podu jedne prodavnice krofni, niko ne ume da objasni kako je do toga došlo. Odgovor bi mogao da se krije u njegovom neobičnom prijateljstvu sa Ruprehtom van Dorenom, tinejdžerskim genijem opsednutim idejom da pomoću teorije desetodimenzionalnih struna otvori prolaz u paralelni univerzum. Ili je za Skipijevu smrt odgovoran Karl, problematični tinejdžer, diler droge i njegov ljubavni rival? A možda nešto zna i direktor škole, poznat kao Automator, šarmantan i neumoljiv čovek koji je rešio da od tradicionalnog koledža napravi ustanovu budućnosti.

Dok se komadići ove neobične slagalice polako spajaju, roman vodi čitaoca kroz svet adolescencije u kojem se naučna fantastika, crni humor i apsurd sudaraju sa mnogo ozbiljnijim pitanjima. Od kvantne fizike i drevnih irskih grobnih humki do bandži-džampa i poezije Roberta Frosta, priča neprestano skreće u neočekivanim pravcima, da bi se na kraju vratila onome što je zaista važno: koliko malo ponekad znamo o ljudima koji su nam najbliži i koliko često ne umemo da kažemo ono što bi trebalo.

„Skipi umire” je urnebesna ali istovremeno i potresna priča o odrastanju, prijateljstvu, ljubavi, izdaji i gubitku. To je roman o svetu koji odrasli pokušavaju da razumeju, svetu u kojem mladi ljudi tek uče kako da pronađu svoje mesto, ali i o onim retkim trenucima kada, uprkos svemu, uspevamo da pronađemo radost, bliskost i nešto nalik nadi.

Kralj čemer, novi roman Džoa Hila, mračna je i uzbudljiva priča o grupi mladih ljudi koji bude drevno zlo ne znajući da će ono zauvek promeniti njihov svet. Granica između stvarnosti i košmara počinje da se briše, a prošlost dolazi po svoje. Svetski hit koji je osvojio čitaoce širom sveta sada i na srpskom! Proverite zašto se o Kralju Čemeru toliko govori i zakoračite u priču koju nećete lako zaboraviti.

Kada se senka nasilja nadvila na Kujudžakom, jedno detinjstvo zauvek je promenilo svoj tok. Alineke senke ne ostaju u prošlosti. Godinama kasnije, u malom svetu kojim vladaju tuđa pravila, ćutanje često govori više od reči, a nepravda se neprimetno uvlači u svakodnevni život. U takvom svetu jedan mladi čovek pokušava da pronađe svoje mesto i sačuva ono malo slobode koja mu pripada.

Točak vremena
– knjiga četrnaesta –

Serijal prodat u više od 70.000.000 primeraka.

„Uticaj Roberta Džordana na savremenu fantastiku je ogroman. On je privukao bezbrojne čitaoce ovom žanru i postao jedna od njegovih ključnih figura.“
— Gaj Gavrijel Kej

Točak vremena se okreće. Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja prerastaju u legende. Legende blede u mitove, a mitovi bivaju zaboravljeni sve dok ponovo ne nastupi Doba koje ih je rodilo. Sada je Treće doba, Doba Proročanstva, a Svet i Vreme vise o koncu. Sve što je bilo, što jeste i što će tek biti može pasti pod Senku.

Došao je trenutak koji se čekao vekovima.

U završnom tomu jedne od najvećih epskih saga svih vremena počinje Tarmon Gai’don – Poslednja bitka. Sudbina sveta biće odlučena na bojištima, ali i u srcima onih koji su spremni da plate cenu konačne pobede.

Sve vojske su okupljene. Kraljevstva sveta, Aes Sedai, Aša’mani, Seanšani i brojni saveznici stoje zajedno – ili jedni nasuprot drugima – dok Senka započinje svoj poslednji napad. Izgubljeni više nemaju razloga da kriju svoje namere. Njihove sile udaraju otvoreno, ne prezajući ni od oružja koje može da razori samo tkanje stvarnosti. Nad svetom se nadvijaju sve mračnije sile, spremne da unište sve pred sobom.

Rand al’Tor mora da se suoči sa svojim najvećim neprijateljem – samim Mračnim. Ali ova bitka nije samo borba za pobedu. Ulog je mnogo veći: sama priroda stvarnosti i budućnost svega što postoji.

Da li će Rand uspeti da sačuva Točak?

Ili će ga, u pokušaju da spase svet, zauvek slomiti?

