STRIP

Mladi slikar Bret Makdonald u potrazi za srećom iz Evrope stiže u Ameriku. Godina je 1804. i sudbina ga spaja sa Merivederom Luisom, koji se sprema na istorijsko putovanje u srce američkog kontinenta, odnosno istraživačku ekspediciju od Sent Luisa do Tihog okeana. Bret im se pridružuje kako bi crtao mape i znamenitosti tih divljih krajeva. Tako otpočinje saga o istoriji američkog Divljeg zapada, remek-delo Đina Dantonia.

Neko se napokon usudio da napiše nastavak kultne Sklavijeve trilogije o Golkondi, ali ne samo njen. O famoznim rudnicima soli – nebrojeno puta spominjanim u serijalu kao pretnja kojom maše živopisni upravnik paklova – stoput smo čuli, ali ih nikada nismo videli. Sve do sada. Pripremite se za blokbaster: čekaju vas onostrano pljačkanje trezora u upravi paklova i ekskurzija u bespuća nadrealnog!

Poručnik Džejson Raš je odbrojavao dane kada će skinuti uniformu i vratiti se svojoj verenici u Baltimor. Ali jednog kobnog dana mu se gubi svaki trag. Viktorija Abot se uputila u divlje predele Darkvuda kako bi otkrila šta se desilo sa njenim verenikom, u čemu će joj pomoći Duh sa Sekirom.

Epizoda omiljenog nam rendžera koju upravo držite u rukama hronološki je 65. u serijalu, a u Italiji je objavljena daleke 1965. godine. Na ovim prostorima prvi put je izašla kao osmi broj Lunovog magnus stripa, tada čeda u povoju novosadskog Dnevnika, i to pod naslovom „Krv Navajosa”. Kako se to uobičajilo od samog početka u izdanjima Dnevnika, krvnički je skraćena, i to za gotovo šezdeset strana. Po još jednom običaju, naslovna strana nije imala nikakve veze sa originalnom. Nešto kasnije, objavljen je još jedan deo epizode, i to u Zlatnoj seriji #16 („Pustinjom u smrt”). Ako su namerili da pročitaju (gotovo) celu priču, čitaoci su morali da se naoružaju onim poslovičnim strpljenjem. Tačnije, ogromnim strpljenjem. Naime, čitavih 429, odnosno 430 svezaka kasnije, objavljena je u dva dela, „Samoubilački eskadron” i „Karsonova odluka” (ZS #445–446). Obično se uzima da je ova priča najbolja iz ranog Teksovog perioda, do originalnog broja 99. To i nije daleko od istine, pogotovo što je tvorac rendžera, Đanluiđi Boneli, u ovoj priči koristio motive koji su se uveliko razlikovali od onih uobičajenih „jaši–udri–pucaj”.

Mali Donald je nestao. „Mali” ne samo uzrastom, već i rastom, pošto je dečak iznenađujuće patuljast, skoro kao da je izašao iz „Guliverovih putovanja”. Dilan igrom slučaja biva upleten u istragu, ali naizgled prost slučaj je daleko od toga, i Istraživač noćnih mora će u ovoj priči, čiji je (po poslednji put) kompletan autor Karlo Ambrozini, morati da krene stopama Gulivera, ka letećem ostrvu, kako bi otkrio za koga je pravljena „Razmera sveta”.

„Presuda bogova” je originalno objavljena 2024. godine kao Zagor #708bis, i kompletno je autorsko delo Đulijana Pičinina, autora koji je pored Zagora poznat i ljubiteljima Dampira, na kom je radio od 2001. do 2013. godine. Debitovao je na Zagoru 2017. sa pričom „Krik vile zloslutnice” (VČ Zagor #153-154) po scenariju Morena Buratinija, a verovatno je većini čitalaca najpoznatiji kao crtač „Senki nad Golnorom” (VČ Zagor #214-216 i istoimeno kolekcionarsko izdanje), u kojima se sa Minjakom kao scenaristom vratio Sklavijevom klasiku. Ako pogledamo obe Pičininove priče pre ovog Bisa, vidimo da je ovaj crtač često sarađivao na scenarijima koji imaju nekakve veze sa folklorom. A kad budete pročitali i ovaj njegov scenaristički debi, videćete da to nije slučajno. „Lovkinja” je nastavak priče „Osvetnica” iz Lunovog magnus stripa na Bis #2, gde smo upoznali lik Lovkinje, Indijanke koja je vođena osvetom zbog ličnog gubitka rešila da kazni krivce za smrt roditelja. Međutim, kao što je nagovešteno na kraju te Buratinijeve i Pešeove priče, Lovkinja nije tu stala. Osveta je okončana, ali Lovkinja i dalje postoji – lovi sve koji su svoju dušu okaljali strašnim zločinima prema Indijancima.

