UMETNOST - PRIMENJENA

Piter Bruk je pokazao da teatar ne zavisi od velelepnih zdanja niti od tehnoloških čuda. Kada je doveo svoje predstave na BITEF, on je našoj publici i stvaraocima demonstrirao kako se u najjednostavnijim uslovima rađa vrhunska umetnost. Njegov teatar je ogoljen, ali duboko duhovan.
Za Bruka, glumac nije puki izvršilac rediteljske zamisli niti recitator teksta. Glumac je istraživač sopstvene I kolektivne ljudske energije na sceni. (Jovan Ćirilov)

Radoslav Lazić je intervjuisao mnoge glumačke veličine u vremenskom rasponu od trideset godina. Zato je ova studija od izvanrednog značaja.
Trakat o glumi predstavlja krunu Lazićevog rada i ostavlja neizbisiv trag u naučnom radu.

Jedan od najinspirativnijih italijanskih umetnika i dizajnera dvadesetog veka svoje razmišljanje otpočinje pitanjima: Šta rade dizajneri? Koja je funkcija dizajna? Kakvu ulogu dizajn ima u našoj svakodnevici?

Munari zagovara dizajn koji je funkcionalan, lep i pristupačan, ali koji, pre svega, odgovara nameni samog predmeta. Upućuje nas da inspiraciju potražimo u logici dizajna u prirodi, upoznaje nas sa načelima oblika kruga, kvadrata, trougla, načinom na koji opažamo boje.

Dizajniranje lampi, stolica, saobraćajnih znakova, postera, knjiga, automobila, kod Munarija je uvek vođeno održivošću i skladom pri estetskom odabiru. Podsećajući nas da je svaki predmet koji vidimo u modernoj svakodnevici nužno neko dizajnirao, Munari nas podstiče da svet posmatramo aktivno kako bismo ponovo uspostavili vezu između umetnosti i publike, između čoveka i umetnosti kao žive stvari.

Jedna vrlo poučna knjiga koja, vodeći čitaoca kroz divno ispričanu istoriju filma, razotrkiva istoriju propagande i nakon što je pročitate, neke filmove više nikada nećete gledati na isti način. Film je kao i muzika, medij koji ima moć da dopre duboko u našu podsvest, naročito kad je u pitanju propaganda koja je bila prisutna gotovo u većini ratnih filmova jugoslavenskih autora, naročito u nekim superspektaklima poručenim od partije na vlasti.

Makrofotografije biljnog sveta

Profesionalni filmovi i serije:
• Življa mladost (Dnevnik 2), 1965.
• Portreti (u prolazu), 1966.
• Mali vagabund, 1966.
• Dragi Džoni kradeju ti zlato, 1966.
• Dan i noć (Pjaca), 1966.
• Gornji grad, 1966.
• Kavalkada (tri filma), 1967.
• Djevojka Ks, 1967.
• Ljudi (u prolazu), 1967.
• Poslije podne (puška), 1967.
• Nedelja, 1969.
• Valcer (moj prvi ples), 1970.
• Ave Marija (moje prvo pijanstvo), 1971.
• Antika, 1971.
• Mora, 1972.
• Predgrađe (Ibisa), 1972.
• Zavnoh, 1973.
• Ubistvo u noćnom vozu, 1973.
• Kronika jednog zločinca, 1973.
• Rad zida grad, 1974.
• San (de natura sonoris), 1975.
• Muke po Mati, 1975.
• Zagrebački velesajam, 1976.
• Film o radnicima gostima, 1977.
• Okupacija u 26 slika, 1978.
• Slobodna interpretacija, 1979.
• Zagreb živi s Titom, 1980.
• Pad Italije, 1981.
• Zavičaj (Vladimir Nazor), 1982.
• Ujed anđela, 1983.
• Krv i pepeo Jasenovca, 1985.
• Večernja zvona, 1986.
• Mare Adriaticum, 1986.
• Amorella, 1987.
• Haloa (Praznik kurvi), 1988.
• Zalazak stoljeća: Testament L.Z., 1993.
• Ma je pomsta (Lacrimosa), 1995.
• Kdo je M.Š., 2000.
• Lica terakota, 2003.
• Oči Pekinga, 2003.
• Simfonija nebeskog grada, 2003.
• Tito – poslednji svjedoci testamenta (serija 13. ep.)
Trenutno u postprodukciji Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)

