Posebno pleni autorova erudicija, koja se naročito ogleda u njegovom korišćenju obimne, što izvorne, što sekundarne literature i njegovom znalačkom snalaženju u tom ogromnom istraživačkom materijalu i uspehu da na jednostavan, razumljiv i prevashodno instruktivan način misaono obuhvati i protumači sva relevantna posredovanja i uticaje na Majnekeovo delo i njegov uticaj na istoriografiju i istoriju ideja. To doprinosi da se radi o jednoj vrednoj studiji, koja nadilazi svoj formalno - monografski karakter i putku interpretaciju ideja jednog važnog i uticajnog mislioca.
U tradiciji dobre istoriografske analize, autor nas izveštava o mnogima aspektima krupnih onovremenih problema nemačke političke i socijalne misli.
Prihvatio sam se ovog posla u nameri da od zaborava bude otrgnuto, da ne ispiri, ovo svedočanstvo o tako burnom, dramatičnom životu jednog čoveka našeg podneblja a našeg naroda.
Milenko Kovačević
Kada su se pojavili Leh Valensa i Solidarnost u Poljskoj, moj sin Moma mi je rekao da će tamo, najverovatnije, pasti komunizam. “Takav komunizam, u takvom izdanju niti je doneo, niti ikome može doneti nešto”, odgovorio sam svom sinu, da mu stavim do znanja da to komunizam nije ni bio.
Unuka Mahatme Gandija je još u detinjstvu upoznala mnoge borce za slobodu i lidere koji su postavili temelje nezavisne Indije. Bila je svedok Drugog svetskog rata, previranja koja su donela slobodu Indije, kao i tragičnog ubistva Mahatme Gandija 1948. godine. Prisustvovala Gandijevim večernjim molitvama u Nju Delhiju, posećivala ga u Palati Age Kana, gde je bio u kućnom pritvoru. Iz ugla jednog deteta predstavljena je Gandijeva satjagraha – filozofija nenasilja, njegovi napori da ukine socijalne razlike u Haridžan ašramu, bivšoj prestonici provincije Gudžarat, naklonost prema svakom ko je od njega tražio savet i njegov život kao porodičnog čoveka, roditelja, dede. Iako knjiga nije obimna, ona predstavlja dragocenu zbirku uspomena oblikovanih u velikoj eposi indijske istorije.
