UMETNOST

Uticaj arhitekture na čovečanstvo

Priručnik Problemi i rešenja pomaže u rešavanju tipičnih problema koji se javljaju tokom crtanja, uz konkretne smernice kako ih prepoznati i prevazići. Poseban fokus stavljen je na razvoj sigurnosti u radu, pravilno posmatranje i postepeno unapređenje crtačke tehnike.

Radoslav Lazić je intervjuisao mnoge glumačke veličine u vremenskom rasponu od trideset godina. Zato je ova studija od izvanrednog značaja.
Trakat o glumi predstavlja krunu Lazićevog rada i ostavlja neizbisiv trag u naučnom radu.

Autorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja. -Iz recenzije Vladana Đokića

Ova knjiga sprovodi značajne rekonstrukcije unutar filozofske terminologije, poretka pojmova i koncepata kojima filozofi barataju na različitim jezicima i u raznovrsnim kulturama. Ambicija autorke da ustanovi jednu novu i opravdanu arhitektonsku terminologiju istovremeno remeti i menja neka ustaljena značenja reči. Posle ovih konceptualnih ili arhitektonskih intervencija, mišljenje nužno postaje konkretnije i preciznije. - Iz recenzije Petra Bojanića

Muzika nije samo tekst, skup notnih znakova, zapisanih tonskih visina određenog trajanja, zvukova raspoređenih u vremenu na određen način, ovo ili ono muzičko delo, pesma, sonata, simfonija, fuga ili neki drugi muzički oblik; muzika nije samo poetika, poïesis, nego i praksa, praxis, nešto što upražnjavamo u svakodnevnom životu i kulturi, radi ličnog zadovoljstva i bogatijeg, ispunjenijeg života, ali i da bismo drugim ljudima saopštavali značenja, slali poruke i postizali željena dejstva, kao što upražnjavamo modu, politiku i sve druge kulturne prakse. Utoliko je muzika i politička praksa, jer lako poprima politička značenja i uloge, i to najrazličitije, u zavisnosti od političkog konteksta i želja svojih stvaralaca i korisnika, a često i mimo njih. To potencijalno važi za svaku muziku, jer se svaka muzika stvara i sluša u okviru nekog političkog konteksta, neke političke zajednice, nekog polisa, najšire shvaćenog kao bilo koja uređena zajednica ljudi, od porodice do države i dalje, koja se bori za svoje interese, održanje i jačanje, čiji članovi imaju svoje dodeljene uloge, prava i obaveze, koji pak uvek podležu političkoj borbi, to jest borbi za moć. Ta borba, koja je politička po definiciji, borba polisâ ili političkih zajednica, kao i pojedinaca unutar njih za sopstvene interese, manje ili više legitimne ili opravdane, neretko se vodi i artikuliše kroz muziku.”

Prošle su decenije otkako je Frojd pao u nemilost, ne samo u mejnstrim psihijatriji nego i u radikalnoj misli, gde su i on i Lakan bili optuženi za seksističke i klasne predrasude. Društvena istorija psihoanalize odbija da prihvati ovu rastuću depolitizaciju nekadašnjeg revolucionarnog područja, i upućuje nas na to da psihoanaliza mora biti kolektivni politički zadatak a ne individualna psihološka stvar.

Autor razbija udoban narativ psihoanalitičara kao teoretičara iz fotelje koji smireno tumači porodične komplekse u bezbednom okruženju ordinacije. Prisećajući se Frojdovih radikalnih trenutaka (pružanje podrške revoluciji 1917. i otvaranje besplatnih klinika), zatim višegodišnje borbe Vilhelma Rajha da ospori političku neutralnost psihoanalize u Austriji i Nemačkoj, ili delovanja manje poznatih ličnosti kao što su marksistički psihoanalitičari Mari Langer i Fransoa Toskel, autor istražuje kako je revolucionarno vrenje oplodilo istraživanje nesvesnog, i oživljava to dragoceno nasleđe kako bi konačno vratio psihoanalizu u središte borbi za emancipaciju.