Sećanja na omnibus film "Kako je propao rokenrol"

Knjiga „Hitchcock i Marnie“ je close reading analiza najkontroverznijeg filma velikog režisera. Kroz pažljivo iščitavanje svih segmenata, često uz kadar-po-kadar tumačenje, knjiga sa preko 250 ilustracija predstavlja detaljno hermeneutičko propitivanje filma Marnie koji je, zapravo, posljednje remek-djelo Hitchcockovo i jedno od poslednjih grandioznih ostvarenja Starog Holivuda. Istovremeno, Bečanović tretira Marnie i kao film u kome, na specifičan način, vrhuni cijela Hitchcockova estetika, tako da se, kroz analizu konkretnih scena i sekvenci iz filma, stvara i jedna šira slika o režiserovom opusu, jer se ukazuje na to kako su njegovi fascinantni motivi i stileme bili ranije korišteni (na primjer, autorova kameo pojavljivanja, figura majke, prizori poljubaca, voajerizam itd).
Kao što Hitchcockova konematografija predstavlja „Institut užitka“, tako i ova kritička knjiga postaje institut čitalačkog užitka par excellence, jer je ne možete ispustiti iz ruku
Maja Hamel Bogojević, autorka Cinematic Gaze,
Gender and Nation in Yugoslav Film (1945-1991)

Napisana nevjerovatnom erudicijom i zaraznom strašću, ova bi knjiga trebala postati temeljna literatura za tumačenje i shvaćanje Hitchcocka, ali i libidinalne ekonomije u kinematografiji. Nisam susreo nijednu osobu koja toliko duboko poznaje ovu materiju i čija fascinacija „majstorom supensa“ stvara užitak u tekstu kao da ga je režirao sam Hitchcock.

Srećko Horvat, autor The Radicality of Love i Poetry From the Future: Why a Global Liberation Movement Is Our Civilisation s Last Chance

„Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“

„Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“

Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu…

U knjizi Srbi u američkom filmu (1925- 2023) obrađeno je i spomenuto više desetina filmova i televizijskih serija stvorenih za skoro stotinu godina kinematografije u SAD. Srbi su kroz njih defilovali ne samo kao reditelji, scenaristi i glumci već – a to je ono što je u fokusu ove knjige – kao protagonisti koji su često uklapani u američke stereotipe o narodima Južne i Istočne Evrope. Neretko doživljavani kao deo „slovenskog mora“ koje je krajem 19. veka zapljusnulo Istočnu obalu SAD, Srbi su kroz brojna filmska i televizijska ostvarenja doživljavani kao siromašni, neobrazovani emigranti, fizički radnici, ratnici, policajci ali i poludemonska bića, da bi, s ratovima na teritoriji bivše SFRJ doživeli „transformaciju“ u demone. Ostaje da se vidi da li će doživeti još jednu transformaciju ili će ostati u demonskom limbu uz druge „dežurne negativce“ a zarad određenih dnevnopolitičkih potreba

Ovo je knjiga o ličnostima koje su napravile filmove sedamdesetih, i mnogi od njih su uništili sebe u tom procesu. Ona pokušava da objasni zašto se Novi Holivud dogodio, kao i zbog čega je okončan. - Piter Biskind

Easy Riders, Raging Bulls jedna je od najboljih knjiga ikad napisanih o Holivudu, a svakako najvažnija za revolucionarni period Novog Holivuda, koji se desio krajem šezdesetih i ugašen je početkom osamdesetih godina XX veka. Ova izuzetno uzbudljiva hronika tog vremena, nastala je na osnovu nekoliko stotina intervjua s akterima knjige – filmskim režiserima, producentima, glumcima, scena-ristima i drugim protagonistima Novog Holivuda. Tu su na prvom mestu tada mladi režiseri, tzv. „holivudski klinci“ i njihovi filmovi: Kopola, Skorseze, Piter Bogdanovič, Lukas i Spilberg, uz nešto starije Altmana i Ešbija, zatim producenti, pre svega Bert Šnajder i burleskni Čarli Bludorn, pa glumci koji su aktivno učestvovali u kreiranju filmova Novog Holivuda: Voren Biti, Džek Nikolson, Denis Hoper, Robert De Niro, i scenaristi, na prvom mestu Robert Taun i Pol Šreder.

