STRIPOVI I MANGE

Nešto mračno se nadvija nad oblastima oko jezera Iri. Čudni Indijanci koji sebe nazivaju Ljudi-Pume napadaju doseljenike i prete da celu oblast gurnu u sveopšti rat. A sve to je pokrenuo povratak drevnog junaka i proroka Vahumija. Zagor mora da pronađe Pećinu vetra i zaustavi Vahumija pre nego što bude prekasno.

Dok kiša nemilice pada, Zagor sa Veribadom i odredom odvažnih ratnika pokušava da uništi mašine za kontrolu padavina. Da li će junak Darkvuda uspeti da pobedi u ovoj trci s vremenom?

U priči koja je pred vama naš neustrašivi detektiv nemogućeg ponovo se vraća na Himalaje, i to na jedan od njihovih najviših vrhova (posle Mont Everesta i K2, treći po redu), Kančendžungu. Po smetovima i opasnim prevojima, zajedno sa svojim vernim pratiocem Javom, Marti će otkriti...

broj orginala: 359. Naslvo orginala: Il custode delle cinque vette

„Gospodine Dog, to sam ja… Trevor Mils, iz Glastonberi Grouva. Iako ne možete da me čujete, znajte da upravo sada vičem… Dogodilo mi se nešto… što ne umem najbolje da shvatim... Ne mogu da pronađem put do kuće… I strah me je. Znate, ja sam vaš veliki obožavalac. Za mene ste vi junak i iskreno se nadam da ćete uspeti da me pronađete… pre nego što bude prekasno. Voleo bih da vam dam makar neki trag… ali ne znam gde sam dospeo… Znam samo da je ovde mrak... hladno je, a moje ruke i glava stalno idu nagore, dok sve ostalo ide nadole... I znam da nisam sam.” „Nešto je tamo napolju. Mogu da ga osetim. Nešto ogromno… i užasno.” Očajnički vapaj za pomoć. Industrijsko naselje u engleskoj nedođiji. Neobjašnjiva sila koja pretvara sve čega se dotakne u stravu. I Dilan Dog, koji u ovoj priči Darija Sikija i Rikarda Tortija mora da otkrije šta je to zadesilo Glastonberi Grouv i načinilo ga „Kobnom zemljom”…

U ovoj knjizi ćete naći oba dela vukodlačke priče, kod nas prvi put u boji, sa svim dodacima koje smo uspeli da prikupimo. „Noći punog meseca” i „Poslednji pun mesec” odličan su diptih koji savršeno obuhvata prvih sto brojeva Dilana Doga: prvo posvete, strah, splater i zabavu, a zatim nešto dublje – setu, i dirljivost, možda. Drugim rečima, sasvim lepo pokazuju kako je Dilan s godinama – menjao dlaku.

Bozeli i Font su zasnovali zaplet na pozamašnom broju poznatih mesta i likova. Tu je Bafalo Bil. Naravno, Divlji Bil Hikok se samo spominje, ali njegov lik – a posebno tragičan kraj – predstavlja pogonski element priče. A tu su i još neke ličnosti koje zasad nećemo pominjati. Pritom, ne smemo zaboraviti sam Dedvud, koji je u mitologiji vesterna važan koliko i Tumstoun i njegov legendarni OK koral. Ali sada je vreme da se vratimo Divljem Bilu i misteriji njegovog stradanja!

"Vremena za predah nema, jer nas višeslojna, misaona i rezantnim tempom protkana ljudska odiseja majstora Urasave vodi kroz „scilu i haribdu“ ljudskog karaktera, do ostrvlja svakojakih zloća u telima prividnih dobrica i mekih duša usađenih u naoko grubijanske crte (a ta plovidba kao da kraja nema), i nezaustavljivo ide dalje dok se stranica za stranicom sama okreće.

