Uskoro u prodaji

Rak u horoskopu – Pola žive istine, a pola živahne imaginacije – o putovanju kroz bolest i šta je bilo posle
Spisateljica Koviljka čitavog života traga za savršenim čitaocem. Umesto njega, nalazi čvorić: rak – i to pravi, ne onaj iz horoskopa.

Ipak, ovo nije ispovest o bolesti. Ovo je putovanje žene koja ne pristaje da bude žrtva, žene koja ne ume da ćuti onda kada bi ćutanje bilo najpraktičnije. Kada se čini da je sve gotovo, tek tada počinje Koviljkin pohod: krade kolače, nadmudruje lekare, okuplja konzilijum dama od Sarajeva do Vašingtona.

Od beogradske onkologije, porodične kuhinje i prijateljskih raskida, preko bombardovanja, majčinstva, izgubljenih razgovora i sećanja na Jugoslaviju, Koviljka stiže do ratom zahvaćene Ukrajine, gde treba da pronađe mladu surogat-majku i bebu koja je već postala predmet tuđih želja.

Naizgled apsurdna privatna misija pretvara se u potragu za odgovorom na mnogo teža pitanja: kome pripada život koji smo spremni da spasemo, platimo, rodimo, usvojimo ili izgubimo? Vladislava Vojnović pripoveda duhovito i bez trunke sentimentalnosti, slažući u istu rečenicu Hičkoka i Jodu, Čestertona i nabrajalicu „pošla koka na pazar”, visoku kulturu i nadrealne balkanske pejzaže.

Rak u horoskopu je besan, nežan i nemilosrdan roman u kojem jedna žena, uprkos strahu i umoru, odbija da prepusti život onima koji bi da ga vode umesto nje. Ili okončaju.

Tuđa smrt je smeo, pronicljiv i uznemirujuće aktuelan, najnoviji roman Klaudije Pinjeiro koji spaja napetu pripovest sa oštrom političkom, društvenom kritikom. Veronika Balda, ugledna novinarka i voditeljka popularne radio-emisije, prima vest koja će joj promeniti život. Mlada žena je pala s petog sprata u četvrti Rekoleta u Buenos Ajresu.

Stan pripada poznatom biznismenu, a žrtva je neko koga Veronika poznaje – bolje nego što bi smela. Kako se roman razvija, različite verzije događaja potkopavaju svaku sigurnost i pokazuju koliko istina može biti krhka, višeslojna i podložna manipulaciji. Pinjeiro majstorski gradi atmosferu nelagode, vodeći čitaoca kroz svet privilegija, prećutnih dogovora i veza koje ne bi smele da postoje. U središtu romana ne nalazi se skandal, nego mehanizam moći – sprega VIP prostitucije i vlasti.

Ovo je knjiga o padu i letu, o tajnama koje menjaju oblik čim ih neko izgovori i o društvu koje najradije ne bi videlo sopstveni ponor.

Međutim, njegov život i način podučavanja menjaju se kada upozna Ketrin, čija vedrina, toplina i otvorenost osvajaju i njega i čitavu školu. Pod njenim uticajem Čiping počinje drugačije da posmatra svoj poziv: otkriva smisao za humor, postaje prisniji sa učenicima i shvata da obrazovanje podrazumeva mnogo više od sati provedenih u učionici.

Tako nastaje voljeni gospodin Čips, nastavnik koga će generacije đaka pamtiti s poštovanjem i naklonošću. Objavljena 1934. godine, u vreme Velike depresije, novela Zbogom, g. Čipse Džejmsa Hiltona postala je jedan od najvoljenijih klasika o školi, odrastanju i snazi posvećenosti. Ova topla i dirljiva priča slavi ljudsku dobrotu, trajnu vrednost obrazovanja i tihi uticaj jednog učitelja koji je, kroz humor, razumevanje i predan rad, ostavio neizbrisiv trag u životima svojih učenika.

Nezaboravna završnica duologije Nagodba ruže.
Udata za jednog brata. Zaljubljena u drugog.

Nakon što je osvojila ruku vilinskog kralja Brama, Ajvi je sada kraljica Engleske.