Easy Riders, Raging Bulls govori o tome kako su nastali Boni i Klajd, Goli u sedlu, Francuska veza, Isterivač đavola, M.E.Š, Poslednji zadatak, Kum, Prisluškivanje i Apokalipsa danas, Poslednja bioskopska predstava, Američki grafiti, Ulice zla, Taksista, Razjareni bik, i drugi filmovi Novog Holivuda, da bi Ajkula i Ratovi zvezda vratili Stari Holivud na scenu.Za nas je ova knjiga posebno važna, jer se period o kojem govori poklapa sa pokretanjem beogradskog FEST-a, na kome su premijerno prikazani svi važniji filmovi predstavljeni u njoj. Na prvom FEST-u, 1971. godine, dobili smo, između ostalih, priliku da vidimo Easy Ri-der (Goli u sedlu), jedan od ključnih filmova za ovo delo.

Piter Biskind (1940- ) vrhunski je filmski publicista, i LOM je 2019. objavio Na ručku sa Orsonom – knjigu razgo-vora sa Orsonom Velsom, čiji je on bio urednik, a u izda-vačkom planu za 2023. godinu je i njegova poslednja knjiga: The Sky is Falling: How Vampires, Zombies, Androids and Superheroes Made America Great For Extremism, studiju o holivudskom filmu XXI veka, koji nas ne samo zabavlja, već nam i menja ličnost.

Svako piše istoriju onim što mu se nađe pri ruci.

Šklovski je izjavio da nije umetnik, jer nema veru u čudo; za razliku od boljševika. Njihovo čudo je bila revolucija. Umesto nogu imali su točkove oklopnih kola, umesto očiju - filmske kamere. Boljševizam je pobedio, jer je njegovo čudo bilo savremeno, samim tim i avangardno - ono je postojalo u utopijskoj superpoziciji.

Šklovski možda nije verovao u čudo, ali je umeo da ga prepozna.

Ova knjiga objedinjuje sledeće manje poznate filmsko-političke tekstove Viktora Šklovskog: Putovanje u zemlju filma (knjiga za decu), Dvoja oklopnih kola (scenario) i dva pisma (Čaplinu i Ejzenštejnu).

Kompletan, sveobuhvatni,vodič za grafičke dizajnere koji rade u štampi, pokretnim slikama i digitalnim medijima

Predložiti, zasnovati, uvesti, objasniti, odbraniti jedan novi pojam u raspravama o prirodi savremene umetnosti vrlo je zahtevni zadatak u koji se ova knjiga smelo upušta, da bi se na kraju njenog čitanja čitalac osetio u potpunosti ubeđenim u razložnost i opravdanost celog ovog spisateljskog poduhvata. - Dr Jerko Denegri

Amra Latifić u knjizi "Ideja o glumi: performativni artekosmizam" razrađuje na provokativan i interdisciplinaran način umetnost glume. Knjiga jeste istovremeno književni spis pisan bogatim jezikom, autopoetika mlade glumice i teorijska konstrukcija znanja o glumi kao savremenoj umetnosti. - Dr Miodrag Šuvaković

Dobar poznavalac istorije pozorišta i glume, Amra Latifić u obimnom eseju "Ideja o glumi" povezuje obrednu i posvećeničku ulogu glumca u dugom civilizacijskom lancu od balinezijskih plesova i šamanskih transova do laboratorijskih istraživanja Grotovskog. Osvežavajuće i podsticajno. - Milan Vlajčić

