Nova izdanja

Nežna i neodoljiva priča o plišanom medvediću sa velikim srcem.

Ovo je priča o plišanom medvediću rođenom davne 1921. godine u Batu, kada mu je Alis Šeridan prišila drugo oko, ali i sakrila u njega tajnu. Tako počinje neverovatno putovanje Henrija N. Brauna kroz burni dvadeseti vek, ispunjen ratovima i mirom, gubicima i novim počecima, nadom i razočaranjima. Kroz Evropu, kroz ljudske sudbine i istorijske prekretnice, Henri svet posmatra očima mede, ali ga razume srcem koje nikada ne prestaje da voli. Za njega, nežnog i inteligentnog, tišina nikada nije predstavljala prepreku. Iako ne može da govori ni da se pomera, on zna da ljubav ima svoj jezik – onaj u kojem su reči suvišne, a najvažnije poruke izgovaraju se srcem. Prelazeći iz ruke u ruku, od deteta do deteta, on uči svakog koga sretne da za ljubav, ponekad, nisu potrebne reči.

„Saosećanje, nežnost i humor izdvajaju ovu neobičnu priču i čine je toplom i dirljivom sagom.“ – Publisher's Weekly

Pre nego što je napisala priču o Henriju N. Braunu, Ane Helene Bubencer objavljivala je knjige pod dva različita pseudonima – Ameli Fihte i Lena Frej. Čudesni život mede Henrija je njen prvi roman objavljen pod sopstvenim imenom.

Ane Helene Bubencer studirala je skandinavistiku, anglistiku i germanistiku u Frajburgu i Oslu, a nekoliko godina radila je kao urednica u izdavačkim kućama. Živela je u vinogradu na obali reke Mozel, gde je radila kao samostalna književnica i prevoditeljka, a takođe je moderirala književne događaje sa skandinavskim autorima. Preminula je od ALS-a u jesen 2022. godine.

Postoje priče zbog kojih ostajemo budni do zore – nova psihološka zagonetka Donata Karizija.

Zovem se Pjetro Gerber. U Firenci me znaju kao „uspavljivača dece“ — hipnotizera koji pomaže najmlađima da pobede traume i fobije. Moja profesija deluje bezazleno, ali dečji um je opasan lavirint u kom je lako izgubiti se zauvek.

Devetogodišnji Matijas svake noći sanja isti košmar. U snovima ga posećuje tužna žena u tamnoj odeći, nemi duh čije se uznemirujuće prisustvo preliva u stvarnost. Ono što bi trebalo da bude samo dečja mašta pretvara se u opasnu opsesiju.

Zašto osećam da je žena bez glasa stvarna? Odakle to zujanje roja insekata u tišini? I zašto imam utisak da duhovi sada opsedaju i moju usamljenu kuću?

Pjetro Gerber je ponovo tu, ali ovog puta se i sam plaši da utone u san — a još više da ostane budan.

Majstor skandinavskog i italijanskog noir-a: Donato Karizi, najuspešniji italijanski autor trilera čije su knjige prodate u milionima primeraka širom sveta, donosi novu dimenziju psihološkog užasa.

Hipnotišuća atmosfera: Roman koji pretvara tišinu u izvor jeze i drži napetost do poslednje stranice.

Za ljubitelje vrhunskih misterija: Idealno štivo za sve koji traže slojevitu radnju, neočekivane obrte i triler koji se ne ispušta iz ruku.

„Karizi hipnotiše čitaoca pričom koja ostavlja bez daha, zbunjuje i iznenađuje.“ — Corriere della sera

„Majstorsko pretvaranje tišine i svakodnevice u izvor nelagode. U atmosferi gradnje nicim izazvanog straha, ništa nije onako kako izgleda.“ — Quotidiano di Puglia

„U Italiji, kad kažete triler, mislite na Donata Karizija.“ — La Repubblica

U romanu smeštenom u blisku budućnost u Japanu, naručuju se i prave virtuelne figure ljudi kojih više nema.

Hirano polazi od zastrašujućeg, ali i izvesnog: tehnologija će u budućnosti moći da sačuva nečiji govor, navike, sećanja, pa čak i da virtuelno oživi fizički lik preminule osobe.

Ipak, ovo nikako nije samo SF knjiga, već duboko i originalno promišljanje o granicama razumevanja i (pre)poznavanja u međuljudskim, posebno u bliskim odnosima. Spojivši intimnu porodičnu priču i filozofski roman u kojem se prepliću brojna egzistencijalna, etička i društvena pitanja – ljubav, smrt, eutanazija, sloboda izbora, usamljenost, identiteti, ko je siromašan, a ko i kako stiče bogatstvo...

Duboko u sebi jedan je od najzrelijih Hiranovih romana, a čitaju ga sve generacije, jer su influenseri, avatari, virtuelne figure kojima obiluje ova knjiga, zapravo samo paravan za naše preispitivanje, pre nego što ova budućnost iz knjige uskoro stigne.

Napeta misterija u kojoj se potisnuta sećanja slažu u mozaik istine opasnije od svake noćne more.

Misteriozna imejl poruka od nepoznate žene u potpunosti remeti Davidov život. Umesto da se posveti vezi sa atraktivnom advokaticom Florens, on odlučuje da odgovori na poruku — jer je želja da otkrije istinu o prve 24 godine svog života, kojih se uopšte ne seća, jača od razuma.

Stvari se naglo komplikuju kada pošiljateljka bez traga nestane, a sumnja za njen nestanak padne upravo na Davida. Dok se obruč oko njega steže, nevidljiva pretnja počinje da ugrožava i njega i ljude do kojih mu je stalo. Udružen sa Florens, David ulazi u trku sa vremenom kako bi rasvetlio mračnu tajnu iz prošlosti. Međutim, neko iz senke već decenijama čuva tu istinu — i neće prezati ni od čega da je sačuva.

„Drži vas u neizvesnosti do poslednje strane. Kada se istina konačno razotkrije, ostajete zapanjeni, diveći se Feksevsovoj mašti. 5 od 5.“ – Just Another Chapter

O autoru:

Henrik Feksevs je jedan od najtraženijih predavača u Švedskoj i nagrađivani mentalista. Izvodio je zapanjujuće psihološke eksperimente na SVT i TV4 i postao ime poznato u svakom domu 2007. godine sa svojom debitantskom knjigom „Manipulacija i moć“. Feksevsove knjige osvojile su nekoliko nagrada, prodate su u više od milion primeraka i prevedene su na više od trideset jezika.