Sad smo u samom finalu Buratinijevog niza izazova. Nećemo sad otkrivati o kojim iskušenjima je reč, niti kako će se sve okončati. Osvrnimo se umesto togana dosadašnja iskušenja. U izazovu sa Mnogookim vidimo Supermajkovu osvetu zbog Nolitinog izazova sa zvečarkom, kada je Žuti Duh bio taj koji je izgubio hladnokrvnost. Obaranje ruku jeste očigledna Buratinijeva verzija Nolitinog podizanja kamenja i sasvim je jasno da Supermajk u čisto fizičkom smislu uvek odnosi pobedu. S druge strane, multidisciplinarna borba s indijanskim ratnicima jasna je referenca na Nolitin izazov sa pumom. Ideja sa ponornicom jeste zanimljiva, iako predstavlja reciklažu dva spojena Nolitina izazova – držanje daha i trku s preponama. A zatim sledi... Ne, ne, kao što rekosmo, nema odavanja zapleta. Uživajte u velikom finalu!

Nekada davno... Erondar nije bio napadnut, nije bilo rata koji preti njegovim granicama i razara njegove gradove. Nekada davno, Erondar nisu napadale Crne Kraljice. Ali ni tada nije bio manje opasan. Pre početka invazije, najodvažniji izviđač u Erondaru našao se u opasnoj misiji u divljem i negostoljubivom području kojim vladaju svirepa, džinovska stvorenja...

Negde iza polovine zloglasne 1993. godine, sinonima za ono što danas umeju zaumno da nazovu „vesele devedesete”, tačnije 16. jula, na kioscima ondašnje SRJ skromno se pojavio 997. broj Lunovog magnus stripa pod naslovom „Medeni mesec”. Skromno, zato što je edicija uveliko počela da posrće. Štampana je na sve gorem papiru, s povezom koji jedva da je postojao, uz cenu od čitavih 10.000.000 dinara na naslovnoj strani. Već sutradan su se ti silni milioni množili, pa, posle svega nekoliko dana, hiljadili. Sama pustolovina Mister Noa, započeta u ovom broju, obećavala je. Logor nacista negde u Paragvaju, i, pri kraju sveske, naznaka da je tu i firer. Potom i ono čuveno: „U Zlatnoj seriji #998 nastavak Mister Noove avanture: Projekat ’Novi Tul’”, sa sve greškom u nazivu edicije. I, kao što znamo, do toga nikada nije došlo.

U šestom broju edicije Lunov magnus strip na Bis! ponovo nam stiže omiljeni rendžer — Teks Viler, u društvu svog vernog partnera Kita Karsona. Pred čitaocima su dve samostalne avanture koje, osim glavnog junaka, povezuje i isti scenarista — Antonio Camberleti.

U epizodi Na tragu Kita Karsona, Teks kreće u potragu za nestalim prijateljem, ali ono što započinje kao rutinska potraga ubrzo prerasta u opasnu misiju punu zaseda, tajni i neprijatelja koji vrebaju iz senke.

U priči Jazbina kukavica, rendžeri se suočavaju sa grupom odmetnika čije delovanje preti da destabilizuje čitav kraj. Teks i Karson moraće da upotrebe svu svoju snalažljivost, iskustvo i hrabrost kako bi stali na put bezakonju.

Dve dinamične, napete vestern avanture koje donose sve ono zbog čega je Teks jedan od najvoljenijih junaka italijanskog i domaćeg stripa.

U ovom uzbudljivom, kolor izdanju iz edicije Biblioteka Obojeni program, naš omiljeni istraživač noćnih mora Dilan Dog budi se ranjen i potpuno izgubivši svest pred tajanstvenim manastirom usred ničega. Monasi ga pronalaze na pragu i bude ga, ali on se seća samo da ga je neko neumoljivo jurio kako bi ga ubio. Hoće li uspeti da otkrije ko ga progoni i šta se krije u mračnim hodnicima tog zlokobnog mesta? Napeta priča puna misterije i napetosti vodi čitaoca kroz neizvesnu avanturu koja spaja horor, istragu i neočekivane obrate.