Ali Bram je stupanjem na presto omogućio svom vilinskom rodu da se raširi ljudskim svetom. Posle stotina i stotina godina u kojima nisu imali pristup svojim omiljenim igračkama, Drugi pokušavaju da nadoknade izgubljeno vreme – i to im uspeva, uz zle i opake terevenke koje zahvataju celu zemlju.

Ne bi li preživela, Ajvi se pretvara da je slatka, odana supruga. Skrivajući se iza osmeha, smišlja kako da protera svog muža, spase svoju sestru Lidiju i ponovo nađe Emeta, ljubav svog života.

Emet i Lidija su, međutim, zarobljeni u Drugosvetu, gde su vilenjačke igre postale smrtonosnije nego ikada ranije, a kraljica mora da bude najokrutniji, najopasniji igrač. Ili će biti svrgnuta.

Roman „Bezvremene“ je priča o tri žene. Životne (ne)prilike spojile su ih u potrazi za mestom gde ne postoji vreme - ostrvom Somarej, Norveška. Svaka ima vlastiti razlog.
Keti, piscu, romantičaru, potreban je oporavak od velike, propale ljubavi.
Lauri, gastroenterologu, prognoza oporavka od bolesti nije nimalo optimistična.
Aleks je policajka, kojoj je posao oteo sve slobodno vreme i društveni život.

Da li je Somarej zaista pravo mesto za one koje se grčevito bore da zaustave vreme tamo gde ono ne postoji?
Da li je uopšte iko ikad uhvatio i razumeo vreme?

Aurora Borealis će osvetliti nordijsko nebo i duše ovih žena svojim bojama, ali i predugo čuvane tajne nekih ostrvljana!

Šta je čovek? Odakle dolaze dobro i zlo? Koliko smo zaista slobodni i gde je naše mesto u svetu?

U Luči mikrokozma, jednom od najvažnijih dela srpske književnosti, Njegoš upravo kroz ova pitanja vodi čitaoca u veliku filozofsku i poetsku potragu za smislom. Čovek je prikazan kao biće rastrzano između svetlosti i tame, duha i materije, uzvišenih težnji i sopstvenih slabosti.

Iako je nastala u 19. veku, pitanja koja Njegoš postavlja nisu izgubila ništa od svoje snage. Potraga za identitetom, unutrašnji sukobi, izbor između dobra i zla i pokušaj da razumemo sopstveno postojanje teme su koje Luču mikrokozma čine iznenađujuće savremenom i danas.

Snažan jezik, upečatljivi simboli i velika idejna širina učinili su ovo delo jednim od najintrigantnijih ostvarenja naše književnosti – knjigom kojoj se čitaoci vraćaju i u kojoj svaka generacija pronalazi nova značenja.

„Mi smo iskra u smrtnu prašinu,
mi smo luča tamom obuzeta.“

Za čitaoce koji od književnosti očekuju više od priče – Luča mikrokozma je poziv na razmišljanje o čoveku, slobodi, veri i smislu postojanja.

Ponekad je dovoljan kratak razgovor sa nepoznatim čovekom da nam promeni pogled na svet.

U romanu Ljudi govore, Rastko Petrović beleži susrete sa običnim ljudima – ribarima, seljanima, putnicima i prolaznicima – i od njihovih glasova, tišina, radosti i tuge gradi neobično snažnu sliku života. Bez klasičnog zapleta i velikih događaja, pred čitaocem se otvaraju male ljudske priče u kojima se kriju pitanja o ljubavi, usamljenosti, prolaznosti i potrebi da budemo povezani sa drugima.

Upravo zato ovo delo, objavljeno 1931. godine, i danas deluje iznenađujuće blisko. U vremenu brzih poruka i površnih razgovora, Ljudi govore podseća koliko mnogo može da stane u nekoliko iskrenih rečenica i koliko svaki čovek nosi priču vrednu slušanja.

Spoj putopisa, poetske proze i intimnog razmišljanja čini ovaj kratki roman jednim od najoriginalnijih dela srpske književnosti. To je knjiga koja se čita brzo, ali ostaje dugo – ne zbog onoga što se dogodilo, već zbog onoga što je izgovoreno, prećutano i osetilo između reči.