U knjizi su u vidu poglavlja izdvojene četiri tematske celine. U prvom poglavlju su definisani pojam i elementi forme, njena svojstva i grupe relacija. Drugo poglavlje se bavi transformacijom forme, njenom organizacijom i uređenjem, dok se u trećem poglavlju izdvajaju i klasifikuju karakteristične dihotomije u građenju arhitektonske forme.Sadržina udžbenika je potkrepljena referentnim primerima iz savremene domaće i inostrane arhitektonske prakse.U ovom udžbeniku forma se tretira kao motiv i esencija arhitektonskog izraza, dok je razmatranje njenih geometrija i konstrukcije u domenu drugih oblasti. Sadržina udžbenika je potkrepljena referentnim primerima iz savremene domaće i inostrane arhitektonske prakse.

Mala crna muzika posvećena je urbanim potkulturama, kulturi mladih i nadasve hiphopu. Na istraživački i autentičan način prate se razvoj i uticaj hiphopa u savremenom društvu, počev od njegovog nastanka pre 50 godina u Bruklinu, do aktuelnih autora i izvođača sa naših prostora. Sadržaj knjige, prožet prepoznatljivom ikonografijom hiphopa, direktan je, kritičan, poletan, upečatljiv i pokatkad neukrotiv, poput teme kojom se bavi.

„Na kraju krajeva, na pravoj ste žurci. Ništa se u hiphopu toliko ne ceni kao snaga prevare i samoobmane. Hiphop je, više od svega, kultura preduvavanja. Na sve to, hiphop je sav sazdan od istorije, od sedimentacije neprebrojivih kolektivnih i privatnih istorija, nekih istinitih, a nekih i dobrano prekrojenih.“

(Dragan Đorđević)

Knjiga je sačinjena od niza kratkih teorijskih sekvenci. Svaki od tih fragmenata adresira specifično pitanje koje nam postavlja arhitektonska stvarnost. Sekvencijalna struktura knjige poziva na njeno nelinearno čitanje, pri čemu svaki od ovih teorijskih isečaka s namerom ne prati logiku „početka“ i „kraja“ jedne narativne strukture. Pored pojma sekvence, podjednako važan pojam kroz koji autorka gradi metod strukturisanja knjige jeste figura. Ako je sekvenca deo narativnog niza, figura je deo prostornog kontinuuma. Ona je takođe fragmentarna, nedorečena, ali na sasvim drugačiji način. Figura se ne može razložiti ili iscrpiti u jeziku zbog toga što pripada kategoriji čulnog, pružajući iskustvo neposrednosti koje se ne može rekonstruisati posredstvom sekvencijalne logike opisivanja ili naracije. Ako je sekvenca nedovoljno konceptualna usled toga što ostaje objektivno nedovršena, figura je nekonceptualna zbog toga što njena objektivnost ne počiva na principima logike. Taj dvostruki nedostatak konceptualnog – u figuri i sekvenci – usvojen je kao osnovni motiv knjige. Iz te pozicije, fragmentarni tekstovi o pojedinačnim temama ne nastoje da definišu koncepte, već da pronađu kritičnu tačku njihovog nastajanja u obrisima, uzdržavajući se od literarnog izlaganja.
O autoru:
Snežana Vesnić je arhitektkinja i vanredna profesorka na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje arhitektonsko projektovanje i arhitektonsku filozofiju. Doktorirala je 2018. godine na Arhitektonskom fakultetu, nakon čega je 2019. godine završila postdoktorske studije na Sveučilištu u Rijeci. Autorka je dve monografije, Arhitektonski koncept: objekt stvarnosti i subjekt iluzije (Akademska knjiga, 2020) i Arhitektonski koncepti u figurama i sekvencama (Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, 2024). Osnivačica je i glavna urednica međunarodnog akademskog časopisa Khōrein: Journal for Architecture and Philosophy. Autorka je više nagrađivanih arhitektonskih projekata, od kojih su dva nominovana za prestižnu Nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu „Mies van der Rohe“.

Knjiga Nerazmrsivi čvor je totalna analiza jednog umjetnika i njegovog kreativnog puta. Na koncu, Bečanovićev Baldung Grien jedan je od najzanimljivih slikara sjevernoevropske umjetnosti. Riječ je o interpretaciji o koju se ne možete oglušiti, o „otkrivanju“ slikara, uslovno rečeno, skrajnutog u istorijama umjetnosti.