Omiljeni junak Zagor, Duh sa Sekirom, vraća se na stranice Zlatne serije u izdanju koje donosi dve avanture različite po tonu, vremenu nastanka i crtačkom izrazu. Ove priče nude zanimljiv pogled na prošlost serijala i bogatstvo narativnih pristupa koji su obeležili Zagorovu dugu istoriju.

Centralno mesto zauzima Diging Bil, legendarni tragač za blagom i jedan od najvoljenijih sporednih likova u Zagorovom svetu. Njegov povratak donosi klasičnu pustolovinu ispunjenu humorom, opasnostima i večitom čežnjom za neuhvatljivim bogatstvom. Bil je lik pun kontrasta — neumorni avanturista opsednut potragom, ali istovremeno topao, dobronameran i iznenađujuće empatičan.

Ova kratka, ali upečatljiva priča podseća zašto su avanture sa Diging Bilom uvek izdvajane kao posebne: nisu u pitanju samo blago i opasnosti, već sama Potraga — pokretačka snaga koja junaka definiše više od svakog cilja.

Idealno izdanje za dugogodišnje fanove Zagora, ali i za nove čitaoce koji žele da upoznaju klasični duh serijala kroz zabavne i prepoznatljive avanture.

Jedan broj. Dva Magazina. Šest pustolovina.

Nastavljamo tradiciju spajanja dva Magazina u okviru jednog broja naše Biblioteke Obojeni program. Koncept kratkih priča u okviru ove edicije ovog puta donosi čak šest pustolovina koje na odličan način dopunjuju Dragonerov svet i sudbine njegovih junaka.

OVRATAK KUĆI
Tekst: Stefano Vijeti
Crtež: Aleks Masači
Boja: Alesia Nočera

OTETA DEVOJKA
Tekst: Stefano Vijeti
Crtež: Kristiano Kučina
Boja: Keti Formađo

MAČ TAME
Tekst: Stefano Vijeti
Crtež: Fabricio Galiča
Boja: Piki Hamilton

TROJE PROPALICA
Tekst: Luka Enoh
Crtež: Đankarlo Olivares
Boja: Paolo Frančeskuto

LOPOV IZ LAŠURA
Tekst: Stefano Vijeti
Crtež: Kristiano Kučina
Boja: Keti Formađo

TAJANSTVENO ANGAŽOVANJE
Tekst: Stefano Vijeti
Crtež: Frančesko Ricato
Boja: Paolo Frančeskuto

NORMAN OZBORN JE GOBLIN KOJEG ZNATE, ali nije prvobitni goblin! Otkrijte šokantnu tajnu Proto-Goblina i njegovu dramatičnu povezanost sa porodicom Ozborn! Kakvu ulogu u ovim događajima igra mladi Piter Parker koji je tek počeo da shvata svoju veliku moć i odgovornost? Ako Spajdi uspe da preživi borbu sa svojim opakim neprijateljem Sendmenom, očekuje ga zastrašujući okršaj sa Proto-Goblinom!

Doktor Oktopus umire, ali je u svojim poslednjim danima razvio tehnologiju kojom je moguće popraviti ozonski omotač. On tvrdi da je sve što želi da ga se zauvek sećaju kao spasioca ljudske rase, i deluje da je svet spreman da pruži ruku pomirenju njemu i Zlokobnoj Šestorci... Ali ne i Spajdermen. Nakon šta ga je njegov najveći neprijatelj u prošlosti bezbroj puta izigrao, Spajdi nije voljan do prihvati Dok Oka kao nesebičnog dobročinitelja. Nažalost, na taj način umesto Oktavijusa on postaje globalni neprijatelj broj l! Može li Spajdermen da izvadi kestenje iz vatre nakon što se na njega ustreme Dok Ok, Zlokobna Šestorka i čitava planeta? Gostujuće zvezde su Osvetnici, Srebrni Samur, Šest Velikih Heroja, Junion Džek i drugi!

Dobro nam došli u još jedan dupli Bis detektiva od košmara! I odmah da vam kažemo, bend neće igrati na sigurno, svirajući puku reprizu ili varijaciju nekog dokazanog hita: u prvoj priči otisnućemo se u jednu prilično netipičnu, premda još kako dilandogoliku avanturu. Sada smo na pragu dvadesetog veka i Dilan je član brodske ekspedicije koja će na svojoj misiji susresti… užas iz leda!

