Uskoro u prodaji

"Brže od života nije knjiga o smrti. Ona je knjiga o sećanju, ljubavi i onome što ostaje kada se ugase reflektori. Kroz iskrena, potresna i do sada neispričana svedočenja članova porodice, prijatelja i najbližih saradnika, pred čitaocima se otvara svet iza javnih biografija – svet u kojem poznata imena ponovo postaju nečiji sinovi, ćerke, partneri, roditelji i prijatelji.
Po prvi put, u ovoj knjizi progovaraju oni koji su ih najbolje poznavali. Njihove uspomene vraćaju glasove koji su utihnuli, osvetljavaju trenutke koje javnost nikada nije videla i otkrivaju lica ljudi iza umetnika i javnih ličnosti koje su obeležile naše vreme. Pred čitaocima oživljavaju sećanja na Nebojšu Glogovca, Milorada Mandića Mandu, Nebojšu Saveljića, Milana Mladenovića, Margitu Stefanović Magi, Vladu Divljana, Milenka Zablaćanskog, Marka Živića, Dražena Ričla, Milana Delčića Delču i Nešu Leptira.
Oni su živeli intenzivno, stvarali iskreno i otišli prerano, ostavljajući za sobom više nego što vreme može da odnese. Njihovo odsustvo i danas boli, ali njihovo prisustvo traje – u umetnosti koju su stvorili, u ljudima koji ih vole i u sećanjima koja ne blede.
Jer postoje ljudi koji su bili brži od života, ali ne i od večnosti koju su ostavili iza sebe.
Neki životi ne mere se godinama, već tragom koji ostave.
"

Uzletni period života književnika Milorada Pavića, najprevođenijeg srpskog pisca, dešavao se, kao što to obično biva, van uvida javnosti.

Četvoročlana porodica Pavić živela je skromno, u jednom stanu na Zvezdari. Prilike su bile takve da je književnik Pavić jedno vreme morao da putuje u Novi Sad da bi prehranio porodicu. Tada su nastala njegova kapitalna naučna i književna dela: Istorija srpske književnosti baroknog doba i Hazarski rečnik.

Ova knjiga opisuje epizode privatnog života slavnog pisca, iz njegovog najplodnijeg perioda. Napisao ju je jedini preostali član porodice koja je živela na adresi Vojvode Brane 9, njegov sin, slikar Ivan Pavić. Uprkos izjavama Milorada Pavića datim u brojnim intervjuima, o tome kako nije bio idealan otac i kako se nije dovoljno posvetio svojoj deci, videćemo u ovoj knjizi sasvim drugačiju sliku.

Romantična, barokna, porodična atmosfera u kojoj je, uprkos stešnjenosti, uvek bilo mesta i za dva ruska hrta, inspirisala je kako velikog pisca tako i slikara Ivana Pavića da postave temelje svojih stvaralačkih ideja. Između njih dvojice su tada nastajale i međusobne inspiracije, o čemu najbolje svedoči roman Predeo slikan čajem.

Život i smrt Džimija Hendriksa

Džimi Hendriks bio je gitarista iz Njujorka koji je, u prvim godinama karijere, pokušavao da pronađe svoj izraz i približi se uzorima poput Boba Dilana. Kao crni muzičar koji je stvarao u svetu pretežno bele rok muzike, želeo je da pokaže da muzika ne poznaje granice i da pripada svima.

Po dolasku u Englesku, Hendriks je osvojio londonsku muzičku scenu. Nije publiku privlačio samo neobičnim načinima sviranja gitare, već pre svega neverovatnim talentom, originalnošću i snagom svog muzičkog izraza.

Kroz ljubičastu izmaglicu idealizma, slobode, droge i paranoje šezdesetih, Džimi Hendriks postao je jedan od najuticajnijih gitarista svih vremena. Bio je muzičar zbog koga je čak i Erik Klepton preispitivao sopstvenu karijeru. Njegova obrada Dilanove pesme „All Along the Watchtower“ postala je legendarna, dok je njegovo izvođenje američke himne „The Star-Spangled Banner“ na Vudstoku ostalo jedno od najprepoznatljivijih muzičkih obeležja tog doba.

Kada se njegova blistava zvezda prerano ugasila, legenda o Hendriksu nastavila je da živi – kroz njegovu muziku, ali i kroz brojne kontroverze i teorije koje su pratile okolnosti njegove smrti.

„Dva su jahača prilazila“ predstavlja psihodelično i kaleidoskopsko putovanje kroz život i smrt Džimija Hendriksa, ali i kroz mračno lice šezdesetih godina. Dok su obožavateljke čekale u redovima, droga je uzimala sve više maha, a idealistički san jedne generacije počeo je da se raspada pod teretom rata u Vijetnamu, ubistva Martina Lutera Kinga i političkih potresa koji su kulminirali izborom Ričarda Niksona za predsednika SAD.

Mik Vol, autor knjige „Kada su divovi hodali Zemljom“, oslanja se na sopstvene intervjue, obimnu dokumentaciju i iscrpno istraživanje kako bi ispričao priču o čoveku koji je promenio način na koji se svira gitara – o Džimiju Hendriksu, istinskom Bogu gitare.