Ključna riječ je manirizam, to je šifra za ovog autora, i jednog i drugog, zapravo – i Baldunga, ali i Bečanovića. I sve ono što ide uz manirizam – od samosvijesti do fetišizma, od ironije do temeljne subverzije.

Ova knjiga nenadmašnog pripovjednog i interpretativnog erosa, istovremeno je studija o fenomenu Sjeverne renesanse. Nakon Bečanovićeve interpretacije duha i puta Sjeverne renesanse van Eyck, Dürer i Baldung ukazuju se kao helenski tragičarski trio Eshil – Sofoklo – Euripid sa svim pridruženim značenjima: onoga koji je prvi velikan, onoga koji je najsavršeniji i onoga koji veliku priču prevodi u fetišističku orgiju. - Balša Brković

Bečanovićeva studija o Hansu Baldungu Grienu počinje kao gotički roman: iskopavanjem mrtvaca i uzimanjem pramena kose. Taj čin nije samo bizarni istorijski detalj, već i tačka preokreta, simbolička scena jednog od ključnih preobražaja modernosti: od renesansne reprezentacije ka manirističkoj ikonografiji ekscesa, deformacije i psihovizuelne nelagode.

Ono što dalje slijedi nije samo umjetničko-istorijska studija, već interpretativna vrtoglavica. Bečanović ne čita Baldungov opus kao niz djela, već kao sistem simptoma: mračna energija slika, viškovi koji se ne mogu ukrotiti, detalji koji opsjedaju pogled. Dojke, nabori, velovi, zmijske i ljudske morfologije više ne prikazuju, one prizivaju. Slika više ne komunicira već zavodi, sablažnjava, hipnotiše, proizvodi tjeskobu.

U središtu tog vizuelnog i teoretskog delirijuma nalazi se fetiš, „fascinantni spoj imaginarnog i realnog“, eksces značenja koji istovremeno sabotira interpretaciju i neumoljivo je proizvodi.

Nerazmrsivi čvor nije tek jedna uobičajena studija o velikom slikaru. U pitanju je psihoanalitički noir i hermeneutički horor u kojem Dürerov pramen kose, Adamovo međunožje i voajeristički kadar Baldungove Eve dobijaju opscenu narativnu aktivnost. - Vladimir Vujošević

Jedan od najinspirativnijih italijanskih umetnika i dizajnera dvadesetog veka svoje razmišljanje otpočinje pitanjima: Šta rade dizajneri? Koja je funkcija dizajna? Kakvu ulogu dizajn ima u našoj svakodnevici?

Munari zagovara dizajn koji je funkcionalan, lep i pristupačan, ali koji, pre svega, odgovara nameni samog predmeta. Upućuje nas da inspiraciju potražimo u logici dizajna u prirodi, upoznaje nas sa načelima oblika kruga, kvadrata, trougla, načinom na koji opažamo boje.

Dizajniranje lampi, stolica, saobraćajnih znakova, postera, knjiga, automobila, kod Munarija je uvek vođeno održivošću i skladom pri estetskom odabiru. Podsećajući nas da je svaki predmet koji vidimo u modernoj svakodnevici nužno neko dizajnirao, Munari nas podstiče da svet posmatramo aktivno kako bismo ponovo uspostavili vezu između umetnosti i publike, između čoveka i umetnosti kao žive stvari.

Dizajn nikada nije neutralan. On je uvek smešten u određen kontekst moći, kulture i ideologije. Svaki izbor boje, simbola, fonta, ikonice, otkriva kome dizajn služi, kome se obraća, a koga isključuje. Razumeti dizajn kao politički čin znači prihvatiti poziv na kritičko razmišljanje i odgovorno zauzeti aktivnu ulogu u borbi protiv banalnosti i manipulacije, zarad pronalaženja prekopotrebnih alternativa u polju vizuelne kulture i društvene stvarnosti.