Svaki novi potez kista i svaka nova upisana reč otkriva vam novi, odgovarajući deo slagalice, ponekad neobičan, ponekad površinski šokantan, ali toliko uverljivo potkovan zakonitostima vrhunske priče da nijednog trenutka nećete posumnjati kako ste u prisustvu istinske legende devete umetnosti u punoj snazi. Upoznaćete i neke nove likove, od kojih je svaki sa opravdanim razlogom baš tu, što će uostalom svoje opravdanje dobiti do kraja ove monstruozno divne/divno monstruozne povesti. Scene nisu uvek prijatne, mračna podsećanja na davnašnja zla dela zlih ljudi postaju srazmera dobrog koje mora posedovati baš takvu podlogu. Kao da sve to nije dovoljno, bilo da je reč o zvaničnoj proceduri istražnih organa, ili patološkoj želji jednog čoveka da progoni i kriminalce ali i lične demone, priča vas nemilosrdno i znatiželjno vodi sa jednog na drugi kraj zemlje, panoramski prelazi kilometre, panoramski skenira svaki od brojnih karaktera, te znakove pored puta. Ako mislite da ne može brže, napetije, preokretnije, spretnije – verovatno ćete morati da iznalazite nove reči ili epitete s kojima ćete ispratiti ovu treću knjigu. Dr Tenma će sigurno moći da vam pomogne u tome.

Ponori kao da su još dublji, a opet, brojni domaći oduševljeni čitaoci ovog serijala shvataju da to mora tako jer će im se dublje urezati u sećanje i tako zauvek ostati tamo. Borba protiv svakojakih opačina, mračnjaštva i surovosti, neprestani ljudski napor da pobedimo sami sebe kako bismo mogli da pobedimo zlo oko nas, obično ne može da prođe bez posledica, bez žrtava, bez odricanja ili tegobnog tumaranja po bespućima duše – Urasava, taj književnik u svetu mangi, iznova ostavlja najmoćniji zalog svog stvaralaštva, zalog zbog kojeg je svaka prava umetnost (a prepoznaćete je odmah kao takvu!) veća od života jer nas uči kvalitetnijem življenju sa bližnjima do nas.

I onda vam se učini, već sad i već ovde, dok četvrti tom već vreba iza ugla, da to ne može biti osuđeno na neuspeh, da poruka Naokija Urasave nadilazi puke okvire ove priče, ovih likova, vas čitalaca koji ste s nestrpljenjem iščekivali i ovaj nastavak, da nadilazi krhke granice našeg sveta. I bićete u pravu, samo nastavite ovim putem i ne skrećite s istog, to je savet dr Tenme za ozdravljenje čovečanstva.

Uzbudljivi akcioni triler po kome je nastala popularna Netfliksova serija u kojoj je jedini način za preživljavanje – igranje igara!



Osamnaestogodišnjem Rjoheiju Arisuu je dosta sopstvenog života. Škola je grozna, ljubavni život nepostojeći, a budućnost kao neizbežna propast. Dok se bori da opstane u svetu koji ne mari za njega, Rjohei oseća da bi sve bilo bolje kada bi bio bilo gde drugde. Kada se uz neobičan vatromet, zajedno sa prijateljima, pojavi u paralelnom svetu, Rjohei će pomisliti da su mu se sve želje ispunile. Ali ovaj novi svet nije prazan raj – to je surova igra. I jedino se može preživeti igranjem igara.

Nakon što je nabasao na skrovište krupijea, Arisu je odlučniji nego ikada pre da razotkrije jezivu istinu koja se krije u srcu Ničije zemlje. To znači samo jedno: on i Usagi moraju da odbace planove o povlačenju i zakorače pravo u čeljusti zveri. Moraju da pronađu poslednju osobu koja drži sve odgovore – Kraljicu herc.

Hoće li ih ovaj konačni obračun sa Kraljicom vratiti kući ili će to biti poslednja igra koju su ikada odigrali? U svetu gde su odgovori natopljeni krvlju, poslednja zagonetka mogla bi biti najsmrtonosnija.

Svetom se širi pošast. Ona uzima maha i ispoljava se u brojnim oblicima: crne toksične gljive, beskrupulozne korporacije, senzacionalizam i novčana dobit nauštrb istine i pravde... U svem tom bezumlju ovaj cinični svet pred našim očima gubi boju i polako zapada u sivilo. Potrebna nam je mala iskra svetlosti da vrati toplinu u hladne nijanse i omrzla srca. Potrebna nam je... Svetlost Bornea.

