Uskoro u prodaji

Bestseler autorka New York Timesa

Trebalo je da bude samo posao na turneji. Nije trebalo da se zaljubi u najveću zvezdu među njima.

Niko nije znao pravi razlog zbog kojeg je dvadesetdvogodišnja devojka, tek izašla sa fakulteta, tog dana stigla u izolovani muzički studio usred kalifornijske pustinje. A onda je jedan nesporazum doveo do neočekivane prilike – razgovora za posao asistentkinje na predstojećoj turneji jednog od najslavnijih američkih bendova.

Već prvog dana uspeva da napravi niz grešaka, a najveća je ulazak u muški toalet i potpuno opušten razgovor sa nepoznatim muškarcem. Tek kasnije saznaje da je upravo razgovarala sa Tristanom Dalterijem, legendarnim frontmenom benda i čovekom koga obožavaju milioni žena.

Tristanu se dopada što ga nije prepoznala i što se prema njemu ponašala kao prema sasvim običnom čoveku. Ona dobija posao i kreće na turneju koja će joj promeniti život.

Razgovori posle nastupa pretvaraju se u noći provedene zajedno, večere u hotelskim sobama u sve veću bliskost, a granica između prijateljstva i privlačnosti polako nestaje. Uprkos razlici u godinama i potpuno različitim životima, između njih postoji nešto što nijedno ne može da ignoriše.

Ali ona je na turneju došla sa tajnom. Tajnom zbog koje će morati da ode – i koja će Tristana i njegov bend na kraju dovesti pravo u njen mali rodni grad.

Šta se događa kada rok zvezda naviknuta da je žele milioni žena pronađe onu koju ne želi da pusti?

Rokerova muza je strastvena i emotivna romansa o neočekivanoj privlačnosti, zabranjenim osećanjima, tajnama i ljubavi koja nastaje tamo gde je najmanje očekujete.

„Očaravajuće, puno emocija, humora i vrele hemije.“
– Melissa

Kada Piksi Tejt pozovu na divlju kornvolsku obalu da istraži tajnu zamka Sent Sidvel, ona oseća da se u njegovim senkama krije nešto zlokobno.
Pre više od sto godina, u gluvo doba noći, jedan mali dečak je nestao iz svog kreveta i Piski mora da sazna šta se s njim dogodilo.

Ali Piski nije obična detektivka. Ona ima jedinstven dar: može da putuje kroz vreme. Kada se vrati u 1895. godinu, tajne počinju da se otkrivaju, ljubavne veze da izlaze na videlo i na kraju će Piksi biti primorana da donese razarajuću odluku koja će joj zauvek promeniti život.

Od majstora epske fikcije stiže duboko ljudska priča o jednoj od najvećih svetskih misterija: izgradnji Stounhendža.

DAROVITI KOPAČ KREMENA
Seft, nadareni kopač kremena, šeta Velikom ravnicom po letnjoj vrućini, kako bi bio svedok rituala koji označavaju početak nove godine. Tamo je da trampi svoj kamen na Letnjem obredu i da pronađe Nin, devojku koju voli. Njena porodica živi u blagostanju i nudi Seftu bekstvo od surovog oca i braće u njihovu pastirsku zajednicu.

SVEŠTENICA KOJA VERUJE U NEMOGUĆE
Džoja, Ninina sestra, sveštenica je sa vizijom i nenadmašnom sposobnošću da predvodi. Kao dete, ona zadivljeno posmatra Letnji obred i sanja o čudesnom novom spomeniku, sagrađenom od najvećeg kamenja na svetu. Ali, nevolje se spremaju u brdima i šumama Velike ravnice.

SPOMENIK KOJI ĆE DEFINISATI CIVILIZACIJU
Džojina vizija velikog kamenog kruga, koji su sastavila podeljena plemena Ravnice, nadahnuće Sefta i postaće njihovo životno delo. Ali kako suša pustoši zemlju, raste nepoverenje među stočarima, zemljoradnicima i stanovnicima šume, a jedan nasilan čin dovodi do otvorenog rata…

Ambiciozan po obimu, Krug života vas poziva da se pridružite Kenu Foletu, majstoru pripovedanja, u istraživanju jedne od najvećih misterija svih vremena.

Tom Metkaf, naučnik na Univerzitetu u Saut Daunsu, delu preostalih britanskih arhipelaga, pretražuje arhive s početka dvadeset prvog veka, očaran slobodama i mogućnostima ljudskog života u njegovom zenitu.

Kada naiđe na trag koji bi mogao da dovede do velike izgubljene poeme, dolazi do otkrića o isprepletenoj ljubavi i brutalnom zločinu, što ruši njegove pretpostavke o priči koju je mislio da dobro poznaje.