Jedna vrlo poučna knjiga koja, vodeći čitaoca kroz divno ispričanu istoriju filma, razotrkiva istoriju propagande i nakon što je pročitate, neke filmove više nikada nećete gledati na isti način. Film je kao i muzika, medij koji ima moć da dopre duboko u našu podsvest, naročito kad je u pitanju propaganda koja je bila prisutna gotovo u većini ratnih filmova jugoslavenskih autora, naročito u nekim superspektaklima poručenim od partije na vlasti.

Naučite kako da crtate i bojite fantastične svetove sa maestrom Džonom Houvom, glavnim konceptualnim dizajnerom na filmskim trilogijama Gospodar prstenova i Hobit. Uz korak po korak crteže i obojene scene, Houv nam otkriva svoj umetnički pristup fantastici, daje savete o pravljenju portfolija, ali i ilustrovanju knjiga, grafičkih novela i dizajnu za veliko platno.

VADEMECUM: Promenadni saputnik kroz istoriju umetnosti

Ovaj mali promenadni saputnik kroz istoriju umetnosti sačinjen je sa namerom da svom saputniku, čitaocu, pruži kratke naučne opise nekih čestih pojmova istorije umetnosti. Prvobit na inspiracija za ovakav izbor pojmova bila je misao da oni u istoriji umetnosti znače ne što drugo ili nešto posebno u odnosu na to kako se razumeju kao pojmovi kulture u širem smislu. Na izvestan način, ovako obrađene odrednice imaju za cilj da dopune njihovo šire razumevanje.

Istovremeno, pokazala se potreba da se uvrste i neki opštiji filozofski i teorijski pojmovi koji se možda ređe povezuju sa disciplinom istorije umetnosti, a koji su od velikog značaja u teoriji umetnosti tokom poslednjih nekoliko decenija.Autori ovih odrednica su mladi naučnici, istoričari umetnosti. Oni su saradnici Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu ili su tokom nekoliko proteklih godinna na različite načine sarađivali sa In stitutom za književnost i umetnost u Beogradu. Uredništvo ovom prilikom želi da izrazi veliko zadovoljstvo što su autori pokazali veliko znanje, umeće i naučnu posvećenost.

Prema svojoj nameri, ovaj Vademekum, i više nego druga slična izdanja, nije konačan i Uredništvo se nada da će se periodično obogaćivati.

Šta svaki ambiciozan strip-umetnik zaista želi da crta? Akciju. Naravno. Naučite da, uz pomoć ovog korak po korak vodiča, pravite adrenalinske pokrete, od superheroja u akciji, pa do opasnih borbi. Otkrijte veštine koje su potrebne za crtanje brzih, izazovnih scena akcije, uz savete jednog od najboljih strip crtača na svetu.

Slikar Dado Đurić rođen je na Cetinju 1933. godine, a nakon Drugog svetskog rata odlazi u Ljubljanu kod ujaka, umetnika Mirka Kujačića. Po povratku u Crnu Goru pohađa Umetničku školu u Herceg Novom, a potom upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića. Đurić u Beogradu ubrzo postaje deo grupe „Mediala“, a potom i društva prijatelja „Baltazar“. Od odlaska u Pariz 1956. godine aktivno učestvuje na francuskoj umetničkoj sceni, a prvu samostalnu izložbu u umetničkoj metropoli imao je dve godine kasnije. Bio je dopisni član Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, a 2009. predstavljao je Crnu Goru na 53. Bijenalu u Veneciji. Preminuo je krajem novembra 2010. u Parizu u 78. godini, posle duge i teške bolesti, a sahranjen na Cetinju.

Makrofotografije biljnog sveta

„Leonardo je jedan od prvih umetnika koji je proučavanje prirodnih nauka i njihove tehničke primene u čovekovom životu najdublje vezivao sa svojim umetničkim vizijama. Među spisima iz njegove zaostavštine nalaze se istraživanja o problemu zemljine teže, mehaničkog kretanja, leta ptica, zabeleške o njegovim eksperimentima na ostvarenju zamisli o letu čoveka.

Kao umetnik zrele renesanse stvorio je beskrajni prostor. Za razliku od neprirodnih, besprostornih formi ranije umetnosti, Leonardo je izbrisao dodire kontura i pustio da se stvari i obličja utope u blago plavu izmaglicu nebeskih i zemaljskih daljina. Zbog njegovih širokih interesovanja za umetnost, nauku i tehniku i njihovu sintezu, Leonarda su nazvali „homo universalis“.