Od istog autora: romani Mentalista, Sekta, i Opsena, koje je autor napisao u saradnji sa Kamilom Lekberg i knjige Manipulacija i moć, Intelektom ispred svih i Umetnost socijalne inteligencije.

Topla priča o iskrenoj naklonosti, moći japanske kuhinje kao jezika srca i sreći koja se rađa iz jednostavnih stvari i neočekivanih susreta.

Juko je promenila mnogo prezimena i mnogo porodica. Još kao dete ostala je bez majke, selila se iz jednog doma u drugi, ali se nikada nije osećala usamljeno. Svaki put, neko je kuvao za nju, dočekao je pod svojim krovom, pokazao joj da ljubav može imati različite oblike. Ali kada se Juko zaljubi i odluči da se uda, suočava se sa problemom: njen poslednji otac ne odobrava veridbu.

Pre nego što kaže „da“, Juko želi da ga po svaku cenu ubedi da je muškarac kog je izabrala pravi i zato kreće na putovanje kroz vreme, rešena da poseti sve svoje porodice i dobije blagoslov od svake od njih. Ovi susreti doneće joj neočekivana otkrića i pomoći će joj da se suoči sa svojim osećanjima i otkrije istinu o svojoj prošlosti.

„Sugurno će biti hit među čitaocima isceljujuće proze. Ovaj šarmantni japanski roman odiše toplinom, a svojim humorom i dobrotom oduševiće širok krug čitalaca.“ – Library Journal

„Predivna, nežna, topla i nadahnjujuća priča o radosnom putovanju jedne devojčice kroz težak život ka ispunjenju i unutrašnjem miru. Ona je oličenje istrajnosti pred nedaćama i optimizma uprkos svim životnim izazovima.“ – Reading the West


Japanski književni fenomen. Ovaj roman osvojio je prestižnu nagradu Japan Booksellers' Award i adaptiran je u veoma popularan japanski film.

O autoru:

Maiko Seo je rođena u Osaki 1974. godine. Počela je svoju književnu karijeru 2001. godine, i od tada je objavila nekoliko priznatih romana. Njena dela prevedena su na nekoliko jezika i adaptirana su u nekoliko filmova i serija.

Totalno drugačije ubistvo.

Najporemećeniji ubica s kojim se ikad suočio.

Slučaj koji će ga staviti na najteži ispit.

Je li Robert Hanter najzad naišao na dostojnog takmaca?

„Verujete li da đavo postoji, inspektore?”, upitao ga je policajac preko telefona. „Jer ako ne verujete, siguran sam da ćete promeniti mišljenje kad stignete ovamo.”

Robert Hanter je pozvan na najužasnije mesto zločina koje je ikad video. Sve postaje još jezivije kad na obdukciji u telu žrtve otkriju pesmu koju je ostavio ubica.

Uskoro otkrivaju još jedan leš. Metode i potpis ubice se razlikuju, ali nivo nasilja ukazuje da iza oba zločina stoji ista osoba. Otkriće drugog dela pesme potvrđuje Hanterova strahovanja.

Ali to otkriće nije samo dokaz povezanosti ubistava – ono ukazuje da iza njih stoji serijski ubica.

Bez forenzičkih dokaza na koje bi se oslonio, Robert Hanter mora da uhvati najdisciplinovanijeg i najsistematičnijeg ubicu s kojim se ikad suočio, osobu koja se hrani strahom svojih žrtava i koja smatra da je smrt lekcija koju moraju da nauče.

Knjiga Staza paukovih gnezda Itala Kalvina postavlja sasvim jednostavno pitanje: koliko ste često probali da rat posmatrate očima deteta?
U vremenu u kom su sukobi postali titrajuće slike na ekranima, Staza paukovih gnezda Itala Kalvina vraćaju nas na mesto gde je sve mnogo bliže, sirovije i neshvatljivije. Tamo gde odrasli vode svoje beskrajne sukobe, a deca pokušavaju da im pronađu smisao.

No, pročitate li ovaj roman, videćete da se ipak nije puno toga promenilo od Drugog svetskog rata. Da su se odrasli uvek delili, po kafanama i na bojištima, u partizanskim četama ili protiv njih, da su se gložili među sobom samo zato što, po shvatanju jednog malog dečaka Pina: drugog razloga nije moglo ni biti, sem što su bili odrasli.

Možemo vam mi reći i da je ovo jedan od prvih romana italijanskog neorealizma, da sa sobom nosi ideje promene i drugačijeg odnosa prema svetu i ratu koji mu prethodi, da stoji postojano uz filmove De Sike i Viskontija, da Pin jednako luta među velikima kao i svi mali ljudi, ali vam to ništa neće značiti ukoliko niste spremni da prihvatite da i vi živite u svetu u kom ne možemo naći put do paukovih gnezda i da ih još jedino čitanjem možemo i tražiti.

O autoru

Italo Kalvino (1923–1985) bio je italijanski pisac i novinar. Pisao je romane i priče, a bio je i angažovani intelektualac. U svoja dela uključivao je različite ideje pozajmljene iz prirodnih nauka, semiotike, strukturalizma i lingvistike. Kalvinova privrženost svemu što je jednostavno, nekonvencionalno, neracionalno, ispoljilo se i u načinu pripovedanja. On nikada ne insistira na moralističkom kontekstu, nije didaktičan ni deklarativan, tako da filozofiji i moralu, koji tvore pozadinu njegovih književnih ostvarenja, daje maštovitu, narativnu formu.

Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja, bio je predlagan i za Nobelovu nagradu.

Najvažnija dela su mu Palomar, Kosmikomike i Ako jedne zimske noći neki putnik.

