STRUČNA LITERATURA

"Istočna Azija: politika, ekonomija, istorija je zbirka novinskih tekstova
koja donosi obilje informacija i stručnih mišljenja o savremenoj politici
i ekonomiji država Dalekog istoka – prvenstveno Kine, Japana i
Republike Koreje, a onda i Rusije i Demokratske Narodne Republike
Koreje. U nastojanju da rasvetli njihove međusobne i odnose sa
Evropskom unijom i SAD, knjiga se naročito fokusira na spoljnu
politiku i trgovinu u postkovid dobu, ali, kao podlogu potrebnu za
razumevanje savremenog političkog i ekonomskog konteksta, pruža
i određen uvid u njihovu modernu istoriju."

Ova knjiga je zbirka novinarskih tekstova o međusobnim odnosima i političkom, ekonomskom i društvenom životu azijskih zemalja na obodu Tihog okeana, kao što su Kina, Japan, Južna i Severna Koreja, Vijetnam, Filipini i Tajland. Knjiga posebno može biti od koristi novinarima, ljubiteljima dalekoistočnih kultura, studentima političkih nauka i međunarodnih odnosa i mladim diplomatama. Kao štivo koje sadrži mnoštvo informacija i komentara o političkim, vojnim, ekonomskim i društvenim prilikama u regionu, te govori i o odnosima pomenutih država sa SAD i Rusijom, ona može biti interesantna za sve intelektualno radoznale osobe željne znanja o važnijim zbivanjima u svetu.

Ilja Musulin je srpski stručnjak za teoriju religije i religije Dalekog istoka, koji živi u Japanu blizu četvrt veka, gde radi kao novinar, univerzitetski predavač i prevodilac. Služeći kao izveštač Tanjuga iz Tokija i dopisnik RTS-a iz Japana i Istočne Azije, napisao je više stotina članaka o politici, ekonomiji, društvu, kulturi, tehnologiji i istoriji zemalja kao što su Japan, Kina, Republika Koreja i Vijetnam. Autor je dela o tradicionalnoj i savremenoj kulturi i društvu Japan iznutra, Fascinantni Japan i Knjiga o Japanu.

Kođiki, Zapisi o drevnim događajima,najstarije je sačuvano delo koje označava početak japanske književne istorije. Bez njega se ne može govoriti o japanskoj kulturi i civilizaciji. To je i izvorište japanske duhovnosti, politeističke autohtone religije – šinto, koja nudi pogled na svet, sasvim drugačiji od onoga kakav poznaje zapadna civilizacija.

Delo Kođiki nastalo je 712. godine, kao istorijski zapis carske porodice, i čine ga tri knjige. Prva knjiga se odnosi na vreme bogova, druga na vreme antičkih junaka, a treća na vreme njihovih potomaka. Prva knjiga sadrži mitove i predanja o rađanju zemlje i bogova. Druga knjiga obuhvata period od vladavine cara Đinmua (660–585. pre n. e.) do cara Ođina (270–310), a treća, od cara Nintokua (313–399) do prve carice Japana Suiko (592–628). U drugoj knjizi, u kojoj su još prisutni mitološki elementi govori se o kulturnim junacima i o nastajanju ljudske zajednice, a likovi imaju i božanski i ljudski karakter. U trećoj knjizi, mitološka težnja skoro se gubi pa likovi više nisu bogovi ili polubogovi već ljudi, istorijske ličnosti iz stvarnog života.

Kalevala je s jedne strane ep, a s druge strane stvaralaštvo Elijasa Lenrota koji je od 1820. godine skupio više hiljada narodnih pesama – runa, i njihovih različitih verzija, koje su najviše iz istočne Finske, ali i van granica Finske. Lenrot je spajao i obavljivao rune, ali je stvorio i neke likove i dešavanja.

Tako je iz pojedinačnih pesama nastao ep. Najpoznatija verzija Kalevale je iz 1849. godine. Odonda je ona sastavni deo finske kulture, o čemu svedoče lična imena, imena geografskih mesta, kao i nazivi književnih izraza. Finski nacionalni ep jedan je od najpoznatijih epova sveta, preveden je na više od pedeset jezika.

