STRUČNA LITERATURA

Planirana eksploatacija rude jadarita i proizvodnja litijuma i bora otvaraju niz suštinskih društvenih, ekonomskih, ekoloških, pravnih, zdravstvenih, kulturno-istorijskih i drugih važnih pitanja, koja duboko zadiru u savremeni i budući život građana Srbije.

Radovi objavljeni u ovoj monografiji će omogućiti širokoj javnosti da lakše proceni da li je na konkretnoj lokaciji u Jadru moguće sprovesti ekološko rudarenje u postojećim uslovima i da li se ono, kako tvrde zagovornici projekta, može obavljati bez štete po životnu sredinu.

Namera ove publikacije je da javnosti prikaže celovitost i složenost projekta eksploatacije i prerade rude jadarita koji kompanija „Rio Tinto” planira na lokaciji Jadar. Publikacija, oslonjena na domaće i međunarodne izvore, razmatra hemijske, tehnološke, biološke, toksikološke, hidrološke, meteorološke, pravne, ekonomske, društvene i međunarodne aspekte i posledice koje bi realizacija Projekta Jadar imala na živi svet, zdravlje ljudi i ekonomiju Srbije.

Analiza pokazuje da je „Projekat Jadar” jedan od najkontroverznijih rudarsko-industrijskih poduhvata u savremenoj istoriji Srbije – tehnički i ekološki neizvestan, ekonomski neisplativ za Srbiju, društveno i pravno neprihvatljiv, te da nosi nesagledive rizike po zdravlje ljudi i prirodne resurse.

Od mita o Izanakiju i Izanami i stvaranju sveta, nastalog da bi se objasnilo poreklo japanskih ostrva, do kaidana, tj. priča o duhovima koje izazivaju jezu, i stotina kamija (bogova ili duhova), onija (demona ili zloduha), ratnika i junaka o kojima se pripoveda, japanske legende ispredaju povest o zemlji, naciji, narodu i božanskom nasleđu japanskih careva. Često krvava i u svojoj srži natprirodna, ova zbirka predstavlja upečatljivo i nezaboravno štivo.

Knjiga nas vodi na vredno, privlačno i poučno putovanje tokom koga će pažljivo i znatiželjno oko zastati na nekim od najvažnijih i najlepših dostignuća svih epoha i svih kontinenata. Slike velike lepote i snage čine još vrednijom ovu knjigu koja bi trebalo da predstavlja krajnju sintezu velikih istorijsko-umetničkih epoha na svetskom nivou.

Kada su se pojavile prve civilizacije, gde su se pojavile, kada je nastalo prvo pismo, šta je bila osnova ljudske istorije?

Kada govorimo o istorijskim temama, retko postavljamo naizgled obična pitanja o modelu porodice u kojoj se rađamo, o obrazovanju koje dobijamo i o načinu na koji se ponašamo jednji prema drugima i prema svom okruženju.

Istoričari, sociolozi i antropolozi su, naročito od sredine 20. veka, počeli da istražuju živote pojedinaca mimo velikih istorijskih događaja.

Veliki filozofi stare Grčke prvi su pošli putem naučnog razvoja u zapadnom svetu. Sledeći napredak se odigrao tek u renesansi i u savremenom dobu. Kako i kada je nastala savremena hemija, kako je Ajnštajn nadmašio njutnovsku fiziku, kada i kako je čovek stigao na Mesec, kako su se razvijale tehnološke nauke, otkriva ova fantastična knjiga.

Ljudi su uvek nalazili načina da pređu preko prepreka koje predstavljaju more, jezera i reke. Pre više od 5000 godina Egipćani su gradili različite tipove brodova i čamaca za plovidbu Nilom. Kasnije su Feničani, Grci i Rimljani postepeno osvajali Sredozemlje sve složenijim brodovima…Nikada nećemo saznati kome je, nekada davno, palo na pamet da napravi čamac i gurne ga u more. U svakom slučaju, taj postupak je postao glavni vid prevoza sve do pojave aviona.

Ljudi hiljadama godina grade zaklone kako bi se zaštitili od vremenskih prilika i raznih opasnosti. Velike civilizacije starog doba stvorile su svoje gradove i u njima podigli svoje hramove, tržnice, javne trgove i upravne zgrade. Urbanizam – planiranje gradske strukture – i arhitektura menjali su se u skladu sa novim vremenima. Urbani razvoj i dalje traje...