A u epizodi koja je kod Italijana objavljena kao jesenji Bis, ono što promatra junake i radnju još je zlokobnije od duhova… premda ni oni neće izostati.

Refleksivan grafički roman sa puno humora elementima autobiografije. Novo delo jednog od najcenjenijih savremenih umetnika stripa.

Kit Viler se parobrodom zaputio za Nju Orleans, i tom prilikom nailazi na zavodljivu i prevejanu Svraku Kradljivicu, čija je zanimacija da prazni džepove imućnim putnicima. U isto vreme, Teks Viler i Kit Karson širom Teksasa prate krvavi trag okrutnog pljačkaša, Džejmsa Blekvela. Suđeno je da se sudbine dvoje zločinaca ukrste u Nju Orleansu tokom gradske svetkovine, dok su im na tragu najveći pravednici Divljeg zapada.

KROZ ERONDAR

VRATA KA TAMI

HORDA NEUPOKOJENIH

Informacija da Serđo Boneli nije važio za obožavaoca susretanja junaka iz različitih serijala nikoga neće iznanaditi, to je opštepoznata stvar. Ipak, najpopularnije i najvoljenije udruživanje (Dilana Doga i Martija Misterije u epizodi „Poslednja stanica: Užas!”) objavljeno je 1990. uz njegov blagoslov. Scenario je napisao Alfredo Kasteli, a Ticijano Sklavi potpisan je kao saradnik, iako smo kasnije otkrili da se Sklavi nije naročito mešao, kao što se ni Kasteli nije mešao u nastavak iz 1992. koji je napisao Sklavi („Smak sveta”). Tvorac Martija Misterije tvrdio je da su Boneli i Sklavi pristali na ta dva eksperimenta isključivo iz prijateljskih razloga, kao uslugu njemu, ali i da je u planu imao neostvarenu ideju o stripu u kom bi se potom sreli DSČM i Nik Rajder. Otud je postojanje stripa pred vama – kod nas ovom prilikom prvi put prevedenog, a originalno objavljenog 1993. godine – sve iznenadilo. Evo šta je veliki Serđo tada poručio italijanskim čitaocima…

„Junaci iz stripova uvek su mladi i lepi. To je je-dna od njihovih karakteristika i jedan od glavnih razloga njihove privlačnosti. Za razliku od nas, ljudi od krvi i mesa, likovi na papiru, blago njima, nikada ne stare! Tako na primer Mister No uvek ima nešto više od trideset godina, a njegove pustolovine odigravaju se, kao što znate, pedesetih godina XX veka. Radnja se dešava tada, a njega uvek krase snaga i vitalnost atletski građenog tridesetogodišnjaka. I verovatno nikome ne bi palo na pamet da mu oduzme njegovu večnu mladost da vragolasti Alfredo Kasteli nije umešao svoje prste – u svom serijalu Marti Misterija u nekoliko navrata odao je počast Džeriju Drejku, koji se pojavio kao special guest star. Naravno, pošto su se ti susreti dogodili osamdesetih godina XX veka, Mister No je bio već ostareli gospodin, što je svojevrsni ironični omaž junaku zrelom za penziju. Razmišljajući o udruživanjima Dilana Doga i Martija Misterije, te imajući u vidu vaše brojne zahteve za novim krosoverima kao i činjenicu da su preklapanja različitih serijala uglavnom specijalitet rezervisan za američke stripove, postavio sam sebi jedno pitanje: da li bipravi susret između Mister Noa i Martija Misterije bio moguć? Kakav bi utisak na čitaoce ostavilo suočavanje s junakom koji je ostario kao svako od nas? E pa, ukoliko bilo koji stripski junak može da podnese takvo starenje – verujem da je to upravo moj Mister No. Njegova ironičnost i radost življenja ne zavise od godina. Iako je u ovoj priči uveliko prebacio šezdesetu, Mister No se u duši nimalo nije promenio, i dalje razigrani i zavodljivi tridesetogodišnjak. Moje poslednje sumnje odnosile su se na atletske sposobnosti junaka u trećem dobu. Da li bi sada stariji Mister No bio sposoban da trči kroz džunglu i bori se protiv žestokih protivnika? Putujući pustinjama i šumama na svim stranama sveta i sâm sam imao priliku da sretnem sedamdesetogodišnjake u odličnoj formi, sposobne da se nose sa raznim rizicima i teškoćama. Alfredo i ja smo u tandemu skrojili jednu klasičnu priču (ili bolje rečeno u kvartetu, s obzirom na to da su je ilustrovala braća Di Vito). Tako u ovom neobičnom stripu imamo džunglu i misteriju, kao i dva udružena Bonelijeva junaka od kojih nijedan više nije mladić. Verujem da će ovog puta i čitaoci moje generacije biti zadovoljni.”