U njegovo vreme tek je trebalo otkriti skrivene pokretače prirode. Leonardo je objašnjavao i preobražavao prirodu, ona je tvar iz koje je sve stvoreno i sagrađeno, za njega nešto najviše i najdragocenije. Nije slikao boga u nadljudskom pojavljivanju. Sve što po stoji priroda obuhvata i sjedinjuje svojom harmonijom.“

Oto Bihalji-Merin

Profesionalni filmovi i serije:
• Življa mladost (Dnevnik 2), 1965.
• Portreti (u prolazu), 1966.
• Mali vagabund, 1966.
• Dragi Džoni kradeju ti zlato, 1966.
• Dan i noć (Pjaca), 1966.
• Gornji grad, 1966.
• Kavalkada (tri filma), 1967.
• Djevojka Ks, 1967.
• Ljudi (u prolazu), 1967.
• Poslije podne (puška), 1967.
• Nedelja, 1969.
• Valcer (moj prvi ples), 1970.
• Ave Marija (moje prvo pijanstvo), 1971.
• Antika, 1971.
• Mora, 1972.
• Predgrađe (Ibisa), 1972.
• Zavnoh, 1973.
• Ubistvo u noćnom vozu, 1973.
• Kronika jednog zločinca, 1973.
• Rad zida grad, 1974.
• San (de natura sonoris), 1975.
• Muke po Mati, 1975.
• Zagrebački velesajam, 1976.
• Film o radnicima gostima, 1977.
• Okupacija u 26 slika, 1978.
• Slobodna interpretacija, 1979.
• Zagreb živi s Titom, 1980.
• Pad Italije, 1981.
• Zavičaj (Vladimir Nazor), 1982.
• Ujed anđela, 1983.
• Krv i pepeo Jasenovca, 1985.
• Večernja zvona, 1986.
• Mare Adriaticum, 1986.
• Amorella, 1987.
• Haloa (Praznik kurvi), 1988.
• Zalazak stoljeća: Testament L.Z., 1993.
• Ma je pomsta (Lacrimosa), 1995.
• Kdo je M.Š., 2000.
• Lica terakota, 2003.
• Oči Pekinga, 2003.
• Simfonija nebeskog grada, 2003.
• Tito – poslednji svjedoci testamenta (serija 13. ep.)
Trenutno u postprodukciji Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)

Okosnica knjige su intervjui sa Milanom Tucovićem koje je u rasponu od 10 godina uradio Zorana Jeremić. U iskrenom razgovoru dva prijatelja čitaocima se otkriva poreklo, život, stvaralaštvo ali i skriveni poetsko-filozofski svet jednog od najznačajnijih srpskih savremenih slikara. Tekst ilustruju fotografije mr. Branka Pelinovića koje su nastale u ateljeu tokom višegodišnjeg praćenja Tucovićevog rada na slici Memorija pristaništa, jednoj od najfascinantnijih kompozicija srpskog slikarstva s početka 21. veka. Ambijent ateljea isprepletan sa rečima umetnika čitaocu pruža specifičan uvid i tumačenje Tucovićevog dela. Uvodni deo knjige sadrži tekstove istoričarke umetnosti Prof. dr Milanke Todić, književnice i profesorke dr Sanje Domazet, slikara i prijatelja Mihajla Đokovića Tikala i Zorana Jeremića.

Sećanja na omnibus film "Kako je propao rokenrol"

Okupivši Modiljanija, Pikasa, Kiki, Sutina, Mana Reja, Apolinera, Maksa Žakoba, Žana Koktoa, Mari Vasiljef, Majakovskog, Osipa Zadkina, Žorža Papazofa i mnoge druge, knjiga-kamera pred nama postaje deo živog pamćenja evropske kulture'

Vodič za crtanje prirode u najširem smislu, tj. domaćih i divljih životinja, voća i povrća, biljaka, pejzaža. Dati su i ključni metodi crtanja i materijali vezani za perspektivu, svetlost i senku.

