Nova izdanja

VIKTOR PELJEVIN Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija P, Sveta knjiga vukodlaka, Brojevi, KGBT +, Otkid. Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“

DEVETI SAN VERE PAVLOVNE – antologija priča i novela Viktora Peljevina, svakako je najbolji uvod u čitanje velikog ruskog pisca. Neke od ovih priča već su ranije objavljivane kod nas, a neke su prvi put prevedene i objavljene. Peljevin je veliki deo kratkih priča napisao na početku svog književnog puta, devedesetih godina 20. veka. Deveti san Vere Pavlovne (naslov je povezan sa romanom Černiševskog „Šta da se radi“), jedna od prvih njegovih priča, objavljena je 1991. u zbirci „Plavi fenjer“, zajedno sa pričama Mitelšpil, Spavaj i Problem vukodlaka u srednjem pojasu. Priča Bubanj za gornji svet objavljena je (i nagrađena) 1993, a priča Bandži 1994.To je vreme velikog uspona Peljevina kao pisca, kada je objavio romane „Omon Ra“ i „Život insekata“. - Novela Sala raspevanih karijatida objavljena je 2008. godine.

Petar Petrovič je pogledao na zid iznad noćne lampe, na kojem je visilo mnogo fotografija. Tu su bili porodični snimci, bilo je fotografija dece, odraslih, staraca, starica i pasa; u samom centru te izložbe nalazio se fakultetski pano, gde su lica bila smeštena u bele ovale, zbog čega je sve zajedno ličilo na kutiju s jajima presečenim napola – tokom te sekunde dok je Petar Petrovič gledao u sobu, iz svakog ovala stigla je da mu se osmehne osoba požutela od vremena. Sve te fotografije delovale su jako staro, i sve su zračile tako predano proživljenim životom da je Petar Petrovič na trenutak osetio mučninu, brzo se okrenuo i pošao napred.

– Da – rekao je posle nekoliko koraka – da. Znam šta ćete sad reći, zato bolje ćutite. Baš tako. Životno iskustvo. Mi prosto izgubimo sposobnost da vidimo oko sebe bilo šta drugo osim prašnjavih fotografija prošlosti koje vise u prostoru oko nas. I mi ih onda gledamo, gledamo, a onda razmišljamo – zašto li se svet oko nas pretvorio u ovakvo đubrište? A posle, kad mesec izađe, odjednom shvatiš da svet nema ništa s tim, već si prosto ti postao takav, čak i ne shvatajući kada i zašto. - Bandži

Karson Mekalers 1917-1967 rođena je u Džordžiji, na jugu SAD; jedna je od najistaknutijih američkih pisaca svoje generacije u kojoj su, između ostalih, Džon Fante, Patriša Hajsmit, Čarls Bukovski i Dž. D. Selindžer.

Prvi svoj roman Srce je usamljeni lovac, knjigu koja se danas ubraja među najveća dela američke literature, napisala je i objavila kada joj je bilo samo 22 godine. Veliki pisci tog vremena –Tenesi Vilijams, Silvija Plat, Gream Grin, bili su fascinirani njenim delom. Bukovski je o njoj rekao: „Karson Mekalers je prevazišla svakog kao pisac. . . Čitao sam je i ježio se i nisam plakao jer sam bio suviše ponosan na nju da bih plakao.“

BALADA O TUŽNOM KAFEU (1951), tzv. gotski roman Karson Mekalers, govori o sudbini Amelije Evans i o njenom kafeu u malom gradu američkog Juga. Po romanu je rađen pozorišni komad Edvarda Olbija, i bio je inspiracija za film „Bagdad kafe“ (1987). Uz Baladu je objavljeno i nekoliko priča Karson Mekalers, skoro sve iz rane mladosti, u kojima se ogleda njen neizmerni talenat. Pisala ih je u vreme kada je Džon Fante objavio prve svoje priče („Vino mladosti“), i u njima se vidi bliskost umetničkog senzibiliteta ova dva čudesna američka pisca.

„Ljubav, a posebno ljubav prema osobi koja nije sposobna da je uzvrati ili primi, u srcu je mog izbora grotesknih likova o kojima pišem – ljudi čija je telesna nesposobnost simbol njihove duhovne nesposobnosti da vole ili prime ljubav – njihove duhovne usamljenosti. Da bi delo razumeo, važno je da umetnik bude emotivno u samom središtu stvari; da vidi, da zna i da je proživeo ono o čemu piše.

Antologija Minervino pero predstavlja obuhvatan uvid u savremenu slovačku žensku prozu, okupljajući autorke različitih generacija i stilskih usmerenja.

Hronološki koncipiran izbor svedoči o dinamičnom razvoju slovačke proze od kraja 20. veka do danas. Sažimajući raznorodne glasove u koherentnu književnu celinu, priređivač i prevodilac Zdenka Valent Belić, često bira tekstove koji poniru u kompleksna egzistencijalna pitanja, bave se porodičnim i partnerskim odnosima, temom identiteta i ličnog sećanja. Pred nama se pruža širok dijapazon raznovrsnog proznog tkiva – od lirske intime i introspekcije do društvenog angažmana i formalnih eksperimenata.

Posebnu vrednost ove panorame čini i uvid u svestranost samih autorki koje aktivno oblikuju savremeni slovački kulturni, književni, publicistički i prevodilački kontekst. Antologija savremene slovačke ženske proze Minervino pero otvara vrata intimnim i upečatljivim svetovima, sagledava ulogu pojedinca u savremenom društvu i nudi autentičan susret sa slovačkom književnom scenom.