Potraga, triler i ljubavna priča, Šta možemo znati je remek-delo koje nas vraća u sadašnjost iz osećaja nadolazeće katastrofe i zamišlja budući svet u kome nije sve potpuno izgubljeno.

Jedan od najboljih živih pisaca.
Sandej tajms

Pravi majstor.
Dejli Telegraf

”Fenomen Jelene Jovanović Žigon je fenomen božanskog dara koji svojom duhovnom i vanjskom ljepotom prenosi sve dokazane civilizacijske vrednosti u svoje uloge.”

Radoslav Rale Zelenović

Na ex-Yu prostorima Orfej se u književnosti malo pominje.

O njemu je pisao Branko Miljković, ali malo, više je pisao o Euridiki, njegovoj ženi, koja je nakon vjenčanja od ujeda zmije umrla. Važno je istaći da se, Dobrilo Pavić, usudio da napiše impozantno lirsko-epsko delo o Orfeju. Naslovio ga je "Orfejeva kob". Ispevano je u prvom licu i u njemu se prepliću filozofski, lirski, epski i zagonetni svjetovi poezije. Te dubine karakterišu poemu kao posebnu vrstu poezije nastalu u doba romantizma. Poput engleskog pjesnika Bajrona, koji se smatra začetnikom pisanja ovakve vrste poezije, Pavić kompoziciju poeme zasniva na fabuli, a ta fabula upravo čini glavni tok cele poeme.

U poemi Pavić katkad napušta epiku, ali samo delimično, ne udaljavajući se od nje. Kao iskusni pesnik vešto je obogaćuje čini razmišljanjima, viđenjima, emocijama, te tako (dajući joj svoju dušu) poemu dopadljivijom, toplijom i u poetskom smislu bogatijom, jačom i u svim elementima kvalitetnijom.

Ono što ovu poemu čini posebnom je i to što se u Pavićevom razvijanju fabule Orfej ne tretira kao mitsko biće, iako se u nekim drevnim tekstovima Apolon i jedna od Muza pominju kao njegovi roditelji. Pavić ga u knjizi "Orfejeva kob" ne doživljava kao mitskog pesnika, kao mitskog muzičara, već stihovima o njemu stvara sliku stvarnog ovozemaljskog bića, od istog sastava kao što je svaki Zemljanin.

Toma Zeković novinar je i autor koji beleži neobične i često prećutane priče sa margine stvarnosti. U svom književnom prvencu donosi psihološki i istorijski triler nadahnut jednom stvarnom životnom sudbinom - priču u kojoj se granica između istine i izmaštanog polako briše.

Duge li noći kad san neće na oči, kaže Radovan Lazarević, autor knjige „Noćni putnik“. Šta čovek da radi sam, u tišini, sem da krene na putovanje kroz sopstveni život?
Tako se i Lazarević vraća uspomenama koje se nižu poput kadrova iz jednog burnog vremena. Lična sećanja i porodične priče prepliću se sa slikom zemlje koja se nepovratno menja – od 8. sednice CK SK Srbije, raspada SFRJ do Srbije danas – i ulogom najveće nekad jugoslovenske a sad srpske novinske kuće „Politika“ u tom procesu.

Kao dugogodišnji novinar i rukovodilac u „Politici“, autor je mnogim događajima prisustvovao iz neposredne blizine, te njegova knjiga „Noćni putnik“ vodi čitaoca kroz svet u kojem se privatno i javno neprestano dodiruju. Dok noć odmiče, postaje jasno da se prošlost ne može promeniti, ali možda se može razumeti…  Možda.

Prvi deo serijala Vatreni rivali

Na ledu važe pravila. Van njega, stvari postaju mnogo komplikovanije.

Skot Hanter, kapiten njujorških Admiralsa, svoje rituale pred utakmicu shvata veoma ozbiljno. Igrački je na vrhuncu, ali njegov tim prolazi kroz jednu od najgorih sezona. Kada niz poraza konačno prekine pobedom, Skot zna da ništa ne sme da menja: trčanje, smuti od borovnica i razgovor sa Kipom, zgodnim baristom iz frape-bara.

U početku je Kip samo deo rituala koji donosi sreću. Ali Skot ubrzo shvata da želi mnogo više.

Kip Grejdi, nekadašnji student istorije, nije ni sanjao da će ga jedan od najpoznatijih hokejaša pozvati u svoj penthaus. Ono što je trebalo da bude jedna strastvena noć i njihova mala tajna prerasta u odnos koji nijedan od njih više ne može da smatra prolaznim.