Godina je 1948: jedni u strahu od trećeg svetskog rata, drugi u potrazi za američkim eldoradom – šačica Belgijanaca beži sa Starog kontinenta u nameri da osvoji domovinu Volta Diznija... Od Brisela do Tihuane, Jan i Švarc prenose nam epopeju trojice crtača: Žižea, Frankena i Morisa, veselih i živopisnih zanesenjaka koji će, po povratku kući, osmisliti ono što će časopis Spiru učiniti temeljem modernog francusko-belgijskog stripa!

Pet priča o Teksu iz pera osam majstora stripa: „Veštica Kesi” - Ljudi koji su imali posla s njom bi tragično umirali... Iako ih je Kasandra Logan upozoravala. Potom je došao Kit Viler; „U salunu” - Pre ili kasnije, svi prođu kroz Emetov salun...; „Pola srebrnog dolara” - Na Divljem Zapadu često čekaš nekoga ko se ne vraća...; „Sero Verde” - Desperados Lamero je pobegao i zakleo se na osvetu!; „Hipokratova zakletva” - Doktor uvek želi da svakom spase život...

Otkad je Zagor kročio u živote brojnih čitalaca, jedan od najupečatljivijih motiva ovog serijala bili su traperi i njihova supkultura. Zaista fascinantna skupina! Već u prvom broju Zagora, u „Šumi zamki”, u Fort Henriju srećemo trapersku koloniju sa izvesnim Patom na čelu. Kasnije je Zagor postao donekle anahron i mešao je u sebi više epoha Divljeg zapada. „Šuma zamki” je pak u najvećoj meri oslikavala stvarnu atmosferu američke granice iz prve polovine 19. veka. Međutim, upravo su traperi jedan od segmenata Zagora koji su opstali u serijalu kao obeležje ove epohe.

Postoji serijski ubica koji živi da bi otimao, mučio i ubijao. Postoji čovek bez sećanja koji tvrdi da je već mrtav. Postoji žena koja je već nedeljama u komi. Postoji i Dilan Dog, koji se obreo usred ove čudne priče. A postoji li dečak koji ih možda povezuje? I, u ovoj napetoj epizodi iz pera Barbare Baraldi i Nikole Marija, postoji li šansa da će Dilan uspeti da razreši slučaj pre nego što još ljudi mučno nastrada… ili sve aktere čeka konačni „Šok”?

London je zavejan, iako je tek jesen. U crtežu Nikole Marija, kišna seta koju je Kazertano svojevremeno tako vešto oslikao u „Uspomenama nevidljivog” zamenjena je snežnim ništavilom; na svakoj stranici oseća se teskoba: rečima jednog italijanskog recenzenta, belina je ovde zavesa koja pada na nadu. U gradu (još) nema zombija, ali to ne znači da su ljudi živi. Opšti bezosećaj i učaurenost u reprizu svakodnevice, materijalizam, moralna otupelost, zaglavljeni životi… nije li svet i bez Hiksa postao Invereri?

Mračno nebo se nadvilo nad Darkvudom, kiša nemilice pada danima a poplave odnose živote. Zagor je ubeđen da je posredi nekakva prljava igra, a očajnički poziv profesora Veribada će to i potvrditi. Njegovi izumi se koriste za podle planove... opet!

Ema, Norman i Rej najbistrija su deca u sirotištu i vode prijatan život pod okriljem svoje starateljke koju nazivaju majkom. Uvek ih čeka ukusna hrana, čista odeća, imaju dobro okruženje za učenje i mnogo prijatelja. Sve u svemu, žive bezbrižno, čekajući da ih usvoji neka porodica puna ljubavi. Ali to je sve iluzija i trio će jedno veče saznati kobnu istinu. Mesto koje su celo detinjstvo zvali svojim domom zapravo je pogubni zatvor, a njihova voljena mama izdajica.

Ema je otkrila tajnu prostoriju u „Goldipondu“ i otključala njena vrata penkalom. Tu je saznala prave namere Vilijama Minerve. Na kakve postupke će je navesti to saznanje?

Deca iz doma „Grejsfild“ i njihova nepopustljiva nada – čeka vas delo strave i fantazije!

