Uskoro u prodaji

Nastavak globalnog bestselera Čovek od kestena

Vidim te.
Čujem te.
I bliže sam nego što misliš.

U hladnoj, mračnoj februarskoj noći, miran povratak kući za Silje Tomsen pretvara se u košmar kada joj na telefon stignu prve zagonetne poruke. U početku, stihovi deluju bezazleno – poput obične dečje brojalice.
Ali kako reči dobijaju sve mračniji ton, Silje shvata da postaje meta i da joj je život u opasnosti. Ubrzo nakon toga, gubi joj se svaki trag.

Slučaj preuzimaju detektivi Naja Tulin i Mark Hes. Potraga za nestalom devojkom uzima jeziv obrt u trenutku kada otkriju vezu sa starim, nerešenim zločinom koji godinama proganja policiju – zločinom koji je započeo istim stihovima, a završio se surovim ubistvom.

Dok vreme nezadrživo curi, izopačeni um i dalje vuče poteze iz senke. Mogu li Tulin i Hes da uđu u trag Silje pre nego što se istorija ponovi?

„Izvanredna knjiga – napeta, uverljivo napisana i delo pravog majstora žanra.“ – Piter Džejms, autor bestseler serijala o Roju Grejsu

NETFLIKSOVA ORIGINALNA SERIJA

Autor romana Čovek od kestena i tvorac hit serije The Killing vraća se napetim i vrtoglavim psihološkim trilerom punim obrta, koji nevinu dečju igru pretvara u najjeziviju i najpodmukliju noćnu moru.

O autoru:

Seren Svejstrup je međunarodno priznati pisac scenarija i kreator i filmski producent nekoliko televizijskih serija, među kojima je najpoznatija The Killing. Osvojio je brojna međunarodna priznanja za svoje dosadašnje stvaralaštvo. Studirao je istoriju i književnost, što ga je inspirisalo da počne da piše za svoju dušu. Inspiraciju je nalazio u delima Agate Kristi i Artura Konana Dojla. Živi i radi u Kopenhagenu u Danskoj.

Da li je Tereza Batalja poklekla pred najvećim izazovom svog života — pred sopstvenim sećanjem, telom i bolešću koja joj polako zamagljuje razum?

U to veruju njene kolege, prijatelji i ljudi koji su joj najbliži. U to veruje čak i Masimo Marini, koji nakon anonimnog poziva odlazi u planine, gde se gusta šuma završava na obali ledenog jezera. Upravo na tom mestu zatiče Terezu — krvavog lica, izgubljenog pogleda i sa telom mrtvog mladića u naručju.

Ko je mladić? Kako je Tereza dospela tamo? I šta se zapravo dogodilo na obali jezera?

Masima proganjaju pitanja i brojne sumnje, ali u jedno nema dileme: mesto zločina poslednje je mesto na kojem bi Tereza Batalja smela da se nađe, jer je svojim prisustvom nepovratno narušila tragove i dokaze.

Ipak, možda ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda…

Autorka bestselera Sedam muževa Evelin Hjugo
Knjiga godine po izboru časopisa, sajtova i biblioteka Time, NPR, People, Good Housekeeping, Marie Claire, Elle, Library Journal, Book Riot, She Reads, Chicago Public Library i Denver Public Library
Dirljiva priča o ljubavi, hrabrosti i ljudima koji se usuđuju da pomere granice mogućeg.

Otkad zna za sebe, Džoun Gudvin očarana je zvezdama. Tiha, promišljena i nenametljiva, zadovoljna je svojim životom profesorke fizike i astronomije na Univerzitetu Rajs. Sve se menja kada ugleda oglas kojim NASA poziva prve žene naučnice da se prijave za svemirski program. Džoun odjednom shvata da postoji samo jedan san koji želi da ostvari: da ode u svemir.

Izabrana među hiljadama kandidata tokom leta 1980. godine, Džoun započinje napornu obuku u Svemirskom centru Džonson u Hjustonu. Tamo upoznaje grupu budućih astronauta koji će joj promeniti život: pilota Henka Redmonda, naučnika Džona Grifina, briljantnu, ali tvrdoglavu Lidiju Dejns, toplu i srdačnu Donu Ficdžerald, koja skriva tajne koje ne želi da podeli, i harizmatičnu i zagonetnu Vanesu Ford, vazduhoplovnu inženjerku koja ume da popravi gotovo svaki motor i upravlja svakim avionom.