Da bi neko bio heroj, mora da može da kaže „ne“ kada svi kažu „da“.
—
U romanu Salaminski vojnici, u poslednjim trenucima Španskog građanskog rata, pedeset nacionalista čeka odstrel. Među njima i jedan pisac i fašista, a naspram njih možda i jedini pravi junak ove priče, osuđen na to da ga istorija zaboravi.
No, pripovedač Salaminskih vojnika ga ipak nije zaboravio. Njemu je, uprkos svemu, potreban jedan heroj isto koliko mu je potrebno i da dokaže kako posle svih nacionalnih stradanja i ličnih promašaja, ljudsko postojanje ipak ima autentičnu vrednost.

—
Pitao ga je: „Može li se jedan nazvati herojem u neherojskom vremenu?“
Rekao mu je: “Nema ih više, vreme je jedno i svi heroji njemu pripadaju.“
Da smo ih čuli tada sigurno bismo se setili svih onih malih heroja čija smo imena viđali po novinama ili slušali u kafanskim pričama. Imena onih koje možda danas tiho mimoilazimo na ulicama. Svih onih koji ne bi mogli sebe da prepoznaju među stranicama knjige, ali bi znali da vam odgovore da heroje ne određuje uniforma koju nose, strana kojoj pripadaju niti metak koji opale nasuprot sebe, nego spremost da stanu i puste život da se desi onako kako jedino može.



Iz romana Salaminski vojnici:


Neko je rekao, ne znam ko, da su, bez obzira ko je pobednik u ratu, pesnici uvek gubitnici; znam da sam, neposredno pre odlaska u Kankun, pročitao da je Hose Antonio Primo de Rivera, koji je uvek bio okružen pesnicima, rekao, 29. oktobra 1933, u prvom javnom predstavljanju Španske falange, u Teatru komedije u Madridu, da su „narode uvek pokretali samo pesnici”. Prva tvrdnja je čista glupost; druga, nije: istina je da se ratovi vode zbog novca, jer novac je moć, ali mladi ljudi odlaze na front i ubijaju i bivaju ubijeni zbog reči, a one su poezija, i zato pesnici uvek pobeđuju u ratu, i zato je Sanćes Masas, koji je uvek bio u blizini Hosea Antonija i sa tog povlašćenog mesta stvarao žestoku patriotsku poeziju o žrtvovanju i jarmu i strelama i vatrenim pokličima, koja je raspalila maštu stotinama hiljada mladih ljudi da bi ih na kraju poslala na klanicu, više zaslužan za pobedu frankističkog oružja nego svi trapavi vojni poduhvati Fransiska Franka, generala iz devetnaestog veka.

Bestseler autorka New York Timesa

Trebalo je da bude samo posao na turneji. Nije trebalo da se zaljubi u najveću zvezdu među njima.

Niko nije znao pravi razlog zbog kojeg je dvadesetdvogodišnja devojka, tek izašla sa fakulteta, tog dana stigla u izolovani muzički studio usred kalifornijske pustinje. A onda je jedan nesporazum doveo do neočekivane prilike – razgovora za posao asistentkinje na predstojećoj turneji jednog od najslavnijih američkih bendova.

Već prvog dana uspeva da napravi niz grešaka, a najveća je ulazak u muški toalet i potpuno opušten razgovor sa nepoznatim muškarcem. Tek kasnije saznaje da je upravo razgovarala sa Tristanom Dalterijem, legendarnim frontmenom benda i čovekom koga obožavaju milioni žena.

Tristanu se dopada što ga nije prepoznala i što se prema njemu ponašala kao prema sasvim običnom čoveku. Ona dobija posao i kreće na turneju koja će joj promeniti život.

Razgovori posle nastupa pretvaraju se u noći provedene zajedno, večere u hotelskim sobama u sve veću bliskost, a granica između prijateljstva i privlačnosti polako nestaje. Uprkos razlici u godinama i potpuno različitim životima, između njih postoji nešto što nijedno ne može da ignoriše.

Ali ona je na turneju došla sa tajnom. Tajnom zbog koje će morati da ode – i koja će Tristana i njegov bend na kraju dovesti pravo u njen mali rodni grad.

Šta se događa kada rok zvezda naviknuta da je žele milioni žena pronađe onu koju ne želi da pusti?

Rokerova muza je strastvena i emotivna romansa o neočekivanoj privlačnosti, zabranjenim osećanjima, tajnama i ljubavi koja nastaje tamo gde je najmanje očekujete.

„Očaravajuće, puno emocija, humora i vrele hemije.“
– Melissa

Tom Metkaf, naučnik na Univerzitetu u Saut Daunsu, delu preostalih britanskih arhipelaga, pretražuje arhive s početka dvadeset prvog veka, očaran slobodama i mogućnostima ljudskog života u njegovom zenitu.

Kada naiđe na trag koji bi mogao da dovede do velike izgubljene poeme, dolazi do otkrića o isprepletenoj ljubavi i brutalnom zločinu, što ruši njegove pretpostavke o priči koju je mislio da dobro poznaje.

Potraga, triler i ljubavna priča, Šta možemo znati je remek-delo koje nas vraća u sadašnjost iz osećaja nadolazeće katastrofe i zamišlja budući svet u kome nije sve potpuno izgubljeno.

Jedan od najboljih živih pisaca.
Sandej tajms

Pravi majstor.
Dejli Telegraf

Prvi deo serijala Vatreni rivali

Na ledu važe pravila. Van njega, stvari postaju mnogo komplikovanije.

Skot Hanter, kapiten njujorških Admiralsa, svoje rituale pred utakmicu shvata veoma ozbiljno. Igrački je na vrhuncu, ali njegov tim prolazi kroz jednu od najgorih sezona. Kada niz poraza konačno prekine pobedom, Skot zna da ništa ne sme da menja: trčanje, smuti od borovnica i razgovor sa Kipom, zgodnim baristom iz frape-bara.

U početku je Kip samo deo rituala koji donosi sreću. Ali Skot ubrzo shvata da želi mnogo više.

Kip Grejdi, nekadašnji student istorije, nije ni sanjao da će ga jedan od najpoznatijih hokejaša pozvati u svoj penthaus. Ono što je trebalo da bude jedna strastvena noć i njihova mala tajna prerasta u odnos koji nijedan od njih više ne može da smatra prolaznim.

