Prihvatio sam se ovog posla u nameri da od zaborava bude otrgnuto, da ne ispiri, ovo svedočanstvo o tako burnom, dramatičnom životu jednog čoveka našeg podneblja a našeg naroda.
Milenko Kovačević
Kada su se pojavili Leh Valensa i Solidarnost u Poljskoj, moj sin Moma mi je rekao da će tamo, najverovatnije, pasti komunizam. “Takav komunizam, u takvom izdanju niti je doneo, niti ikome može doneti nešto”, odgovorio sam svom sinu, da mu stavim do znanja da to komunizam nije ni bio.
Unuka Mahatme Gandija je još u detinjstvu upoznala mnoge borce za slobodu i lidere koji su postavili temelje nezavisne Indije. Bila je svedok Drugog svetskog rata, previranja koja su donela slobodu Indije, kao i tragičnog ubistva Mahatme Gandija 1948. godine. Prisustvovala Gandijevim večernjim molitvama u Nju Delhiju, posećivala ga u Palati Age Kana, gde je bio u kućnom pritvoru. Iz ugla jednog deteta predstavljena je Gandijeva satjagraha – filozofija nenasilja, njegovi napori da ukine socijalne razlike u Haridžan ašramu, bivšoj prestonici provincije Gudžarat, naklonost prema svakom ko je od njega tražio savet i njegov život kao porodičnog čoveka, roditelja, dede. Iako knjiga nije obimna, ona predstavlja dragocenu zbirku uspomena oblikovanih u velikoj eposi indijske istorije.
Pitam jednog izbeglicu čega mu je žao, a on mi kaže da najviše žali za jednom kutijom cipela u kojoj su ostale sve njegove fotografije, slike roditelja i prijatelja.
"Znam dobro, sve ću opet stvoriti, i kuću, i imanje, i nameštaj. Samo više nikada neću biti mlad da se ponovo slikam."