Dok se pripremaju za svoje prve misije, među njima se stvaraju duboka prijateljstva, savezništva i veze koje niko nije očekivao. A Džoun otkriva ljubav, strast i potpuno novi pogled na život — iskustva koja će je naterati da preispita sve što je mislila da zna o sebi, svojim izborima i mestu koje zauzima u beskrajnom univerzumu.

Sve do decembra 1984. godine.

Tokom misije STS-LR9, jedan jedini trenutak promeniće njihove živote zauvek.

Uzbudljiv, emotivan i nezaboravan, Atmosfera je priča o ljudima koji se usuđuju da sanjaju ono što drugima deluje nemoguće. O ljubavi koja ima snagu da promeni čitav život. I o tome da se najvažnija otkrića ponekad ne nalaze među zvezdama, već duboko u ljudskom srcu.

Još jednom, Tejlor Dženkins Rid pokazuje zbog čega je jedna od najvoljenijih savremenih pripovedačica.

Autorka bestselera Mesta prelaska
Drugi roman u serijalu o misterijama doktorke Rut Galovej
Kada građevinski radnici tokom rušenja stare kuće u Noriču ispod praga pronađu dečje kosti — bez lobanje — forenzičke veštine doktorke Rut Galovej ponovo dolaze do izražaja. Da li je pred njima trag nekadašnjeg ritualnog žrtvovanja ili posledica zločina koji je neko decenijama uspešno skrivao? Rut se udružuje sa glavnim inspektorom Harijem Nelsonom kako bi otkrila istinu.

Kuća u kojoj su pronađene kosti nekada je služila kao dom za decu. Nelson pronalazi katoličkog sveštenika koji je upravljao ustanovom i saznaje za nestanak dečaka i devojčice pre četrdeset godina. Oboje su nestali bez traga i nikada nisu pronađeni.

Međutim, rezultati analize ugljenikom donose neočekivani obrt: kosti pripadaju detetu koje je umrlo u vreme kada kuća još nije bila dom, već privatno vlasništvo. Rut tako postaje sve dublje uvučena u misteriju čiji koreni sežu daleko u prošlost.

Ali što se više približava istini, opasnost postaje sve veća. Neko očigledno želi da zaustavi istragu — i spreman je da Rut preplaši do smrti kako bi je naterao da odustane.

Jer neke tajne je bolje ostaviti zakopane.

Dobre stvari dešavaju se na jezeru.
Tako kaže Alisina baka Nen — i Alis zna da je u pravu. Sa sedamnaest godina, Alis je provela jedno nezaboravno leto sa Nen u maloj kući kraj jezera. Tamo je nastala fotografija koja će joj zauvek promeniti život: troje nasmejanih tinejdžera na žutom gliseru, uhvaćenih u trenutku bezbrižne sreće.

Danas Alis svoj život posmatra kroz objektiv fotoaparata. Kao fotografkinja, najviše voli da ostane u pozadini, da posmatra druge i njima prepusti trenutak u kojem će zasijati. Ali u poslednje vreme oseća da joj nešto nedostaje — nemirnu želju za promenom, za životom koji bi bio više od posmatranja sa strane. Kada Nen doživi nezgodu i slomi kuk, Alis odlučuje da njih dve provedu još jedno leto u Baris Beju, na mestu koje obe pamte kao posebno. Međutim, njihov mir ne traje dugo. Čim stignu, tišinu jezera prekida poznata buka žutog glisera — i čovek za njegovim upravljačem.

Čarli Florek imao je devetnaest godina kada ga je Alis, gotovo krišom, fotografisala sa obale. Danas je odrastao, šarmantan i nepopravljivi zavodnik, čovek koji lako osvaja Nen i još lakše uspeva da u Alis probudi ono za čim je dugo čeznula: uspomenu na mladost, bezbrižnost i vreme kada je fotografisanje bilo samo igra, a ne način života.

Sunčani dani i tople noći provedene kraj jezera sa Čarlijem polako vraćaju Alis osećaj da ponovo živi, a ne samo da posmatra tuđe živote. Ipak, svaki put kada joj se susretne pogled sa njegovim prodornim zelenim očima, ona oseti strah da bi mogla da izgubi nešto što je godinama pažljivo čuvala — sopstveno srce.

Jer Alis ume da vidi ljude. Upravo zato je toliko dobra u svom poslu. Ali prvi put sreće nekoga ko možda ume da vidi nju.

Neka mesta promeni odlazak.

