STRIP

Nešto mračno se nadvija nad oblastima oko jezera Iri. Čudni Indijanci koji sebe nazivaju Ljudi-Pume napadaju doseljenike i prete da celu oblast gurnu u sveopšti rat. A sve to je pokrenuo povratak drevnog junaka i proroka Vahumija. Zagor mora da pronađe Pećinu vetra i zaustavi Vahumija pre nego što bude prekasno.

Dok kiša nemilice pada, Zagor sa Veribadom i odredom odvažnih ratnika pokušava da uništi mašine za kontrolu padavina. Da li će junak Darkvuda uspeti da pobedi u ovoj trci s vremenom?

U priči koja je pred vama naš neustrašivi detektiv nemogućeg ponovo se vraća na Himalaje, i to na jedan od njihovih najviših vrhova (posle Mont Everesta i K2, treći po redu), Kančendžungu. Po smetovima i opasnim prevojima, zajedno sa svojim vernim pratiocem Javom, Marti će otkriti...

broj orginala: 359. Naslvo orginala: Il custode delle cinque vette

„Gospodine Dog, to sam ja… Trevor Mils, iz Glastonberi Grouva. Iako ne možete da me čujete, znajte da upravo sada vičem… Dogodilo mi se nešto… što ne umem najbolje da shvatim... Ne mogu da pronađem put do kuće… I strah me je. Znate, ja sam vaš veliki obožavalac. Za mene ste vi junak i iskreno se nadam da ćete uspeti da me pronađete… pre nego što bude prekasno. Voleo bih da vam dam makar neki trag… ali ne znam gde sam dospeo… Znam samo da je ovde mrak... hladno je, a moje ruke i glava stalno idu nagore, dok sve ostalo ide nadole... I znam da nisam sam.” „Nešto je tamo napolju. Mogu da ga osetim. Nešto ogromno… i užasno.” Očajnički vapaj za pomoć. Industrijsko naselje u engleskoj nedođiji. Neobjašnjiva sila koja pretvara sve čega se dotakne u stravu. I Dilan Dog, koji u ovoj priči Darija Sikija i Rikarda Tortija mora da otkrije šta je to zadesilo Glastonberi Grouv i načinilo ga „Kobnom zemljom”…

U ovoj knjizi ćete naći oba dela vukodlačke priče, kod nas prvi put u boji, sa svim dodacima koje smo uspeli da prikupimo. „Noći punog meseca” i „Poslednji pun mesec” odličan su diptih koji savršeno obuhvata prvih sto brojeva Dilana Doga: prvo posvete, strah, splater i zabavu, a zatim nešto dublje – setu, i dirljivost, možda. Drugim rečima, sasvim lepo pokazuju kako je Dilan s godinama – menjao dlaku.

Bozeli i Font su zasnovali zaplet na pozamašnom broju poznatih mesta i likova. Tu je Bafalo Bil. Naravno, Divlji Bil Hikok se samo spominje, ali njegov lik – a posebno tragičan kraj – predstavlja pogonski element priče. A tu su i još neke ličnosti koje zasad nećemo pominjati. Pritom, ne smemo zaboraviti sam Dedvud, koji je u mitologiji vesterna važan koliko i Tumstoun i njegov legendarni OK koral. Ali sada je vreme da se vratimo Divljem Bilu i misteriji njegovog stradanja!

Svetom se širi pošast. Ona uzima maha i ispoljava se u brojnim oblicima: crne toksične gljive, beskrupulozne korporacije, senzacionalizam i novčana dobit nauštrb istine i pravde... U svem tom bezumlju ovaj cinični svet pred našim očima gubi boju i polako zapada u sivilo. Potrebna nam je mala iskra svetlosti da vrati toplinu u hladne nijanse i omrzla srca. Potrebna nam je... Svetlost Bornea.

Godina je 1948: jedni u strahu od trećeg svetskog rata, drugi u potrazi za američkim eldoradom – šačica Belgijanaca beži sa Starog kontinenta u nameri da osvoji domovinu Volta Diznija... Od Brisela do Tihuane, Jan i Švarc prenose nam epopeju trojice crtača: Žižea, Frankena i Morisa, veselih i živopisnih zanesenjaka koji će, po povratku kući, osmisliti ono što će časopis Spiru učiniti temeljem modernog francusko-belgijskog stripa!

Pet priča o Teksu iz pera osam majstora stripa: „Veštica Kesi” - Ljudi koji su imali posla s njom bi tragično umirali... Iako ih je Kasandra Logan upozoravala. Potom je došao Kit Viler; „U salunu” - Pre ili kasnije, svi prođu kroz Emetov salun...; „Pola srebrnog dolara” - Na Divljem Zapadu često čekaš nekoga ko se ne vraća...; „Sero Verde” - Desperados Lamero je pobegao i zakleo se na osvetu!; „Hipokratova zakletva” - Doktor uvek želi da svakom spase život...

