Vuković skreće pažnju na tri ključna oblika korupcije: korupcija za ostvarivanje prava koje građaninu ili ekonomskom subjektu sleduje na osnovu zakona ili podzakonskog akta; korupcija radi kršenja prava, to jest korumpiranje u cilju sticanja prava koje građaninu ili subjektu odlučivanja ne sleduje po zakonu; potkupljivanje radi menjanja prava (menjanje zakona ili podzakonskih akata), odnosno prilagođavanje zakonskih ili podzakonskih akata interesu koruptora.
Posle pauze od skoro dve decenije, u kojoj je sociološko ispitivanje omladine bilo u potpunoj defanzivi, Lilijana Čičkarić sa svojim istraživanjem ponovo dovodi mlade u žižu sociološke aktuelnosti i javne pažnje. Upravo na vreme, budući da društvo u Srbiji ulazi u one procese tranzicije i društvene modernizacije kada snažno uključivanje mladih generacija postaje pitanje opstanka.Prof. dr Anđelka Milić
Bez ovih zapisa se ne može govoriti o japanskoj kulturi i civilizaciji jer su oni izvorište japanske duhovnosti, politeističke autohtone religije - šinto, koja nudi pogled na svet, sasvim drugačiji od onoga kakav poznaje zapadna civilizacija.
"Kodjiki" je nastao 712. godine, kao istorijski zapis carske porodice, i čine ga tri knjige. Prva se odnosi na vreme bogova, druga na vreme antičkih junaka, a treća na vreme njihovih potomaka.
U prvoj knjizi su mitovi i predanja o rađanju zemlje i bogova, druga obuhvata period od vladavine cara Đinmua (660-585. pre n. e) do cara Ođina (270-310), a treća, od cara Nintokua (313-399) do carice Suiko (592-628).
Autorski tim iz snova, Pejgels i King, profesorke religije i crkvene istorije na univerzitetima Prinston i Harvard, pristupačnim i neodoljivim stilom pretresaju skorašnje otkriće Judinog jevanđelja i kako taj neprocenjivi tekst, u njihovom prevodu, otvara nove uvide u poglede Isusovih sledbenika na Hristovu smrt, kao i zašto je Juda izdao Isusa i zašto je to Bog dopustio. Da li je Juda arhetipski izdajnik ili jedini istinski vernik?
Profesor istorije religije Elejn Pejgles, slično tekstu Tominog jevanđelja, nudi samo putokaze, ne gurajući nas ni gnosticima ni pravovernima. Neka radije izaberemo sami. Premda je gnostički svet zbrisan, ne možemo da kažemo da nije ostavio poruku. Iako se Atanasije, onovremeni biskup Aleksandrije, ponadao da su sve „jeretičke“ knjige spaljene, jedna amfora krcata ovakim dragocenostima preživela je i ugledala svetlost dana posle 16 vekova. Kao i u svojim prethodnim delima, Elejn Pejgels se ne zadržava isključivo na središnjoj temi svog izlaganja – Jevanđelju po Tomi – već nam u maestralnom izlaganju pruža uvid u proces viševekovnog formiranja Novog zaveta, do oblika koji je danas, nakon toliko vekova, važeći.