Posle dvadeset godina provedenih u inostranstvu, žena se vraća u Prag, grad koji je napustila u trenutku istorijskog preokreta. Tamo sasvim slučajno susreće muškarca iz svoje mladosti, takođe povratnika, sa kojim deli iskustvo odlaska i dugog odsustva. Pred njima se ponovo otvara pitanje ljubavne priče koja je prekinuta gotovo čim je počela, a potom izgubljena u vrtlogu vremena i istorije. Ali posle dve decenije, njihova sećanja više nisu ista.

Verujemo da ono što pamtimo delimo sa ljudima koje smo voleli, da smo iste trenutke doživeli na isti način i da zajedničko sećanje može premostiti godine razdvojenosti. Međutim, svako od nas nosi sopstvenu verziju prošlosti. Tek kada se vratimo, poput Odiseja na Itaku, shvatamo koliko su se u međuvremenu promenili i mesto i ljudi — ali i mi sami.

Neznanje je polifono i duboko dirljivo delo o povratku koji ne donosi ono što smo od njega očekivali, o susretu sećanja i zaborava i o tihoj spoznaji da se prošlost ne može obnoviti prostim povratkom. Jer mesto koje smo nekada nazivali domom možda više ne postoji — osim u sećanju koje smo o njemu sačuvali.

Neke trenutke promeni žurba.

Jedne letnje noći, u starom zamku pretvorenom u hotel, ukrštaju se putevi turista, ljubavnika, intelektualaca i slučajnih prolaznika. Svako od njih dolazi sa sopstvenim željama, malim strategijama zavođenja, taštine ili bekstva. Njihove priče prepliću se sa prizorima iz 18. veka, iz vremena kada je zavođenje bilo spor ritual, igra pogleda, čekanja i odlaganja — a ne brza razmena znakova bez posledica.

Dok jedni tragaju za avanturom koja treba da se dogodi odmah i nestane jednako brzo, drugi pokušavaju da zaustave vreme, da produže trenutak i sačuvaju ga od brzine koja sve pretvara u prolaznu uspomenu. Tokom jedne noći ispunjene ironijom, nesporazumima i komičnim promašajima, njihove sudbine počinju da se ogledaju jedna u drugoj. Ono što počinje kao ljubavna igra lako prerasta u grotesku, dok ono što bi trebalo da ostane uspomena iščezava pre nego što je uopšte stiglo da se dogodi.

Sporost je duhovit i istovremeno gorak roman o prolaznim susretima, promašenim željama i svetu koji je izgubio sposobnost da zastane. U njemu se brzina savremenog života sudara sa čežnjom za vremenom koje bi trajalo dovoljno dugo da jedan trenutak zaista postane uspomena.

Neke ljude promeni pogled.

Na jednoj plaži, među telima koja bezbrižno upijaju sunce, žena iznenada postaje svesna da je više niko ne primećuje. U pokušaju da joj vrati izgubljeno samopouzdanje, njen partner započinje naizgled bezazlenu igru: šalje joj anonimna ljubavna pisma, predstavljajući se kao tajanstveni nepoznati obožavalac. Ali ono što počinje kao nežna obmana ubrzo prelazi granicu između igre, fantazije i stvarnosti.

Kako pisma postaju sve smelija, a identitet njihovog autora sve neizvesniji, žena počinje da preispituje ne samo ljude oko sebe već i sopstvenu sliku o sebi. Muškarac, sve dublje uvučen u igru koju je sam osmislio, polako gubi kontrolu nad pričom. Njihov odnos počinje da se raspada pod teretom sumnji, pogrešnih tumačenja i prećutanih želja, sve dok više nije jasno ko koga zaista vidi — i da li uopšte gledaju istu osobu.

Identitet je precizan i uznemirujući roman o ljubavi oblikovanoj tuđim pogledima, o maskama iza kojih pokušavamo da sakrijemo ono što jesmo i o trenutku kada slika koju imamo o sebi počne da se razlikuje od onoga što smo postali.

Pobegla je od nasilja. Ali nasilje još nije pobeglo od nje. Line odlazi na usamljeno imanje na estonskom selu, odlučna da zauvek prekine četrnaestogodišnju vezu. Dok u bašti pokušava da sastavi svoj život, pretnje bivšeg partnera ne prestaju. A oko nje se raspada i svet koji poznaje. Nesnosna vrućina i suša razaraju prirodu, dok se nadomak ruske granice gomilaju vojnici, pucnji i eksplozije. Dok se svet priprema za rat, Line vodi svoju najvažniju bitku — da ponovo osvoji sopstveni život.
Rez je snažan i atmosferičan roman o nasilju, strahu i preživljavanju, ali i o hrabrosti da se preseče prošlost i počne iznova.