Malo je tema koje izazivaju toliko zanimanja kod ljudi kao što su pitanja prošlosti na koje nemamo odgovore: izgubljene civilizacije, nedešifrovani rukopisi, mitovi koji možda potiču od stvarnih događaja, nestale grobnice, ubistva sa nepoznatim počiniocima, blaga skrivena od ljudske pohlepe i okružena legendama.

Kako god da je porijeklo ove knjige, duša zna da je ona istinita u svim vremenima. Ona odiše čistotom, jednostavnošću i veličanstvenošću, što nas uzdiže iznat trivijalnosti ljudskih pravila o moralu i svakako, neka ova knjiga govori tvojoj duši, dajući joj krila. 

MNOGO RAZLOGA I OPRAVDANjA ima za pojavu ovog fototipskog izdanja knjige Kosovska bitka, odštampane u Beogradu 1933. godine, autora đenerala Jovana Miškovića, načelnika Glavnog đeneralštaba, predsednika Kraljevske srpske akademije i počasnog člana Srpskog lekarskog društva. Predmetna knjiga pisana je u vreme kada srpski patriotizam nije osuđivan; kada vera u Boga nije ismejavana i kada su se pisana reč i nauka slobodno razvijale. Slobodarska, narodnosna i patriotska svest Srba je sistematski suzbijana od 1945. godine. Od tada se Srbiji nameće nova politička ideologija, nova nauka, nov način pogleda na Srpsku pravoslavnu crkvu i veru u Boga. Sve što se nije uklapalo u vladajući komunistički sistem moralo je da se zanemari, prezre, omalovaži, ismeje ili uništi. Tako su i knjige, prožete patriotskim
slobodarskim srpskim duhom zapostavljane, zabranjivane, uništavane. Jedna od mnogih takvih knjiga je i ova knjiga Kosovska bitka, koju istoričari posle 1945. godine ignorišu. Kao dokaz za to neka posluži činjenica da, na primer, Rade Mihaljčić, dugogodišnji profesor srednjovekovne srpske istorije na Beogradskom univerzitetu reč jednu nema o ovoj knjizi u svojoj trotomnoj
istoriji pod naslovima: Kraj srpskog carstva; Lazar Hrebeljanović; Junaci kosovske legende, Beograd 1975, 1989.

Astečko carstvo knjiga Velike civilizacije predstavlja knjigu o kulturi i istoriji naroda koji su živeli u Meksičkoj dolini sve do dolaska Evropljana. Astečko carstvo se još naziva i Trojna Alijansa.

Ovo srednjeameričko carstvo nastalo je spajanjem tri grada-države. U pitanju su Tenočtitlan, Tlakopan i Teškoko. Tenočtitlan bio je ujedno i glavni grad, te su u samom carstvu Asteci od naroda bili najdominantniji. 1521. godine španski konkistadori su  pokorili Astečko carstvo na čelu sa osvajačem Kortesom. Asteci su govorili nautalp jezikom. Prvobitno su bili ratničko pleme koje je u Meksičku dolinu došlo u XII veku.

Knjigu prate ilustracije kao i fotografije arhitekture i sponeika kulture iz perioda carstva Asteka.

Savršeno uređenje Tijavanakoa, Mačua Pikčua, Karala, Varija i Čavina de Vantara, veličanstvenost i uređenje ovih gradova, i danas bude znatiželju… Kako i na koji način su radili i izgradnju dovodili do savršenstva.

Iako vremenski udaljene, keltska i vikinška civilizacije imaju mnogo zajedničkih osobina. Saznajte više…

Sa istorijom dužom od četrnaest vekova, islam poseduje bogatstvo za koje zapadni svet nije oduvek pokazivao interesovanje. U smislu verskog jedinstva, dostigao je ogroman razvoj, i sa intentizivnim religioznim životom, kao naslednik izuzetne istorije i kulture, muslimanski svet predstavlja jednu od najdragocenijih riznica čovečanstva.

Narod Maja živeo je u oblastima južnog Meksika i severne srednje Amerike, gde se prostrane visoravni stapaju s tropskim šumama. Znanja koja su Maje posedovale iz matematike i astronomije svrstala su ih među najrazvijenije mezoameričke prekolumbovske kulture.