Ali Skot ima uslov – njihova veza mora ostati skrivena. Njegova karijera, reputacija i život profesionalnog sportiste ne ostavljaju mnogo prostora za rizik. Dok osećanja postaju sve snažnija, Kip mora da odluči da li mu je dovoljno da bude deo Skotovog života samo iza zatvorenih vrata.

Koliko dugo ljubav može da opstane ako niko ne sme da zna da postoji?

Van pravila donosi spoj sportske romanse, humora, strasti i emocija, otvarajući serijal Vatreni rivali i svet profesionalnog hokeja u kojem se najveće borbe ne vode uvek na ledu.

„U knjizi Van pravila autorka je lepo izbalansirala ozbiljne teme i humor. Ako želite roman koji ima simpatične likove, strastvene scene i radnju koja će vas očarati, onda je čitanje Van pravila pravi način da provedete letnje popodne.“
– All About Romance

„Rejčel Rid i te kako zna da napiše strastveni zaplet. Uživaćete od početka do kraja!“
– Loren Blejkli

„Ako ste uživali gledajući seriju Vatreni rivali, knjiga Van pravila biće prava poslastica!“
– Goodreads

Bestseler USA Todaya

Jedna glamurozna proslava. Jedna kuća puna tajni. Jedan gost neće dočekati kraj večeri.

Sofi Metjuz slavi šesnaesti rođendan, a njen otac je za tu priliku pripremio događaj o kojem će svi pričati. Mesto proslave je godinama zatvorena vila na litici, u srcu teksaskog Hil Kantrija – raskošna kuća za koju se šapuće da je ukleta i u kojoj su tajne pustile korenje duboko poput starih hrastova koji je Bestseler USA Todaya

Jedna glamurozna proslava. Jedna kuća puna tajni. Jedan gost neće dočekati kraj večeri.

Sofi Metjuz slavi šesnaesti rođendan, a njen otac je za tu priliku pripremio događaj o kojem će svi pričati. Mesto proslave je godinama zatvorena vila na litici, u srcu teksaskog Hil Kantrija – raskošna kuća za koju se šapuće da je ukleta i u kojoj su tajne pustile korenje duboko poput starih hrastova koji je okružuju.

Na ekskluzivnu zabavu stižu pažljivo odabrani gosti. Među njima su Deni, Sofina maćeha koju progone nesigurnost i strahovi; Orla, sujeverna irska dadilja uverena da se kućom šunja opasnost; Mikejla, najbolja prijateljica slavljenice koja krije mnogo više nego što drugi pretpostavljaju; i Kim, proračunata bivša supruga koja prošlost nikako ne uspeva da ostavi iza sebe.

A onda, neposredno pre nego što se ugase svećice na trospratnoj torti, telo pada sa balkona pravo na plesni podijum.

Proslava se pretvara u mesto zločina, a svako od prisutnih ima svoje tajne, laži i razloge za sumnju. Neko među njima zna šta se zaista dogodilo. Neko možda zna i ko je sledeći.

Svi su osumnjičeni. Neki se neće vratiti kući.

Krug laži je napeti psihološki triler ispričan iz više perspektiva, prepun skrivenih motiva, zamršenih odnosa i obrta koji menjaju sve što ste mislili da znate. Roman je dospeo na listu bestselera USA Todaya, kao i na liste najiščekivanijih knjiga koje su objavili Goodreads, People, Glamour, Book Riot i Fresh Fiction.

„Pravi ’ko je ubica’ roman u briljantnoj postavci i izvedbi. Priča se kreće kroz više perspektiva tajni, laži, obrta i kroz složenu mrežu odnosa i motiva.“
– Texas Highway Magazine

„Koks plete kompleksnu radnju koja će čitaoce držati u neizvesnosti do samog kraja. Savršeno za ljubitelje romana Veriti Kolin Huver.“
– Library Journal

„Napeto i uzbudljivo!“
– People

Detektiv Dejv Robišo vodio je previše bitaka: u Vijetnamu, s ubicama i varalicama, s policijskim vrhom i s vlastitom zavisnošću od alkohola. To je čovek koji je odrastao u disfunkcionalnoj porodici s bratom i grubim ocem; majka ga je napustila a supruga ostavila. Izgubljen bez njene ljubavi, u Robišoovoj izmučenoj duši savršeno se ogleda intenzitet i sumorna tajanstvenost Francuske četvrti u Nju Orleansu, mesta koje zove domom i koje ga gotovo uništi kada se uplete u slučaj mlade prostitutke čije je telo pronađeno u močvari. Gurnut u svet narko-bosova i krijumčara oružja, Robišo mora da se suoči s podzemnim kriminalnim miljeom i sa sopstvenim ranjenim srcem kako bi preživeo.