Roman Nema duge u raju obuhvata dva veka istorije prostora današnjeg Čada — od transsaharske trgovine robljem i kolonijalizma, preko svetskih ratova, do savremenog džihadističkog nasilja.

Istovremeno, roman je i snažna imaginacija drugačije Afrike: raznolike, samosvesne i oslobođene nametnutih predstava o spasenju i razvoju. Na neobičnom, pokretnom ostrvu jezera Čad nastaje utopijsko društvo koje otvara prostor za promišljanje afropolitanizma, kolektivnog identiteta i mogućnosti emancipacije.

Između brutalnosti istorije i snage utopije, Ndžekeri postavlja pitanje kakvu budućnost može izgraditi društvo koje ne zaboravlja sopstvenu prošlost.

Mada je reč o knjizi dvoje alpinista kojima su planine i penjanje prva briga i mada sa njima odlazimo na put među najviše vrhove na svetu i zajedno doživljavamo sivoledene divove ispod modrog neba, ovo nije još jedan izveštaj o obavljenom usponu već divna pripovest o pređenom dugom, zaista dugom putu, zvanom Veliki himalajski put (Great Himalaya Trail).

Đanriko Karofiljo rođen je u Bariju 1961. godine. Dugo je bio javni tužilac u odjelu za borbu protiv organizovanog kriminala. Godine 2007. imenovan je u Parlamentarnu komisiju za borbu protiv mafije, a od 2008. do 2013. bio je senator u Parlamentu Republike Italije. Književnu slavu, kako u Italiji tako i u inostranstvu, stiče već svojim prvim romanom „Nesvjesni svjedokˮ, objavljenim 2002, u kojem se kao glavni lik pojavljuje advokat Gvido Gverijeri. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, a knjige su mu prevođene na preko dvadeset jezika i objavljene u više od trideset zemalja.

Gvido Gverijeri prihvata da brani uglednog sudiju optuženog za korupciju i ubrzo se nađe rastrzan između pravila profesije i sopstvene savjesti. Napeti pravni triler o kompromisima, odgovornosti i krhkoj ravnoteži između zakona i ličnog osjećaja pravde.

„Pravilo ravnoteže” peti je roman u serijalu Đanrika Karofilja o advokatu Gverijeriju. Vrhunski pravni triler o kompromisima između zakona i savjesti.

Elegantno prelazi granicu pravnog trilera i ulazi u književni prostor Pola Ostera – podjednako je filozofsko promišljanje o životu koliko i napeta kriminalistička priča.
— Publishers Weekly
Gverijeri je veličanstven lik.
— The Times

Zamislimo neoženjenog profesora latinskog jezika u provincijskoj školi početkom 20. veka u Mađarskoj. Zamislimo njegovu usamljenost i njegovo robovanje navikama. Zamislimo zakasnelu krizu srednjih godina koja ga je uzdrmala i ophrvala. Zamislimo njegovo iznenađenje i nelagodu u razredu sa novim učenicima među kojima ima prvi put i nekoliko devojčica. Zamislimo njegovu ljubomoru prema najboljem đaku iz tog razreda koji se udvara devojčici u koju se on polako, ali sigurno, neprimetno zaljubljuje. Zamislimo kako će se ova (ljubavna) priča završiti. Šandor Marai je već sa 28 godina napisao dobar i zanimljiv roman kojim je nagovestio svoja kasnija dela koja su ga uvrstila među klasike književnosti.


O autoru:

završio je Karlovačku gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Studirao je u Novom Sadu, Erlangenu i Berlinu. Diplomirao je na Departmanu za germanistiku i komparatistiku na Fridrih-Aleksander Univerzitetu u Erlangenu. Pored pesničkih knjiga napisao je i objavio dve knjige kraće proze i dva romana. Prevodi na srpski jezik sa mađarskog, nemačkog i italijanskog jezika. Trenutno radi i živi u Firenci.