„Minerva. Da, on je! Ali po svemu sudeći, nije još vreme za opuštanje. Naime, lov se tek zahuktava, a Ema i grupa iz Goldiponda tek se upuštaju u najvažniju bitku do sada. Pitanje je kako je – i da li je – moguće preživeti ono što sledi.“ – Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar

Skriveni strip, skrivenog ilustratora Zoće Mihailovića, po skrivenoj pesmi, skrivenog pesnika Petra Pajića, Srbija na robiji, u skrivenoj srpskoj istoriji. Za razliku od ostalih stripadžija koji su svoj talenat raspršili na virtuelne teme virtuelnog sveta Zoća M. se sapnuo, isčupao ispred sebe busen zemlje i odmah otkrio sjaj i zvona skrivene Srbije.

Uzbudljivi akcioni triler po kome je nastala popularna Netfliksova serija u kojoj je jedini način za preživljavanje – igranje igara!

Osamnaestogodišnjem Rjoheiju Arisuu je dosta sopstvenog života. Škola je grozna, ljubavni život nepostojeći, a budućnost kao neizbežna propast. Dok se bori da opstane u svetu koji ne mari za njega, Rjohei oseća da bi sve bilo bolje kada bi bio bilo gde drugde. Kada se uz neobičan vatromet, zajedno sa prijateljima, pojavi u paralelnom svetu, Rjohei će pomisliti da su mu se sve želje ispunile. Ali ovaj novi svet nije prazan raj – to je surova igra. I jedino se može preživeti igranjem igara.

Neki posetioci Ničije zemlje ne troše sve svoje vreme na puku borbu za opstanak. Baš poput Arisua, pojedinci tragaju za istinom koja se krije iza čudnog i smrtonosnog sveta u kojem su se obreli. Bilo da to podrazumeva traženje granica njihovog bizarnog zatvora ili pronalaženje načina da Ničiju zemlju razotkriju medijima u stvarnom svetu, postavlja se pitanje – da li je istina uopšte bitna ako svi poginu pre nego što je svima otkriju?

Uzbudljivi akcioni triler po kome je nastala popularna Netfliksova serija u kojoj je jedini način za preživljavanje – igranje igara!

Osamnaestogodišnjem Rjoheiju Arisuu je dosta sopstvenog života. Škola je grozna, ljubavni život nepostojeći, a budućnost kao neizbežna propast. Dok se bori da opstane u svetu koji ne mari za njega, Rjohei oseća da bi sve bilo bolje kada bi bio bilo gde drugde. Kada se uz neobičan vatromet, zajedno sa prijateljima, pojavi u paralelnom svetu, Rjohei će pomisliti da su mu se sve želje ispunile. Ali ovaj novi svet nije prazan raj – to je surova igra. I jedino se može preživeti igranjem igara.

Većina igara sa slikama i dalje predstavlja smrtonosni izazov za stanovnike Ničije zemlje, a njihova često komplikovana ili zbunjujuća pravila osmišljena su da prevare igrače kako bi sami sebe osudili na propast. Nasuprot tome, igra Kralja pik je osvežavajuće direktna – ubij ili budi ubijen! Mogu li nestabilna savezništva među učesnicima biti učinkovita pre nego što meci Kralja snajperiste proglase kraj igre za sve?

Njegovo ime je Gats, crni vitez, ratnik čije se ime spominje samo kroz šapat. Nosi džinovski mač, železnu ruku I ožiljke iz bezbroj bitaka. Obeležen je I žigom koji privlači sile mraka na njega. Ali Gats ne postaje lako njihova žrtva, poseći će svakoga iz redova tame ili bilo kog drugog ko je dovoljno lud da mu se suprotstavi.

Mladi slikar Bret Makdonald u potrazi za srećom iz Evrope stiže u Ameriku. Godina je 1804. i sudbina ga spaja sa Merivederom Luisom, koji se sprema na istorijsko putovanje u srce američkog kontinenta, odnosno istraživačku ekspediciju od Sent Luisa do Tihog okeana. Bret im se pridružuje kako bi crtao mape i znamenitosti tih divljih krajeva. Tako otpočinje saga o istoriji američkog Divljeg zapada, remek-delo Đina Dantonia.