Ali Skot ima uslov – njihova veza mora ostati skrivena. Njegova karijera, reputacija i život profesionalnog sportiste ne ostavljaju mnogo prostora za rizik. Dok osećanja postaju sve snažnija, Kip mora da odluči da li mu je dovoljno da bude deo Skotovog života samo iza zatvorenih vrata.

Koliko dugo ljubav može da opstane ako niko ne sme da zna da postoji?

Van pravila donosi spoj sportske romanse, humora, strasti i emocija, otvarajući serijal Vatreni rivali i svet profesionalnog hokeja u kojem se najveće borbe ne vode uvek na ledu.

„U knjizi Van pravila autorka je lepo izbalansirala ozbiljne teme i humor. Ako želite roman koji ima simpatične likove, strastvene scene i radnju koja će vas očarati, onda je čitanje Van pravila pravi način da provedete letnje popodne.“
– All About Romance

„Rejčel Rid i te kako zna da napiše strastveni zaplet. Uživaćete od početka do kraja!“
– Loren Blejkli

„Ako ste uživali gledajući seriju Vatreni rivali, knjiga Van pravila biće prava poslastica!“
– Goodreads

Bestseler USA Todaya

Jedna glamurozna proslava. Jedna kuća puna tajni. Jedan gost neće dočekati kraj večeri.

Sofi Metjuz slavi šesnaesti rođendan, a njen otac je za tu priliku pripremio događaj o kojem će svi pričati. Mesto proslave je godinama zatvorena vila na litici, u srcu teksaskog Hil Kantrija – raskošna kuća za koju se šapuće da je ukleta i u kojoj su tajne pustile korenje duboko poput starih hrastova koji je Bestseler USA Todaya

Jedna glamurozna proslava. Jedna kuća puna tajni. Jedan gost neće dočekati kraj večeri.

Sofi Metjuz slavi šesnaesti rođendan, a njen otac je za tu priliku pripremio događaj o kojem će svi pričati. Mesto proslave je godinama zatvorena vila na litici, u srcu teksaskog Hil Kantrija – raskošna kuća za koju se šapuće da je ukleta i u kojoj su tajne pustile korenje duboko poput starih hrastova koji je okružuju.

Na ekskluzivnu zabavu stižu pažljivo odabrani gosti. Među njima su Deni, Sofina maćeha koju progone nesigurnost i strahovi; Orla, sujeverna irska dadilja uverena da se kućom šunja opasnost; Mikejla, najbolja prijateljica slavljenice koja krije mnogo više nego što drugi pretpostavljaju; i Kim, proračunata bivša supruga koja prošlost nikako ne uspeva da ostavi iza sebe.

A onda, neposredno pre nego što se ugase svećice na trospratnoj torti, telo pada sa balkona pravo na plesni podijum.

Proslava se pretvara u mesto zločina, a svako od prisutnih ima svoje tajne, laži i razloge za sumnju. Neko među njima zna šta se zaista dogodilo. Neko možda zna i ko je sledeći.

Svi su osumnjičeni. Neki se neće vratiti kući.

Krug laži je napeti psihološki triler ispričan iz više perspektiva, prepun skrivenih motiva, zamršenih odnosa i obrta koji menjaju sve što ste mislili da znate. Roman je dospeo na listu bestselera USA Todaya, kao i na liste najiščekivanijih knjiga koje su objavili Goodreads, People, Glamour, Book Riot i Fresh Fiction.

„Pravi ’ko je ubica’ roman u briljantnoj postavci i izvedbi. Priča se kreće kroz više perspektiva tajni, laži, obrta i kroz složenu mrežu odnosa i motiva.“
– Texas Highway Magazine

„Koks plete kompleksnu radnju koja će čitaoce držati u neizvesnosti do samog kraja. Savršeno za ljubitelje romana Veriti Kolin Huver.“
– Library Journal

„Napeto i uzbudljivo!“
– People

Detektiv Dejv Robišo vodio je previše bitaka: u Vijetnamu, s ubicama i varalicama, s policijskim vrhom i s vlastitom zavisnošću od alkohola. To je čovek koji je odrastao u disfunkcionalnoj porodici s bratom i grubim ocem; majka ga je napustila a supruga ostavila. Izgubljen bez njene ljubavi, u Robišoovoj izmučenoj duši savršeno se ogleda intenzitet i sumorna tajanstvenost Francuske četvrti u Nju Orleansu, mesta koje zove domom i koje ga gotovo uništi kada se uplete u slučaj mlade prostitutke čije je telo pronađeno u močvari. Gurnut u svet narko-bosova i krijumčara oružja, Robišo mora da se suoči s podzemnim kriminalnim miljeom i sa sopstvenim ranjenim srcem kako bi preživeo.

Rajan i Lilijan Brajt su zaljubljeni, tek venčani i ponosni roditelji devojčice Džordžet. Ali njihov brak počiva na prećutanim istinama: Lilijan krije sina o kome Rajan ne zna ništa, dok Rajan krije svoju borbu sa alkoholizmom. Odrastajući između ljubavi i razočaranja svojih roditelja, Džordžet postaje svedok njihovih uspona i padova. Kada jedan bolan događaj zauvek promeni živote članova porodice, Džordžet pokušava da pobegne od svega što je podseća na prošlost. Suočena sa porodičnim tajnama i nasleđem koje je oblikovalo generacije pre nje, Džordžet mora da odluči da li je spremna da oprosti, prihvati ljubav i pronađe put ka sebi. Ispričana iz tri blisko isprepletene perspektive, ovo je dirljiva i emotivna porodična saga o gubitku, pripadanju, iskupljenju i trajnoj snazi ljubavi koja pokazuje da nas, uprkos svim lomovima, porodične veze uvek iznova pronalaze.