Od branioca Gvida Gverijerija traži se da se pozabavi žalbom Fabija Paoličelija, koji je osuđen na šesnaest godina zatvora nakon što ga je, dok se s porodicom vraćao s odmora u Crnoj Gori, zaustavila policija i u njegovom autu otkrila četrdeset kilograma kokaina. Uvjeravanja da droga nije njegova i da mu je sve podmetnuto nemaju efekta, tako da, pritisnut okolnostima, on priznaje krivicu. Na kraju mu jedina nada ostaje advokat Gverijeri, kojeg moli da preuzme njegovu odbranu u drugostepenom postupku. No, došavši u zatvor, Gverijeri u njemu prepoznaje batinaša iz neofašističkih odreda koji ga je pretukao u mladosti. Tek intervencija Paoličelijeve supruge konačno poljulja Gverijerijevo opiranje. Rastrzan između etičke obaveze da pruži profesionalnu odbranu nekome ko je nije imao te vlastitih sjećanja i želje za osvetom, Gverijeri prihvata slučaj, nesvjestan na koliko će mu načina on izmijeniti život.

Karofiljo piše britke romane s dozom ironije koji su, koliko pravni trileri, toliko i ljubavne priče i filozofski traktati.
— The New Yorker

Malo koji roman ovog podžanra ima tako upečatljivog protagonistu — upravo njegov svjež i pomalo ciničan pogled na svijet čini ovu priču vrijednom čitanja.
— MBR Book Watch

Dok bi Filip Marlou ispijao burbon i osluškivao zvuk udara pesnice u vilicu, Gverijeri bira sicilijansko vino i Lenarda Koena.
— Financial Times

Svaki lik u Karofiljovoj prozi ima svoju priču — i svaka je vrijedna slušanja.
— Daily Mail

Priče u kojima se prepliću san i java, surovi realizam i svet ispunjen misterijom, jezom, iluzijama i priviđenjima

"Brže od života nije knjiga o smrti. Ona je knjiga o sećanju, ljubavi i onome što ostaje kada se ugase reflektori. Kroz iskrena, potresna i do sada neispričana svedočenja članova porodice, prijatelja i najbližih saradnika, pred čitaocima se otvara svet iza javnih biografija – svet u kojem poznata imena ponovo postaju nečiji sinovi, ćerke, partneri, roditelji i prijatelji.
Po prvi put, u ovoj knjizi progovaraju oni koji su ih najbolje poznavali. Njihove uspomene vraćaju glasove koji su utihnuli, osvetljavaju trenutke koje javnost nikada nije videla i otkrivaju lica ljudi iza umetnika i javnih ličnosti koje su obeležile naše vreme. Pred čitaocima oživljavaju sećanja na Nebojšu Glogovca, Milorada Mandića Mandu, Nebojšu Saveljića, Milana Mladenovića, Margitu Stefanović Magi, Vladu Divljana, Milenka Zablaćanskog, Marka Živića, Dražena Ričla, Milana Delčića Delču i Nešu Leptira.
Oni su živeli intenzivno, stvarali iskreno i otišli prerano, ostavljajući za sobom više nego što vreme može da odnese. Njihovo odsustvo i danas boli, ali njihovo prisustvo traje – u umetnosti koju su stvorili, u ljudima koji ih vole i u sećanjima koja ne blede.
Jer postoje ljudi koji su bili brži od života, ali ne i od večnosti koju su ostavili iza sebe.
Neki životi ne mere se godinama, već tragom koji ostave.
"

Krugosvet, naša Zemlja, ponovo se našao u nevolji. A ovog puta stvar je smrtno ozbiljna. Nakon što su ga slučajno stvorili, čarobnjaci s Nevidljivog Univerziteta se osećaju nekako odgovornim za njegovu bezbednost. Tako da kada otkriju da se istorija otkačila i da je čovečanstvo na putu da se sudari s izumiranjem, preduzeće drastične mere.


Izvesni Čarls Darvin je napisao pogrešnu knjigu i Postanak vrsta nikada nije objavljen. Viktorijanska Engleska stagnira i napredak se mnogo usporio. Čarobnjaci moraju otkriti sta je pošlo ro zlu i vratiti istoriju u prvobitno stanje.


Nauka Disksveta III: Darvinov časovnik vodi nas na fantastično istraživanje evolucije, alternativnih stvarnosti i putovanja kroz vreme. Naučna poglavlja se inteligentno provlače kroz priču o tome kako se čarobnjaci Disksveta trude da vrate čovečanstvo na pravi put i spasu nas od uništenja.

Satantango – Ples sporog propadanja

U blatnjavoj, kišom natopljenoj pustari, na propalom imanju iz koga je život odavno iscurio, preostali stanovnici čekaju nešto što bi moglo da ih uveri da se iz njihovog sveta još može pobeći. Umesto toga stiže vest da se vraća Irimija – čovek za koga se nije znalo da li je mrtav, da li je prorok, varalica ili samo vešt gospodar tuđih slabosti. Njegov povratak pokreće uspavanu zajednicu i ono što je nekada bila nada sada se pretvara u kolektivnu zabludu.

