`Slavna zbog svoje glume i svog zlatnog glasa, bila je sposobna za sve. Kao sto je napisao jedan od njenih ljubavnika: `mogla bi se zatvoriti kod karmelicanki, otkriti Severni pol, ubrizgati sebi mikrob besnila, ubiti kakvog imperatora ili udati se za nekog crnackog kralja, nista me ne bi zacudilo.`
Ova fascinantna biografija ozivljava tu neobicnu zenu praveci portret jedne epohe u kojoj je ona neosporno bola jedna od najvecih heroina.` (izdavač)
Biografija Erika Satija, objavljena je prvi put 1974. godine u ediciji ""Solfež"". Sadašnje izdanje, pregledano i prošireno, sadrži iscrpan popis muzičkih dela, novu diskografiju i sređenu bibliografiju.
Vivaldijev genije stran je klišeima komercijalne muzike, kakvu Venecija nudi na filmskim festivalima ili izrežiranim svadbenim putovanjima. Njihovo blago uvek će izmaći užurbanim putnicima našeg doba, metodičnim fotografima u potrazi za slikama koje će čuvati za uspomenu, rasejanim kolekcionarima ploča, dijapozitiva i različitih utisaka.
U neprestanom spajanju vode i kamena, Republika začuđenoj Evropi već vekovima predstavlja svoje kontradiktorno lice. Ozbiljna i frivolna, poštena i amoralna, demokratska i aristokratska, propala i zanosna, profana i sveta, tečna i okamenjena... Venecija je bez sumnje, tih prvih godina XVIII veka, zaboravljala da je nekada dominirala morima i bila glavni grad jedine kolonijalne imperije u srednjem veku. Bio je to kraj dekadencije započete dva veka ranije. Ali taj grad pod maskama, u kojem sada sladostrasno prede lav svetog Marka, nikada nije toliko fascinirao putnike u potrazi za lepotom, zadovoljstvom i misterijom.
Vagnerov život je neverovatna avantura koju je on, igrom sudbine ili svojom voljom, uspeo da pretvori u mit. Nije dozvolio ni svom, a ni vremenu koje će doći, da od njegovog života stvori legendu – on ju je sam utvrdio. I kao što balzamitelj na licu pokojnika vaja poslednji osmeh, on je, svojevoljno, svoje postojanje učinio nestvarnim. To ga, ipak, nije sprečilo da razmišlja i oseća shodno vremenu u kojem je živeo, da oseti taj strastveni nemir svog vremena: jednaku potrebu za verovanjem i poricanjem, za slobodom i verom. Isto tako, Vagnerov život otkriva i iste razdore, iste protivrečnosti, iste ponore ali sa odsjajem na nepristupačnom ogledalu umetnosti. Spasenje koje nam on predlaže počiva na mističnoj igri, na pozorišnoj iluziji koja pročišćava.
Inženjer, džez trubač, glumac, pevač, tekstopisac, podražavalac američkih kriminalističkih romana, kritičar, autor pripovedaka i pozorišnih dela, Boris Vijan (1920-1959) nije bio, za života, priznat kao veliki romanopisac bujnog stila, koji prepliće apsurd i osećanja, paradoks i maštu. A bio je upravo to, pre svega drugog. Povređen, autor "Pene dana" umire sa 39 godina, 23. juna 1959.