Rajan i Lilijan Brajt su zaljubljeni, tek venčani i ponosni roditelji devojčice Džordžet. Ali njihov brak počiva na prećutanim istinama: Lilijan krije sina o kome Rajan ne zna ništa, dok Rajan krije svoju borbu sa alkoholizmom. Odrastajući između ljubavi i razočaranja svojih roditelja, Džordžet postaje svedok njihovih uspona i padova. Kada jedan bolan događaj zauvek promeni živote članova porodice, Džordžet pokušava da pobegne od svega što je podseća na prošlost. Suočena sa porodičnim tajnama i nasleđem koje je oblikovalo generacije pre nje, Džordžet mora da odluči da li je spremna da oprosti, prihvati ljubav i pronađe put ka sebi. Ispričana iz tri blisko isprepletene perspektive, ovo je dirljiva i emotivna porodična saga o gubitku, pripadanju, iskupljenju i trajnoj snazi ljubavi koja pokazuje da nas, uprkos svim lomovima, porodične veze uvek iznova pronalaze.

Majls Krželevski je posvećen suprug, brižan otac i ponosni vlasnik psa za lov na tartufe – u zemlji u kojoj tartufa nema. Ipak, ispod te šarmantne svakodnevice krije se čovek koji dvanaest godina kasni sa pisanjem doktorata iz ruskih narodnih bajki i sve jače oseća da je razočarao porodicu. Kada njegova supruga Kejt prihvati profesuru na prestižnom koledžu u zabačenim šumama Vermonta, Majls u tome vidi priliku da konačno promeni tok svog života. Ali Majls je čovek mnogih interesovanja i strasti te se ubrzo zatiče u društvu neobičnih i živopisnih likova – od tajanstvenog „hirurga za drveće” i biohemičara opsednutog kosama, sve do čoveka koji fotografiše pahulje i u hiljadama kartica pedantno vodi „Inventar pogrešnih ideja”. Ono što počinje kao bezazleno utočište od stvarnosti polako prerasta u nešto neizvesnije, kada Majls naiđe na čudnu lokalnu legendu koja bi mogla biti mnogo više od puke priče. Duhovit, apsurdan i pun životne vedrine, „Ljudi sa sela” je roman o braku i roditeljstvu, veri i sumnji, i o tome kako nas priče – i ljudi koji ih pričaju – povezuju u svetu sve veće otuđenosti.

Knjiga o Fidelu je priča o burnom životu jedne legendarne ličnosti, roman iz novinarskog pera. Ako u svetu postoji revolucija jednog čoveka, onda je to bila kubanska revolucija. Kastro nije postao komunista iz ubeđenja, nego iz nužde. Teško da će mu istorija to uzeti kao olakšavajuću okolnost kada bude sudila o njegovoj utopističkoj viziji "komunizma u tropima".

Prvi deo čuvene Sosekijeve trilogije, koju čine još romani Zatim i Kapija.

Prevod s japanskog: Mateja Matić

Kada mladi i naivni Sanširo Ogava napusti mirnu provinciju Kjūšū i stigne u Tokio kako bi započeo studije na Carskom univerzitetu, pred njim se otvaraju tri sasvim različita sveta: distancirani akademski krugovi, tradicionalne vrednosti njegove porodice i rodnog kraja i uzbudljiv, blistav svet moderne urbane omladine.

U vremenu kada se Japan ubrzano menja pod uticajem Zapada, Sanširo pokušava da pronađe svoje mesto između prošlosti i budućnosti. Njegov život dodatno komplikuje susret sa zagonetnom, samostalnom i očaravajućom Mineko, ženom koja u njemu budi osećanja kakva do tada nije poznavao.

Suptilnim stilom i izuzetnom psihološkom pronicljivošću, Nacume Soseki donosi bezvremenu priču o odrastanju, prvoj ljubavi, propuštenim prilikama, usamljenosti i potrazi za sopstvenim identitetom u društvu koje se nezaustavljivo menja. Više od jednog veka nakon objavljivanja, Sanširo ostaje jedan od najvažnijih romana japanske književnosti i nezaobilazno delo za sve ljubitelje klasične i savremene proze.