Tri scenarija koja ovde predstavlјamo imaju zajednički sadržalac da nisu realizovani, da su bez prve klape... A zatim imaju još nekoliko zajedničkih elemenata, među kojima je najbitniji taj da su na različite načine vezani za moju saradnju sa Živojinom Pavlovićem. Kažnjenički batalјon smo pisali zajedno, po slovenačkoj narudžbi. Kasnije sam ga zamolio sam da pročita scenario Sami u raju, koji smo pisali zajedno Isidora i ja. Ovaj čudnovati scenario, diptih, ima dve priče: osnovnu, koja je veoma stilizovana naša autobiografija, i spolјnu, koja demonstrira, na najsuroviji način, brutalnost srpske kinematografije. To je zamišlјeno kao makeing of filma u nastajanju. Žiki se to veoma dopalo, i pomagao nam je mnogim kreativnim sugestijama. Za razliku od Kažnjeničkog batalјona i projekta Sami u raju, koji su dogurali tik do realizacije, crna komedija Na tragu satane, koju sam pisao sam, zbog svoje produkcione ekstenzivnosti dilјem bivše Jugoslavije nije imala realnih šansi za realizaciju, mada sam scenario dva puta opciono prodavao. Dao sam Žiki da ga pročita i on me je iznenadio bizarnim predlogom da taj tekst transformišem u roman. Vodio me u Prosvetu kod Milana Komnenića i ubeđivao ga da mi to otkupi, ali on nije imao poverenja u moje literarne potencijale. Tako je Satana ostao u fioci, ali njegov duh se provlači kroz Davitelјa, jer smo Šiki i ja odlučili da neke stvari, od naratora, pa do epiloga, preuzmemo, pošto su serijske ubice prilično srodne duše. Evo sada tih scenarija, koji bi mogli da, osim radoznalih čitalaca, možda zaintrigiraju i nekog režisera, producenta, ili bar glumca s reditelјsko-producentskim ambicijama. U Beogradu, na Svetog Jovana, MMXXI leta gospodnjeg, Nebojša Pajkić

Rajko Radović, filmski i TV reditelj, razvio je paralelnu karijeru u oblasti pisane reči objavljujući tekstove u nekim od najprestižnijih regionalnih i svetskih glasila. Njegove kritike, eseji, intervjui i blogovi prepoznatljivo polemičkog stava i britkog humora pojavljivali su se u Film International iz Londona, u Politici i Republici iz Beograda, u Pobjedi i Matici Crnogorskoj iz Podgorice, koa i Ay Caramba blogu na portalu Film Int.

U ovoj, njegovoj prvoj sveobuhvatnoj zbirci koja na pregledan način zaokružava jedan deo njegove karijere upoznajemo se sa zapitanim duhom koji fenomen Globalizacije posmatra kriz prizmu umiruće umetnosti pokretnih slika, ali ne sa margina akaedmija ili iz čisto teorijskog ugla, već iz perspektive žive misli neposredno proživljenog iskustva, iz dnevnosti borbe sa značenjskim kontraidikacijama koje nam pojava virtuelne realnosti i digitalizovanog svtea nameće na lokalnom nivou.



„Uvek je bilo i uvek će biti predvodnika koji nam grade putokaze za bolje razumevanje filma. Danas to Rajko Radović čini sjajno. Njegova knjiga eseja o filmu, povezujući filmsku umetnost sa društvenim pojavama, istaknutim ličnostima našeg vremena, baca posebnu, produbljenu svetlost na celu našu epohu.“ – Žika Bogdanović

„Ples na svili"" je knjiga koja objašnjava istoriju i razvoj ove discipline, uključujući kombinaciju plesa, sporta, fitnesa i umetničku koreografiju.
Knjiga prikazuje anatomiju i mišiće tela koje koristimo zajedno sa vežbama snage i pripremu tela bitnu za početak treninga.
Knjiga može da posluži kao priručnik jer sadrži početne elemente koji se postepeno usavršavaju u kompleksnije, a time dobijamo i koreografiju.
Kroz slikovit način i objašnjenje se prikazuju osnove i nadogradnje uz pravilnu i sigurnu tehniku na vazdušnoj svili, kao i elementi pripreme tela, jačanja mišića i istezanja.

Knjiga predstavlja opštu situaciju na polju scenske umetnosti, polazeći od liste kritičkih i teorijskih termina koji su često u upotrebi od šezdesetih godina dvadesetog veka, a još češće početkom novog milenijuma.