Ricom Publishing predstavlja knjigu tekstova i notnih zapisa
Legendarne grupe "S vemena na vreme"
pod nazivom "Knjiga Pesama".
Autor knjige je Vojislav Đukić- Koki.
Ricom publishing je izuzetno ponosan na činjenicu
da su sva cetiri autora:
Ljuba Ninković, Asim Sarvan, Miomir i Vojislav Đukić
dugogodišnji saradnici Ricom Publishinga,
koji administrira i štiti njihova autorska prava za ceo Svet.
Ovo izdanje pomogao je i SOKOJ.

GODINE NA 6 je knjiga autobiografske proze Vlade Jankovića Džeta, jedne od najznačajnijih ličnosti u razvoju, negovanju i propagiranju plemenitog duha rokenrola na ovim prostorima, relevantno i neobično zabavno putovanje kroz deceniju koju mnogi doživljavaju kao najbolju u istoriji.

Rok muzika sa Elvisom postaje globalni stil, način života i razmišljanja, konstruktivna sila sa hipnotičkom snagom nove, moćne religije. Rokeri poput Rolingstonsa, Bitlsa, Dorsa oko sebe tvore mitove i veličanstvene sopstvene kultove, muzičari su dionizijske pojave koje se neprekidno bore sa Apolonovim snagama reda i harmonije, poput šamana na ritualnim ceremonijama. Mladi, slobodni i divlji, na kapiji božanskog sveta, u idolopokloničkom zanosu izgaraju od želje za spojem sa udaljenim nebeskim bićem, za zagrljajem sa velikom kolektivnom svešću, što im rok muzika kao posrednik omogućava, do trenutka kada prevazilazi sve dozvoljene granice, zalazi u panteon mračnih bogova i carstvo nužnosti.

Dilan nas vodi kroz pregled muzike (tačnije, muzičke pesme), na neobičan način... Dilanovo poimanje filozofije osobeno je bar isto onoliko koliko i njegov muzički ukus, što ovu knjigu čini potpuno jedinstvenom u ogromnom korpusu literature koja se bavi popularnom muzikom. Autor Filozofije moderne pesme odabrao je šezdeset šest pesama koje iz različitih razloga smatra ključnim za pokazivanje raznolikosti i sagledavanje suštine muzičkog konteksta kome pripadaju. Nije to, dakle, nikakav izbor najboljih, najuticajnijih ili na neki drugi način superlativno određenih pesama, već selekcija onih koje po nekim nedokučivim kriterijumima Bob Dilan izdvaja kao njemu lično najznačajnije. Stoga je konačni spisak tih lakih komada u najmanju ruku neobičan: među njihovim izvođačima su i naizgled nespojivo različiti interpretatori kao što su Džudi Garland i grupa The Clash, Bing Krozbi i Elvis Kostelo, Domeniko Modunjo i The Allman Brothers Band – dok s druge strane nema ni Beatlesa, ni Stonesa... Za Dilana, međutim, ništa nije nespojivo i ništa nije obavezno – što vrlo jasno pokazuju i tekstovi posvećeni odabranim pesmama, svakoj po jedan. Najzanimljiviji i književno najuspeliji u njima jesu oni delovi u kojima Dilan ulazi u lik pripovedača ili glavnog junaka pesme, pa iznutra tumači o čemu je tu zapravo reč, proznim iskazima koji, delom i na tragu njegove Tarantule...

Priručnik za crtanje fantastičnih bića i životinja, namenjen svim ljubiteljima fantastike, ali i profesionalnim umetnicima koji se bave razvojem video igara i animacije

"INDEXI - U INAT GODINAMA je knjiga panoramskog uvida u najznačajnije periode, obogaćena iskazima aktera i ljudi vezanih za Indexe, istovremeno je koliko pouzdano štivo toliko i sentimentalno putovanje kroz jedno neponovljivo vreme. U Dujmovićevom rukupisu između romanike i analitike ima bezbroj novih činjenica ali i mnogo detalja koji će poslužiti kao građa za uspostavljanje sveobuhvatnije i tačnije slike ne samo o "sarajevskoj pop školi" već o fenomenu Sarajeva." deo recenzije Petra Pece Popovića