Svim zaljubljenicima u knjigu i zainteresovanima za njenu sudbinu delo Julije Ščerbinjine će pružiti uvid u aktuelne knjižne formate (neovintidžna knjiga, salonska knjiga, pop-ap knjiga, flipbuk), savremene tendencije grafičkog oblikovanja, spisateljske tehnologije, tokove bibliotečke revolucije, novouspostavljene odnose pisca i čitaoca, književnosti i književne kritike.
Studija Večna sadašnjost nastavak je dugogodišnjih istraživanja baroknog prostora i njegovog uticaja na naše vreme, koji su u fokusu interesovanja dr Jelene Todorović. Predstavlja nam nasleđe baroka u savremenoj književnosti, viđeno iz perspektive istoričara kulture novog veka. Autorka nije sebi postavila kao cilj da ukaže na neposredne veze i pozivanja jedne kulture na drugu, već da razotkrije oblike mišljenja koje naše doba duguje baroknom vremenu, da učini vidljivim mnogostrukosti vremena i prostora, kao i skriveno nasleđe baroka u savremenoj književnosti.
Primeri koje proučava (Nevidljivi gradovi Itala Kalvina, Saturnovi prstenovi Vinfrida Georga Zebalda i Islednik Dragana Velikića) nisu dela koja su po svojoj strukturi namerno barokna, niti im se radnja odvija u baroknom dobu. U tim delima – ukazuje dr Todorović – barok je prisutan kao estetski princip, kao nevidljivo nasleđe koje oblikuje pogled na svet njihovih junaka. Barokno je osećanje prostora u kome oni žive kao i način na koji se u tom svetu prepliću mašta i stvarnost. Dodatnu dragocenost ove knjige predstavljaju kako vrstan izbor, tako i zanimljiva analiza likovnih priloga.
Tokom gotovo dve decenije, Mark Tompson predano je proučavao Kišovu zaostavštinu i razgovarao sa njegovom porodicom, prijateljima i poštovaocima. Intimno poznavanje piščevog života i regionalne istorije čine osnovu njegovog temeljnog čitanja i razumevanja Kišovih dela i okolnosti u kojima su stvarana.
Više od odavanja priznanja jednoj važnoj figuri srpske književnosti i jugoslovneske, ili još bliže srednjoevropske kulture, ova knjiga je neobičan, subjektivan vodič kroz destruktivne putanje politike koje će, nedugo posle Kišove smrti, dovesti do izbijanja najvećeg nasilja u Evropi od Drugog svetskog rata.