Neko se napokon usudio da napiše nastavak kultne Sklavijeve trilogije o Golkondi, ali ne samo njen. O famoznim rudnicima soli – nebrojeno puta spominjanim u serijalu kao pretnja kojom maše živopisni upravnik paklova – stoput smo čuli, ali ih nikada nismo videli. Sve do sada. Pripremite se za blokbaster: čekaju vas onostrano pljačkanje trezora u upravi paklova i ekskurzija u bespuća nadrealnog!

Poručnik Džejson Raš je odbrojavao dane kada će skinuti uniformu i vratiti se svojoj verenici u Baltimor. Ali jednog kobnog dana mu se gubi svaki trag. Viktorija Abot se uputila u divlje predele Darkvuda kako bi otkrila šta se desilo sa njenim verenikom, u čemu će joj pomoći Duh sa Sekirom.

Epizoda omiljenog nam rendžera koju upravo držite u rukama hronološki je 65. u serijalu, a u Italiji je objavljena daleke 1965. godine. Na ovim prostorima prvi put je izašla kao osmi broj Lunovog magnus stripa, tada čeda u povoju novosadskog Dnevnika, i to pod naslovom „Krv Navajosa”. Kako se to uobičajilo od samog početka u izdanjima Dnevnika, krvnički je skraćena, i to za gotovo šezdeset strana. Po još jednom običaju, naslovna strana nije imala nikakve veze sa originalnom. Nešto kasnije, objavljen je još jedan deo epizode, i to u Zlatnoj seriji #16 („Pustinjom u smrt”). Ako su namerili da pročitaju (gotovo) celu priču, čitaoci su morali da se naoružaju onim poslovičnim strpljenjem. Tačnije, ogromnim strpljenjem. Naime, čitavih 429, odnosno 430 svezaka kasnije, objavljena je u dva dela, „Samoubilački eskadron” i „Karsonova odluka” (ZS #445–446). Obično se uzima da je ova priča najbolja iz ranog Teksovog perioda, do originalnog broja 99. To i nije daleko od istine, pogotovo što je tvorac rendžera, Đanluiđi Boneli, u ovoj priči koristio motive koji su se uveliko razlikovali od onih uobičajenih „jaši–udri–pucaj”.

Mali Donald je nestao. „Mali” ne samo uzrastom, već i rastom, pošto je dečak iznenađujuće patuljast, skoro kao da je izašao iz „Guliverovih putovanja”. Dilan igrom slučaja biva upleten u istragu, ali naizgled prost slučaj je daleko od toga, i Istraživač noćnih mora će u ovoj priči, čiji je (po poslednji put) kompletan autor Karlo Ambrozini, morati da krene stopama Gulivera, ka letećem ostrvu, kako bi otkrio za koga je pravljena „Razmera sveta”.

„Presuda bogova” je originalno objavljena 2024. godine kao Zagor #708bis, i kompletno je autorsko delo Đulijana Pičinina, autora koji je pored Zagora poznat i ljubiteljima Dampira, na kom je radio od 2001. do 2013. godine. Debitovao je na Zagoru 2017. sa pričom „Krik vile zloslutnice” (VČ Zagor #153-154) po scenariju Morena Buratinija, a verovatno je većini čitalaca najpoznatiji kao crtač „Senki nad Golnorom” (VČ Zagor #214-216 i istoimeno kolekcionarsko izdanje), u kojima se sa Minjakom kao scenaristom vratio Sklavijevom klasiku. Ako pogledamo obe Pičininove priče pre ovog Bisa, vidimo da je ovaj crtač često sarađivao na scenarijima koji imaju nekakve veze sa folklorom. A kad budete pročitali i ovaj njegov scenaristički debi, videćete da to nije slučajno. „Lovkinja” je nastavak priče „Osvetnica” iz Lunovog magnus stripa na Bis #2, gde smo upoznali lik Lovkinje, Indijanke koja je vođena osvetom zbog ličnog gubitka rešila da kazni krivce za smrt roditelja. Međutim, kao što je nagovešteno na kraju te Buratinijeve i Pešeove priče, Lovkinja nije tu stala. Osveta je okončana, ali Lovkinja i dalje postoji – lovi sve koji su svoju dušu okaljali strašnim zločinima prema Indijancima.

