DOMAĆE KNJIGE

Godine 2006. navršilo se 80 godina od smrti najznačajnijeg srpskog i jugoslovenskog državnika, političara i diplomate – Nikole Pašića. Odlučili smo da taj jubilej prigodno obeležimo jednim novim pogledom na ličnost Nikole Pašića, pogledom koji je ležao u tami legendarnog i gotovo anegdotskog - kako je Pašić govorio na javnim skupovima bilo stranačkim bilo izbornim, za skupštinskom govornicom ili u poslaničkom klubu. Složili smo se da ova knjiga mora da ispoštuje sve teorijsko-metodloške postavke istorijske nauke, ali i da bude prijemčiva za široku čitalačku javnost. Otuda ideja da se odabere 100 govora Nikole Pašića i to onih koji će ga predstaviti kao narodnog poslanika, predsednika vlade, predsednika Narodne radikalne stranke, šefa stranačkog Glavnog odbora, predsednika beogradske opštine, pregovarača na Krfskoj i Zenevskoj konferenciji, predsednika Delegacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Konferenciji mira u Parizu, polemičara u diskusijama na sednicama Poslaničkog kluba itd. Znači, u različitim situacijama i sa različitog mesta na lestvici društvene moći.

Godine 2006. navršilo se 80 godina od smrti najznačajnijeg srpskog i jugoslovenskog državnika, političara i diplomate – Nikole Pašića. Odlučili smo da taj jubilej prigodno obeležimo jednim novim pogledom na ličnost Nikole Pašića, pogledom koji je ležao u tami legendarnog i gotovo anegdotskog - kako je Pašić govorio na javnim skupovima bilo stranačkim bilo izbornim, za skupštinskom govornicom ili u poslaničkom klubu. Složili smo se da ova knjiga mora da ispoštuje sve teorijsko-metodloške postavke istorijske nauke, ali i da bude prijemčiva za široku čitalačku javnost. Otuda ideja da se odabere 100 govora Nikole Pašića i to onih koji će ga predstaviti kao narodnog poslanika, predsednika vlade, predsednika Narodne radikalne stranke, šefa stranačkog Glavnog odbora, predsednika beogradske opštine, pregovarača na Krfskoj i Zenevskoj konferenciji, predsednika Delegacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Konferenciji mira u Parizu, polemičara u diskusijama na sednicama Poslaničkog kluba itd. Znači, u različitim situacijama i sa različitog mesta na lestvici društvene moći.

Posle pauze od skoro dve decenije, u kojoj je sociološko ispitivanje omladine bilo u potpunoj defanzivi, Lilijana Čičkarić sa svojim istraživanjem ponovo dovodi mlade u žižu sociološke aktuelnosti i javne pažnje. Upravo na vreme, budući da društvo u Srbiji ulazi u one procese tranzicije i društvene modernizacije kada snažno uključivanje mladih generacija postaje pitanje opstanka.Prof. dr Anđelka Milić

Na planu krstaških okršaja s nevernicima, Beson plete svoju neobičnu, lascivnu ljubavnu priču. U tipičnom besonovskom maniru, s reljefnim likovima, neobičnim obrtima i duhovitim dijalozima.

Bez ovih zapisa se ne može govoriti o japanskoj kulturi i civilizaciji jer su oni izvorište japanske duhovnosti, politeističke autohtone religije - šinto, koja nudi pogled na svet, sasvim drugačiji od onoga kakav poznaje zapadna civilizacija.
"Kodjiki" je nastao 712. godine, kao istorijski zapis carske porodice, i čine ga tri knjige. Prva se odnosi na vreme bogova, druga na vreme antičkih junaka, a treća na vreme njihovih potomaka.
U prvoj knjizi su mitovi i predanja o rađanju zemlje i bogova, druga obuhvata period od vladavine cara Đinmua (660-585. pre n. e) do cara Ođina (270-310), a treća, od cara Nintokua (313-399) do carice Suiko (592-628).

Delo koje se nalazi pred čitaocem možda je i najzagonetnije Unamunovo delo. Sačinjeno je od romanesknih segmenata, istorijskih i književnih referenci, kritičkih komentara, ličnih promišljanja o društvu, religiji, sociologiji, filozofiji, politici. Kritičari ovaj tekst opisuju kao "esej, ispovest, dijalog i dnevnik", gde se "autobiografski elementi mešaju s razmišljanjima o književnom stvaranju i smislu egzistencije". Unamuno nije voleo svrstavanja i klasifikacije, tako da se ova knjiga može nazvati i "avanturom jezika", koja se nalazi izvan "sintakse romana", ali u okviru njegove magije. Ova mešavina žanra podseća na najlepše pasuse Maraija, ali i paskolovsko seciranje suštine i sudbine i Boga i čoveka. U okviru ovog dela nalazi se i Unamunov portret, koji je napisao Žan Kasu, koji Unamuno komentariše u nastavku dela. Podsetimo se, to je onaj isti Žan Kasu koji je sa toliko nežnosti i razumevanja voleo i pisao o slikama naše Milene Pavlović Barili. Ali to je samo još jedno od mogućih čitanja ovog dela, koje ima onoliko slojeva i tumačenja koliko ima i čitalaca. Unamuno ostaje i inspiracija i zagonetka.

Autorski tim iz snova, Pejgels i King, profesorke religije i crkvene istorije na univerzitetima Prinston i Harvard, pristupačnim i neodoljivim stilom pretresaju skorašnje otkriće Judinog jevanđelja i kako taj neprocenjivi tekst, u njihovom prevodu, otvara nove uvide u poglede Isusovih sledbenika na Hristovu smrt, kao i zašto je Juda izdao Isusa i zašto je to Bog dopustio. Da li je Juda arhetipski izdajnik ili jedini istinski vernik?

Profesor istorije religije Elejn Pejgles, slično tekstu Tominog jevanđelja, nudi samo putokaze, ne gurajući nas ni gnosticima ni pravovernima. Neka radije izaberemo sami. Premda je gnostički svet zbrisan, ne možemo da kažemo da nije ostavio poruku. Iako se Atanasije, onovremeni biskup Aleksandrije, ponadao da su sve „jeretičke“ knjige spaljene, jedna amfora krcata ovakim dragocenostima preživela je i ugledala svetlost dana posle 16 vekova. Kao i u svojim prethodnim delima, Elejn Pejgels se ne zadržava isključivo na središnjoj temi svog izlaganja – Jevanđelju po Tomi – već nam u maestralnom izlaganju pruža uvid u proces viševekovnog formiranja Novog zaveta, do oblika koji je danas, nakon toliko vekova, važeći.