Za čitaoce koji vole knjige o ljudima, susretima i onim tihim trenucima u kojima odjednom bolje razumemo i druge i sebe.

edan od najvećih pripovedača naše književnosti u posebnom kompletu od šest tematskih zbirki, smeštenih u elegantan kartonski boks.

Andrićeve priče vode čitaoca kroz Beograd, Sarajevo, sela, more i svetove neobičnih, tihih i upečatljivih ljudi. U njima se smenjuju različita vremena, sredine i sudbine, ali ostaju iste velike teme: ljudska priroda, ljubav i samoća, strah, čast, slabost, prolaznost i ono što ljudi često prećute jedni pred drugima.

Komplet sadrži:

Beogradske priče
Turske priče
Sarajevske priče
Priče o selu
Priče o osobenjacima i malim ljudima
Priče o moru

Andrić je tokom više od pola veka stvaralaštva napisao preko sto priča, a upravo se u kratkoj prozi možda najjasnije vidi njegova sposobnost da iz nekoliko detalja izgradi čitav svet i otkrije ono univerzalno u naizgled običnim ljudskim životima.

Njegove priče i danas deluju iznenađujuće savremeno – zbog preciznog posmatranja ljudi, suptilne ironije i pitanja koja ne pripadaju samo jednom vremenu.

Komplet Priče Ive Andrića odličan je izbor za one koji žele da ponovo otkriju Andrića, ali i za čitaoce koji tek ulaze u njegov književni svet. Zahvaljujući tematskoj podeli i posebnom boks-izdanju, predstavlja i vredan dodatak kućnoj biblioteci ili poklon ljubitelju književnih klasika.

Bestseler Sunday Timesa
Porodična saga za 21. vek

Porodica Flin je sve samo ne obična.

Ketrin i Bad pokušavaju da održe brak koji se raspada, dok njihove tri ćerke svaka na svoj način klize u haos: Abigejl izlazi sa mladićem poznatim kao Gari Genocid, Luiza vodi tajnu prepisku sa onlajn teroristom, a najmlađa Harper tvrdi da neko – ili nešto – nadgleda njihov mali grad.

Kada Harperova opsesija misterioznim brodskim kontejnerom počne da razotkriva tragove mnogo veće kriminalne priče povezane sa moćnim milijarderom Polom Alabasterom, porodične svađe odjednom postaju najmanji problem. Flinovi se nalaze usred opasnosti koja bi mogla da ih potpuno rasturi – ili konačno ponovo poveže.

Ispričan kroz više glasova, Izgubljena jagnjad je brz, nepredvidiv i crnohumoran roman o porodici koja se voli čak i kada jedva podnosi samu sebe. Medlin Keš spaja porodičnu dramu, društvenu satiru i elemente trilera u priču punu apsurdnih situacija, neobičnih likova i iznenađujuće mnogo nežnosti.

To je roman za čitaoce koji vole disfunkcionalne porodice, britak humor, ekscentrične junake i priče koje iza haosa kriju mnogo srca.

„Stil Medlin Keš nosi melodiju duboko ukorenjene empatije i suzdržanog apsurda.“
– Washington Post

„Samouvereno i razigrano!“
– Boston Globe

Iza Kuma, Serpika i Tonija Montane nalazi se priča o dečaku iz Bronksa koji je u glumi pronašao svoj život.

Al Paćino je jedna od najvećih filmskih ikona našeg vremena, ali njegov put do slave nije bio ni brz ni jednostavan. Odrastao je u južnom Bronksu, radio najrazličitije poslove da bi preživeo i godinama gradio karijeru u pozorištu, mnogo pre nego što su stigle uloge koje će ga učiniti legendom.

A onda je sve eksplodiralo. Za samo nekoliko godina pojavili su se Kum, Serpiko, Kum II i Pasje popodne – filmovi koji su promenili istoriju kinematografije i zauvek promenili Paćinov život. Ali iza uspeha ostali su dileme, pogrešni izbori, važna prijateljstva, usponi i padovi, kao i stalna borba između umetnosti i novca.

