TEORIJA, TUMAČENJE I ISTORIJA KNJIŽEVNOSTI
Filters
l-o-m-
1 proizvodi
Obriši sve
%
10%
TEORIJA, TUMAČENJE I ISTORIJA KNJIŽEVNOSTI
801,90 RSD
891,00 RSD
0,00 RSD
Jedan od najvećih ruskih pisaca i vizionara, neizmerno je uticao na razvoj moderne svetske književnosi. Hamsun, Kada, Selin, Fante, Bora Stanković, Bukovski, Tomas Bernhard, samo su neki od pisaca kojima je Dostojevski bio uzor.
Nerazumevanje i međusobna fascinacija prate odnos Rusije i zapada kroz čitavu rusku istoriju. Tako je i u argumentima romana F. M. Dostojevskog. Zapisi iz podzemlja (1864), Zli dusi (1872) i Braća Karamazovi (1879) pokazuju šta je po tom pitanju pisca inspirisalo a šta brinulo u različitim egzistencijalnim i stvaralačkim trenucima. Stavovi koje likovi Dostojevskog imaju prema Rusiji ili Zapadu, a koji kao refleksija samog pisca neretko imaju snagu proročkih vizija, umnogome nam mogu pomoći da iz sadašnje perspektive sagledamo i razumemo uzroke i posledice tog složenog odnosa.
Delo Dostojevskog ipak ne daje sliku jedne idealizovane Rusije, pred dekadentnom Evropom. Uvek sklon preterivanjima, pisac je znao da se obruši na Zapad i tamošnji život. Ipak, kad je bio spreman da stavi prst na čelo i bude objektivniji, i u pogledu Rusije i u pogledu Evrope iskazivao je dijalektièki obojene misli, poput ovih, iz Dnevnika pisca:
„Samoubica Verter se, u svojim poslednjim stihovima, obraća prekrasnom sazvežđu Velikog medveda, opraštajući se sa njim. Kod nas se sa medvedima, ne samo Velikog sazvežđa nego ni malog, niko ne oprašta, niti bi to ikome palo na pamet.
Tamara Đermanović (Beograd, 1965) profesorka je Ruske književnosti i Estetike na Fakultetu humanističkih nauka Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni. Završila je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirala je na temi odnosa Rusije i Zapada kod Dostojevskog na univerzitetu u Barseloni, gradu u kom živi i radi od 1991. godine. Ovo je njena peta knjiga.
Nerazumevanje i međusobna fascinacija prate odnos Rusije i zapada kroz čitavu rusku istoriju. Tako je i u argumentima romana F. M. Dostojevskog. Zapisi iz podzemlja (1864), Zli dusi (1872) i Braća Karamazovi (1879) pokazuju šta je po tom pitanju pisca inspirisalo a šta brinulo u različitim egzistencijalnim i stvaralačkim trenucima. Stavovi koje likovi Dostojevskog imaju prema Rusiji ili Zapadu, a koji kao refleksija samog pisca neretko imaju snagu proročkih vizija, umnogome nam mogu pomoći da iz sadašnje perspektive sagledamo i razumemo uzroke i posledice tog složenog odnosa.
Delo Dostojevskog ipak ne daje sliku jedne idealizovane Rusije, pred dekadentnom Evropom. Uvek sklon preterivanjima, pisac je znao da se obruši na Zapad i tamošnji život. Ipak, kad je bio spreman da stavi prst na čelo i bude objektivniji, i u pogledu Rusije i u pogledu Evrope iskazivao je dijalektièki obojene misli, poput ovih, iz Dnevnika pisca:
„Samoubica Verter se, u svojim poslednjim stihovima, obraća prekrasnom sazvežđu Velikog medveda, opraštajući se sa njim. Kod nas se sa medvedima, ne samo Velikog sazvežđa nego ni malog, niko ne oprašta, niti bi to ikome palo na pamet.
Tamara Đermanović (Beograd, 1965) profesorka je Ruske književnosti i Estetike na Fakultetu humanističkih nauka Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni. Završila je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirala je na temi odnosa Rusije i Zapada kod Dostojevskog na univerzitetu u Barseloni, gradu u kom živi i radi od 1991. godine. Ovo je njena peta knjiga.