Majls Krželevski je posvećen suprug, brižan otac i ponosni vlasnik psa za lov na tartufe – u zemlji u kojoj tartufa nema. Ipak, ispod te šarmantne svakodnevice krije se čovek koji dvanaest godina kasni sa pisanjem doktorata iz ruskih narodnih bajki i sve jače oseća da je razočarao porodicu. Kada njegova supruga Kejt prihvati profesuru na prestižnom koledžu u zabačenim šumama Vermonta, Majls u tome vidi priliku da konačno promeni tok svog života. Ali Majls je čovek mnogih interesovanja i strasti te se ubrzo zatiče u društvu neobičnih i živopisnih likova – od tajanstvenog „hirurga za drveće” i biohemičara opsednutog kosama, sve do čoveka koji fotografiše pahulje i u hiljadama kartica pedantno vodi „Inventar pogrešnih ideja”. Ono što počinje kao bezazleno utočište od stvarnosti polako prerasta u nešto neizvesnije, kada Majls naiđe na čudnu lokalnu legendu koja bi mogla biti mnogo više od puke priče. Duhovit, apsurdan i pun životne vedrine, „Ljudi sa sela” je roman o braku i roditeljstvu, veri i sumnji, i o tome kako nas priče – i ljudi koji ih pričaju – povezuju u svetu sve veće otuđenosti.

Spoj emocija, tajnovitosti i opčinjenosti estetikom

Firenca okupana strašću i bezvremenom lepotom.
Tri romantične sudbine spojene vekovima preko remek-dela Sandra Botičelija i misterije koja preti da promeni sve.

Firenca, 1510. godina.

Dok leži na samrtnoj postelji, slavni slikar Sandro Botičeli zaklinje svog ispovednika da dostavi tajnu poruku i nikada viđeno platno sinu njegove nekadašnje muze, očaravajuće Simonete Vespuči. Međutim, sveštenik izneverava dato obećanje, zbog čega slika nestaje iz javnosti i ostaje skrivena duže od pet vekova.

Barselona, 2023. godina.

Karla je mlada istoričarka umetnosti i restauratorka koja dobija priliku da bude pomoćnica kustosa na velikoj Botičelijevoj izložbi u čuvenoj Galeriji Ufici. Razočarana u ljubavi, ona rešava da spakuje kofere i vrati se u Firencu, rodni grad svoje bake. U toskanskoj prestonici sreće uglednog italijanskog grofa, upušta se u uzbudljivu potragu za izgubljenim umetničkim delom kroz stare arhive i privatne zbirke, i konačno razotkriva tajnu čuvanu vekovima.



Drugi o knjizi

„Ono što me je zaista očaralo kod ovog romana jeste to koliko prelepo spaja misteriju i istoriju umetnosti, kao i istraživanje ženskih priča koje opstaju kroz umetnička dela koja su inspirisale, podsećajući nas da iza svake Venere i Madone stoji prava žena sa snažnom pričom, koja čeka da bude ispričana. Ovo je savršena kombinacija ljubavne priče, misterije i umetničkog nasleđa koja vas tera da poželite da rezervišete sledeći let za Firencu i provedete sate u galeriji Ufici, trežeći skrivena značenja u Botičelijevim remek-delima.“ – oduševljena čitateljka


Ovaj roman je osvojio prestižnu katalonsku nagradu Premi L’Illa dels Llibres za knjigu godine.

O autoru:

Sonija Ljeonart Dormua diplomirala je odnose sa javnoću na Univerzitetu Kvins u Ujedinjenom Kraljevstvu. Takođe je pohađala i razne kurseve menadžmenta, marketinga i liderstva. Kao preduzetnica, i inovatorka, suosnivač je vodeće kompanije za razvoj softvera u Španiji, gde je i komercijalna i marketinška direktorka. Oduvek je gajila strast prema književnosti, umetnosti i fotografiji. Venerina tajna je njen prvi roman.

Prvi deo čuvene Sosekijeve trilogije, koju čine još romani Zatim i Kapija.

Prevod s japanskog: Mateja Matić

Kada mladi i naivni Sanširo Ogava napusti mirnu provinciju Kjūšū i stigne u Tokio kako bi započeo studije na Carskom univerzitetu, pred njim se otvaraju tri sasvim različita sveta: distancirani akademski krugovi, tradicionalne vrednosti njegove porodice i rodnog kraja i uzbudljiv, blistav svet moderne urbane omladine.

U vremenu kada se Japan ubrzano menja pod uticajem Zapada, Sanširo pokušava da pronađe svoje mesto između prošlosti i budućnosti. Njegov život dodatno komplikuje susret sa zagonetnom, samostalnom i očaravajućom Mineko, ženom koja u njemu budi osećanja kakva do tada nije poznavao.

Suptilnim stilom i izuzetnom psihološkom pronicljivošću, Nacume Soseki donosi bezvremenu priču o odrastanju, prvoj ljubavi, propuštenim prilikama, usamljenosti i potrazi za sopstvenim identitetom u društvu koje se nezaustavljivo menja. Više od jednog veka nakon objavljivanja, Sanširo ostaje jedan od najvažnijih romana japanske književnosti i nezaobilazno delo za sve ljubitelje klasične i savremene proze.

„Najjači utisak koji ova knjiga ostavlja – čak i kada se pojedinosti zaborave – jeste osećaj svežine i slobode. Izbor mladog studenta za glavnog junaka omogućava čitaocu da se gotovo neprimetno poistoveti sa njegovim pogledom na svet i da zajedno s njim doživi Tokio s početka 20. veka. Upravo u toj jednostavnosti i odsustvu patetike leži trajna snaga Sosekijevog romana.“

Prevod s japanskog: Jelena Milenković

Objavljen između 1936. i 1938. godine, Vetar se diže smatra se jednim od najlepših dela japanske književnosti 20. veka.

U ovom lirskom i duboko dirljivom romanu Hori Tacuo pripoveda o ljubavi koja prkosi prolaznosti. Radnja, smeštena između sunčanog planinskog odmarališta i tihog sanatorijuma obavijenog maglom, prati dvoje mladih koji pokušavaju da sačuvaju svaki dragoceni trenutak uprkos neizbežnoj senci bolesti i rastanka.

Naslov romana nadahnut je čuvenim stihom Pola Valerija: „Vetar se diže, treba pokušati živeti.“ Vetar u Horijevoj prozi postaje simbol promene, prolaznosti i životne snage – podsećajući da nijedan trenutak nije večan, ali da upravo zato svaka iskrena ljubav dobija neprocenjivu vrednost.

Ovo izdanje donosi i novelu Lepo selo, nežnu i autobiografski nadahnutu priču u kojoj autor oživljava uspomene na susret sa svojom budućom verenicom Ajako Jano. Smeštena u slikovite predele Karuizave, novela predstavlja emotivni uvod u svet Vetra se diže i zaokružuje celinu posvećenu ljubavi, sećanju i prolaznosti.