Satantango je roman o svetu koji se raspada sporo, gotovo svečano: kroz alkohol, sitne izdaje, pohlepu, strah, zlovolju i očaj ljudi koji još veruju da ih neko drugi može spasiti – pre svega od njih samih, a potom i od ustrojstva sveta. Krasnahorkai gradi zatvoren prostor bez pravog izlaza, u kome vreme ne teče nego kruži, vraćajući likove na iste misli, iste greške i iste oblike samouništenja.

Struktura romana prati ritam tanga – korak napred, korak nazad, privid kretanja i neumitni povratak početku.
Satantango, debi Lasla Krasnahorkaija – dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2025. godine i
jednog od najznačajnijih pisaca savremene književnosti – hipnotička je, mračna i zastrašujuće precizna knjiga o obmani, čekanju i ljudskoj potrebi da se i u najdubljem blatu otkrije mesija.

Po ovom romanu Bela Tar je snimio istoimeni film, jedno od velikih dela moderne kinematografije.

Uzletni period života književnika Milorada Pavića, najprevođenijeg srpskog pisca, dešavao se, kao što to obično biva, van uvida javnosti.

Četvoročlana porodica Pavić živela je skromno, u jednom stanu na Zvezdari. Prilike su bile takve da je književnik Pavić jedno vreme morao da putuje u Novi Sad da bi prehranio porodicu. Tada su nastala njegova kapitalna naučna i književna dela: Istorija srpske književnosti baroknog doba i Hazarski rečnik.

Ova knjiga opisuje epizode privatnog života slavnog pisca, iz njegovog najplodnijeg perioda. Napisao ju je jedini preostali član porodice koja je živela na adresi Vojvode Brane 9, njegov sin, slikar Ivan Pavić. Uprkos izjavama Milorada Pavića datim u brojnim intervjuima, o tome kako nije bio idealan otac i kako se nije dovoljno posvetio svojoj deci, videćemo u ovoj knjizi sasvim drugačiju sliku.

Romantična, barokna, porodična atmosfera u kojoj je, uprkos stešnjenosti, uvek bilo mesta i za dva ruska hrta, inspirisala je kako velikog pisca tako i slikara Ivana Pavića da postave temelje svojih stvaralačkih ideja. Između njih dvojice su tada nastajale i međusobne inspiracije, o čemu najbolje svedoči roman Predeo slikan čajem.

Antologija Minervino pero predstavlja obuhvatan uvid u savremenu slovačku žensku prozu, okupljajući autorke različitih generacija i stilskih usmerenja.

Hronološki koncipiran izbor svedoči o dinamičnom razvoju slovačke proze od kraja 20. veka do danas. Sažimajući raznorodne glasove u koherentnu književnu celinu, priređivač i prevodilac Zdenka Valent Belić, često bira tekstove koji poniru u kompleksna egzistencijalna pitanja, bave se porodičnim i partnerskim odnosima, temom identiteta i ličnog sećanja. Pred nama se pruža širok dijapazon raznovrsnog proznog tkiva – od lirske intime i introspekcije do društvenog angažmana i formalnih eksperimenata.

Posebnu vrednost ove panorame čini i uvid u svestranost samih autorki koje aktivno oblikuju savremeni slovački kulturni, književni, publicistički i prevodilački kontekst. Antologija savremene slovačke ženske proze Minervino pero otvara vrata intimnim i upečatljivim svetovima, sagledava ulogu pojedinca u savremenom društvu i nudi autentičan susret sa slovačkom književnom scenom.

„Ričard Apton Pikman, najveći slikar za kojeg sam znao – i najpoganije biće koje je ikada skočilo iz stega života u bezdane mita i ludila.“

Pikman, slikar grotesknih remek-dela toliko groznih da se to ne može ni zamisliti, nestaje bez traga. NJegov poslednji živi prijatelj prepričava njihov kobni odlazak u Pikmanov tajni studio u bostonskom propalom Nort Endu.
U svojoj klasičnoj priči „Pikmanov model“, H. F. Lavkraft, velemajstor i preteča savremenog horora, pušta svoje likove da istraže najmračniju prirodu uvrnute umetnosti.