U autobiografiji Sonny Boy Paćino prvi put svoju priču pripoveda sopstvenim glasom – otvoreno, duhovito i bez potrebe da bilo šta ulepšava. Govori o detinjstvu, pozorištu, velikim ulogama, ljudima koji su ga oblikovali, slavi koju nije očekivao i ljubavi prema glumi koja je postojala mnogo pre novca, nagrada i crvenih tepiha.

Ovo nisu samo memoari filmske zvezde, već priča o opsesiji zanatom, istrajnosti i potrebi da čovek pronađe ono zbog čega vredi nastaviti, čak i kada uspeh još nije ni na vidiku.

Za ljubitelje filma, velikih glumačkih priča i biografija koje otkrivaju mnogo više od života pred kamerama.

„Memoari filmske zvezde koji imaju i pravu književnu težinu. Duhoviti, pronicljivi i lični.“
– People Magazine

„Ne sećam se da sam ikada pročitao bolju autobiografiju.“
– Konan O’Brajen

Za sve ljubitelje kvalitetnog humora, ali i satire, preporučujemo vam upravo zbirku priča "Ex posta - za mame i vile’’, nastalu iz običnog i veličanstvenog života, što se danas živi “na” i “u” društvenim mrežama, prepunim oksimorona.

Naime, duhovitost u pričama moćan je alat koji privlači čitaoce, olakšava teške teme i stvara bliskost. Ona nije samo pričanje viceva, već način da se uoči apsurd u običnom životu i da se likovi prikažu iskreno i toplo. Zato duhovitost pisca predstavlja duboku sposobnost da se kroz smeh sagledaju mane ljudi i društva.

Upravo takva je naša Ana Bubulj, koja će vas do suza nasmejati pričama o mladim majkama, o malim – velikim ljudima, o rođacima i prijateljima, o taksistima i komšijama, o dečijoj logici, itd.

Roman „Sjene usnulih duša“ nastao je na inspirisanim, istinitim pričama spojenih u jednu celinu, nadograđenim retoričkom slikovitošću, dijalozima, unutrašnjim previranjima i glasovima žena i muškaraca koji su svoje sudbine živeli u vremenu punom lomova.

U njegovoj srži nalaze se razlozi zbog kojih se nije govorilo o onome o čemu je trebalo govoriti jer time bi se poremetio mir u kući, zbog dobrosusedskih odnosa. U tim strahovima živele su žene koje su ćutale da bi sačuvale dom, porodicu. U njima su pohranjeni snovi koje je gasila i gušila malograđanska sredina, sputana pravilima koja se ne izgovaraju, ali se osećaju kao nevidljivi okovi na koži i u srcu.

Roman govori o zavetima koje su, gotovo bez izuzetka, nosile sve porodice, zavetima o kojima se nikada nije govorilo, a koji su određivali živote generacija.

Govori o strahotama rata koje su porodice trošile iznutra, o ženama i muškarcima ponaosob, o sudbinama koje su pucale poput tankih niti pod teretom vremena.

„Kritika američkog sna i duboko promišljanje o tamnoj strani uspeha.“ – Džona Raskin

Poče da poredi sebe sa studentima. Postade svestan mišićavog mehanizma svog tela i oseti da je telesno iznad njih. Ali njihove glave su pune znanja koje im omogućava da govore njenim jezikom. Oni su studirali o životu iz knjiga, dok je on bio zauzet proživljavanjem života.

Martin Idn je mlad mornar koji slučajno upoznaje devojku iz ugledne građanske porodice. Opčinjen njome, ali i svetom visokog obrazovanja i književnosti koji mu se iznenada otvara, odlučuje da promeni sopstvenu sudbinu. U godinama koje slede neumorno uči, piše i bori se protiv siromaštva, odbijanja i predrasuda, verujući da će ga književni uspeh dovesti do ljubavi i ispunjenog života.

Ali kada se konačno izbori za mesto o kojem je oduvek sanjao, Martin shvata da ga ono ne može usrećiti...

Jedan od najznačajnijih romana Džeka Londona, Martin Idn, istovremeno je uzbudljiva priča o ljubavi i ambiciji, snažna kritika klasnih podela u društvu i potresno promišljanje o ljudskoj usamljenosti.