„Najjači utisak koji ova knjiga ostavlja – čak i kada se pojedinosti zaborave – jeste osećaj svežine i slobode. Izbor mladog studenta za glavnog junaka omogućava čitaocu da se gotovo neprimetno poistoveti sa njegovim pogledom na svet i da zajedno s njim doživi Tokio s početka 20. veka. Upravo u toj jednostavnosti i odsustvu patetike leži trajna snaga Sosekijevog romana.“

Prevod s japanskog: Jelena Milenković

Objavljen između 1936. i 1938. godine, Vetar se diže smatra se jednim od najlepših dela japanske književnosti 20. veka.

U ovom lirskom i duboko dirljivom romanu Hori Tacuo pripoveda o ljubavi koja prkosi prolaznosti. Radnja, smeštena između sunčanog planinskog odmarališta i tihog sanatorijuma obavijenog maglom, prati dvoje mladih koji pokušavaju da sačuvaju svaki dragoceni trenutak uprkos neizbežnoj senci bolesti i rastanka.

Naslov romana nadahnut je čuvenim stihom Pola Valerija: „Vetar se diže, treba pokušati živeti.“ Vetar u Horijevoj prozi postaje simbol promene, prolaznosti i životne snage – podsećajući da nijedan trenutak nije večan, ali da upravo zato svaka iskrena ljubav dobija neprocenjivu vrednost.

Ovo izdanje donosi i novelu Lepo selo, nežnu i autobiografski nadahnutu priču u kojoj autor oživljava uspomene na susret sa svojom budućom verenicom Ajako Jano. Smeštena u slikovite predele Karuizave, novela predstavlja emotivni uvod u svet Vetra se diže i zaokružuje celinu posvećenu ljubavi, sećanju i prolaznosti.

Poetski, suptilan i bezvremen, Vetar se diže jedno je od onih dela koja ostavljaju snažan trag dugo nakon poslednje pročitane stranice.

Nova nadvremenska knjiga priča Dragana Lukića, ispričana i napisana živim prostim, nrtodnim jezikomvraća čitaoca svojim korenima, rasčupanim tokom suludgo dvadesetog veka. On svojim prepoznatljivim načinom izlaganja pažnju čitaoca neosetno usmerava ka naizleg sporednim pojavama i pojedinostima a koje u suštini život znače. Naš kao u čuvenoj knjizi indijske spisateljice Arundati Roj; "Bog malih stvari". Jedna od priča: "Tri ruže" prosto bukti nesvakidašnjim poetsko-inžinjerskim darom za duhovnost. Svoju humanost i čovekoljubivost, autor otkriva u pričama: "Upaljač", "Život je lep" i "Džamburu". U drugom delu knjige autor zajedno sa Jordanom Teodosić pripoveda, navodeći mračne pripemer zaprimerom, bukvalno ogoljuju duševni rascep naših ljudi zaslepljeni i zastrašeni lažima i pretnjama komunisitčkog režima.

Dve žene.
Jedan mrtav muž.
I samo jedan alibi.


Crveni karmin, vrtoglavo visoke potpetice i koktel negroni u ruci... Prisustvo Kamile Bejlis u baru bilo je nemoguće ne primetiti. Samo što ta žena nije bila Kamila, već Obri Prajs.


Kamila Bejlis naizgled vodi savršen život. Potiče iz ugledne i bogate porodice iz Luizijane i udata je za uspešnog advokata Bena. Ali iza besprekornog privida krije se drugačija stvarnost. Uverena je da njen muž godinama skriva mračne tajne, no nikako ne uspeva da pronađe dokaze, jer Ben budno motri svaki njen korak.


Obri Prajs već deset godina proganja noć koja joj je zauvek promenila život i veruje da Bendžamin Bejlis zna više nego što je spreman da prizna. Odrasla u porodici ogrezloj u kriminal, naučila je da do istine vodi mnogo puteva – i da je njen najbolji.

Kamila i Obri osmišljavaju naizgled jednostavan plan.
Tokom dvanaest sati Obri će preuzeti Kamilin identitet, dok će Kamila pratiti Bena. Zajedno će konačno doći do odgovora za kojima obe tragaju.

Ali sledećeg jutra Ben je pronađen mrtav.


Sada su obema ženama potrebni neoborivi alibiji. Problem je u tome što samo jedna od njih ima takav alibi, a dovoljan je jedan pogrešan potez da se pažljivo osmišljeni plan pretvori u katastrofu.

Kamila i Obri moraće da odluče koliko vredi istina u svetu u kojem se moć ne stiče njenim otkrivanjem, već veštinom da se ona zauvek sakrije.

Priča o snazi ljubavi koja postavlja pitanje: može li nas ona osloboditi ne samo najveće tuge već i granice između života i smrti?