Verna i Lavkraftovim rečima i njegovom duhu, adaptacija crtača Kima Holma predstavlja vrlo drugačiji pristup umetnosti užasa. U turobnim potezima četkicom i mrljama od mastila, crtež se rastače iz realizma u košmarni ekspresionizam dok Pikman vodi ljubitelja umetnosti, koji ništa ne sluti, u svoj podrumski studio, u dubine strave…

Kći kralja Zemlje Vilovite jedan je od najvoljenijih fantazijskih romana našeg doba, remek-delo koje je uticalo na neke od najboljih savremenih dela fantazijske književnosti. Ovo je potresna priča o braku između smrtnog čoveka i vilenjačke princeze, moćno tkanje bajke koja postavlja pitanje šta se dešava nakon „i živeli su srećno do kraja života“.

Dijamant je psihopata. Hoće da zavlada svetom i ne šali se. To je jedan veoma ozbiljan Dijamant. I postoji samo jedan čovek koji ga može zaustaviti.
Samo jedan čovek? Ali sigurno… Mora da postoji… Nastavi da sanjaš.

Dole, u najpoznatijoj londonskoj četvrti, stanovnici žure da prvi dođu do Dijamanta – pre nego što to učini neko drugi.

Može li Dijamant biti zaustavljen? Može li pristojnost pobediti pohlepu? Hoće li tkivo Vremena, Prostora i bolničkih hodnika ikada više biti isto?

Krugosvet, naša Zemlja, ponovo se našao u nevolji. A ovog puta stvar je smrtno ozbiljna. Nakon što su ga slučajno stvorili, čarobnjaci s Nevidljivog Univerziteta se osećaju nekako odgovornim za njegovu bezbednost. Tako da kada otkriju da se istorija otkačila i da je čovečanstvo na putu da se sudari s izumiranjem, preduzeće drastične mere.

Izvesni Čarls Darvin je napisao pogrešnu knjigu i Postanak vrsta nikada nije objavljen. Viktorijanska Engleska stagnira i napredak se mnogo usporio. Čarobnjaci moraju otkriti sta je pošlo ro zlu i vratiti istoriju u prvobitno stanje.

Nauka Disksveta III: Darvinov časovnik vodi nas na fantastično istraživanje evolucije, alternativnih stvarnosti i putovanja kroz vreme. Naučna poglavlja se inteligentno provlače kroz priču o tome kako se čarobnjaci Disksveta trude da vrate čovečanstvo na pravi put i spasu nas od uništenja.

Satantango – Ples sporog propadanja

U blatnjavoj, kišom natopljenoj pustari, na propalom imanju iz koga je život odavno iscurio, preostali stanovnici čekaju nešto što bi moglo da ih uveri da se iz njihovog sveta još može pobeći. Umesto toga stiže vest da se vraća Irimija – čovek za koga se nije znalo da li je mrtav, da li je prorok, varalica ili samo vešt gospodar tuđih slabosti. Njegov povratak pokreće uspavanu zajednicu i ono što je nekada bila nada sada se pretvara u kolektivnu zabludu.

Satantango je roman o svetu koji se raspada sporo, gotovo svečano: kroz alkohol, sitne izdaje, pohlepu, strah, zlovolju i očaj ljudi koji još veruju da ih neko drugi može spasiti – pre svega od njih samih, a potom i od ustrojstva sveta. Krasnahorkai gradi zatvoren prostor bez pravog izlaza, u kome vreme ne teče nego kruži, vraćajući likove na iste misli, iste greške i iste oblike samouništenja.

Struktura romana prati ritam tanga – korak napred, korak nazad, privid kretanja i neumitni povratak početku.
Satantango, debi Lasla Krasnahorkaija – dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2025. godine i jednog od najznačajnijih pisaca savremene književnosti – hipnotička je, mračna i zastrašujuće precizna knjiga o obmani, čekanju i ljudskoj potrebi da se i u najdubljem blatu otkrije mesija.

Po ovom romanu Bela Tar je snimio istoimeni film, jedno od velikih dela moderne kinematografije.

Četvrta knjiga iz serijala Liga izuzetnih žena

Katriona Kempbel, sifražetkinja posvećena knjigama, ima mnogo posla: porodično imanje koje propada, spisateljsku blokadu, napetu kampanju za ženska prava u Engleskoj – stoga joj ni najmanje nije potrebno da troši vreme na očevog izuzetno privlačnog mladog kolegu koji im dolazi u goste.