Poetski, suptilan i bezvremen, Vetar se diže jedno je od onih dela koja ostavljaju snažan trag dugo nakon poslednje pročitane stranice.

Priča o snazi ljubavi koja postavlja pitanje: može li nas ona osloboditi ne samo najveće tuge već i granice između života i smrti?


Kada njujorški arhitekta Tejt Donovan stigne na Kejp Kod kako bi projektovao letnjikovac svog najboljeg prijatelja, nada se novom početku. Nedavno otpušten iz luksuzne psihijatrijske ustanove, u kojoj se lečio od akutne depresije, još se bori s bolom zbog gubitka voljene sestre. Njeno priznanje na samrti – da može da vidi duhove u svetu živih, dar koji se prenosi u njihovoj porodici – teško pada Tejtu, koji ne veruje ni u šta što prevazilazi granice racionalnog. Međutim, po dolasku u stari pansion na Kejp Kodu upoznaje prelepu Ren, ženu koja će dovesti u pitanje sve što je do tada smatrao istinom.


Između Tejta i Ren gotovo trenutno se rađa snažna povezanost kakvu nijedno od njih dvoje ranije nije iskusilo. Ali kako se njihova osećanja produbljuju, Tejt otkriva da se iza prividno idiličnog života u malom primorskom mestu kriju mržnja, ljubomora i pohlepa – sile koje počinju da ugrožavaju njihovu tek rođenu ljubav.

Da bi oslobodio Ren njene tragične sudbine, Tejt će morati da razotkrije tajne njene prošlosti. Na tom putu suočiće se s pitanjem koliko zaista možemo verovati sopstvenim uverenjima i zakonima za koje mislimo da upravljaju našim postojanjem. Jer ljubav ima moć da nas preobrazi, ali i da nas zauvek promeni.

Zanosna priča o žudnji, poreklu, domu i neočekivanim posledicama naših izbora.


Petnaest godina nakon Drugog svetskog rata Izabela je izgradila povučen život zasnovan na disciplini i strogoj rutini u seoskoj kući svoje pokojne majke, gde je sve pod konac – ni viljuška ni reč ne smeju biti na pogrešnom mestu. Ali njen pažljivo uređeni svet počinje da se urušava kada brat Luj u kuću dovede svoju novu devojku Evu, neprijatnu i nametljivu mladu ženu koja će tu provesti celo leto.


U sparnoj letnjoj vrelini Izabelina opsesivna potreba za kontrolom dostiže tačku pucanja. Sukob između dve žene vodi je do otkrića koje preti da razori sve u šta je verovala i sve što je do tada smatrala svojim životom.

Četiri dana neprekidne kiše u Napulju, u iščekivanju događaja koji će promeniti sve.


Razorna, nezaustavljiva i nemilosrdna kiša preti da proguta Napulj. Dok se ulice urušavaju pod naletom biblijskog potopa, grad postaje poprište neobjašnjivih i čudesnih pojava. Iz zidina srednjovekovnog dvorca odjekuju sablasni jecaji, nivo mora opasno raste, a kovanice od pet lira iznenada počinju da sviraju melodiju koju mogu da čuju samo desetogodišnje devojčice.


Kroz ovaj apokaliptični, sivi pejzaž vodi nas Karlo Andreoli, melanholični novinar i pasivni hroničar zbivanja. Njegova potraga za smislom odvodi nas u mračne uličice, zabačene barove i zadimljene redakcije, ali pre svega u skrivene unutrašnje svetove Napolitanaca. Obuzeti kolektivnim strahom od nepoznatom, stanovnici grada iščekuju sudbonosni događaj koji će zauvek promeniti njihove živote. U ovoj halucinantnoj i vizionarskoj elegiji glavni junak nije čovek, već sam Napulj – grad rastrzan između sopstvenih mitova, tradicije i duboke melanholije.

Bogat miraz, aristokratski koreni i besprekorno poreklo čine ledi Stelu Koršam idealnom prilika za brak. Ipak, vojvoda od Hantingtona u njoj vidi samo ekscentričnu riđokosu devojku sa naočarima i pegicama, daleko od standarda lepote za kojima obično čezne.

Dok se udvarači bore za Stelino bogatstvo, a vojvoda je zadire podstičući rivalstvo, neočekivani splet okolnosti spaja ih u brak – čin koji Stela doživljava kao svoju najveću noćnu moru. Svesna da se oženio njome iz računa, odbija da mu pokloni svoje srce.


Može li šarmantni i neobuzdani Silvester ubediti svoju tvrdoglavu suprugu da je početni interes prerastao u pravu, duboku ljubav?
.

„Eloiza Džejms piše sa očaravajućom kombinacijom šarma, stila i gracioznosti, uz koju čitaoci uzdišu i osmehuju se dok se zaljubljuju u njena dela.“ – Džulija Kvin

Savršena za ljubitelje popularne serije Bridžerton.

Eloiza Džejms, čije je pravo ime Meri Blaj, rođena je 1962. godine u Minesoti. Vanredni je profesor engleske književnosti na Univerzitetu u Fordhamu. Potiče iz porodice književnika, a još kao studentkinja počela je da piše i objavljuje. Njeni romani često imaju podatke iz bogate prošlosti engleske istorije i književnosti. Udata je za Italijana Alesandra Vetorija, sa kojim ima sina i ćerku.

Autorka bestselera Nasleđe

Lija Lokhart ne pristaje da joj život određuje horoskop i spremna je da to dokaže, makar obišla ceo svet.

Lija Lokhart veruje u nauku i zazire od svega što miriše na nju ejdž mistiku. Ali život koji je pažljivo izgradila iznenada se raspada – najpre zbog uporne vrtoglavice, a zatim i zbog astrološkog tumačenja koje tvrdi da živi u suprotnosti sa onim što joj je zapisano u zvezdama.

