UMETNOST - OPŠTA

Muzeji u savremenom digitalnom svetu, haotičnom i prezasićenom svakojakim informacijama, predstavljaju bezvremene oaze u kojima ljudi pronalaze mir i autentičnost. Broj muzeja širom sveta iz godine u godinu ubrzano raste, a broj njihovih posetilaca nikada nije bio veći. Muzeji su postali masovni mediji koji ne samo da predstavljaju kulturni identitet nego ga postavljanjem okvira stvaraju.

O ogledalima, ružama i ništavilu je prvo sveobuhvatno, interdisciplinarno razmatranje velike, a skoro zanemarene teme kulturne istorije, pitanja vremena i prolaznosti u baroku. Autorka jasno pokazuje da je barokni čovek egzistirao u rezmeđi dvaju velikih vremenskih polariteta, između večnosti i prolaznosti. Knjiga obuhvata izuzetan opseg: istorija umetnosti je konstantno obasjana poređenjima sa savremenom poezijom.O ogledalima, ružama i ništavilu unapređuje znanja čitalaca o svim baroknim umetnostima.

Knjiga Kolektivizam posle modernizma analizira kolektivne umetničke prakse od perioda hladnog rata do današnjih dana. Organizovan oko niza studija slučaja širom Evrope, Japana, SAD, Afrike, Kube i Meksika, ovaj zbornik radova govori o aktivnostima renomiranih umetničkih kolektiva poput Guerrilla Girls, Yes Men, kao i drugih, manje poznatih grupa. Svaki od autora u ovoj knjizi obraća se određenom pitanju – uspesima i promašajima umetnika kao i komplikacijama na koje nailaze dok nastoje da savladaju postojeće prilike i teret iz prošlosti. Baveći se time, oni neizbežno stižu i izvan zamišljenog okvira – „kolektivizma posle modernizma“ – koji ih je od početka okupio. Knjiga pruža istorijsko razumevanje neophodno za promišljanje postmoderne kolektivne umetničke prakse, sada i u budućnosti. Modernistički kolektivizam posle rata više nije imao smisla i tek sada se ponovo javlja na horizontu.

Šta je virtuelna umetnost? Nikad ranije svet slika oko nas nije se tako brzo menjao kao poslednjih godina, nikad ranije nismo bili izloženi tolikom broju različitih svetova slika, i nikad ranije se način proizvodnje tih slika nije tako temeljno menjao. Obim nedavnog i tekućeg upada medija i tehnologije na radna mesta i u radne procese predstavlja pometnju kakvu prethodne epohe nisu doživele što je ostavilo traga u mnogim segmentima umetnosti. Medijska umetnost – odnosno video, kompjuterska grafika i animacija, umetnost pomoću Interneta / Net-umetnost, interaktivna
umetnost u svom najnovijem obliku virtuelne umetnosti s podžanrovima umetnosti teleprisutnosti i genetske umetnosti – polako osvaja teorije slike i umetnosti. Smatra se da je virtuelna stvarnost sasvim nova pojava, međutim, ovom knjigom autor nastoji da se pokaže da ideja postavljanja posmatrača u hermetički zatvoren slikovni prostor privida nije vremenski povezana s tehničkim izumima kompjuterski stvorenih virtuelnih stvarnosti. Naprotiv, virtuelna stvarnost je u srži ljudskog odnosa prema slikama. Dodatno, autor prati estetski pojam virtuelnog likovnog
prostora, njegovog istorijskog nastanka kroz istoriju umetnosti zapadnog sveta, uključujući i prekide koji su postojali.