Na bojištima širom sveta odvijaju se bitke koje će postati deo legendi. Perin, Met, Egvena i mnogi drugi konačno moraju da se suoče sa sudbinama koje su godinama pokušavali da izbegnu. Neki će pronaći snagu za koju nisu znali da je poseduju. Neki će postati heroji.

A neki neće dočekati kraj.

Cena pobede nikada nije bila veća.

Kada se poslednja bitka završi i kada oružje utihne, ostaje samo jedno pitanje:

Da li će preživeti svet kakav poznajemo – ili će od njega ostati samo sećanje na Svetlost?

Točak vremena
– knjiga trinaesta –

Serijal prodat u više od 70.000.000 primeraka.

„Za svakoga ko piše epsku fantastiku, Robert Džordan nije samo deo žanrovskog pejzaža – on je njegov temelj. Džordanova senka i danas oblikuje čitav žanr.“
— Patrik Rotfus

Točak vremena se okreće. Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja prerastaju u legende. Legende blede u mitove, a mitovi bivaju zaboravljeni sve dok ponovo ne nastupi Doba koje ih je rodilo. Sada je Treće doba, Doba Proročanstva, a Svet i Vreme vise o koncu. Sve što je bilo, što jeste i što će tek biti još može pasti pod Senku.

Tarmon Gai’don je na pragu. Više nema vremena za odlaganje ni povratka na staro. Trinaesti tom „Točka vremena“ vodi junake kroz najmračnije trenutke njihovog života, do mesta na kojima se hrabrost više ne meri snagom, već spremnošću da se podnese najveća žrtva.

Rand al’Tor zna da pred njim stoji zadatak koji niko pre njega nije uspeo da izvrši. Ako želi da ima i najmanju šansu protiv Mračnog, moraće da pogleda u oči sopstvenoj prošlosti, svojim greškama i istini koja bi mogla promeniti sve ono u šta je verovao.

Perin Ajbara konačno prihvata svoju prirodu. Razapet između sveta ljudi i sveta vukova, između jave i snova, mora da pronađe način da pomiri ono što je oduvek pokušavao da razdvoji. Ali opasnost koja ga čeka u Tel’aran’riodu mnogo je veća nego što iko može da pretpostavi.

Met Kauton, vojskovođa koji nikada nije želeo tu ulogu, sprema se za poduhvat iz kog se malo ko vraća. Njegov put vodi ka Kuli Gendžei, mestu obavijenom misterijom, iza čijih vrata čekaju odgovori i sudbina od koje više ne može pobeći.

U Beloj kuli Egvena al’Ver povlači poslednje poteze u igri čiji ulog nije samo budućnost Aes Sedai. Od njenih odluka zavisi ko će stati uz Svetlost kada dođe trenutak konačnog obračuna.

A iznad svega uzdižu se Tornjevi ponoći, nemi svedoci sveta koji se približava svom poslednjem času.

Jer kada poslednji trenuci odbroje svoje, više neće biti mesta za sumnju, oklevanje ni povratak.

Točak se okreće.

A kraj je sve bliže.

Točak vremena
– knjiga dvanaesta –

Serijal prodat u više od 70.000.000 primeraka.

„Robert Džordan bio je gigant čije su reči pomogle čitavoj generaciji pisaca fantastike, uključujući i mene, da pronađe sopstveni glas. Dugujem mu više nego što sam ikada uspeo da kažem.“
— Piter V. Bret

Točak vremena se okreće. Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja prerastaju u legende. Legende blede u mitove, a mitovi bivaju zaboravljeni sve dok ponovo ne dođe Doba koje ih je rodilo. Sada je Treće doba, Doba Proročanstva, a Svet i Vreme vise o koncu. Sve što je bilo, sve što jeste i sve što tek treba da bude može pasti pod Senku.

Dvanaesti tom monumentalnog serijala donosi jednu od njegovih najvećih prekretnica – trenutak kada više nema vremena za čekanje i kada se svi putevi neumitno približavaju Tarmon Gai’donu.

Rand al’Tor, Ponovorođeni Zmaj, sve je udaljeniji od čoveka kakav je nekada bio. Ožiljci na njegovom telu samo su odraz onih koje nosi u sebi. Njegova odlučnost postaje hladna poput čelika, dok samilost polako nestaje. Uveren da mora da potisne sve što ga čini čovekom – jer oružje ne sme da oseća – Rand se sve više pretvara u ono što veruje da svet od njega zahteva. Ali njegovi saveznici počinju da se pitaju: da li će ih Ponovorođeni Zmaj spasiti ili ih povesti u propast?