„London je imao nešto od proleterskog Bajrona: vanbračno rođen, lep, neobuzdano romantičan, oblikovao je sebe kao buntovnika i revolucionara. Bio je oličenje prerano sagorelog genija koga su preterivanja u životu o kojima je pisao oterala u smrt već sa četrdeset godina. A kako je samo umeo da piše! Čitati ga znači susresti se sa zveri i sa čovekom, i taj susret ostaje neodoljivo privlačan.“
– Wall Street Journal

Najčitaniji roman srpske književnosti u XXI veku!

Fascinantnu priču o svom detinjstvu i odrastanju u Jugoslaviji pred Drugi svetski rat Đorđe Lebović (1928–2004) zaogrće očaravajućim književnim postupkom: povest o sudbini glavnog junaka iznosi kroz vizuru dečaka koji u času pripovedanja ima već više od sedamdeset godina. Zlokobna senka Holokausta, pritom, nadvija se nad svim stranicama ove knjige i pokreće temu Zla na umetnički do sada nedosegnut način, svojim neodoljivim stilom, humorom i mudrošću, svrstavajući roman Semper idem među remek-dela savremene srpske književnosti.

Objavljena posthumno, ova hronika jednog detinjstva u nevoljnim vremenima, koja između ostalog podseća na ono što poručuje latinski naslov knjige – „uvek isto“ – doživela je desetine izdanja u preko 100.000 primeraka i prevedena na nekoliko jezika.



„Genijalni romani počinju genijalnim naslovom. Mnogi od tih romana ostaju nedovršeni jer priče koje pričaju nemaju kraja. Takvim jednim naslovom - Semper idem – preuzetim sa pročelja neke somborske crkve, Đorđe Lebović je naslovio jedan od najznačajnijih romana srpske književnosti XX i XXI veka, a čija mi čitanost daje (verovatno varljivu) nadu da jednoga dana možda neće biti uvek isto.“

– Svetislav Basara

„Semper idem je velika knjiga ne toliko o detinjstvu, koliko o odrastanju usred suprotstavljenih iskustava: iskustva rata i iskustva porodičnog života u multikulturnoj zajednici. Kao što Prustov roman U potrazi za izgubljenim vremenom nije knjiga o detinjstvu nego o odrastanju, i Semper idem je portret iskustva koje oblikuje umetnika jer uspomene pretvara u tekst a dokument u literaturu.“

– Vladislava Gordić Petković

„Šta je tajna čitanosti ʼprvog remek-dela XXI veka u srpskoj književnostiʼ, kako je ovu knjigu opisao Teofil Pančić? Možda specifična vrsta praštajućeg i pomirljivog humora? Možda odistinska, virtuoznost u pripovijedanju? Možda to što on pričajući o sebi istovremeno priča priču o našim, mnogo kasnije formiranim svjetovima? A možda ono čega nam u današnje vrijeme najviše nedostaje: ljudska dobrota i ispravnost, beskrajna empatija i beskonačna tuga onoga koji je preživio. Ovaj roman nešto je najbolje i najplemenitije stvoreno od srpske kulture u našem vremenu.“

– Miljenko Jergović

Кada je Banat napokon stigao tamo gde mu je mesto, u Srbiju i Кraljevinu SHS, dok je nova međa delila Srbe i Rumune, srešće se Miloš Crnjanski i Dušan Vasiljev u Кikindi. Jednog čekaju reportaže i slavna književna budućnost, a u romanu razgovori sa političarima i uzbudljiva erotska avantura, drugog smrt. O prvom ne možemo znati dovoljno, o drugom znamo samo kako čovek peva posle rata. Vasiljev, međutim, nije po prvi put u prozi Miloša Latinovića.

U ovom romanu oblikuju se otmenost i dekadencija jednog sveta, a tu je i ukleto, tajanstveno blato i savremena priča u kojoj Paola objašnjava Filipu tajnu blata i šta treba da, prošavši kroz njega, pronađe.

Кraljeva međa je roman o dvojnostima.

