TEKS Lunovog magnus strip na Bis Br 03

Stigao nam je treći broj Lunovog magnus stripa na Bis, i verujemo da više nema potrebe posebno predstavljati koncept „biseva” u izdavaštvu kuće Serđo Boneli (a i Veselog četvrtka, kad smo kod toga). Pokazalo se da je ovaj izdavački eksperiment zanimljiv za matičnog izdavača i publiku u Italiji, ali isto se može reći i za ovdašnje čitaoce, pošto su prva dva broja naišla na izuzetno pozitivan odziv. No, pozabavimo se zasad prvom od dve priče u ovom broju.
Kao što je očekivano, format priče od jedne sveske više pogoduje pojedinim junacima Bonelija u odnosu na druge. Dilan se i inače odigrava unutar tih zacrtanih parametara, pa mu raspon „bisa” ni po čemu ne remeti ritam. Isto se ne bi moglo reći za Teksa, koji retko kada započne i završi unutar jedne sveske – čak i uz napomenu da su Teksove mesečne sveske u startu 16 strana duže od prosečnog Dilana ili Zagora. Dakle, sastaviti smislenu i upečatljivu priču o Noćnom Orlu unutar 112 stranica nije lak izazov, ali Mauro Bozeli i Mauricio Doti imali su keca u rukavu. Pozabavili su se još jednim veoma posebnim fragmentom Teksove prošlosti. Skoro je neverovatno da se tokom višedecenijske karijere Teksa Vilera niko nije dotakao istog pitanja. A ono je sledeće: kada je Teks postao indijanski agent Navahoa?
Ako se na trenutak vratimo u daleku prošlost nama omiljenog teksaškog rendžera, svedoci smo koliko je njegov opus u početku bio ispunjen fluidnošću i promenama. U prvom broju upoznajemo ga kao (pravednog) odmetnika, onda indijanskog zeta, pa oca, udovca, rendžera; I preko mnogih od tih ključnih trenutaka u njegovom razvoju, prilično se olako prešlo. Autori su se tek naknadno vraćali tim tragom od mrvica narativa, te dopunjavali i, shodno potrebama, produbljivali određene elemente. Tako imamo izvrsnu priču „Gnevni Teks” (Tex #105-107), u kojoj se Đanluiđi Boneli i Galep bave smrću Teksove supruge Lilit, koja je ranije samo misteriozno eliminisana „van ekrana”. Taj motiv su Mauro Bozeli i Klaudio Vila dodatno produbili u rođendanskom „Galopu sudbine” u boji, koji je Veseli četvrtak objavio u posebnom kolekcionarskom izdanju.
Međutim, pitanje kako je Teks, osim što je poglavica Navahoa i teksaški rendžer, postao i državni poverenik svog plemena, do sada nije razjašnjeno. Taj kvantni skok u statusu Noćnog Orla obelodanjen je samo u sada već legendarnoj priči „Krv Navahoa” (Tex #51-53), gde je bez ikakvog objašnjenja postao opšteprihvaćena činjenica i deo kanona. A kanon je podmukla stvar. Kako su se određeni segmenti Teksove ličnosti dodavali, tako je on, od relativno fluidnog i neukorenjenog lika, postao sušta suprotnost. Već nakon tih pedesetak prvih brojeva, Teks je postao okovan sopstvenim kanonom, koji svi autori moraju da poštuju. Mora se priznati da se Bozeli (nekad manje a nekad više uspešno) unutar tog kanona sa lakoćom kretao, i čak je uspeo da iznedri brojne dubinski analitičke priče o prošlosti Teksa i njegovih prijatelja, a koje nisu ni u kojoj meri narušile ustanovljeni poredak. Pored već pomenutog „Galopa sudbine”, tu je i čitav serijal Mladi Teks (iliti originalno Tex Willer), koji možete pratiti u Novom Lunovom magnus stripu.

Pomenućemo samo neke od brojnih priča poput „Veličanstvenog odmetnika” (Veliki Teks #4) ili pak „Osvetnika” i „Pravde u Korpus Kristiju” (Veliki Teks u boji #3), koje se takođe tu nalaze.