U Beloj kuli Egvena al’Ver vodi bitku protiv neprijatelja koji dolazi iznutra. Zarobljena i ponižena, dok njeni protivnici veruju da su je slomili, Egvena ne posustaje. Njena borba više nije samo borba za vlast i opstanak. Ona postaje borba za budućnost Aes Sedai, za obnovu jedinstva i sudbinu same Bele kule.

Daleko na severu, u Pograničnim zemljama, tama se pokreće. Drevne pretnje ponovo izlaze iz senke, dok se vojske okupljaju za rat kakav svet još nije video.

Oluja se približava.

Svaki izbor ima svoju cenu, a neki dugovi mogu biti plaćeni samo krvlju.

Točak se okreće.

A oluja konačno dolazi.

Četrnaesti roman iz serijala o Hariju Huleu, koji je širom sveta prodat u više od 60 miliona primeraka.

Hari Hule je nestao iz svetla reflektora. Povukao se u senku i pokušava da ostavi prošlost iza sebe. Ali ne zadugo.

Sada i kao NETFLIX hit serija „Detektiv Hule“.

Oslo potresa niz brutalnih ubistava. Svaki zločin deluje kao prizor preuzet iz nekog kultnog filma, ali iza njih ne stoji filmska fikcija, već ubica koji svoje krvave scene osmišljava i režira sa zastrašujućom preciznošću.

Mladi istražitelj Oleg Fauke ubrzo otkriva neobičnu vezu između žrtava. Glumica, građevinski preduzimač i uterivač dugova svi su na neki način povezani sa davno napuštenim filmskim projektom pod nazivom „Finalna verzija“. Film nikada nije ugledao svetlost dana, ali je iza sebe ostavio mnogo toga: propale snove, izdaje, rivalstva i opsesije koje ni posle toliko godina nisu izgubile snagu.

Oleg zna da mu je potreban neko ko ume da primeti ono što drugima promiče. Neko poput Harija Hulea.

Ali Hari više nije policajac. Pokušava da izgradi novi život daleko od svega što ga je nekada određivalo. Ipak, kada se njegov pastorak nađe u središtu istrage, Hari shvata da više ne može da stoji po strani.

Kako broj žrtava raste, granica između stvarnosti i privida postaje sve tanja. Ubica je uvek korak ispred njih, a Hari i Oleg moraju da zarone duboko u prošlost i razotkriju mrežu tajni, laži i neostvarenih ambicija.

Jer pre nego što se spusti zavesa, moraće da pronađu način da spreče poslednju scenu.

A u ovoj priči nema srećnog kraja.

Kamera još uvek snima.

Koliko toga iz jednog života može da stane u nekoliko sećanja – i šta se događa kada počnemo da ih gubimo?
Džek je penzionisani profesor matematike na pragu osamdesete. Jedne mračne jesenje večeri nalazi se sam u svojoj univerzitetskoj kancelariji, ispisuje brojeve po zidovima i pokušava da sastavi deliće prošlosti. Pamćenje ga sve češće izdaje, a on shvata da mu polako izmiču i uspomene i nezavisnost.

Postoji samo jedna osoba kojoj može da se obrati – njegova otuđena ćerka Malin. Pre nego što sećanja počnu zauvek da nestaju, Džek želi da joj ispriča ono što je predugo ostalo neizgovoreno. Njihov ponovni susret otvara prostor za bolna pitanja, potisnute uspomene i mogućnost pomirenja.

Jednačina života je emotivan roman o odnosu oca i ćerke, starenju, sećanju, porodičnim vezama i pokušaju da se prošlost razume dok još postoji vreme da se neke stvari isprave. Sofija Lundberj nežno i bez patetike govori o tome šta ostaje kada sećanja počnu da blede i koliko su naši najbliži važni u priči koju nazivamo životom.

Topao i dirljiv roman za čitaoce koji vole porodične priče, složene odnose i knjige o drugoj šansi, oproštaju i onome što u životu zaista vredi sačuvati.

O autorki
Sofija Lundberj je švedska autorka, najpoznatija po romanu Crveni adresar, koji je preveden na 33 jezika. Pre nego što se posvetila pisanju, radila je kao novinarka i urednica publikacija posvećenih psihologiji i razvoju dece.

Prevod sa švedskog: Nikola Perišić.