STRUČNA LITERATURA

Istorija žena je mnogostrana, a njihova iskustva beskrajno su različita i previše razuđena da bi se sumirala kroz 100 predmeta u 100.000 reči. Predmeti koje smo uvrstile u ovu istoriju samo su polazna osnova za istraživanje i raspravu o prošlosti žena. Oni ukazuju na to da je žensko nasleđe bogato, pričaju o tome kako su žene primoravane da se uklope u važeće predstave o ženstvenosti i kako su se prethodnice feministkinja borile protiv takvih pritisaka; predmeti su pokazatelji ugnjetavanja žena, ženskog heroizma, njihove visprenosti, veštine i znanja.

Neizbežno je da je istorija žena zabeležila brojne zapreke, kontrolne mehanizme i ograničenja s kojima su se žene suočavale u prošlosti i s kojima se suočavaju danas. Žene, međutim, nisu pasivne niti su isključivo žrtve; one raspolažu sredstvima, one pronalaze načine da preuzmu kontrolu čak i ako su okolnosti njihovih života daleko od idealnih.

Možemo reći da će ovo biti delo koje će popunjavati praznine, budući da se, do sada još nije pojavila sveobuhvatna i sistematična publikacija slična ovoj. Publikacija koja je u stručnom smislu veoma kvalitetna, koja prezentuje obilje informacija, iziskuje veliku angažovanost, odnosno spremnost na planiranje, biće od izuzetnog značaja za obrazovanje i onih srpskih stručnjaka-hungarologa koji ne raspolažu mađarskom filijacijom, ali se obrazuju u skladu sa savremenim trendovima i zahtevima (nije nebitno ni to što su knjigu pisali stručnjaci koji su stekli iskustvo u hungarološkom obrazovanju).

Istovremeno, knjiga će pomagati i onim širim slojevima koji se interesuju za datu temu, odnosno omogućavaće pristup rezultatima ove kompleksne nauke, kao i odgovarajuću orijentaciju u pogledu suštinskih tema. (Iz recenzije Kornelije Farago) Univerzitetski udžbenik Istorija mađarske kulture Edit Bogar i Marka Čudića dobro je koncipirano delo, koje obuhvata i srazmerno predstavlja mađarsku kulturu u širem smislu.

Količina materijala i način predstavljanja odgovara potrebama univerzitetske nastave. Autori se dobro snalaze u teškoćama prikaza strane kulture koja i nije tako strana, već je puna međusobnih uticaja, paralela, saradnje i konflikata, zajedničkih interesa, kao i sukoba tokom istorije. Pored nabrajanja i sređivanja podataka, činjenica mađarske kulture, autori ukazuju i na moguće paralele, njihova objašnjenja su interesantna, stručno zahtevna, ali ne i odveć komplikovana.

Tekst knjige je vrlo čitljiv, savremenog je stila i svojom retorikom, logičkim povezivanjima, unutrašnjim referencijama između pojedinih poglavlja, odnosno označavanjem odgovarajućih kulturnih i književnih paralela u srpskoj kulturi, predstavlja odličan uvod u mađarsku kulturu i civilizaciju. (Iz recenzije Ištvana Ladanjija)

Malo je ili nimalo knjiga kod nas o tome kako je pola čitave ljudske populacije živelo u staroj Grčkoj. Znamo da je ženama u antici mesto bilo u kući, da nisu imale prava da učestvuju u javnom životu, i da su, spram tadašnjeg određenja njihovog ponašanja i intelektualnih predispozicija, bile svrstavane u isti skup s decom i životinjama. Ali da li je tako bilo u svim delovima grčke civilizacije? Da li je i u ovom pogledu čudesna Sparta bila posebna? Šta su zaista radile Spartanke dok su im muževi provodili život po agogama ili u ratu? Jeli Likurg izdao naređenje da se ženska novorođenčad bacaju niz litice Tajgeta? Da li su sestre jele isto koliko i braća i s koliko se godina postajalo suprugom? Kakav je bio odnos društva prema preljubi i silovanju? Jesu li žene u Sparti zaista bile nemi i nevidljivi deo društva? Ova knjiga neophodna je kao još jedno snažno svetlo koje moramo uključiti u ogromnoj sali istorije u kojoj su mnogi delovi i dalje u tami, ako verujemo u ono Historia magistra vitae est.
„Ako je spartanski patrijarhat stvorio model snalažljivosti u dosta dugom trajanju, onda su Spartanke u takvom društvenom modelu morale ostvariti nešto što sam nazvala nadsnalažljivošću: to je podrazumevalo odlično razumevanje društva, njegovih pravila i njegovih nedoslednosti.”
Svetlana Slapšak
O AUTORKI
SARA B. POMEROJ (1938) američka je univerzitetska profesorka antičke istorije i klasičnih nauka i članica Američkog filozofskog društva. Pionirka je u istraživanju istorije žena, autorka jedne od prvih i najuticajnijih studija o ženskoj istoriji ikada napisanih na engleskom jeziku (Goddesses, Whores, Wives, and Slaves: Women in Classical Antiquity), istraživački posebno usredsređena na istoriju žena u antici. Tokom naučne karijere bila je stipendistkinja brojnih fondacija i više puta je nagrađivana za svoj naučni doprinos (Siti juniverziti prezidents avord, stipendije fondacija Ford i Gugenhajm). Godine 2003. dobila je titulu profesorke emeritusa klasičnih nauka i istorije.