Stari više od deset hiljada godina, japansko društvo i kultura razvili su se od primitivne obrade pirinčanih polja do sofisticirane tehnologije. Zemlja tradicija i kontrasta, Japan nas poziva da istražimo jednu od najbogatijih istorija i kultura čovečanstva.

Legenda kaže da je ptičji let odredio mesto i trenutak nastanka Rima. Romul, kojeg je zajedno s bratom Remom mitska vučica spasla iz reke Tibar, znao je da prepozna božji znak. Prateći trag jata ptica, Jupiter je na nebu iscrtao plan budućeg grada, kom je bilo suđeno da postane carstvo. Rođen kao grad-država, tokom širenja nije znao za granice.

Persijanci nisu bili samo odlični ratnici. Oni su ostavili nasleđe u različitim umetnostima, u arhitekturi, vajarstvu i primenjenoj umetnosti, gde se posebno ističu izuzetno umeće u obradi zlata i proizvodnja tekstila. Graditelji najstarijih gradova i tvrđava na Bliskom istoku ostavili su za sobom masivne zidove i reljefe koji i danas oduševljavaju svojom postojanošću i lepotom, i ukazuju na visok stepen razvijenosti multietničkog carstva koje je bilo jedno od najmoćnijih u ljudskoj istoriji.

U Grčkoj su postavljeni temelji zapadne kulture, kao spoj dostignuća istočnih kultura i sveta stvorenog na obalama Egejskog mora – gde je ljudski genije mogao da se uznese do takvih visina da se njegova senka prostire kroz celu istoriju čovečanstva.

Svaka velika imperija zamišljala je sebe kao centar sveta. Tako je bilo i sa Kinom. Kinom su vladale na desetine dinastija, ali su samo malobrojne bile u stanju da održe njeno političko, ekonomsko i kulturno jedinstvo. Kineska kultura predstavlja jednu od najveličanstvenijih kultura svih vremena.

Od početka stvaranja mesopotamske civilizacije pa do njenog pada, koje je povezano s pohodima Aleksandra Velikog i osnivanjem Makedonskog carstva, proteklo je oko 10.000 godina. Smeštena između Tigra i Eufrata, Mesopotamija je bila postojbina velikih izuma, kao što su točak, pismo i obrada metala…

Prva svedočanstva ljudskog prisustva u Indiji sežu do paleolita.
Indijski potkontinent buja od različitosti, bogatstva i suprotnosti.
Na obalama indijskih reka nicali su veliki gradski centri, koji su prerasli u centre bogatstva, otmenosti i moći…

Stari Egipat, jedna od najdrevnijih civilizacija na svetu, i danas budi znatiželju i oduševljenje meðu nauènicima. Zahvaljujuæi najsavremenijim tehnologijama, arheološka iskopavanja mogu da se preduzimaju i u najzabaèenijim delovima pustinje. Postojeæe informacije neprestano se pretvaraju u nove nepoznanice i nove motive da se istraživanje nastavi i formiraju nove nauène, filozofske i umetnièke teorije. Egipat je èesto bio u ulozi osvajaèa, a dešavalo se da bude i osvojen, ali te promene nisu uspele da poremete smisao njegovog identiteta, skovanog oko 3000. godine pre n. e., u dolini reke Nil.

Novi zavet je najvažnija knjiga hrišćanske religije, prevedena na sve svetske jezike.

Ključna knjiga Starog zaveta, pored Svetog pisma najznačajnija molitvena knjiga. Sveti Sava je rekao za Psaltir: Bolje da sunce prestane da izlazi, nego da prestane da se čita Psaltir. U hilandarskoj isposnici u Kareji svakoga dana u godini se isčita ceo Psaltir za spasenje srpskog roda.

Ključna knjiga Starog zaveta, pored Svetog pisma najznačajnija molitvena knjiga. Sveti Sava je rekao za Psaltir: Bolje da sunce prestane da izlazi, nego da prestane da se čita Psaltir. U hilandarskoj isposnici u Kareji svakoga dana u godini se isčita ceo Psaltir za spasenje srpskog roda.

Biblija – Knjiga nad knjigama. Neizostavna za svaku kuću.

Knjiga daje nove uvide uglednih srpskih naučnika u jedan od najznačajnijih događaja u nacionalnoj istoriji, koji je ima ogroman uticaj na razvoj duhovnosti, državnosti i kulture u srednjevekovnoj Srbiji.