Pisac kaže da je ovo roman fuga i podseća na dobro poznati muzički oblik. Ili je roman fuga (po uzoru na nemački mi kažemo i fugna) koja spaja ili razdvaja cigle ispečene od kikindske, banatske gline, fuga bez koje se ne može izgraditi težak zid prošlosti, ni oblikovati fasada sadašnjosti?

Roman Кraljeva međa, banatski povratak Miloša Latinovića,
treba pročitati.

77 kratkih priča, od kojih je 25 novih priča.

Postmoderna Šeherezada ne mora samo da smišlja priče kojima odlaže udesni čas nego i oblike u kojima će se objaviti te priče iskupljenja.

Pantićev pripovedač nije začuđen pred svetom u kome su događaji sopstvenu autentičnost zamenili brojnošću, već samosvesno i nadahnuto promišlja i prirodu sveta i smisao pripovedanja.

Priče sažetosti iz knjige Ne mogu da se setim jedne rečenice predstavljaju uhvaćene slike, situacije, ispričana sećanja ili fragmente esejističkog razumevanja urbanog splina i urbane samosvesti, rok osećajnosti i ispražnjenog sveta opsednutog entitetima kakvi su smrt, ideologija, istorija.

„Čitao sam i iznova čitao Molijera i voleo ga još od detinjstva“, zapisao je Bulgakov.

„Imao je veliki uticaj na moje formiranje kao pisca. Privukla me je ličnost tog učitelja mnogih generacija dramskih pisaca – komičara na sceni, ali neuspešnog, melanholičnog i tragičnog čoveka u privatnom životu.“

Bežeći od muka koje mu je donosilo njegovo vreme i okruženje, Bulgakov će u toku šest godina, između 1929. i 1936. godine, pripremiti četiri različita dela koja su povezana sa imenom francuskog komediografa: biografski roman Život gospodina de Molijera, i njegova drama Bratstvo licemera ili Molijer i Maloumni Žurden i prevod na ruski Molijerove drame Tvrdica.

U ovo izdanje uključeni su Bulgakovljeva biografska knjiga Život gospodina De Molijera i njegova drama Bratstvo licemera ili Molijer koji predstavljaju svojevrstan omaž životu i delima besmrtnog francuskog stvaraoca iz XVII veka, prikazan iz ugla jednog od najznačajnijih pisaca XX veka.

Prvi deo serijala o Hildir

Najuži izbor za Crime Writers’ Association Dagger Award

Surova zemlja. Zatvorena zajednica. Zločini koje prošlost ne dopušta da zaboravite.

U zemlji leda svaka emocija je potisnuta, svaka reč pažljivo odmerena, a svaka istina može biti opasna.

Hildir Runarsdotir je detektivka u zabačenom islandskom gradiću Isafjerdiru, na samom rubu sveta. Specijalizovana za slučajeve nestale dece, svakodnevno se suočava sa najtežim stranama ljudske prirode. Ali ni njena sopstvena prošlost ne prestaje da je progoni.

Dok u zoru izlazi pred ledene talase Atlantika, pokušavajući da utiša nemir koji nosi u sebi, Hildir mora da se suoči sa zločinima koji potresaju malu zajednicu i porodičnim tajnama koje polako izlaze na površinu.

U istrazi joj se pridružuje Jakob Johanson, finski policijski pripravnik koji u Island dolazi sa sopstvenim razlozima da ostavi Helsinki iza sebe. Naizgled nespojiv tandem ubrzo počinje da razotkriva mrežu ćutanja, krivice i laži koje sežu mnogo dublje nego što su mogli da pretpostave.

Jer iza tišine fjordova krije se mračna istina. A neko je spreman na sve da ona ostane zakopana.

Atmosferičan, napet i snažno emotivan, Hildir donosi upečatljivu junakinju, surovu lepotu Islanda i istragu u kojoj se sadašnjost neumoljivo sudara sa prošlošću. Roman koji otvara vrata drugačijem nordijskom noaru – hladnom po pejzažu, ali duboko ljudskom po emocijama.

„Hildir je izdavački fenomen koji je žanr nordijskog plavog noara postavio na književnu mapu Evrope.“
– Guardian

„Atmosferično i zapanjujuće originalno.“
– Sunday Times

„Hildir, detektivka koja surfujući po ledenim vodama Islanda ulazi u žanr kao cunami. Knjiga koju morate pročitati.“
– Spiegel

Napeti nastavak skandinavskog bestseler serijala o inspektorki Hildir!