Od osamdesetih godina, pozorište je prošlo kroz najmanje tri značajne promene: vrhunac i pad kritičke režije i klasičnog repertoara, osnivanje pozorišta slika koje je okupilo najrazličitije scenske prakse i imalo za cilj estetsku autonomiju; podjednako brzi razvoj i nestajanje interkulturalnog pozorišta. Uporedo sa ovom evolucijom pozorišta koje se još uvek smatralo estetskim i fiktivnim delom, institucionalizacija studija performansa (performance studies) i studija kulture (cultural studies), u pragmatičnom anglofonom svetu, postala je značajan fenomen u domenu kulture i lingvistike.

Na svetskom nivou, eksponencijalan rast performansa u kulturi – kulturalnih performansa, predstavlja pojavu koja je obeležila početak ovog milenijuma. Ova knjiga želi da posvedoči upravo o tom performativnom preokretu i njegovim posledicama za scensku produkciju, a da pri tom ne zapostavi estetska i umetnička dela kontinentalne tradicije koja ostaju osnovni predmet ovog istraživanja.

Živimo u svetu koji se guši u predmetima. Ali šta oni govore o nama? U knjizi Jezik stvari Dejan Suđić dekodira stvari koje nas okružuju: njihova skrivena značenja, naš odnos s njima, načine na koje oblikuju naše živote i zašto ih želimo.
U doba kada je reč „dizajner“ postala sinonim za cinično i manipulativno, autor ispituje šta stoji iza uspešnog dizajna i istražuje sukobljene tenzije između prave umetnosti i masovne proizvodnje. Danas se pojavljuju i nova pitanja koja zamenjuju ona iz estetike i tehnologije: kako se život može promeniti nabolje? Kako svet učiniti prijateljskim, a ljude srećnijim? O tim novim zadacima i novim horizontima dizajna govori Dejan Suđić.
Sjajan i hrabar, Jezik stvari definiše vizuelni rečnik našeg doba i pruža potpuno novi način gledanja na svet.

Pozorišne anegdote su mikrokomedije, mikrotragedije, mikrofarse, mikrovodvilji, mikrodramoleti,mikromelodrame, i najzadmikrodrame. Zahvaljujući pozorišnim anegdotama, kratko i jasno, mi za tren saznajemo šta je bilo ili šta je moglo biti na teatarskoj ili životnoj sceni. Pozorišne anegdote nam govore ili bolje reći predstavljaju mikropredstave teatarskog života dvočasovnog u minut ili dva, sve kratko i sve jasno da ne može kraće i jasnije. To što se pri tom smejemo, osmehujemo, smejuljimo, ismehujemo, podsmehujemo - to su darovi poetike sažetosti humora i komike.

Zbornik o o japanskom klasičnom lutkarskom teatru poznatijem kao bunraku ili ninđo đoruri.

Brevijar dramskog vaspitanja i obrazovanja: Sergej Ejzenštejn, Andžej Vajda, Elija Kazan, Sergej Gerasimov, Žos Rože, Andrej Tarkovski, Aleksandar Petrović, Ingmar Bergman.

Brevijar dramskog vaspitanja i obrazovanja: Sergej Ejzenštejn, Andžej Vajda, Elija Kazan, Sergej Gerasimov, Žos Rože, Andrej Tarkovski, Aleksandar Petrović, Ingmar Bergman.

Adolf Apija (1862 - 1928), veliki reformator modernog teatra, prvi je koncipirao pozorišnu predstavu kao objedinjenu celinu, projekciju u realnom prostoru i vremenu.

Dijalozi s dramskim piscima o umetnosti, poetici, tehnici, estetici, etici, teoriji drame i dramaturgije.

Antologija svetskih pozorišnih priča.

Lazićev kritičko–teorijski i esejistički rad karakterišu fundamentalna istraživanje u oblastima teatrologije, filmologije i nauke o medijima i njihove evaluacije na prostorima Srbije, Jugoslavije, Evrope i sveta.

Scenografske i kostimografske ars poetike