Besna i odlučna, Lija kreće na put kako bi dokazala da je astrologija čista besmislica, upoređujući svoj život sa životima svojih „zvezdanih blizanaca“ širom sveta – ljudi rođenih pod potpuno istom mapom neba. Ipak, na tom vrtoglavom putovanju kroz Veneciju, Istanbul, Nju Orleans i dalje, ispostaviće se da će njeni najvažniji vodiči biti ljudi koji su oduvek bili u njenom životu: majka za koju veruje da ju je napustila, otac za kojeg veruje da ju je spasao i nekadašnji komšija čija bi ljubav mogla biti put do njenog istinskog ja.

„Vrtoglav i maštovit beg od svakodnevice, koji ujedno donosi promišljenu priču o identitetu i samoprihvatanju.“ – Shelf Awareness

„Put oko sveta vođen zvezdama. Destinacije na kojima će se Lija zateći čine zadivljujuću pozadinu priče.“ – Publishers Weekly

„Brza radnja, uverljivi likovi i teme lične transformacije podstaći će živu diskusiju.“ – BookPage

"O AUTORU
Denis Džonson (1949–2017), američki književnik koji se dva puta našao u užem izboru za Pulicerovu nagradu za književno delo i dobitnik Nacionalne književne nagrade, poznat je po romanima i kratkim pričama posvećenim likovima sa dna društvene lestvice, marginalizovanim i odbačenim. Njegovo pisanje, istovremeno svedeno i ekstatično, dinamičnog ritma i ispunjeno kratkim rečenicama, zasnovano je na ličnim iskustvima, ali i na tradiciji velikih američkih književnika poput Ernesta Hemingveja ili Rejmonda Karvera. Prema njegovoj knjizi „Snovi na šinama”, snimljen je i istoimeni film, nominovan za četiri Oskara.
100 NAJBOLJIH KNJIGA 21. VEKA (THE NEW YORK TIMES)
UŽI IZBOR ZA PULICEROVU NAGRADU
Početkom dvadesetog veka, Robert Grejnir provodi život gradeći železnicu i posmatrajući kako svet koji poznaje polako nestaje. Istovremeno intimna i epska, novela „Snovi na šinama” Denisa Džonsona nezaboravna je priča o gubitku, usamljenosti, prirodi i ceni napretka.
„Snovi na šinama” Denisa Džonsona jedna je od najhvaljenijih američkih novela 21. veka, o gubitku, usamljenosti i ceni napretka.
Robert Grejnir, običan čovek u neobičnim vremenima, nadničar je koji obara šumska stabla za potrebe izgradnje železnice. Početak je dvadesetog veka, a svet se menja brže nego ikada ranije. Život na granici civilizacije neretko je neizvestan: bolesti haraju, šumski požari gutaju čitave predele, a ljudske sudbine često nestaju jednako naglo kao i šume koje ustupaju mesto novom vremenu. Suočen s ličnim gubitkom, Grejnir nastavlja svoje samačko putovanje pokušavajući da pronađe smisao u svetu koji se ubrzano menja pred njegovim očima.
Bogatog stila, istovremeno surova i poetska, novela „Snovi na šinamaˮ prava je mala epopeja velikih emocija — elegija nestajućem američkom krajoliku i dirljivo svedočanstvo o ceni napretka, modernizacije i ljudske usamljenosti. Denis Džonson stvara nezaboravan portret običnog čoveka suočenog s prolaznošću, gubitkom i neumoljivim tokom istorije."

Tražite savršen ljubavni roman koji će vas nasmejati, raznežiti i potpuno opustiti? „Svi putevi vode u Rim“ (When in Rome) autorke Sare Adams je planetarni BookTok hit, romantična komedija u kojoj se suprotnosti privlače i gde ljubav pobeđuje sve prepreke

Amelija Rouzi, u svetu muzike poznatija pod pseudonimom Rej Rouz, ne može više da izdrži pritisak globalne slave. Održavanje savršene slike pop princeze koja nikada ne greši postalo je nepodnošljivo, a usamljenost na turnejama ju je potpuno iscrpela.

Inspirisana svojim omiljenim filmskim klasikom Praznik u Rimu, Amelija odlučuje da poput Odri Hepbern nestane usred noći. Iako joj je prava Italija predaleko, mali grad Rim u Kentakiju učinio joj se kao savršena zamena za beg od realnosti.

Zaplet počinje kada njen automobil prokuva i stane pravo na travnjak Noe Vokera. Noa je mrzovoljan, radoholičar i vlasnik lokalne pekare koju je nasledio od bake. On nema ni vremena ni strpljenja za „uobražene dive“ i njihove hirove. Ipak, pošto je napolju mrkli mrak, a auto u kvaru, nerado joj dozvoljava da prespava samo jednu noć.

Međutim, boravak pop zvezde u malom gradu menja sve. Noa polako uviđa da Amelija nije umišljena pevačica, već dobrodušna, šašava i duboko usamljena devojka. Dok među njima počinju da sevaju varnice, Noa se suočava sa sopstvenim strahovima: da li je spreman da ponovo rizikuje i otvori svoje srce za ljubav?

„Lagana knjiga poput letnjeg pop hita.“ – Publisher’s Weekly

„Da Sara Adams napiše spisak namirnica za kupovinu, sa uživanjem bih ga čitala.“ – B. K. Borison

„Savremeni eho klasika Praznik u Rimu je savršena ljubavna knjiga: brzo se čita, nasmejaće vas duhovitim opaskama, a romansa između Noe i Amelije uverljivo tinja sve dok ne plane.“ – Goodreads.com

U veseloj posleratnoj atmosferi savezničke pobede u Evropi, Kal Dženkins, čovek čija najveća rana ne potiče iz rata već iz činjenice da nije bio sposoban da u njemu uopšte i učestvuje, doživljava jedan trenutak koji menja ceo njegov život. Taj trenutak deli sa Margaret Solt, ženom rešenom da pobegne od svoje prošlosti. Kal je u braku sa Beki, čije duhovne sposobnosti pomažu živima da komuniciraju sa mrtvima, dok je Margaretin muž, Feliks, u mornarici, navodno živ i zdrav – sve dok telegram ne donese drugačije vesti. Ono što je započelo kao trenutna slabost prerasta u složenu tajnu koja na neočekivane načine zauvek povezuje sva četiri života. Dok njihov mali grad u Ohaju menja svoje lice tokom posleratnog ekonomskog buma, porodice Solt i Dženkins ostaju neraskidivo povezane, a posledice davnih odluka počinju da izlaze na površinu, oblikujući njihove živote na načine koji će nepovratno uticati na narednu generaciju. Raskošan ali intiman, prožet dubokim emocijama i nezaboravnim likovima, roman Kesten je priča koja će vas povesti na emotivno putovanje kroz svet ljubavi, odanosti, žrtve i oproštaja.