Kada njujorški arhitekta Tejt Donovan stigne na Kejp Kod kako bi projektovao letnjikovac svog najboljeg prijatelja, nada se novom početku. Nedavno otpušten iz luksuzne psihijatrijske ustanove, u kojoj se lečio od akutne depresije, još se bori s bolom zbog gubitka voljene sestre. Njeno priznanje na samrti – da može da vidi duhove u svetu živih, dar koji se prenosi u njihovoj porodici – teško pada Tejtu, koji ne veruje ni u šta što prevazilazi granice racionalnog. Međutim, po dolasku u stari pansion na Kejp Kodu upoznaje prelepu Ren, ženu koja će dovesti u pitanje sve što je do tada smatrao istinom.


Između Tejta i Ren gotovo trenutno se rađa snažna povezanost kakvu nijedno od njih dvoje ranije nije iskusilo. Ali kako se njihova osećanja produbljuju, Tejt otkriva da se iza prividno idiličnog života u malom primorskom mestu kriju mržnja, ljubomora i pohlepa – sile koje počinju da ugrožavaju njihovu tek rođenu ljubav.

Da bi oslobodio Ren njene tragične sudbine, Tejt će morati da razotkrije tajne njene prošlosti. Na tom putu suočiće se s pitanjem koliko zaista možemo verovati sopstvenim uverenjima i zakonima za koje mislimo da upravljaju našim postojanjem. Jer ljubav ima moć da nas preobrazi, ali i da nas zauvek promeni.

Zanosna priča o žudnji, poreklu, domu i neočekivanim posledicama naših izbora.


Petnaest godina nakon Drugog svetskog rata Izabela je izgradila povučen život zasnovan na disciplini i strogoj rutini u seoskoj kući svoje pokojne majke, gde je sve pod konac – ni viljuška ni reč ne smeju biti na pogrešnom mestu. Ali njen pažljivo uređeni svet počinje da se urušava kada brat Luj u kuću dovede svoju novu devojku Evu, neprijatnu i nametljivu mladu ženu koja će tu provesti celo leto.


U sparnoj letnjoj vrelini Izabelina opsesivna potreba za kontrolom dostiže tačku pucanja. Sukob između dve žene vodi je do otkrića koje preti da razori sve u šta je verovala i sve što je do tada smatrala svojim životom.

Četiri dana neprekidne kiše u Napulju, u iščekivanju događaja koji će promeniti sve.


Razorna, nezaustavljiva i nemilosrdna kiša preti da proguta Napulj. Dok se ulice urušavaju pod naletom biblijskog potopa, grad postaje poprište neobjašnjivih i čudesnih pojava. Iz zidina srednjovekovnog dvorca odjekuju sablasni jecaji, nivo mora opasno raste, a kovanice od pet lira iznenada počinju da sviraju melodiju koju mogu da čuju samo desetogodišnje devojčice.


Kroz ovaj apokaliptični, sivi pejzaž vodi nas Karlo Andreoli, melanholični novinar i pasivni hroničar zbivanja. Njegova potraga za smislom odvodi nas u mračne uličice, zabačene barove i zadimljene redakcije, ali pre svega u skrivene unutrašnje svetove Napolitanaca. Obuzeti kolektivnim strahom od nepoznatom, stanovnici grada iščekuju sudbonosni događaj koji će zauvek promeniti njihove živote. U ovoj halucinantnoj i vizionarskoj elegiji glavni junak nije čovek, već sam Napulj – grad rastrzan između sopstvenih mitova, tradicije i duboke melanholije.

Šandor Marai je znao zašto mora da ode, zato je tako dugo oklevao. „Ovako sam odlučio: dokle god ima ikakve šanse da preživim kod kuće, nikud ne idem, ostajem ovde, makar grizao kamen, ali ne idem”, zabeležio je u svom dnevniku. Kada su šanse da živi kao pisac propale, mašio se putničkog štapa: postao je evropska skitnica. U domovini mu ni ime više nisu pominjali. Nije navraćao kući krajem nedelje, državne radio i televizijske stanice nisu emitovale njegova dela u Mađarskoj. (2000)

O autoru:
Laslo Vegel (Végel László), prozni i dramski pisac, esejista, rođen je u Srbobranu 1941. godine. Studirao je mađarski jezik i književnost na Univerzitetu u Novom Sadu i filozofiju na Univerzitetu u Beogradu. Bio je član redakcije novosadskih časopisa Új Symposion i Polja, zagrebačkog Prologa, glavni urednik novosadske Tribine mladih, urednik kulturnog dodatka lista Magyar Szó, dramaturg Televizije Novi Sad, stalni pozorišni kritičar lista Politika, koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Redovni je član Sečenji akademije za književnost i umetnost pod okriljem Mađarske akademije nauka.