Neke tajne odbijaju da ostanu zakopane.

Kada se odeća njenih davno nestalih sestara iznenada pojavi u dvorištu ozloglašenog zločinca, u inspektorki Hildir Runarsdotir budi se poslednja nada da će konačno saznati istinu o njihovoj sudbini. Međutim, dok istraga stagnira, mirno mesto Isafjerdir potresa nov zločin — uticajni lokalni političar pronađen je mrtav na skijaškoj stazi, usmrćen hicem u grudi.

Sa spiskom osumnjičenih koji stalno raste i uz pomoć finskog pripravnika Jakoba, Hildir mora da se suoči sa sopstvenim najdubljim traumama kako bi rasvetlila novu tragediju, ali i razrešila misteriju koja joj je obeležila život.

Žanr: Skandinavski triler / Nordijski noir

Zašto pročitati: Atmosferska misterija smeštena na ledenom Islandu, puna neočekivanih preokreta, emocionalne dubine i slojevitih likova.

Poručite svoj primerak i uronite u uzbudljivi nastavak priče koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim!

„Fascinantna čitalačka avantura sa ledećom islandskom atmosferom – serijal o Hildir je pravo remek-delo!“ — Viveka Sten

„Island ovde nije samo mesto radnje već živ lik. Zbog ove specifične atmosfere nećete moći da prestanete sa čitanjem dok ne sklopite sve kockice.“ — Waterstones

„Satu Reme podiže nordijski triler na potpuno novi, emotivan nivo. Izuzetno napeto, suptilno i majstorski napisano.“ — Waterstones

Rođena u Beču 1905. godine, Ester Naht prolazi kroz teške životne udarce već u najranijem detinjstvu. Nakon gubitka oca tokom puta za Ameriku, po dolasku u Portland ostaje i bez majke, koja strada kao žrtva antisemitizma. Potpuno sama, Ester završava u sirotištu doktora Larča. Usled duboko ukorenjenih predrasuda i nedostatka jevrejskih porodica u Mejnu, čini se da joj je sudbina odvojenosti od doma i porodice unapred zapečaćena.

Prekretnica nastupa u njenoj četrnaestoj godini, kada je usvaja porodica Vinslou — ugledni dobročinitelji iz Nove Engleske vođeni uverenjem da su ljudskost i dobrota iznad bilo kog porekla. Uz njih Ester konačno spoznaje toplinu i pripadnost, ali unutrašnji poziv za otkrivanjem sopstvenih korena odvedi je natrag u Beč. Kroz olujna istorijska previranja, njen životni put nastavlja da se oblikuje sve do Jerusalima 1981. godine.

Kraljica Ester je dirljiva i raskošna priča o tome da pravu porodicu ne čini uvek krvna veza, već oni koji nam pruže ruku kada nam je najteže. Džon Irving još jednom potvrđuje svoj status virtuoznog pripovedača, stvarajući delo prožeto emocijama, moralnom složenošću i prepoznatljivim humorom.

„Raskoša i melanholičan roman obogaćen mračnim humorom, dubokim saosećanjem i dikensovskim omažima. Irving maestralno spaja moralnu složenost i emocionalnu istinu u delo koje se ne zaboravlja.“ — Booklist

„Priča ispunjena neponovljivim likovima, vrhunski ispričana i prožeta beskrajnim razumevanjem za ljudsku sudbinu.“ — NPR

Život i smrt Džimija Hendriksa

Džimi Hendriks bio je gitarista iz Njujorka koji je, u prvim godinama karijere, pokušavao da pronađe svoj izraz i približi se uzorima poput Boba Dilana. Kao crni muzičar koji je stvarao u svetu pretežno bele rok muzike, želeo je da pokaže da muzika ne poznaje granice i da pripada svima.

Po dolasku u Englesku, Hendriks je osvojio londonsku muzičku scenu. Nije publiku privlačio samo neobičnim načinima sviranja gitare, već pre svega neverovatnim talentom, originalnošću i snagom svog muzičkog izraza.