Godinama kasnije o kreativnom procesu imao je da kaže sledeće…
„Dobro se sećam koliko je bilo teško koordinisati rad dvojice po karakteru potpuno različitih autora kao što smo Alfredo Kasteli i ja. Preganjali smo se oko konačnog broja strana do poslednjeg trenutka, trudeći se da svojim tvorevinama damo što više prostora (često pribegavajući podmuklim sredstvima) i s velikom mukom uspevali da pomirimo različite i suprotstavljene tačke gledišta. Zbog toga sam oduvek i smatrao da je zaista teško napraviti dobar team up.”
Upitan kako je do cele priče došlo, Alfredo Kasteli je pre nekoliko godina otkrio…
„Mister No se nakratko pojavio u dva broja Martija Misterije i kada sam Serđu predložio jedno ’ozbiljno’ udruživanje njihovih snaga on je to na moje veliko iznenađenje prihvatio. Iskren da budem, nikada mi nije bilo jasno zašto je pristao, budući da je kasnije uvek kukao zbog ove priče, navodno usled mojih intervencija na njegovom delu scenarija poput izbacivanja nekoliko tabli zato što je broj strana bio ograničen, a ne slobodnog karaktera kao u redovnoj seriji. Možete misliti, tvrdio je da sam to uradio zbog toga što je na njima Mister No muvao Dijanu, pa sam bio ljubomoran.”

Dobar dan na bis svima. Ovaj Bis!, neredovno izdanje u kome će vas Marti Misterija ponovo zaskočiti kad mu se najmanje nadate, sadrži ovu i, kao što ste možda primetili, još dve rubrike posvećene temi koja inspiriše našu priču: uređajima koji utiču na um i ljudsko ponašanje. Zato i ove Misterije na Bis posvećujemo jednoj neobičnoj i zanimljivoj vesti koja ima zapanjujuće sličnosti s avanturom „Detektiva nemogućeg”. Ako ste je već pročitali i pomislili da je preterano da jedan „mentalni zrak” uzdrma gusto naseljeni deo Njujorka, znajte da se slična pojava desila u jednom italijanskom mestašcu februara 1990. Događaj se odigrao u San Gotardu, selu blizu Vičence, i započeo je baš na Dan zaljubljenih. Bez ikakvog vidljivog razloga, prekidači na kućnim aparatima počeli su da se pregrevaju i gore, televizori su se sami palili i gasili, a brojila električne mreže su iskakala i topila se. Za svega nekoliko dana ovo „čudno” ponašanje proširilo se sa predmeta na ljude: vrtoglavice, strašne migrene, jake alergije, bolovi u stomaku. Služba hitne pomoći je zatrpana; ima i onih koji se pribojavaju da su „postali radioaktivni”. Životinje počinju da se ponašaju čudno: ovce bleje prestravljeno, mačke se povlače u ćoškove i prestaju da jedu, a kokoške kljucaju na neobičan način. Psihičko stanje stanovnika San Gotarda dodatno se pogoršava kada počnu da se pale predmeti koji nemaju nikakve veze s električnom energijom: stolica, limeni krov, krov automobila „fiće”, pa čak i invalidska kolica jednog nepokretnog čoveka. Neki nagađaju da je u pitanju demonska sila i panika počinje da se širi. Zatim se pojavljuje moguće objašnjenje (mada uzrok fenomena, koji je trajao skoro mesec dana, nikada nije pouzdano razjašnjen). Pretpostavlja se da u za ove događaje odgovorni džinovski repetitori koje su postavili „Snam” (italijanska energetska kompanija) i druge organizacije na okolnim brdima, stvarajući snažno elektromagnetno polje. Kakve posledice elektromagnetizam može imati po ljude i predmete? Još niko ne zna sa sigurnošću: ovakvi uređaji postoje tek nekoliko decenija i nije prikupljeno dovoljno podataka kako bi se sprovelo sistematsko proučavanje ove neobične vrste zagađenja. Možda se „mašina ludila” zaista nalazi među nama a da toga nismo ni svesni!