ZLATNA SERIJA 47 KOR B-DILAN DOG-MOJA SLATKA DEVOJČICA

Kad su Votersa pitali da „rasvetli” suštinu „Pomračenja”, kultne pesme Pink Flojda, kazao je da on tu ne vidi ništa zagonetno. Ona dolazi kao organski produžetak/zaokruženje pesme o mentalnom pregorevanju, koja joj prethodi. Sve što je bilo, jeste i biće povezano je, sve je veliko jedno tu pod Suncem, ali mi to ponekad ne možemo da unedrimo, kaže autor stihova, jer na nas utiče ona suprotna, mračna sila što ume da se prepreči kao Mesec. „Stihom vidimo se na tamnoj strani Meseca kažem slušaocu: znam da imaš ta loša osećanja, jer imam ih i ja, i jedan od načina da se direktno povežem s tobom jeste deljenje činjenice da se i sam nekad osećam loše.”

A vi se sad pitate: ako naslov govori da se pije na račun kuće, zašto onda, dođavola, uz to naručujemo sve neke ovakve pesme? To će vam, dragi naši, biti više nego jasno kad sklopite korice novog broja Zlatne serije, koji prvi put donosi čak tri epizode Dilana – i sve tri odlične, uprkos melanholiji koja provejava i ovom najavom, i samim pričama. No, da najpre pojasnimo kakvo je čašćavanje posredi.

Naime, kuća Boneli je 2021. slavila 80 godina svoga postojanja. U okviru svetkovine, junaci su te godine dobili po jedan broj više kada je reč o regularnim serijama: simbolično, ta sveska nazvana je BIS. Ako bi je neko sada poručio sa sajta italijanskog izdavača (kad bi slali za Srbiju, ehm), to bi ga zadovoljstvo nemalo koštalo; mi smo pak odlučili da BIS pridodamo ovom broju Zlatne serije a da cena ostane ista uprkos većem broju strana (bar zasad). I evo, ta vas priča čeka na 99. strani – uz preporuku da tamo negde pred njen kraj pustite stvar s početka ovog teksta. Leći će savršeno.

Pre toga vraćamo se standardnom programu: kao što znate, kada je reč o Dilanu, Zlatna serija donosi vam priče iz italijanske edicije DD Magazin. Bile su posvećene penzionerskim danima bivšeg inspektora Bloka i smeštene u mestašce Vikedford, gde se preselio. No, taj se ciklus okončao kad i u regularnoj seriji onaj meteorski. Nakon jubilarnog broja 400, obreli smo se u novoj stvarnosti. Stvari su postavljene kudikamo drugačije: Blok nije inspektor već načelnik, a Dilan mu je usvojeni sin. Kako onda u tom svetu izgleda prošlost? Dilanovi dani u policiji, Blokova porodična situacija? Paola Barbato, scenaristkinja koja je svojevremeno u serijal uvela potresan pasus Blokove biografije o sinu Virdžilu i preminuloj supruzi, vraća se temi da nam ispriča ovouniverzumsku verziju mladosti naših junaka.

I taman kad zvuči da će sve to proći bez Ostinija, koji nas je u prethodnim brojevima oduševljavao svojim epizodama o Bloku – eto njega, za kraj, u društvu uvek sjajnog Paola Bačilijerija. Posredi je minijatura takođe smeštena u mladost, ali još dalju, i tu pak treba pustiti Pink Flojd pri čitanju. Priredite sebi taj doživljaj, videćete zašto. U priči tako nakrcanoj simbolima da su čak i brodske „merdevine” dobile oblik DNK lanca, a jedan od likova pojavnost Alana Mura, Ostini još jednom dokazuje koliko je vredan svakog prostora koji mu se da. Neko bi rekao da se i sam serijal može završiti baš tu i baš tako, krugom punim kao Mesec, taman kad stane pesma.