Kroz ljubičastu izmaglicu idealizma, slobode, droge i paranoje šezdesetih, Džimi Hendriks postao je jedan od najuticajnijih gitarista svih vremena. Bio je muzičar zbog koga je čak i Erik Klepton preispitivao sopstvenu karijeru. Njegova obrada Dilanove pesme „All Along the Watchtower“ postala je legendarna, dok je njegovo izvođenje američke himne „The Star-Spangled Banner“ na Vudstoku ostalo jedno od najprepoznatljivijih muzičkih obeležja tog doba.

Kada se njegova blistava zvezda prerano ugasila, legenda o Hendriksu nastavila je da živi – kroz njegovu muziku, ali i kroz brojne kontroverze i teorije koje su pratile okolnosti njegove smrti.

„Dva su jahača prilazila“ predstavlja psihodelično i kaleidoskopsko putovanje kroz život i smrt Džimija Hendriksa, ali i kroz mračno lice šezdesetih godina. Dok su obožavateljke čekale u redovima, droga je uzimala sve više maha, a idealistički san jedne generacije počeo je da se raspada pod teretom rata u Vijetnamu, ubistva Martina Lutera Kinga i političkih potresa koji su kulminirali izborom Ričarda Niksona za predsednika SAD.

Mik Vol, autor knjige „Kada su divovi hodali Zemljom“, oslanja se na sopstvene intervjue, obimnu dokumentaciju i iscrpno istraživanje kako bi ispričao priču o čoveku koji je promenio način na koji se svira gitara – o Džimiju Hendriksu, istinskom Bogu gitare.

Kad popiješ đavolji eliksir, ne gubiš dušu. Otkrivaš je.

U tihom kapucinskom samostanu čuva se relikvija koja ne bi smela da postoji – boca đavoljeg napitka. Kaluđer Medardo zna da je ne sme dodirnuti. Ali iskušenje je jače od zakletve, a prokletstvo starije od njega samog. Jedan jedini gutljaj razara sve – razum, identitet, granicu između dobra i zla. Nošen opsesivnom žudnjom za tajanstvenom Aurelijom i obavljajući tajni zadatak koji ga vodi do Rima, Medardo tone u mračni lavirint zločina, obmane i ludila. Na svakom koraku susreće sebe – ili nekog ko tvrdi da je on. Jer eliksir nije stvorio demona. Samo ga je oslobodio. Nasledni gresi predaka sad se javljaju kao njegova lična kob – a zlodela koja čini možda su i jedini put prema istinskom preispitivanju onoga što se krije u dubini svakog čoveka.

Da li dvojnik uništava – ili otkriva?

Objavljen 1815. godine, ovaj roman je remek-delo nemačkog romantizma – prethodnik modernog psihološkog trilera i fantastične književnosti. Hofman je pre Dostojevskog, Poa i Frojda znao da je najtamniji ponor u nama samima.

Jedan od sinova se budi kao bubetina i shvata da se ništa nije promenilo. Drugi prima očevu presudu i odlazi da je izvrši – bez pitanja. Treći je proteran pre nego što je stigao da postane čovek.

Za života je Franc Kafka planirao da objavi knjigu pod naslovom Sinovi, koja je trebalo da sadrži tri povesti: Ložač, Preobražaj i Presuda. Ta tri prozna dela, na svoj način, predstavljaju jezgro Kafkine pripovedačke umetnosti. U njima tinja ista strahota: da ljubav oca prema sinu i očeva kazna možda nisu suprotnosti, već jedno te isto lice. Da su vrata koja izgledaju da su otvorena zapravo odavno zamandaljena iznutra. Da sin ne traži izlaz – jer ne zna da li na njega ima pravo.

Ovo nisu kafkijanski lavirinti birokratije. Ovo je nešto starije, tiše i bolnije – ovo je lavirint krvi i prezimena, lavirint koji ne grade sistemi nego oni koji nas vole.

Čitati Sinove znači prepoznati sopstveni nemir u tuđem – i suočiti se s pitanjem na koje ne postoji odgovor: kako tražiti oproštaj kad ti nikad nije rečeno u čemu se sastoji tvoja krivica?