Ovo izdanje namenjeno je mlađim čitaocima. Napisano je jednostavnim jezikom i bogato ilustrovano. Ono obogaćuje srpsku kulturu, jer je Kalevala prvi put prevedena s finskog na srpski jezik. Finski nacionalni ep jedan je od najpoznatijih epova sveta, preveden je na više od pedeset jezika. Ovo izdanje namenjeno je mlađim čitaocima. Napisano je jednostavnim jezikom i bogato ilustrovano. Ono obogaćuje srpsku kulturu, jer je Kalevala prvi put prevedena s finskog na srpski jezik.

Knjigu pet krugova napisao je 1645. godine Mijamoto Musaši, legendarni samuraj i vrhunski macevalac pred kraj svog nesvakidašnjeg života. Kroz ovo remek-delo koje je prihvaceno kao vrhunac filozofije Bušida, on je pokušao da objasni suštinu života samuraja i osnove individualne borbe. Hagakure (što znaci skriven u lišcu) predstavlja zapise Tašira Curamotoa iz 1716. godine, sacinjene prema prici cuvenog samuraja Jamamota Cunetomoa. Ova knjiga govori o osnovnim idejama i filozofiji koje objašnjavaju suštinu puta samuraja, što znaci puta smrti, kroz mnoge bajkovite i istinite price velikih ratnika. Bušido je napisao Inazo Nitobe 1899. godine. Rec je o izuzetnom književnom pogledu japanskog intelektualca koji je želeo da predstavi Japan i njegovu fundamentalnu filozofiju na nacin razumljiv i zapadnoj civilizaciji. Knjiga opisuje kako su šinto religija i zen-budizam postali oslonac osnovnim vojnickim pogledima na život i cast, koji su neodvojiv deo Bušida, samurajskog kodeksa.

Knjiga Legende o samurajima više je od udžbenika, ona je svojevrsna enciklopedija o proslavljenom, visokomoralnom, cesto zagonetnom, junackom sloju koji je imao znacajnu ulogu u istoriji Japana od kraja XII do sredine XIX veka. Legende o samurajima obišle su ceo svet i dan-danji bude veliko interesovanje, posebno mladih naraštaja. Prvi deo, Samurajska veština, sastoji se od prica o ljudima koji su bili vicni nekoj od borilackih veština (Jamato Takeru, Jorozu, Fudivara no Jasumasa, Taira no Koremoci, Minamoto no Jorinobu...). Vecina prica uzeta je iz Zbirke prica iz vremena koje je prošlo, udžbenika sacinjenog od preko hiljadu prica nastalih u XII veku, a završava se pricama o samurajima u ranom XIII veku. Drugi deo, Vodene bitke, skup je prica o poznatim ratnicima, vojskovodama i njihovim bitkama (Minamoto no Jošicune, Kasunoki Masašige), Takeda Šingen, Uesugi Kenšun, Oda Nobunaga...).

Ateološka rasprava prodata je u više od dvesta hiljada primeraka. Prevodi se na desetine drugih jezika. Onfre je napustio državno obrazovanje i osnovao Narodni univerzitet u Kanu (Normandija) i u drugim francuskim gradovima, na kojim besplatnu filozofsku nastavu prati na hiljade studenata.

Koja je tajna ovog rastućeg pokreta? U filozofiji je nekad postojalo doba „Bog je mrtav“. Naše doba, dodaje Onfre, jeste pre doba njegovog povratka. Neophodan je argumentovan, snažan i militantan ateizam, jer je sve očitija mržnja prema razumu, slobodi, željama i nagonima, dakle prema životu. Svi ti vidovi mržnje potiču iz istog poriva smrti, koji propovedaju judaizam, hrišćanstvo i islam, iza kojih stoji takoreći isto verovanje: „smrt na zemlji u ime večnosti na nebu“.

Iako se mnogima Zen čini suviše zagonetan, neuhvativ i pun protivrečnosti, ipak je on u suštini jednostavna disciplina i učenje: "Čini dobro, izbegavaj zlo, pročisti svoje srce, to je Budin put".Na prvi pogled ovo je učenje detinje jednostavno. Ali u njemu, kao i u Zen budizmu u širem smislu iskristalisale su se tradicije triju velikih naroda i kultura: Indije, Kine i Japana. Zen je cvet tradicije dalekog istoka. Potekao je iz indijskog budizma, osvežen kineskim taoizmom, donekle prožet humanističkim vrlinama kineskog konfucijanizma, preobražen praktičnim i ovozemaljskim duhom Kineza, a zatim utkan u tkivo japanskog naroda, poznatog po sposobnostima da usvoji strane tradicije, stvaralački ih preradi i stvori nove plodove koji nadmašuju originalne izvore.