SAVREMENI ROMAN

Jaroslav Hašek je živeo samo četrdeset godina, ali tako bogato, burno i neuhvatljivo da je njegovu biografiju, u klasičnom smislu, veoma teško sastaviti. Pisac Doživljaja dobrog vojnika Švejka i istovremeno autor oko 1.500 humoreski, satira i feljtona, od kojih je samo deo objavljen za Hašekovog života, kao da je i sam bio prototip za sopstvene likove. Ni dostupni podaci o njegovom životu često nisu od prevelike pomoći, jer to je Jaroslav Hašek, legendarna ličnost boemskog i kafanskog Praga, skandal-majstor, svetski putnik i osnivač fiktivne Stranke umerenog napretka u granicama zakona sa sedištem u krčmi Štala, vlasnik sumnjive odgajivačnice pasa, tzv. kinološkog instituta, urednik časopisa Svet životinja i pisac često lažnih vesti za praške listove, komunista, bigamista i šta još sve ne, s kojim se nikad ne zna šta je stvarnost, šta oštra satira, a šta parodija ili bezazlena šala. Šala je, kako su mnogi mislili, bila i vest o Hašekovoj smrti, pa je sahranjen u prisustvu samo troje ljudi, uključujući njegovog sina.
Zato bi najbolje bilo da priču o Jaroslavu Hašeku sastave čitaoci njegovih dela, na prvom mestu možda baš satira i humoreski, koje je pisao na papirićima i salvetama i objavljivao u praškim listovima i časopisima. A priča o Jaroslavu Hašeku je i priča o politici, sukobu pojedinca i društva, apsurdnosti institucija, o umetnosti, stranim zemljama, bizarnim životnim situacijama ili skrivenim aspektima ljudske psihe, priča koja nadilazi njegovo vreme i aktuelna je i danas.
Hašekove humoreske i satire mogu se podeliti u nekoliko tematskih grupa, mada je i ova podela uslovna i bez strogih granica: priče o politici i novinama, priče o veselim boemima i „običnim“ ljudima koji zapadaju u smešne situacije, zatim priče o apsurdnim zbivanjima i junacima, priče o životinjama i najzad, priče o deci i za decu, s tim što ovo poslednje, za decu, treba shvatiti s oprezom, zbog crnog humora koji će lako uplašiti i odraslog čoveka.
Priče u knjizi koja je pred vama, nisu ograničene ni na jednu od ovih grupa, već je iz svake uzeto pomalo, kako bi čitaočev zadatak – sastavljanje svojevrsnog mozaika ili slagalice o Jaroslavu Hašeku i njegovom delu – bio zahtevniji, ali i izazovniji i zanimljiviji. Mnogi članovi ove razbarušene družine su stvarne ličnosti iz Hašekovog vremena. Među njima je Jakub Arbes, pisac i novinar iz priče Maestro Arbes kog ćete sresti u kafani Kod zlatnog litra, ali i Indijanac Čeruiš iz priče Indijanac i praška policija, kojeg je Hašekov prijatelj, etnograf i istraživač Alberto Vojtjeh Frič, zaista doveo u Prag sa jednog od svojih putovanja u Paragvaj. Imaćete jedinstvenu priliku i da prisustvujete sastanku članova Stranke umerenog napretka u granicama zakona u krčmi Štala i da posetite kultnu pivnicu Kod Fleka s početka XX veka, u kojoj su se tada okupljali pisci, a među njima i Hašek.
Hašekovi junaci nisu samo ljudi, već i kafane koje su praškim literatama i boemima na prelasku XIX u XX vek često bile druga (ili prva) kuća. Union, Slavija, kabare Monmartr samo su neka od mesta u kojima je Hašek sedeo, razgovarao, pisao, pio, a ponekad i spavao.
Bogatstvo i raznolikost sveta Hašekovih priča, humoreski i satira – uključujući i one nedovršene i neobjavljene koje tek treba otkrivati – ne samo da čitaocu pružaju uvid u različite aspekte političkog i svakodnevnog života i češke kulture s kraja XIX i početka XX veka, već i mogućnost da s jedne drugačije tačke sagleda i sopstveno vreme, da se kritički osvrne na društvo, autoritete i aktuelne događaje i da im se, zašto da ne, ponekad i nasmeje.
***
Asteroid 2734 Hašek jezdi nebom, Evropom danas putuje voz koji se zove Jaroslav Hašek, a dobri vojnik Švejk stigao je – na ovoj našoj planeti – i dalje, preveden na šezdesetak svetskih jezika. U priči o nesmirenom putniku, neizlečivom boemu koji se opirao logici i kolotečini i plodnom piscu koji je savladao desetak jezika, to je, reklo bi se, sasvim logičan epilog.
Cestuj, Hašku!

Ovo je priča koja čitaoca vodi na višestruko retrospektivno i višedimenzionalno putovanje kroz kaleidoskopsku mešavinu, često fragmentarnih ličnih doživljaja i sećanja, istorije i istorije umetnosti, književnosti, filozofije i arhitekture, kroz muzeje i biblioteke – od Beograda, Pešte i Beča ka Lincu i Pasavi, Regenzburgu, Nirnbergu, Vircburgu, Fuldi i Vajmaru, za Drezden preko Lajpciga, do Naumburga, Berlina i Minhena, Manhajma i Hamburga, Diseldorfa, Kelna i Frankfurta – pa nazad, preko Bavarske i niz Dunav do Beograda. Iz svake pojedinačne tačke na tom putu vodi više staza, kako vremenski – ka asocijativno povezanim slikama, tako i prostorno – sa Beogradskog keja, ali ne u Beogradu već u Pešti, ili Klimtovog mozaika, ali ne u Beču već u Briselu. Ovo je, pre svega, priča o putovanju i priča o povratku.

Hašekove humoreske i satire mogu se podeliti u najmanje četiri grupe: priče o politici i novinama, priče o veselim boemima i „malim“ ljudima koji zapadaju u smešne situacije, zatim priče o apsurdnim zbivanjima i junacima (koje bi ponosno potpisao i Remon Keno) i najzad, priče o deci i za decu (za koje bi mnogi mogli pomisliti da ih ne treba čitati deci, jer su prožete crnim humorom koji može uplašiti i roditelje).

Dole sloboda štampe! sadrži izabrane humoreske i satire iz prve tematske grupe, o politici i novinama, u kojima Hašek ismeva cenzuru, stranačku trgovinu glasovima, senzacionalističku štampu... priče uvek aktuelne i vredne ne samo zbog ubojitog Hašekovog podsmeha, već i zbog nesumnjivih umetničkih vrednosti njegovog pripovedanja.