Otkad je Zagor kročio u živote brojnih čitalaca, jedan od najupečatljivijih motiva ovog serijala bili su traperi i njihova supkultura. Zaista fascinantna skupina! Već u prvom broju Zagora, u „Šumi zamki”, u Fort Henriju srećemo trapersku koloniju sa izvesnim Patom na čelu. Kasnije je Zagor postao donekle anahron i mešao je u sebi više epoha Divljeg zapada. „Šuma zamki” je pak u najvećoj meri oslikavala stvarnu atmosferu američke granice iz prve polovine 19. veka. Međutim, upravo su traperi jedan od segmenata Zagora koji su opstali u serijalu kao obeležje ove epohe.

Postoji serijski ubica koji živi da bi otimao, mučio i ubijao. Postoji čovek bez sećanja koji tvrdi da je već mrtav. Postoji žena koja je već nedeljama u komi. Postoji i Dilan Dog, koji se obreo usred ove čudne priče. A postoji li dečak koji ih možda povezuje? I, u ovoj napetoj epizodi iz pera Barbare Baraldi i Nikole Marija, postoji li šansa da će Dilan uspeti da razreši slučaj pre nego što još ljudi mučno nastrada… ili sve aktere čeka konačni „Šok”?

London je zavejan, iako je tek jesen. U crtežu Nikole Marija, kišna seta koju je Kazertano svojevremeno tako vešto oslikao u „Uspomenama nevidljivog” zamenjena je snežnim ništavilom; na svakoj stranici oseća se teskoba: rečima jednog italijanskog recenzenta, belina je ovde zavesa koja pada na nadu. U gradu (još) nema zombija, ali to ne znači da su ljudi živi. Opšti bezosećaj i učaurenost u reprizu svakodnevice, materijalizam, moralna otupelost, zaglavljeni životi… nije li svet i bez Hiksa postao Invereri?

Mračno nebo se nadvilo nad Darkvudom, kiša nemilice pada danima a poplave odnose živote. Zagor je ubeđen da je posredi nekakva prljava igra, a očajnički poziv profesora Veribada će to i potvrditi. Njegovi izumi se koriste za podle planove... opet!

Skriveni strip, skrivenog ilustratora Zoće Mihailovića, po skrivenoj pesmi, skrivenog pesnika Petra Pajića, Srbija na robiji, u skrivenoj srpskoj istoriji. Za razliku od ostalih stripadžija koji su svoj talenat raspršili na virtuelne teme virtuelnog sveta Zoća M. se sapnuo, isčupao ispred sebe busen zemlje i odmah otkrio sjaj i zvona skrivene Srbije.

Mladi slikar Bret Makdonald u potrazi za srećom iz Evrope stiže u Ameriku. Godina je 1804. i sudbina ga spaja sa Merivederom Luisom, koji se sprema na istorijsko putovanje u srce američkog kontinenta, odnosno istraživačku ekspediciju od Sent Luisa do Tihog okeana. Bret im se pridružuje kako bi crtao mape i znamenitosti tih divljih krajeva. Tako otpočinje saga o istoriji američkog Divljeg zapada, remek-delo Đina Dantonia.

Neko se napokon usudio da napiše nastavak kultne Sklavijeve trilogije o Golkondi, ali ne samo njen. O famoznim rudnicima soli – nebrojeno puta spominjanim u serijalu kao pretnja kojom maše živopisni upravnik paklova – stoput smo čuli, ali ih nikada nismo videli. Sve do sada. Pripremite se za blokbaster: čekaju vas onostrano pljačkanje trezora u upravi paklova i ekskurzija u bespuća nadrealnog!

Poručnik Džejson Raš je odbrojavao dane kada će skinuti uniformu i vratiti se svojoj verenici u Baltimor. Ali jednog kobnog dana mu se gubi svaki trag. Viktorija Abot se uputila u divlje predele Darkvuda kako bi otkrila šta se desilo sa njenim verenikom, u čemu će joj pomoći Duh sa Sekirom.

Epizoda omiljenog nam rendžera koju upravo držite u rukama hronološki je 65. u serijalu, a u Italiji je objavljena daleke 1965. godine. Na ovim prostorima prvi put je izašla kao osmi broj Lunovog magnus stripa, tada čeda u povoju novosadskog Dnevnika, i to pod naslovom „Krv Navajosa”. Kako se to uobičajilo od samog početka u izdanjima Dnevnika, krvnički je skraćena, i to za gotovo šezdeset strana. Po još jednom običaju, naslovna strana nije imala nikakve veze sa originalnom. Nešto kasnije, objavljen je još jedan deo epizode, i to u Zlatnoj seriji #16 („Pustinjom u smrt”). Ako su namerili da pročitaju (gotovo) celu priču, čitaoci su morali da se naoružaju onim poslovičnim strpljenjem. Tačnije, ogromnim strpljenjem. Naime, čitavih 429, odnosno 430 svezaka kasnije, objavljena je u dva dela, „Samoubilački eskadron” i „Karsonova odluka” (ZS #445–446). Obično se uzima da je ova priča najbolja iz ranog Teksovog perioda, do originalnog broja 99. To i nije daleko od istine, pogotovo što je tvorac rendžera, Đanluiđi Boneli, u ovoj priči koristio motive koji su se uveliko razlikovali od onih uobičajenih „jaši–udri–pucaj”.