Sad smo u samom finalu Buratinijevog niza izazova. Nećemo sad otkrivati o kojim iskušenjima je reč, niti kako će se sve okončati. Osvrnimo se umesto togana dosadašnja iskušenja. U izazovu sa Mnogookim vidimo Supermajkovu osvetu zbog Nolitinog izazova sa zvečarkom, kada je Žuti Duh bio taj koji je izgubio hladnokrvnost. Obaranje ruku jeste očigledna Buratinijeva verzija Nolitinog podizanja kamenja i sasvim je jasno da Supermajk u čisto fizičkom smislu uvek odnosi pobedu. S druge strane, multidisciplinarna borba s indijanskim ratnicima jasna je referenca na Nolitin izazov sa pumom. Ideja sa ponornicom jeste zanimljiva, iako predstavlja reciklažu dva spojena Nolitina izazova – držanje daha i trku s preponama. A zatim sledi... Ne, ne, kao što rekosmo, nema odavanja zapleta. Uživajte u velikom finalu!

Tadano je momak na koga se uvek može osloniti i neće oklevati da učini sve što je u njegovoj moći kako bi Komi bila srećna.


Nakon razgovora sa drugaricama o poljupcima i ljubavnim sastancima, Komi ne može da izbaci Tadanove misli iz glave. Njena osećanja postaju sve snažnija, a dolazak kišne sezone dodatno pojačava nervozu pred predstojeće testove.


U pokušaju da se opusti i skrene misli sa briga, Komi se posvećuje pravljenju gjoza, dok joj Tadano dolazi u posetu kako bi zajedno učili. Međutim, vreme provedeno nasamo donosi nove emocije, nedoumice i trenutke koje nijedno od njih neće lako zaboraviti.


U 28. tomu omiljene romantične komedije pratimo Komi dok razmišlja o svojoj budućnosti, odnosima koji joj mnogo znače i koracima koje želi da napravi na putu ka ostvarenju svojih snova.


„Komi ne ume da komunicira kao naslov funkcioniše savršeno i nimalo ne laže – Komi-ćan zaista ne ume da komunicira sa vršnjacima, uprkos svim svojim snagama. Komi ume da komunicira sa čitaocima, da premosti jaz između generacija koje se prepoznaju i onih koje se sećaju. Odnosi između tinejdžera u osetljivom periodu i sirove emocije koje osećaju (ali i priznaju) savršeno su prikazani u ovom hibridu šonena i šođoa!“
– Aleksandar Nešić, strip-kritičar i urednik manga serijala Laku noć, Punpune

Ema, Norman i Rej važe za najdarovitiju decu u sirotištu i vode naizgled idiličan život pod brigom svoje starateljke, koju svi zovu Mama. Svakodnevno uživaju u ukusnim obrocima, čistoj odeći, kvalitetnom obrazovanju i društvu brojnih prijatelja. Dok bezbrižno čekaju da ih usvoje porodice pune ljubavi, veruju da je njihov dom sigurno utočište. Međutim, jedne večeri otkrivaju zastrašujuću istinu – mesto koje su smatrali domom zapravo je smrtonosni zatvor, a njihova voljena Mama njihov najveći neprijatelj.


Po dolasku u podzemno sklonište na lokaciji B06-32, dočekuje ih misteriozni čovek čiji identitet otvara mnoga pitanja. Ko je on i kakvu ulogu ima u njihovoj sudbini? Pred junacima je novo poglavlje puno opasnosti, tajni i nade, dok se potraga za Vilijamom Minervom nastavlja u neočekivanom pravcu.


Deca iz doma „Grejsfild“ i njihova nepokolebljiva volja da opstanu vode vas kroz uzbudljivu priču ispunjenu stravom, fantazijom i neizvesnošću.


„Možda Ema previše veruje novom savezniku, iako je on otvoreno rekao da mu se ne može verovati. Ipak, potraga za Minervom nije završena – samo je dobila sasvim novi tok.“

— Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar