DOMAĆE KNJIGE

Knjiga Goli čovek nije samo antropološka studij, to je intelektualna odiseja koja zatvara čuveni ciklus Mitologike.

Kao četvrti tom, ovo delo predstavlja finalni dokaz Levi-Strosove teze da ljudski um, bez obzira na geografiju, funkcioniše po univerzalnim logičkim principima.

Zašto je ova knjiga važna za svakog čitaoca?

- Strukturalna analiza: Razumevanje kako se grade mitovi Amerike.
- Filozofski domet: Odnos između prirode i kulture.
- Naučni autoritet: Ključno delo za studente sociologije, antropologije i filozofije.

Ovde, na proređenom vazduhu, duše se sele iz jednog privremenog tela u drugo, kako nikada ne bi prekidale put. Od svog dolaska u Tibet, razmišljao sam o težini neprekidnih života životinja. Ako je leopard iz doline sjedinjena duša, gde će pronaći utočište nakon sedam godina ubijanja? Koje bi drugo stvorenje prihvatilo da ponese taj teret? Može li da se izvuče iz tog ciklusa?

Duh preadamskog vremena prodirao je gde god da je pogled dosezao. Ove iste oči posmatrale su svet u kom je čovek lovio u „mršavim“ grupama, ne baš tako siguran u svoj opstanak. KOja li se zatočena duša krije ispod tog krzna?

Kad mi se leopard ukazao, pre nekoliko dana, pomislio sam da sam prepoznao lice moje pokojne majke: visoke jagodice i oštar pogled iznad njih. Tog dana, za mene, leopard je bio moja jadna majka. I ta ideja o kruženju duša po nešreglednim planetarnim zalihama živog mesa, ta ideja koju su, u 6. veku pre Hrista, u dvema udaljenim geografskim tačkama – u Grčkoj i u indo-nepalskoj ravnici – istovremeno izneli Pitagora i Buda, činila mi se kao eliksir utehe.

Silven Teson objavio je putopise U šumama Sibira (Nagrada Mediči za esej 2011), Berezina (Nagrada husara 2015) i Crnim stazama, kao i zbirku novela Život koji treba prespavati napolju (Gonkurova nagrada za novelu 2009). Ovaj putopis, Snežni leopard, ovenčan je nagradom Renodo 2019. godine.

Šta je civilizacija? Kako nastaje, kako umire? Nestanak naše civilizacije nam pomaže da odgovorimo na ova pitanja stara koliko i svet.

Od CIA-e do repa, od Kuće karata do Crnog Barona, od američkih primariesa do naše kopije tih unutarpartijskih izbora, Režis Debre buntovnom radošću otkriva impregnaciju naše nacionalne kulture američkom civilizacijom, povezujući činjenice iz našeg svakodnevnog života sa dugom istorijom čovečanstva.

Ilustrovana primerom položaja drevne Grčke naspram RImskog carstva, nepromenljiva gramatika transfera hegemonije osvetljava našu sadašnjosrt na neobičan i prodoran način.

Debreovi stavovi, koji se ironično podsmevaju položaju u koji smo dospeli, iznenadiće i pro i antiamerikance.

Virtuozni roman u kom se logika susreće sa magijom, Anomalija istražuje onaj deo nas koji nam izmiče.

Erve Le Telije je za ovaj roman dobio prestižnu francusku nagradu za književnost Gonkur.

"Sećanja na studentske demonstracije 1968.
Predgovor: Svetlana Slapšak"

Došao je dan čitanja presude neprijatelju naroda i države. Bilo je leto, te se sudiji, Komneniću, žurilo da ide na letovanje. Bio je petak, a on je imao avion za Grčku u nedelju. Dakle, jedino subota. To za tužioca nije dolazilo u obzir. On, državu i narod vikendom nije branio. Komnenić mu na to odbrusi: „Pa vi uostalom i ne morate da dođete“, što je bilo tačno. Došao je, naravno. U subotu je sudnica bila poptuno prazna. Samo stotinak ljudi u publici, orangutan, sudija i ja. Divan sunčan dan. Svi prozori otvoreni: gotovo praznična atmosfera. Komnenić, koji je već u mislima bio na nekom grčkom ostrvu, poče da čita presudu, a u ustima mu bombona. Dve godine.

O piscu izuzetne crne komedije, a u stihovima, Rat i mir u kafani Snefl, Remou Forlaniju, rođenom 1927. u Parizu, nedovoljno se zna čak i u njegovoj rodnoj Francuskoj. Prikazujući francusko slavno vojevanje i njegove konsekvence prelomljene kroz prizmu jedne obične pariske kafane, ponudio je Francuzima svoju istinu o Drugom svetskom ratu, pa i svetu kakav on zaista jeste, i tako napravio onu fatalnu grešku koju čine pisci kojima dnevna politika i publika nikad ne opraštaju manjak rodoljublja. Zar može prijati smeh kroz suze i njegovo katarzično dejstvo stratezima i herojima slavnog vojevanja samo dvadesetak godina ranije, u Prvom svetskom ratu, tvorcima Mažino linije, te legende o neosvojivosti francuskog kineskog zida? Za veliku većinu Francuza, javno mnjenju i njegovu bezrazložnu nadmenost Forlanijeva drama nikad neće biti vrhunsko delo, a ona to zaista jeste.

Šta je tačno glupost? Trenutna izmišljotina, nezaslužena uvreda, prostakluk, nesmotrenost, preterana logika, nezauzdan zbir slika, glupa opklada, prost idiotizam, dvoličnost, zaslepljenost, mržnja, partijski duh?

Ona je sve to u isto vreme, ali i mnogo više. Recimo radije da je ovo delo samo pokušaj definisanja, možda čak i napor da se utvrdi jedan opštiji fenomen, koji premašuje mogućnost iskazivanja rečima. Rad na približavanju, potkopavanju i kontrapotkopavanju zidova oko jedne ogromne nepoznanice.

Ko bude mogao da pročita ovu knjigu, definisaće tu nepoznanicu. Pored primera koji bi se mogli nazvati konvencionalnim, u knjizi ima tekstova koje će biti mnogo teže proceniti, idući od najjednostavnije greške do reči bez smisla, od budalaštine do neizmernog buncanja.

Prepoznaćemo pomešane blage, gotovo prijatne (vidi odrednice Harmonije prirode, Boje, Promisao) opise sveta i zaista strašna rezonovanja o čoveku, iznete sa neočekivano lepim crnim humorom kao i sa nezamislivom surovošću (vidi Jevreji, Crnci, Radnici, Siromasi). Takođe ćemo, pored zabavnih budalaština, naići i na najneumesnije biografske tvrdnje, i to za veoma različite osobe (vidi Adam, Isus Hrist, Napoleon). Konačno, zabeležićemo i brojne slavne potpise, od Voltera do Renana...

U izvesnim slučajevima glupost, ona prava, velika glupost koja prevazilazi sve granice i ruši sva pravila, predstavlja tajno ali basnoslovno bogatstvo onoga što, u nedostatku drugoga, nazivamo ljudskim duhom.

Rečnik gluposti se smatra jednim od prvih istraživanja u domenu kontrakulture. Smešna koliko i ozbiljna, večna glupost, koja postoji u svakom od nas, i koja je oduševljavala još Flobera, ovim delom dobila je svoje pravo enciklopedijsko mesto.

A zemlja bješe bez obličja i pusta, i bješe tama nad bezdanom.
KNJIGA POSTANJA

Počeci su obično magloviti, pa je tako i s morem – tom velikom majkom života. Mnogi su raspravljali o tome kako su i kada nastala mora na Zemlji i stoga nije nimalo čudno što se ta objašnjenja uvek ne slažu. Jer, jasna i nepobitna je istina da nije bilo nikoga ko je to video, te je, u nedostatku očevidaca, prirodno da postoje izvesna neslaganja. Tako će, prema tome, kad vam ovde ispripovedam kako je mlada planeta Zemlja stekla more, ta pripovetka biti sastavljena na osnovu mnogih izvora i sadržaće čitava poglavlja čije ćemo pojedinosti mi moći samo da zamislimo. Ova pripovetka se zasniva na svedočanstvima najstarijih stena na Zemlji, koje su bile mlade kada je i Zemlja bila mlada; na svedočanstvima koja su zapisana na licu njenog pratioca Meseca, kao i na osnovu znakova koja su nam poznati iz istorije Sunca i celog svemira ispunjenog zvezdama. Ali, iako tada nije bilo ljudi da prisustvuju tom kosmičkom rađanju, tu su bile zvezde, Mesec i stene, a oni su zaista odigrali značajnu ulogu pri stvaranju okeana.

sam o sebi / Žak Kabo ; s francuskog prevela Nataša Kerac

.

Daisec Teitaro Suzuki imao je snažan i trajan uticaj na približavanje učenja zena zapadnom svetu. Suzuki je puno pisao i držao brojna predavanja na temu zen-budizma, objavio je blizu pedeset knjiga i mnoštvo članaka na japanskom jeziku.

U ovoj zbirci eseja i predavanja, doktor Suzuki razjašnjava veliki opseg tema - od uopštenih razmatranja mahajan budizma, do detaljnih analiza zen škole; od japanske umetnosti i kulture do prvog prevoda "Kazivanja Rinzaija" na engleski jezik; od formalnih predavanja do neformalnih govora održanih zanesenoj publici Budističkog društva u Londonu; od odnosa između zen-budista i zapadne psihologije do dirljivog predavanja na temu Vrhovnog duhovnog ideala.

Brilijantan i intuitivan naučnik, doktor Suzuki prenosi svoja saznanja na lucidan i energičan način. Stoga "Buđenje zena" predstavlja uživanje, kako za naučnike tako i za početnike.

Žan-Pol SARTR biografija

Tibor Deri (Tibor Dery, 1894–1977) znatan deo svog života provodi po zatvorima i u emigraciji. U progonstvu, u koje odlazi posle komune 1919, živi neko vreme i u Dalmaciji. Prvim novelama i ekspresionističkim stihovima javlja se posle Prvog svetskog rata, a svoje prvo značajno delo Nedovršena rečenica, snažnu sliku komunističkog pokreta i građanskih intelektualnih krugova između dva svetska rata, objavljuje tridesetih godina.
Po povratku u domovinu, posle oslobođenja; stvara punim poletom. Pripovetka Podzemne igre je veličanstveni dokumenat o opsadi Budimpešte, odnosno o iskrenom otkrivanju karaktera pod izvanrednim prilikama. Uskoro se pojavljuje i njegov drugi veliki roman Odgovor u kojem, kroz sudbinu slavnog naučnika, slika Mađarsku između dva svetska rata.
Deri se sve manje slaže sa Rakošijevim režimom i početkom pedesetih godina gotovo ne piše, no zato u pokretu, nastalom u krugu Petöfi (Petefi), koji igra znatnu ulogu u kritici Rakošijeve birokratske diktature, uzima veoma vidno učešće. U tom periodu piše svoje malo remek-delo Niki, u kome prikazuje nečovečan, pseudorevolucionaran, na strahu i sili zasnovan režim koji je neminovno morao dovesti do događaja 1956. godine. Uz Nedovršenu rečenicu ovaj mali roman je Derijev najveći međunarodni uspeh.

Sin prečasnog Džeroma Klapke, Džerom K. Džerom rođen je 2. maja 1859. u Valsalu. Filosofske studije završio je u Londonu. Pre nego što se posvetio žurnalistici, bio je činovnik, školski upravitelj i glumac. Njegova reputacija datira od 1889. kad je napisao satirična dela `Dokone misli jednog dokoličara` i `Tri čoveka u čamcu`. Od 1892. do 1897. uređivao je listove `Besposličar` i `Danas`. Godine 1886. prikazan je prvi put u pozorištu Glob u Londonu njegov komad `Barbara`. Ovo je bila predhodnica serije drugih njegovih komada u kojima je kasnije i sam igrao. Džerom K. Džerom bio je vrlo plodan pisac. Mada je svoju književnu karijeru počeo dosta kasno, ipak je obogatio englesku literaturu sa preko dvadeset odličnih književnih dela. Umro je u opštoj bolnici u Nortamptonu 14. juna 1927. godine.

Fundаmentаlno delo u četiri tomа, obimа preko 2000 strаnа u tvrdom povezu, ilustrovаno! Nаjznаčаjnije delo svetski poznаtog i priznаtog аntropologа Klod Levi-Strosа. Strukturаlizаm i poreklo mitovа. Prevedeno nа sve svetske jezike.

Fundamentalno delo u četiri toma, obima preko 2000 strana u tvrdom povezu, ilustrovano. Najznačajnije delo svetski poznatog i priznatog antropologa Klod Levi-Strosa. Strukturalizam i poreklo mitova. Prevedeno na sve svetske jezike.

Fundamentalno delo u četiri toma, obima preko 2000 strana u tvrdom povezu, ilustrovano. Najznačajnije delo svetski poznatog i priznatog antropologa Klod Levi-Strosa. Strukturalizam i poreklo mitova. Prevedeno na sve svetske jezike.

Autori su stvorili predivnu knjigu, učenu a ljupku, detaljnu a sažetu. Magični tekst Dejvida Suzukija i Vejna Grejdija, ispunjen mnoštvom detalja, obogaćen je živim, originalnim ilustracijama Roberta Bejtmana. Rezultat je otkrovenje, pozdrav upućen samom životu.

Elegantno, ponovljeno izdanje vanvremenske zbirke mitova indijanskog plemena Haida, prvi put objavljenog 1984. godine, sa novim predgovorom Kloda Levi-Strosa, koji je zapisao: Kao plod inspirisane saradnje između umetnika i pesnika, ova knjiga nas otvara njihovoj zavodničkoj moći, njihovom šarmu i svežini.
Deset majstorskih crteža Bila Rida prate deset epizoda iz mitologije Haida, koje su prepričali Bil Rid i Robert Bringhurst. Ovakav spoj oživljava umetnost i mitologiju Haida na jedan potpuno drukčiji način. Kroz vekove, Indijanci Severozapadne obale američkog kontinenta razvili su grafičke i skupturalne konvencije i upotrebljavali stilska sredstva kojima se ljudske i neljudske karakteristike mešaju, prepliću i preoblikuju. Njihova realnost sastoji se od likova koji nisu ni ljudski, ni životinjski, već oba u isto vreme.Oni predstavljaju velike zaštitnike, ali ponekad i teške protivnike pripadnika plemena.

`Slavna zbog svoje glume i svog zlatnog glasa, bila je sposobna za sve. Kao sto je napisao jedan od njenih ljubavnika: `mogla bi se zatvoriti kod karmelicanki, otkriti Severni pol, ubrizgati sebi mikrob besnila, ubiti kakvog imperatora ili udati se za nekog crnackog kralja, nista me ne bi zacudilo.`
Ova fascinantna biografija ozivljava tu neobicnu zenu praveci portret jedne epohe u kojoj je ona neosporno bola jedna od najvecih heroina.` (izdavač)

Putovanje kroz svet kultura koje nestaju.

Vijanov opus obuhvata četrdesetak priča, objavljivanih posle njegove smrti pod različitim naslovima koje su im davali priređivači, ali zbirka ''Žmarci'' je jedina čiji je odabir, raspored i naslov napravio sam Vijan.

''Žmarci'' su objavljeni 1949. godine, u Izdavačkoj kući ''Editions du Scorpion''. Pripovetke su najverovatnije napisane u periodu od 1945. do 1948. godine, a planirano je da se devet, od ukupno jedanaest priča, pojavi sa posvetama džez muzičarima i njihovim mu¬zi¬čkim ostvarenjima čiji su nazivi postali naslovi Vijanovih pripovedaka, ali se od toga odustalo.

U Vijanovim pričama konvencionalna logika zamenjena je apsurdom, materijalni svet je personifikovan, pseudo-realizam se meša sa oniričkim delirijumom, crni humor sa sadizmom, a smrt je svuda prisutna. Posebnost ovih priča je njihova priroda stilskih vežbi, varijacija na zadatu temu – okamenjeni jezički izraz, poslovicu ili kliše oko kojih se gradi fabula sa ključem, rešenjem rebusa u poslednjoj rečenici.

Interesovanje za jezik, njegove izražajne mogućnosti i jezičke igre osnova su Vijanove poetike, njegov prepoznatljiv i osobeni znak. Upotreba žargona, igre doslovnim i metaforičkim značenjima reči, fonetske asocijacije i pozajmice iz engleskog, kovanice, različiti oblici deformacija reči, izmišljanje imena osoba ili gradova, znak su poetske kreacije i sredstva kojima je stvarao svet...

Od 1993. godine, kada je prvi put objavljen, ovaj roman je doživeo čak sedam izdanja. Sam naslov u sebi nosi ironiju, budući da svi znamo kakva sudbina očekuje diplomirane književnike u ovim vremenima. Ovo je ujedno i prvo delo Alesandra Karere koje prevedeno na srpski jezik. Urnebesna, zamršena priča zasnovana na komici situacije počinje kada Renato, sredovečni profesor književnosti, zaposlen u školi, odluči da promeni svoj život, tako što će završiti kurs za prodavca lekovitom glinom, te angažuje Rina, nezaposlenog mladog dioplomiranog profesora literature, da se preseli u njegov stan i zauzme njegovo mesto kao lažni bolesnik. U priču se zatim upliću bliznakinje Rozamarija i Marijaroza, doktorka i diplomirana književnica-striptizeta, koje na nesvakidašnji način postaju deo Rinovog života, živeći u ubeđenju da je on Renato… Šta će se dogoditi kada Renatovi prijatelji dođu u posetu bolesnom kolegi, a ne zateknu ga u stanu, i kada šef kineskog restorana dođe po svoju porudžbinu, 2000 ''poruka sreće'', koje jedan od diplomiranih književnika treba da sastavi, saznaćete ako pročitate do kraja ovaj roman, pun smeha, zabave, intrige...

U dvanaest novela koje čine ovu knjigu, Pjer Rošel je u potpunosti ogolio i, na najtužniji način, prikazao savremenu realnost ljubavi.

Nadrealna razmišljanja o ljubavi u kojima se spajaju razum i misterija i koja ga na kraju možda vode ka braku, daleko od te kuće u kojoj ga guši jedan od brojnih primera seksualne bede tog vremena.