Mali Donald je nestao. „Mali” ne samo uzrastom, već i rastom, pošto je dečak iznenađujuće patuljast, skoro kao da je izašao iz „Guliverovih putovanja”. Dilan igrom slučaja biva upleten u istragu, ali naizgled prost slučaj je daleko od toga, i Istraživač noćnih mora će u ovoj priči, čiji je (po poslednji put) kompletan autor Karlo Ambrozini, morati da krene stopama Gulivera, ka letećem ostrvu, kako bi otkrio za koga je pravljena „Razmera sveta”.

„Presuda bogova” je originalno objavljena 2024. godine kao Zagor #708bis, i kompletno je autorsko delo Đulijana Pičinina, autora koji je pored Zagora poznat i ljubiteljima Dampira, na kom je radio od 2001. do 2013. godine. Debitovao je na Zagoru 2017. sa pričom „Krik vile zloslutnice” (VČ Zagor #153-154) po scenariju Morena Buratinija, a verovatno je većini čitalaca najpoznatiji kao crtač „Senki nad Golnorom” (VČ Zagor #214-216 i istoimeno kolekcionarsko izdanje), u kojima se sa Minjakom kao scenaristom vratio Sklavijevom klasiku. Ako pogledamo obe Pičininove priče pre ovog Bisa, vidimo da je ovaj crtač često sarađivao na scenarijima koji imaju nekakve veze sa folklorom. A kad budete pročitali i ovaj njegov scenaristički debi, videćete da to nije slučajno. „Lovkinja” je nastavak priče „Osvetnica” iz Lunovog magnus stripa na Bis #2, gde smo upoznali lik Lovkinje, Indijanke koja je vođena osvetom zbog ličnog gubitka rešila da kazni krivce za smrt roditelja. Međutim, kao što je nagovešteno na kraju te Buratinijeve i Pešeove priče, Lovkinja nije tu stala. Osveta je okončana, ali Lovkinja i dalje postoji – lovi sve koji su svoju dušu okaljali strašnim zločinima prema Indijancima.

Sad smo u samom finalu Buratinijevog niza izazova. Nećemo sad otkrivati o kojim iskušenjima je reč, niti kako će se sve okončati. Osvrnimo se umesto togana dosadašnja iskušenja. U izazovu sa Mnogookim vidimo Supermajkovu osvetu zbog Nolitinog izazova sa zvečarkom, kada je Žuti Duh bio taj koji je izgubio hladnokrvnost. Obaranje ruku jeste očigledna Buratinijeva verzija Nolitinog podizanja kamenja i sasvim je jasno da Supermajk u čisto fizičkom smislu uvek odnosi pobedu. S druge strane, multidisciplinarna borba s indijanskim ratnicima jasna je referenca na Nolitin izazov sa pumom. Ideja sa ponornicom jeste zanimljiva, iako predstavlja reciklažu dva spojena Nolitina izazova – držanje daha i trku s preponama. A zatim sledi... Ne, ne, kao što rekosmo, nema odavanja zapleta. Uživajte u velikom finalu!

Nekada davno... Erondar nije bio napadnut, nije bilo rata koji preti njegovim granicama i razara njegove gradove. Nekada davno, Erondar nisu napadale Crne Kraljice. Ali ni tada nije bio manje opasan. Pre početka invazije, najodvažniji izviđač u Erondaru našao se u opasnoj misiji u divljem i negostoljubivom području kojim vladaju svirepa, džinovska stvorenja...

Negde iza polovine zloglasne 1993. godine, sinonima za ono što danas umeju zaumno da nazovu „vesele devedesete”, tačnije 16. jula, na kioscima ondašnje SRJ skromno se pojavio 997. broj Lunovog magnus stripa pod naslovom „Medeni mesec”. Skromno, zato što je edicija uveliko počela da posrće. Štampana je na sve gorem papiru, s povezom koji jedva da je postojao, uz cenu od čitavih 10.000.000 dinara na naslovnoj strani. Već sutradan su se ti silni milioni množili, pa, posle svega nekoliko dana, hiljadili. Sama pustolovina Mister Noa, započeta u ovom broju, obećavala je. Logor nacista negde u Paragvaju, i, pri kraju sveske, naznaka da je tu i firer. Potom i ono čuveno: „U Zlatnoj seriji #998 nastavak Mister Noove avanture: Projekat ’Novi Tul’”, sa sve greškom u nazivu edicije. I, kao što znamo, do toga nikada nije došlo.