O prevodiocu
Draginja Ramadanski (Senta, 1953) svoj profesionalni put gradi kao slavista i prevodilac, posvećena istraživanju često zanemarenih veza između srpske, ruske i mađarske kulture. Paralelno sa akademskim radom u domenu ruske književnosti i teorije prevođenja, svoja interesovanja usmerava ka „belim mrljama” naše zajedničke istorije. Kao prevodilac, Draginja Ramadanski svesno bira zahtevne i često granične izazove: od gotovo neprevodivih
poema Marine Cvetajeve (poput Pacolovca), do savremenih manjinskih glasova
koji beskompromisno preispituju sopstveni i tuđi kulturni identitet. Verujući da je za istinski dijalog neophodno rušenje tabua, ona svojim radom (šezdesetak objavljenih knjiga prevoda i brojne nagrade, među kojima su „Miloš N. Đurić” i „Laza Kostić”) nastoji da ispuni praznine u međusobnom razumevanju susednih kultura.

"Petak za ljubav Roberte Lepri roman je koji obrađuje teme identiteta, sećanja i porodičnih odnosa pričajući intrigantnu priču o ženi koja nakon nesreće pati od amnezije. Ova priča otvara prostor za promišljanje ljudske psihe, emocija i procesa samospoznaje. Autorka istražuje dinamiku toksične veze, uzimajući u obzir emocionalnu složenost, manipulacije, kao i načine na koje likovi doživljavaju i reaguju na takve međuljudske odnose. Tema toksičnih veza je predstavljena kroz psihološku i emocionalnu perspektivu, čineći roman izazovnim za čitanje jer se fokusira na duboku unutrašnju borbu likova. Smatramo da bi univerzalnost i, nažalost, neprestana aktuelnost te teme mogli naići na dobar prijem i kod naše publike.
Roman donosi jedinstvenu perspektivu na pitanje identiteta i sećanja, uz dinamičan i emotivno bogat stil pripovedanja. Odlikuje se psihološkom dubinom i slojevitim pripovedanjem, što ga čini posebno interesantnim za čitaoce koji vole literaturu s naglašenim introspektivnim i filozofskim dimenzijama.
"

Kad popiješ đavolji eliksir, ne gubiš dušu. Otkrivaš je.

U tihom kapucinskom samostanu čuva se relikvija koja ne bi smela da postoji – boca đavoljeg napitka. Kaluđer Medardo zna da je ne sme dodirnuti. Ali iskušenje je jače od zakletve, a prokletstvo starije od njega samog. Jedan jedini gutljaj razara sve – razum, identitet, granicu između dobra i zla. Nošen opsesivnom žudnjom za tajanstvenom Aurelijom i obavljajući tajni zadatak koji ga vodi do Rima, Medardo tone u mračni lavirint zločina, obmane i ludila. Na svakom koraku susreće sebe – ili nekog ko tvrdi da je on. Jer eliksir nije stvorio demona. Samo ga je oslobodio. Nasledni gresi predaka sad se javljaju kao njegova lična kob – a zlodela koja čini možda su i jedini put prema istinskom preispitivanju onoga što se krije u dubini svakog čoveka.

Da li dvojnik uništava – ili otkriva?

Objavljen 1815. godine, ovaj roman je remek-delo nemačkog romantizma – prethodnik modernog psihološkog trilera i fantastične književnosti. Hofman je pre Dostojevskog, Poa i Frojda znao da je najtamniji ponor u nama samima.

Jedan od sinova se budi kao bubetina i shvata da se ništa nije promenilo. Drugi prima očevu presudu i odlazi da je izvrši – bez pitanja. Treći je proteran pre nego što je stigao da postane čovek.

Za života je Franc Kafka planirao da objavi knjigu pod naslovom Sinovi, koja je trebalo da sadrži tri povesti: Ložač, Preobražaj i Presuda. Ta tri prozna dela, na svoj način, predstavljaju jezgro Kafkine pripovedačke umetnosti. U njima tinja ista strahota: da ljubav oca prema sinu i očeva kazna možda nisu suprotnosti, već jedno te isto lice. Da su vrata koja izgledaju da su otvorena zapravo odavno zamandaljena iznutra. Da sin ne traži izlaz – jer ne zna da li na njega ima pravo.

Ovo nisu kafkijanski lavirinti birokratije. Ovo je nešto starije, tiše i bolnije – ovo je lavirint krvi i prezimena, lavirint koji ne grade sistemi nego oni koji nas vole.