Krajnje povučena Katriona živi za akademski rad na Oksfordu i za borbu za ženska prava. Takođe sanja o romansi, ali pošto su se svi njeni ljubavni pokušaji loše završili, sada svoje želje drži duboko skrivene u mislima – sve do trenutka kada izađe iz škotskog jezera na obalu i tamo zatekne svog novog kolegu.
Elijas Kouri je uspeo da uđe u krug profesora Kempbela lažno se pretvarajući: nije došao u Oksford da bi sortirao antičke umetnine, već je odlučan u nameri da ih vrati u svoju otadžbinu, na Bliski istok. Katrionina naklonost mogla bi da bude ključ njegovog uspeha. Nažalost, zavođenje hladne naučnice ubrzo postaje misija sama po sebi, a njegovi dobro smišljeni planovi su u opasnosti da propadnu...

Prisiljeni da budu blizu jedno drugog u čuvenim univerzitetskim prostorijama Oksforda, njih dvoje, iako veoma različiti, suočavaju se sa činjenicom da su možda savršen spoj. Uskoro počinje rizična nova igra koja od Katrione zahteva da svoje srce i najluđe snove još jednom stavi na kocku.

Život i smrt Džimija Hendriksa

Džimi Hendriks bio je gitarista iz Njujorka koji je, u prvim godinama karijere, pokušavao da pronađe svoj izraz i približi se uzorima poput Boba Dilana. Kao crni muzičar koji je stvarao u svetu pretežno bele rok muzike, želeo je da pokaže da muzika ne poznaje granice i da pripada svima.

Po dolasku u Englesku, Hendriks je osvojio londonsku muzičku scenu. Nije publiku privlačio samo neobičnim načinima sviranja gitare, već pre svega neverovatnim talentom, originalnošću i snagom svog muzičkog izraza.

Kroz ljubičastu izmaglicu idealizma, slobode, droge i paranoje šezdesetih, Džimi Hendriks postao je jedan od najuticajnijih gitarista svih vremena. Bio je muzičar zbog koga je čak i Erik Klepton preispitivao sopstvenu karijeru. Njegova obrada Dilanove pesme „All Along the Watchtower“ postala je legendarna, dok je njegovo izvođenje američke himne „The Star-Spangled Banner“ na Vudstoku ostalo jedno od najprepoznatljivijih muzičkih obeležja tog doba.

Kada se njegova blistava zvezda prerano ugasila, legenda o Hendriksu nastavila je da živi – kroz njegovu muziku, ali i kroz brojne kontroverze i teorije koje su pratile okolnosti njegove smrti.

„Dva su jahača prilazila“ predstavlja psihodelično i kaleidoskopsko putovanje kroz život i smrt Džimija Hendriksa, ali i kroz mračno lice šezdesetih godina. Dok su obožavateljke čekale u redovima, droga je uzimala sve više maha, a idealistički san jedne generacije počeo je da se raspada pod teretom rata u Vijetnamu, ubistva Martina Lutera Kinga i političkih potresa koji su kulminirali izborom Ričarda Niksona za predsednika SAD.

Mik Vol, autor knjige „Kada su divovi hodali Zemljom“, oslanja se na sopstvene intervjue, obimnu dokumentaciju i iscrpno istraživanje kako bi ispričao priču o čoveku koji je promenio način na koji se svira gitara – o Džimiju Hendriksu, istinskom Bogu gitare.

Kad popiješ đavolji eliksir, ne gubiš dušu. Otkrivaš je.

U tihom kapucinskom samostanu čuva se relikvija koja ne bi smela da postoji – boca đavoljeg napitka. Kaluđer Medardo zna da je ne sme dodirnuti. Ali iskušenje je jače od zakletve, a prokletstvo starije od njega samog. Jedan jedini gutljaj razara sve – razum, identitet, granicu između dobra i zla. Nošen opsesivnom žudnjom za tajanstvenom Aurelijom i obavljajući tajni zadatak koji ga vodi do Rima, Medardo tone u mračni lavirint zločina, obmane i ludila. Na svakom koraku susreće sebe – ili nekog ko tvrdi da je on. Jer eliksir nije stvorio demona. Samo ga je oslobodio. Nasledni gresi predaka sad se javljaju kao njegova lična kob – a zlodela koja čini možda su i jedini put prema istinskom preispitivanju onoga što se krije u dubini svakog čoveka.

Da li dvojnik uništava – ili otkriva?

Objavljen 1815. godine, ovaj roman je remek-delo nemačkog romantizma – prethodnik modernog psihološkog trilera i fantastične književnosti. Hofman je pre Dostojevskog, Poa i Frojda znao da je najtamniji ponor u nama samima.