VIKTOR PELJEVIN Moskva, 22. 11. 1962.

Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija ‘P’, Sveta knjiga vukodlaka, Brojevi, KGBT +, Otkid...

Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“ - Viktor Peljevin

Peti Peljevinov roman Brojevi, uz roman Generation ‘P’, verovatno je najbolje književno delo o ruskoj tranziciji devedesetih godina HH veka i novim ruskim tajkunima. Junak romana Stjopa dolazi u potpuno nemoguće situacije pri pokušaju da ubije svog glavnog konkurenta. . . Peljevin je prevazišao samog sebe u jednom od najsumanutijih romana moderne ruske književnosti.

„. . . Prodorno „i-aaa“ koje je Srakandajev ispuštao u intervalu od nekoliko sekundi, postalo je nešto poput zvučnih tapeta. Nešto se desilo s njegovim vidom – izgleda da su počele halucinacije. U jednom trenutku ispred njega su bila ljudska leđa na kojima su se tresle naslage sala, a u sledećem je savršeno jasno video da pumpom za bicikl pumpa velikog debelog zeca koji iz nekog razloga dreči kao magarac.

Sa portreta na stočiću, dobrodušno se osmehujući, gledao ga je Putin u kimonu. Jasno, nije gledao bahanaliju u sobi, nego nekud u daljinu – tamo gde su se protezala zelena prostranstva Evroazije, olovna voda Atlantika i žute dine arapskih pustinja. I očigledno nije razmišljao o njemu i Srakandajevu, nego o nečem važnom, putinovskom. Ali Stjopa nije sumnjao da krajičkom oka Putin vidi ne samo svetske požare i bure, nego i Srakandajeva i njega, i da ne odobrava naročito ono što se dešava u prostoriji, mada, naravno, neće kažnjavati zbog toga – prošla su ta vremena.

A za to što će mu posle ovog što se desilo biti dozvoljeno da i dalje živi, i ne samo da gmiže negde u mraku, nego da diše punim plućima, ne plašeći se ni hajke ni noćnog kucanja na vrata, osetio je takvu zahvalnost prema novim vremenima, takvo poverenje, takvu nežnost, da su te emocije, dosegavši nezamislivi zenit, prirodno prerasle u nezaustavljiv ljubavni grč...

VIKTOR PELjEVIN Moskva, 22. 11. 1962.

Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija ‘P’, Sveta knjiga vukodlaka, Brojevi, KGBT +, Otkid

Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“ -Viktor Peljevin

Četvrti Peljevinov roman Generation ‘P’, kao i njegov roman Brojevi verovatno su najbolja književna dela o ruskoj tranziciji devedesetih godina HH veka i novim ruskim tajkunima. Junak romana Vavilen Tatarski radi u industriji reklame i neočekivanim sticajem okolnosti dospeva u sam centar fantazmagorije. . .

„Mnogo od onog što je Morkovin govorio Tatarski uopšte nije razumeo. Jedino što je jasno shvatio iz razgovora bila je šema funkcionisanja biznisa u eri prvobitne akumulacije, i njena veza sa reklamom.

– Generalno – govorio je Morkovin – dešava se otprilike sledeće. Čovek uzme kredit. Za taj novac iznajmljuje ofis, kupuje džip čiroki i osam kartona smirnofa. Kad smirnof nestane, ispostavi se da je džip slupan, ofis ispovraćan, a kredit treba da se vrati. Onda uzima drugi kredit – triput veći od prvog. Njime se otplaćuje prvi kredit, kupuje se džip grand čiroki i šesnaest kartona absoluta. Kad absolut. . .
– Razumeo sam – prekinuo ga je Tatarski. – I šta na kraju?
– Dve varijante. Ako je banka kojoj je čovek dužan kriminalna, njega u nekom trenutku ubiju. Pošto drugih banaka kod nas nema, obično tako i biva. Ako je čovek, naprotiv, i sâm kriminalac, onda poslednji kredit prebacuje na Državnu banku, a čovek proglašava sopstveni bankrot. . . “ Generation P

VIKTOR PELjEVIN Moskva, 22. 11. 1962.

Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija P, Sveta knjiga vukodlaka, Brojevi, KGBT +, Otkid.

Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“ Viktor Peljevin

Glavni lik u romanu Sveta knjiga vukodlaka je lisica-devojka A Huli. U Kini i Japanu česte su priče o ženskim demonima-lisicama („Priče kiše i meseca“ (LOM, 2006); „Čudesne priče drevne Kine“ (LOM, 2006) u kojima ove nimfe zavode i sluđuju muškarce. Peljevin ovde ide dalje i pravi ljubavnu priču A Huli i vukodlaka.

„Evo u potpunosti izloženog tajnog metoda, poznatog u starini kao rep praznine:

1. Vukodlak mora prvo da sazna šta je ljubav. Svet, koji po inerciji stvaramo iz dana u dan, pun je zla. Ali mi ne možemo da raskinemo taj začarani krug, zato što ne umemo da stvaramo ništa drugo. Ljubav ima sasvim drugačiju prirodu, i baš zato je nje tako malo u našem životu. Tačnije, naš život je takav baš zato što u njemu nema ljubavi. A ono što ljudi smatraju ljubavlju, u većini slučajeva je telesna privlačnost i roditeljski instinkt, pomnožen sa socijalnom sujetom. Vukodlače, nemoj da postaneš nalik na bezrepog majmuna. Pamti ko si!

2. Kada vukodlak shvati šta je ljubav, može da napusti ovu dimenziju. Ali prethodno mora da izravna sve svoje račune: da zahvali onima koji su mu pomogli na putu i da pomogne onima kojima je pomoć potrebna. Zatim vukodlak mora deset dana da posti, misleći o nedostižnoj tajni sveta i njegovoj beskrajnoj lepoti. . . “ - Sveta knjiga vukodlaka