Čitati Sinove znači prepoznati sopstveni nemir u tuđem – i suočiti se s pitanjem na koje ne postoji odgovor: kako tražiti oproštaj kad ti nikad nije rečeno u čemu se sastoji tvoja krivica?

Početkom XX veka anarhista Nestor Mahno pokušao je da na jugoistoku Ukrajine stvori društvo kakvo dotad nije postojalo – zajednicu zasnovanu na samoupravi seljaka i radnika, bez centralne državne vlasti. Iako je taj neobični eksperiment kratko trajao, Mahno je postao jedna od najzanimljivijih ličnosti ukrajinske istorije. Upravo njegovim tragovima, gotovo čitav vek kasnije, kreće Serhij Žadan.

Međutim, potraga ubrzo prerasta u putovanje kroz istočnu Ukrajinu, njene zaboravljene gradove, ljude, mitove i istoriju, otkrivajući zemlju rastrzanu između prošlosti i sadašnjosti. Na razmeđu putopisa, romana, eseja i road trip proze, knjiga Anarchy in the UKR donosi izuzetan portret postsovjetske Ukrajine. Žadan piše o slobodi, pobuni, odrastanju i identitetu, spajajući istoriju i svakodnevicu u jednu od najznačajnijih ukrajinskih knjiga ovog veka.

O autoru:
Serhij Žadan (1974) jedan je od najznačajnijih savremenih ukrajinskih književnika. Rođen je 1974. godine u Starobiljsku, u Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine. Studirao je ukrajinsku i nemačku književnost u Harkivu, gde se bavio proučavanjem ukrajinskog futurizma. Nekoliko godina je radio kao univerzitetski profesor. Od početka devedesetih godina Žadan je postao jedan od najupečatljivijih glasova nove ukrajinske književnosti. Njegova dela govore o raspadu Sovjetskog Saveza, životu u industrijskom Donbasu, društvenim promenama, marginalcima, rok kulturi i iskustvu rata. Među njegovim najpoznatijim delima nalaze se Depeche Mode (2004), У.Р.С.Р. (2004), Інтернат (2017) i Псалом авіації (2021). Pored književnog rada, Žadan je poznat i kao muzičar, frontmen grupe Žadan i psi (Жадан і собаки). Aktivan je u humanitarnom radu, a 2024. pridružio se Nacionalnoj gardi Ukrajine. Dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja. Danas živi u Harkivu.

„Tesla: svetlost senke“ nije biografska predstava u striktnom smislu reči. Iako se temelji na odabranim trenucima iz Teslinog života,autorka je nastojala da ponudi drugačije čitanje Tesle: kao vizionara i čoveka koji je živeo između genijalnosti i samoće, između svetla kojim se bavio i senkama koja su ga pratile.

Ovo nije priča o onome što je Tesla uradio, već pokušaj da se dopre do iskustva onoga što je Tesla bio kao vizionar, intelektualac, duhovni tragalac, emotivno i ranjivo biće suočeno sa sopstvenom krhkošću, slavom i osporavanjem, socijalnim prepoznavanjem i traganjem za sagovorništvom.

„Kao pred kišu” je roman o preživljavanju u institucionalnom vakuumu, o tome kako
sistem zakazuje onda kada je najpotrebniji, ali pre svega – to je svedočanstvo o
neuništivoj snazi jedne žene koja odbija da bude slomljena. Roman koji nas podseća
koliko je, usred mraka i tornada, dragocena i lekovita svaka „lepa reč”.

Vujmar piše oštro, realistično i bez patetike, ali sa neverovatnim smislom za gorki,
odbrambeni humor. Njen stil uspeva da prenese onu prepoznatljivu, tešku atmosferu
pred oluju – onaj trenutak kada vreli letnji dan pritisne disanje, a vi sa strepnjom i
nadom čekate vetar koji donosi pročišćenje.

Večnost u srcu Stefana Dakića emotivan je roman o ljubavi, gubitku i tragovima koje ljudi ostavljaju jedni u drugima. Kroz intimnu i atmosferičnu priču, autor istražuje koliko nas prošlost oblikuje i koliko je teško pobeći od uspomena koje nastavljaju da žive u nama. Roman donosi slojevite odnose, unutrašnje dileme i potragu za smislom, gradeći priču koja podjednako govori o bolu, nadi i snazi emocija koje nadživljavaju vreme. Namenjen je čitaocima domaće savremene književnosti i emotivnih drama koje ostavljaju snažan utisak.

Stanislav Staša carski kozački oficir odlazi iz Rusije posle revolucije i boravi u Vojvodini, Makedoniji, Južnoj Srbiji, Svetoj gori i Carigradu.